Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 4.9.2008
Novina : Danas
Strana : 10
Autor : RODOLJUB ŠABIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Komentar



GRAĐANSKA INICIJATIVA, ILI FATAMORGANA

Ko je sklonio predloge zakona o pristupu informacijama i klasifikaciji tajni

Rodoljub Šabić

lični stav

Svake godine, u skladu sa zakonom, Poverenik za informacije od javnog značaja,
podnosi Narodnoj skupštini Izveštaj. Ti izveštaji, pored ostalog, uvek sadrže i
preporuke za otklanjanje uočenih nedostataka, uključujući i predloge nužnih
izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama kao i ukazivanja na potrebu
donošenja nekih zakona, koje naša zemlja nema, a koji su od izuzetnog značaja
za uspostavljanje normalnih odnosa u sferi pristupa informacijama.
Sva tri dosadašnja godišnja Izveštaja Poverenika, zajedno s predlozima
razmatrani su u nadležnom skupštinskom odboru, Odboru za kulturu i informisanje
i jednoglasno su usvajani. A, uz to, Poverenik za informacije je na potrebu
izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama, kao i potrebu donošenja nekih
zakona više puta upozoravao i Vladu Srbije. Ni Vlada, predlagač zakona sa
„monopolskim“ položajem te ocene nikada nije dovela u pitanje.
Inače, izmene koje je trebalo izvršiti u Zakonu o slobodnom pristupu
informacijama od javnog značaja odnosile su se pre svega na uspostavljanje
normalnog mehanizma nadzora nad primenom Zakona, zaoštravanje odgovornosti za
kršenje Zakona, te obezbeđenje, u slučaju potrebe, prinudnog izvršenja odluka
Poverenika za informacije, dakle na stvari neophodne za primenu zakona. A kao
nedostajući zakoni bili su apostrofirani Zakon o klasifikaciji tajnih podataka,
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o postupanju s dosijeima tajnih
službi, dakle zakoni koje još samo Srbija, od svih evropskih
postsocijalističkih zemalja nema.
Ipak, prošle su tri godine, a u Skupštini se nije pojavio baš nikakav
odgovarajući predlog zakona.
U stvari, pojavio se nedavno, i to nas vraća na pitanje s kojim smo počeli.
Naime, pre nekoliko meseci u okviru aktivnosti civilnog sektora pripremljeni su
predlozi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama
od javnog značaja i Zakona o klasifikaciji tajni. Zatim je prikupljeno više od
70.000 potpisa podrške od strane građana, pa su oba predloga, u skladu s
Ustavom, kao građanska inicijativa i formalno predloženi Narodnoj skupštini
Republike Srbije. Svojevremeno, taj je događaj s pravom dobio značajan
publicitet, međutim, danas na veb sajtu Narodne skupštine u rubrici „Zakoni u
proceduri“ ne možete pronaći predloge ova dva zakona. Bili su tamo, ali sada ih
više nema. Prosto su nestali, kao fatamorgana.
Taj „nestanak“ pored ostalog, npr. znači da će i dalje za vršenje nadzora nad
sprovođenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ostati
nadležno Ministarstvo za kulturu. Ostaće i pored toga što je očigledno da je
potpuno nemoćno da ovu nadležnost vrši. Za izvršavanje ove izuzetno kompleksne
obaveze koja podrazumeva praćenje stanja u oko 11.000 subjekata i uz to
preduzimanje mera za pokretanje prekršajnih postupaka protiv prekršilaca
zakona, ministarstvo na raspolaganju ima jednog jedinog čoveka. Ovom podatku
svaki komentar je suvišan, zar ne?
Nestanak takođe znači da ćemo do daljeg ostati jedina zemlja u Evropi koja nema
zakon o klasifikaciji tajnih podataka. Istovremeno imaćemo i previše tajni.
Naravno, kad umesto jednog savremenog zakona imate konfuzan i kontradiktoran
konglomerat od nekoliko stotina anahronih propisa, onda je moguće da na sve
strane imate informacije sa statusom „poverljivo“. A takav status im dodeljuje
ko zna ko, na osnovu rastegljivih, nejasnih, proizvoljnih i spornih
kriterijuma. I normalno, iza te poverljivosti može da se sakrije sve i svašta,
od gluposti do konzervativizma, preko nerada i javašluka do kriminala i
korupcije.
Nestanak predloženih zakona znači opstanak i mnogih drugih, evidentno loših
stvari. Kod takvog stanja stvari zaista je nedopustivo da građansku inicijativu
za donošenje dva pomenuta zakona može da „pojede mrak“. Jer očigledno je da
postojeće stanje odgovara samo mistifikatorima i skrivačima nelegitimnih
„operacija“ i „kombinacija“ a da je direktno suprotno interesima države i
ogromne većine građana. Ti razlozi, a ništa manje i potreba a valjda i obaveza
da se građanima, ne samo učesnicima ove konkretne inicijative nego svima,
pokaže da ustavna prava stvarno nešto znače, da nisu nešto s čim se bilo ko
može poigravati, odgovornima jasno ukazuju na jedini korektan, pravi izlaz iz
ove situacije. Da „nestale“ predloge zakona pronađu i usvoje, ili da bez
odlaganja predlože, odnosno usvoje druge, bolje.
Autor je poverenik za informacije

