Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 1.9.2008
Novina : Danas - Biznis
Strana : 1
Autor : RUŽA ĆIRKOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Komentar



KAD JE VLADIKA ARTEMIJE POSTAO GRAĐEVINSKA MAFIJA?

moj izbor

KAMPANJCI: Tokom prošle nedelje počela je kampanja ekonomskog razotkrivanja
vladike raško-prizrenskog Artemija. Prethodno se to desilo devedeset i neke,
kad se dr Vojislav Šešelj prvi put razišao sa dr Mirom Marković i suprugom, pa
je u Saveznoj skupštini grmeo između ostalog i o navodnim lopovlucima njih i
kompanije. Drvlje i kamenje. Posle takvih ispada, naravno, mi novinari nasrnemo
na dodatnu ekskluzivu. Pa moja koleginica B. M. Šešelja pita: „Izvinite, kad
ste otkrili da su oni lopovi?“, a on, ako se datuma dobro sećam, kao iz topa
„7. februara“. E, pa da ja sada pitam: kog su februara neki naši mediji otkrili
da je vladika Artemije možda (!) lak na pare? Ne znam da li ste primetili kako
su neki mediji postali diskretno nežni prema Velimiru Iliću. Nežniji od
takozvanog Mrke. Oni što su se svojevremeno zgražali na priču da bi Velja mogao
da uzme Mrku za savetnika, danas se ne zgražaju čak ni na noviju priču da bi
sada moglo da se desi obrnuto. A sve to meni znači da se na Velju još računa.
Čak, veoma računa. Jer što se Velja više nećka, to se prokaženi put Južni
Jadran penje sve više na lestvici prioriteta. Mada se ni u tom, kao i u još
nekoliko važnih ekonomskih pitanja, kod aktuelne vlade ne zna ko kosi, a ko
vodu nosi. Jedino se, najzad, pouzdano zna ko će sve, do poslednje pare, da
plati. Kao što sam, nije da se duvam, i napisala u kolumni „Jao, kakva bruka i
sramota“, sve će to poreski obveznici platiti, i pozlatiti. Ali da se vratimo
Velji. Nežnost prema njemu je toliko preplavila čak i one koji su do juče
insinuirali da je i Velja možda (!) lak na pare, da je Ilić odjednom postao
jedinica mere za pretpostavljenu sklonost poslovno-graditeljskom muvanju
vladike Artemija. Naime, samo zahvaljujući Ilićevom poštenju, i vladika je
ostao pošten. Jer on je „pre DVE GODINE, bivšem ministru za kapitalne
investicije Velimiru Iliću, ponudio poslovnu saradnju u izgradnji montažnih
kućica na Kosovu, što Ilić ne spori“. Nudio je poslovnu saradnju čak i
Vojislavu Koštunici. I ovaj ga je odbio. Ali do svih tih i još nekih podataka
mediji su došli kad je Artemije postao politički nepotreban. Na smetnji. Dakle,
kao što se na Velju sad računa, na vladiku Artemija se više ne računa. I u
skladu s tim štimuju se i moralna načela. Inače, da ne bude zabune, ja mislim
da je Srbija već odlučila da sarađuje sa Euleksom. Pa i sa vladom u Prištini. I
pravo da vam kažem, ja sam za. Ali, ne može moralni kriterijum, koji se na mene
primenjuje, zavisiti od trenutne podobnosti mog političkog stava. Ni političkog
stava vladike Artemija.
KORIDORCI: Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić odbio je da komenatriše naširoko
i nadugačko objavljivane špekulacije da će Vlada Srbije nagraditi nesolidnog
koncesionara Alpinu-Por poslom bez tendera. Ima već neko vreme kako je javno
mnenje u Srbiji žrtva dva potpuno neprihvatljiva procesa. Oba dolaze sa vrha
vlasti. Prvi je vrlo snažna medijska kampanja ubeđivanja javnosti da je crno
belo, ili da nije ono što jeste, ili da jeste ono što nije. U takve, recimo,
spada tvrdnja da Srbija na Kosovu priznaje Unmik, a ne priznaje Euleks i da će
Priština na kraju morati da prihvati sve o čemu se Beograd dogovori sa Unmikom.
Ili tvrdnja da Liberalno-demokratska partija nije deo vladajuće koalicije u
Beogradu nego je samo podržava. Drugi proces koji traje jeste izmeštanje
odlučivanja s mesta koje je ustavom i zakonom propisano na neko drugo mesto u
okviru institucija vlasti ili čak van institucija vlasti. Ni jedan ni drugi
proces ne mogu se okončati ničim dobrim. Prema tome, što pre javnost u Srbiji
postavi pitanje zakonitosti postojanja Nacionalnog saveta za infrastrukturu, to
bolje. Jer, nema nikakve sumnje da taj Savet odlučuje ne samo umesto Vlade nego
i umesto Skupštine. Koliko ja znam odluku da se put Horgoš-Požega gradi
koncesijom donela je Narodna skupština, pa bi logično bilo da Skupština tu
odluku i ukine i donese novu o gradnji tog puta na drugi način. Zatim,
izgradnja tog autoputa koncesijom, podrazumeva da za taj posao nije bilo
predviđeno finansiranje iz budžeta. Nedavno smo, međutim, saznali da je
budžetom predvođeno 250 miliona evra za izgradnju dela autoputa od Horgoša do
Novog Sada. Kojom budžetskom stavkom je to bilo predviđeno i zašto? Zatim,
ministar ekonomije i regionalnog razvoja obavestio nas je da će pregovarati sa
Svetskom bankom kako bismo dobili kredit za izgradnju Koridora 10. Zašto bi o
tome pregovarao ministar ekonomije i regionalnog razvoja kad mi, prvo, imamo
ministra finansija a drugo Koridor 10 ne spada u regionalni put. Vrhunac
nipodaštavanja javnosti je odluka koja se, sa zasad poraznim rezultatom,
testira po medijima da se koncesinaru, zbog čije je finansijske nesolidnosti
koncesija propala, dodeli da bez tendera, novcem naših poreskih obveznika, bez
promila rizika, gradi levu traku autoputa Horgoš-Novi Sad. Uz posao bez
tendera, nesolidni koncesionar dobiće i 10 miliona evra, sa koliko je, zbog
svoje nesolidnost, trebalo da obešteti poreske obveznike u Srbiji. U sledećem
citatu pojedine reči podvukla sam ja, a oslanjajući se na obavešteni izvor.
Novine pišu ovako: „Može li Alpina da gradi autoput Horgoš-Novi Sad samo na
osnovu ugovora sa Vladom Srbije, bez raspisivanja tendera , na kojem bi morala
da pobedi? OČIGLEDNO da može. Kad država obelodani da je postigla sporazum sa
Alpinom, kako navodi naš izvor, kalendar događaja nastavlja se time što oba
ugovora odlaze pred Nacionalni savet za infrastrukturu. LOGIČNO, tu će dobiti
zeleno svetlo. Potom, oba ugovora odlaze pred Upravu za javne nabavke koja daje
mišljenje o tome da li su oba ugovora u skladu sa našim propisima. I tu je
FAKTOR IZNENAĐENJA GOTOVO SASVIM ISKLJUČEN“. Direktor Uprave za javne nabavke
Predrag Jovanović već je izjavio da ovakav slučaj nije regulisan zakonom, da će
Uprava o njemu odlučivati kad joj budu poznati