Antrfile :

============================




Datum : 4.9.2008
Novina : Pregled
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



GOLEMAŠI NISU DALI NI DINAR ZA PLAC

Vrhovni trgovinski sud prekinuo još jedan spor akcionara „Industrije
kotrljajućih ležajeva“

O ovom slučaju obavešten i Savet za borbu protiv korupcije. Odluka suda
„ukazuje da je sudstvo iskorumpirano“, kaže zastupnik akcionara Stana Rondović

Beograd
Viši trgovinski sud potvrdio je odluku o prekidu sudskog spora za poništaj
Ugovora o prodaji koji su poveli akcionari „Industrije kotrljajućih ležajeva“,
izjavila je Tanjugu zastupnik akcionara Stana Rondović. Akcionari IKL-a su spor
poveli pred Trgovinskim sudom u Beogradu.
Podsećanja radi, akcionari te firme već pune dve godine pred Trgovinskim sudom
vode spor za poništaj Ugovora o prodaji placa te firme ukupne površine 14.241
kvadrat u Knez Danilovoj ulici za sumu od 12 miliona evra
kiparskoj firmi „KD Propertis“. Rondovićeva je objasnila
da je Trgovinski sud posle dve godine vođenja spora prekinuo postupak sa
obrazloženjem da spor zavisi od odluke suda po drugom sporu koji su poveli
akcionari za poništaj odluka Skupštine akcionara.
„Ta dva spora nisu vezana jedan za drugi jer mi u ovom sporu tražimo poništaj
Ugovora o prodaji, jer kupac nije uplatio dogovorenu sumu, što je predviđeno
Ugovorom koji je potpisao direktor „IKL“ Đoko Vergaš. Prema klauzuli tog
Ugovora on se smatra raskinutim ako kupac ne izvrši uplatu u roku od 20 dana“,
objasnila je Rondovićeva.
Prema njenim rečima, ne samo da nije izvršena uplata za plac, već je direktor
„IKL“-a potpisao anekse ugovora kojima su se potpuno menjali uslovi prodaje,
cena, rokovi, a bez obavezne saglasnosti Skupštine akcionara preduzeća. „Nama,
kada budu poništeni ugovor i aneksi odluka Skupštine i ne treba, ona pada sama
od sebe, samo je sud koristi kao povod za prolongiranje postupka za poništaj
ugovora.
Za novi ugovor, kada se bude potpisivao obavezna je saglasnost svih akcionara
pa time i sazivanje nove skupštine“, objasnila je Rondovićeva. Prema njenim
rečima, i ova odluka suda „ukazuje da je sudstvo iskorumpirano“.
„Neverovatno je da i posle dve godine sud odbija da o tome raspravlja, mada smo
došli do saznanja da kupac i posle dve godine nije uplatio ni dinara za
kupljeni objekat, a ovog puta Viši trgovinski sud ekspresno u roku od šest dana
od ulaska predmeta donosi rešenje“, kazala je ona. Inače, u obrazloženju za
odbijanje žalbe akcionara, Viši trgovinski sud, je između ostalog naveo „da su
odluke Skupštine akcionara i ugovori i aneksi tog uvogora koji se, takođe,
osporavaju usko vezani te predstavljaju neodvojivu pravnu celinu, čija
zakonitost mora da se tumači u okviru jedne celine“. Podsetimo, akcionari tri
firme, koje su većinski paket akcija „Industrije kotrljajućih ležajeva“-
„Europamont“, „Tandem finanšel“ i „Kvantum“ kupile na berzi, sklopile su, kako
tvrde akcionari „IKL“, nelegitimni Ugovor o prodaji placa sa kipranskom firmom
„KD Properties“.
Akcionari su uvidom u Privredni registar došli do saznanja da je suvlasnik
jedne od tih firmi - „Europamont“, crnogorska firma „Rokšped“ čiji je vlasnik
Anton Stanaj, koji je u septembru prošle godine uhapšen u okviru borbe protiv
duvanske mafije. Prema saznanjima akcionara „IKL“, na placu ove fabrike koja je
smeštena u Knez Danilovoj ulici, firma „KD properties“ planira izgradnju
poslovno-komercijalnog prostora od deset spratova ukupne površine 84.000 neto
kvadrata. O ovom slučaju obavešten je i Savet za borbu protiv korupcije.

Antrfile :

============================




Datum : 4.9.2008
Novina : Press
Strana : 6
Autor : PRENETO
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



STRANKE POTROŠILE POLA MILIJARDE DINARA!

BEOGRAD - Parlamentarne stranke su za predizbornu kampanju za majske izbore
sakupile 498 miliona dinara, a nepokriveni troškovi „bez papira“ su bili čak
167 miliona dinara. Najviše novca tokom kampanje za parlamentarne izbore i
posle izbora potrošila je koalicija „Za evropsku Srbiju“ - oko 224,5 miliona
dinara, ali je uspela da opravda samo 169,5 miliona, pa je ostao višak od čak
55 miliona dinara nepodmirenih obaveza.
Koalicija DSS-NS nije pokrila trošenje 30,5 miliona, lista SPS-PUPS-JS 39,5
miliona i LDP 43,6 miliona.
Jedino je SRS u plusu sa 10.000 dinara. Ova stranka je na drugom mestu po
količini potrošenog novca na izborima sa 139 miliona dinara.
Ag.

Antrfile :

============================




Datum : 4.9.2008
Novina : Biznis
Strana : 17
Autor : MARIJANA ANTONIJEVIĆ
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



MISTERIJA TRI BILIONA DINARA

I pored formiranja Državne revizije, nećemo znati na šta je država tokom
poslednjih pet godina je potrošila 3.000 milijardi dinara

Marijana Antonijević
marijana.antonijevic@biznisnovine.com

Tokom poslednjih pet godina u Srbiji nije vršena revizija budžeta i u tom
periodu potrošeno je tri biliona dinara. Vlada je za sve te godine obaveštavala
javnost o tome na šta je potrošen novac, ali ta obaveštenja nisu sadržala
izveštaj eksternog revizora o tome da li su finansijski izveštaji objektivni i
istiniti.
Stare revizije koče rad DRI
Kako je savet Državne revizorske institucije (DRI), najvažnijeg organa za
kontrolu trošenja novca iz republičkog budžeta, lokalnih samouprava, javnih
preduzeća i državnih fondova izabran u septembru prošle godine, može se
očekivati da se ubrzo dobije objašnjenje gde je potrošeno tri biliona dinara.
Međutim, javnost će ostati uskraćena za takve informacije, jer Državna
revizorska institucija neće raditi reviziju budžeta za prethodne godine.
- Naše je mišljenje da je nerealno očekivati da DRI izvrši revizije budžeta i
za prethodne godine, jer bi to usporilo mogućnost organizovanja adekvatnih
revizija za tekući i naredni period - rekla je Ljubica Nedeljković,
potpredsednik Državne revizorske institucije.
Za razliku od države, kompanijama u Srbiji koje ne dostave finansijski izveštaj
prete ni malo smešne novčane kazne. Naime, centralna banka vrši reviziju
finansijskih izveštaja svih firmi čiji je promet veći od 250 hiljada dinara. U
slučaju da takve firme ne dostave finansijski izveštaj, biće kažnjene sa tri
miliona dinara, a odgovorno lice će morati da plati 150 hiljada dinara. Za
preduzetnike kazne se kreću i do 500 hiljada dinara.
Kao glavni razlog navodi se veliki broj subjekata revizije koji su u
nadležnosti DRI, što nije zabeleženo gotovo ni u jednoj zemlji sa dugom
tradicijom revizije - direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava
Srbije, teritorijalnih autonomija i lokalnih vlasti, organizacije obaveznog
socijalnog osiguranja, javna preduzeća, privredna društva, političke stranke,
korisnici sredstava EU, donacija i pomoći međunarodnih organizacija, subjekti
koji se bave prihvatanjem, čuvanjem, izdavanjem i korišćenjem javnih rezervi.
Problem predstavlja i vreme potrebno za sprovođenje postupka, zbog čega će svi
kapaciteti institucije biti usmereni na obavljanje adekvatnih revizija za
tekući period, bez dovoljno kapaciteta za izvođenje revizija i za prethodne
periode.
Kontrola po prioritetu
- Pred nama je dug i težak posao i nije realno očekivati da će se institucija
preko noći osposobiti za obavljanje kvalitetne revizije svih ovih subjekata,
koji imaju svoje specifičnosti i razlike u poslovanju, za šta je potrebno
vreme, a pre svega strpljenje - izjavio je Radoslav Sretenović, predsednik DRI.
Srbija je jedinstvena i po tome što, kao u jedinoj zemlji u Evropi, revizorska
institucija nema osnovne uslove za rad, koje shodno zakonu obezbeđuje vlada.
Da li je nekom u interesu da ova institucija još ne počne sa radom ili ne, tek
u DRI ne žele da se bave licitiranjem krivca.
- Ne delimo mišljenje da se odugovlači sa obezbeđivanjem uslova za rad DRI, jer
te uslove stvaramo mi sami i ne zavise isključivo od postojanje poslovnog
prostora kao preduslova za nesmetan rad - optimista je Sretenović.
Sa druge strane, Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije
„Transparentnost Srbija“ smatra da je očigledno da neko odugovlači sa
obezbeđenjem uslova za rad DRI, a da li za to postoje realni razlozi nije mu
poznato. Po njegovom mišljenju, vlada je mogla da kupi poslovni prostor za DRI.

Antrfile :

============================




Datum : 4.9.2008
Novina : Biznis
Strana : 19
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



SPORNI PLAC IKL-A OSTAJE NA SUDU

Akcionari beogradskog IKL-a tražili su poništenje ugovora o prodaji placa te
firme kiparskom „KD propertis“, ali je Viši trgovinski sud odlučio da proces
veže za drugi spor

Viši trgovinski sud potvrdio je odluku o prekidu sudskog spora za poništenje
ugovora o prodaji, koji su poveli akcionari „Industrije kotrljajućih ležajeva“
(IKL) iz Beograda, izjavila je Tanjugu Stana Rondović, zastupnik akcionara.
Akcionari IKL-a su spor poveli pred Trgovinskim sudom u Beogradu.
Već pune dve godine akcionari te firme pred Trgovinskim sudom vode spor za
poništenje ugovora o prodaji placa te firme ukupne površine 14.241 kvadrata u
Knez Danilovoj ulici, za sumu od 12 miliona evra kiparskoj firmi „KD propertis“.
Izmenjeni uslovi
Rondovićeva je objasnila da je Trgovinski sud posle dve godine vođenja spora
prekinuo postupak sa obrazloženjem da spor zavisi od odluke suda po drugom
sporu koji su poveli akcionari za poništenje odluka Skupštine akcionara.
- Ta dva spora nisu vezana jedan za drugi, jer mi u ovom sporu tražimo
poništenje ugovora o prodaji, jer kupac nije uplatio dogovorenu sumu, što je
predviđeno ugovorom koji je potpisao direktor IKL-a Đoko Vergaš. Prema klauzuli
tog ugovora, on se smatra raskinutim ako kupac ne izvrši uplatu u roku od 20
dana - objasnila je Rondovićeva.
Prema njenim rečima, ne samo da nije izvršena uplata cene za plac, već je
direktor IKL-a potpisao anekse ugovora kojima su se potpuno menjali uslovi
prodaje, cena, rokovi, a bez obavezne saglasnosti Skupštine akcionara preduzeća.
- Kada budu poništeni ugovor i aneksi, nama odluka skupštine i ne treba. Ona
pada sama od sebe, samo je sud koristi kao povod za prolongiranje postupka za
poništenje ugovora. Za novi ugovor, kada se bude potpisivao, obavezna je
saglasnost svih akcionara, pa time i sazivanje nove skupštine - objasnila je
Rondovićeva.
Prema njenim rečima, i ova odluka suda ukazuje na to da je sudstvo
iskorumpirano.
- Neverovatno je da i posle dve godine sud odbija da o tome raspravlja, mada
smo došli do saznanja da kupac i posle dve godine nije uplatio ni dinara za
kupljeni objekat, a ovog puta Viši trgovinski sud ekspresno u roku od šest dana
od ulaska predmeta donosi rešenje - kazala je ona.
Inače, u obrazloženju za odbijanje žalbe akcionara, Viši trgovinski sud je
između ostalog naveo da su odluke Skupštine akcionara i ugovori i aneksi tog
ugovora, koji se takođe osporavaju, usko vezani te predstavljaju neodvojivu
pravnu celinu, čija zakonitost mora da se se tumači u okviru jedne celine.
Plac preprodat
Podsetimo, akcionari tri firme - „Europamont“, „Tandem fajnenšel“ (Tandem
Financial) i „Kvantum“(Quantum), koje su većinski paket akcija „Industrije
kotrljajućih ležajeva“ kupile na berzi, zaključile su, kako tvrde akcionari
IKL-a, nelegitimni ugovor o prodaji placa sa kiparskom firmom „KD propertis“.
Akcionari su uvidom u Privredni registar došli do saznanja da je suvlasnik
„Europamonta“ crnogorska firma „Rokšped“, čiji je vlasnik Anton Stanaj, koji je
u septembru prošle godine uhapšen u okviru borbe protiv duvanske mafije.
Prema saznanjima akcionara IKL-a, na placu ove fabrike firma „KD propertis“
planira izgradnju poslovno-komercijalnog prostora od deset spratova ukupne neto
površine 84.000 kvadrata.
O ovom slučaju obavešten je i Savet za borbu protiv korupcije.

Antrfile :

============================




Datum : 4.9.2008
Novina : Politika
Strana : A7
Autor : M. ALBUNOVIĆ
Ličnost : Vladimir Goati
Tema : Aktivnosti i komentari, Sukob javnog i privatnog interesa,
Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ZA SAVETNIKE NE VAŽI SUKOB INTERESA

Prema Zakonu o državnim službenicima, posebni savetnici nisu funkcioneri, pa ne
podležu obavezi prijavljivanja imovine, iako neki imaju privatne firme čija
delatnost spada u resor ministra koga savetuju

Za posebne savetnike ministara srpske vlade važe posebna pravila. Oni su
umnogome povlašćeniji od svojih šefova – za njihov izbor nisu određeni nikakvi
kriterijumi, za vreme bavljenja profesionalnim deljenjem saveta mogu da rade i
na drugim mestima, a zaobići će ih i neprijatnost podnošenja izveštaja o svojoj
imovini po dolasku i odlasku sa funkcije. Ako se zna da neki od savetnika imaju
i svoje privatne firme koje se bave delatnostima koje spadaju upravo u resore
ministara koje će savetovati, postavlja se pitanje kome će na kraju položiti
račun ukupno 61 posebni savetnik nove srpske vlade. Kako je „Politici” rečeno u
Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa, prema Zakonu o državnim
službenicima posebni savetnici ministara ne spadaju u kategoriju „funkcionera”,
pa tako osobe za koje se smatra da imaju značajan uticaj na ministre nemaju
obavezu da po dolasku i odlasku sa funkcije Odboru predaju svoje imovinske
karte. Zato u Odboru smatraju ova rupa u zakonu „dovodi u sumnju savesno i
odgovorno obavljanje njihovih funkcija”.
Odluku o broju posebnih savetnika koje svaki ministar ponaosob može da imenuje
vlada je donela 11. jula. Ovom odlukom je precizirano da „posebni savetnici
nisu u radnom odnosu u ministarstvu”, a, kako „Politika” saznaje, sa njima se
najčešće potpisuje ugovor o delu, čime im se ostavlja mogućnost da stalni radni
odnos imaju na nekom drugom mestu.
Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora organizacije
Transparentnost Srbija, postojeća situacija sa posebnim savetnicima ministara
nije novina, ali se ništa ne čini da se njihov status i obaveze tokom trajanja
funkcije zakonski regulišu.
– Začkoljica je u tome što sami savetnici direktno ne donose odluke, već bi
trebalo da utiču na kreiranje politike celog ministarstva. To ih svakako ne
čini imunim na moguće zloupotrebe položaja, pa je ovu oblast neophodno pravno
urediti – rekao je Nenadić.
Zoran Hamović, vlasnik izdavačke kuće „Klio” iz Beograda, nedavno je imenovan
za posebnog savetnika ministra kulture Nebojše Bradića. Hamović za „Politiku”
kaže da nema bojazni da će on svoj uticaj na ministra iskoristiti u privatne
svrhe. Jer o činjenici da ministar Bradić nema sluha za takve ljude u svom
okruženju možda najbolje svedoči nedavna smena Miomira Koraća sa mesta njegovog
pomoćnika, upravo zbog sukoba interesa.
– Saveti se najčešće odnose na funkcionisanje ministarstva u programskom
smislu, a funkcija posebnog savetnika ne podrazumeva da će ministar njegove
savete obavezno i prihvatiti. Mada uvek polazimo od toga da na mesto savetnika
ne bi ni mogao da bude postavljen neko ko nema izgrađena moralna načela, sud
javnosti je tu da opomene ukoliko neko nedostojno vrši svoju funkciju –
objasnio je Hamović. On ne poriče potrebu da se položaj posebnih savetnika
precizno zakonom reguliše, ali naglašava da se u poslu kojim se privatno bavi i
ne ostvaruje velika zarada.
– Onaj ko ima privatnu izdavačku kuću zapravo je vlasnik ideje, a ne para. Sa
druge strane, zašto bi neko ko je sebi godinama stvarao ime u privatnom biznisu
rizikovao da sve to uruši povlačenjem nepromišljenih poteza tokom savetničkog
„staža” – smatra Hamović.
Prema mišljenju Đorđa Vukovića iz Cesida, ovaj problem bi donekle mogao da bude
rešen tako što bi ministarstva na svojim internet-prezentacijama objavila
podatke o broju savetnika koje ima svaki ministar, visinu njihovih primanja i
delokrug rada. Sa druge strane, i rad ostalih državnih institucija trebalo bi
učiniti dostupnim javnosti, kako bi građani u navedenom slučaju sami mogli da
provere da li su na primer privatne firme savetnika tokom njihovog mandata
ostvarile znatno veći profit nego prethodnih godina.
Vuković smatra da činjenica da se neko dokazao u privatnim vodama može samo da
bude preporuka budući da takvo znanje može da bude mnogo značajnije od „čiste
teorije”.
Upravo je takav slučaj sa Slobodanom Markovićem, novoimenovanim posebnim
savetnikom ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo Jasne Matić.
Jedan je od pionira domaćeg Interneta, koji je 2001. godine osnovao Centar za
razvoj interneta i godinama najpouzdaniji sagovornik novinara za ovu oblast.
Član je UO Registra nacionalnog internet domena Srbije. Marković je, međutim, i
suvlasnik preduzeća CRI d.o.o., osnovanog 2005. godine, koje se bavi
registracijom internet domena.
– Moja firma ima samo pet zaposlenih. Jasno mi je da bi ljudi mogli da pomisle
da bih ja mogao da se nađem u sukobu interesa. Sa druge strane, bitno je da se
stvari rade javno i da ljudi sa vama znaju na čemu ste. Za moju privatnu firmu
znalo se i kada sam imenovan za člana UO RNIDS – rekao je Marković za
„Politiku”. On smatra da bi najbolje rešenje bilo da i posebni savetnici po
dolasku i odlasku sa funkcije prijave svoju imovinu odboru za rešavanje o
sukobu interesa.
– Evo, ja ću prvi. Suvlasnik sam firme CRI d.o.o. i od imovine posedujem stan u
Beogradu od 40 kvadrata – kazao je Marković.

Antrfile :

============================




Datum : 4.9.2008
Novina : Pravda
Strana : 12
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



ROBIJA ZA DIREKTORKU

Milisav Stojanović, bivši direktor Više medicinske škole u Ćupriji, osuđen je
pred Okružnim sudom u Jagodini zbog krivičnog dela primanja mita na 3 godine
bezuslovne kazne.

Antrfile :

============================




Datum : 4.9.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 23
Autor : J. Ž. S. - M. J.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



PRIHODI PREMAŠILI PLAN

ODBORNICI Skupštine grada na sednici u sredu, bez rasprave, razrešili su
dužnosti jedan broj direktora javnih preduzeća i na njihova mesta imenovali
vršioce dužnosti. Među preduzećima koja su dobila novo rukovodstvo su GSP,
"Beogradske elektrane" i "Beogradput". Većinom glasova usvojen je i završni
račun budžeta grada za 2007. godinu. "Protiv" su bili radikali, njih 34, a
odbornici DSS-NS nisu glasali.
Predstavljajući završni račun, Renata Milić-Radujko, gradski sekretar za
finansije, rekla je da je u prošloj godini ostvaren suficit od tri i po
milijarde dinara, a da su ukupni javni prihodi iznosili 56,3 milijarde.
- Polovina budžeta potrošena je na kapitalne projekte - rekla je Renata Milić-
Radujko. - Za lokalne puteve i ulice potrošeno je oko 23,5 milijardi dinara, za
grejanje oko 3,7 milijardi, za obrazovanje sedam, dok je sa socijalnu zaštitu
utrošeno dve milijarde dinara.
Izvorni prihodi su prošle godine bili 13,6 odsto viši od planiranih, čemu je
najviše doprinela naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.
Najviše rasprave među odbornicima izazvalo je utvrđivanje dnevnog reda - da li
će se v.d. direktora postavljati po skraćenom ili redovnom postupku. Radikali i
odbornici iz redova DSS-NS branili su se da "nisu na vreme dobili precizan
dnevni red" i da ne žele da glasaju bez rasprave. Drugi kamen spoticanja bio je
završni račun budžeta, na koji su, opet, najviše zamerki imali radikali.
- Da li je normalno da Beograđani plaćaju nabavku inter-rejl karata, za šta je
Sekretarijatu za sport i omladinu iz budžeta dato devet miliona i 600.000
dinara? - pitao je Aleksandar Vučić (SRS). - Problem je, u stvari, kome su te
karte dodeljene. Primera radi, i humanitarnoj organizaciji "Naša Srbija" je u
ime pomoći uplaćeno gotovo pet i po miliona dinara za kamp na Tari. Bespovratna
sredstva je, između ostalih, zbog "neostvarenih prihoda", dobila i opština
Vračar, i to u iznosu od čak 22 miliona dinara, zatim izvesno Udruženje
somelijera...
Odgovarajući na optužbe, gradonačelnik Đilas je rekao da će sve opravdane
sugestije SRS-a biti prihvaćene i da će tražiti izveštaj Direkcije za puteve o
tome gde je i šta izgrađeno i koliko je novca za to potrošeno, pošto su
radikali i na taj deo računa imali primedbe.
Dosadašnji prvi čovek gradskog prevoznika Slaven Tica od srede je predsednik
Upravnog odbora ovog preduzeća, a zamenio ga je socijalista Radoslav Nikolić.
Vladan Marković nije direktor "Elektrana", a u njegovu fotelju seo je Zoran
Predić (SPS). Na čelu "Beogradputa", Liberalno-demokratske partija kandidovala
je Milutina Štrbića (nestranačka ličnost), koji je zamenio dosadašnjeg
direktora Tomislava Bogetića.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je da će se raspisati konkursi za
direktore svih javnih službi, a da će u četvrtak Gradsko veće o tome i zvanično
doneti odluku.
- Nije nam ideja da smenimo ljude iz drugih stranaka koji su dosad bili tu,
nego da pokušamo da dobijemo što bolje kandidate za te funkcije - rekao je
Đilas. - Svi mogu da učestvuju na konkursu, a očekujem i da će neki direktori
koji su dobro radili svoj posao nastaviti započeto. Procedura bi trebalo da
bude završena u narednih mesec dana.
Dužnosti su u sredu razrešeni i direktori "Ade ciganlije", Predrag Petrović,
koji je preuzeo dužnost sekretara za stambene i komunalne poslove, i "Parking
servisa", Živorad Anđelković. Odbornici su razrešili i imenovali, takođe bez
rasprave, i predsednike i članove upravnih i nadzornih odbora u jednom broju
javnih preduzeća čiji je osnivač grad, a izabrani su i članovi radnih tela
Skupštine Beograda.

Antrfile : "EVROPSKA PLJAČKA"
RADIKALI kažu da su, osim proceduralnih problema, u predlogu odluke o završnom
računu "pronašli mnogobrojne zloupotrebe, manjkavosti i nedozvoljene radnje".
- Svi građani Srbije se sećaju reklama Evropskog pokreta -rekao je Aleksandar
Vučić. - Mislili smo da je to neki autohtoni pokret, a sada smo saznali da njih
finansiraju građani Beograda sa 10 miliona dinara. Saznali smo i kako se
finansiraju humanitarne organizacije.

NISU NAS ZVALI
"NARODNJACI" nisu glasali za završni račun, iako u njemu ne vide ništa sporno,
jer, kako su obrazložili, ne žele da obezbeđuju većinu gradskoj vlasti.
- Učestvujemo u radu skupštinskih odbora, a za upravne odbore preduzeća nas
niko nije ni pitao da učestvujemo - rekao je Andreja Mladenović (DSS). - Mislim
da je proširenje upravnih odbora samo trošak, a poznato je da oni nisu organi
koji u pravom smislu upravljaju preduzećem, već to radi menadžment.

USVOJENO
ODBORNICI su u sredu usvojili plan regulacije deonice autoputa E-75 Batajnica -
Dobanovci i Z-70 sa lokacijom naplatne rampe i petlje za aerodrom, plan
detaljne regulacije područja gradske park-šume Zvezdara, kompleksa Ambasade
SAD, regulaciju mreže vatrogasnih stanica i izradu plana regulacije prostora
između ulica Zrmanjske, Vase Stajića, Paštrovićeve, Vladimira Radovanovića i
Požeške.

TROJE POMOĆNIKA
GRADONAČELNIK Beograda ima troje pomoćnika - Radmilu Hrustanović, Živorada
Anđelkovića i Aleksandra Bijelića. U narednih sedam dana, najavio je
gradonačelnik, razgovaraće se i o novom gradskom arhitekti, koji će biti
nestranačka ličnost.

BEZ SUKOBA INTERESA
ŠEF odoborničke grupe DSS-NS Dragan Tomić na početku sednice upitao je
Branislava Belića, predsednika Skupštine, da li je podneo ostavku na mesto
predsednika SO Savski venac. Isto pitanje postavila je i Vladana Kuzmanović
(SRS), ali su oboje ostali bez odgovora.
Predsednik Skupštine je za "Novosti" rekao da na Savskom vencu volontira, a da
opoziciju brine da li on prima dve plate.
- Nisam želeo da im odgovorim, jer ne treba da pitaju mene, već da se obrate
Komisiji za rešavanje pitanja o sukobu interesa - kaže Beli.ć - A sukoba
interesa u ovom slučaju - nema.

BROJKE
3,5 milijarde dinara prošlogodišnji suficit
50 odsto budžeta potrošeno na kapitalne projekte

POMOĆ STUDENTIMA
GRADONAČELNIK Dragan Đilas pojasnio je da je Evropski pokret bio samo promoter
projekta pomoću kojeg je 300 studenata, sa prosekom 8,5, koji nikada nisu bili
u inostranstvu, moglo da otputuje u Evropu.
Đilas je rekao da se nada da će opozicija ipak učestvovati u radu upravnih
odbora javnih preduzeća.
- Pokrenućemo proceduru povećanja broja članova upravnih odbora i nadam se da
će obe velike opozicione grupacije ipak dati svoje predstavnike - rekao je
Đilas. - Ako hoće, mogu i da se odreknu svojih prinadležnosti.

============================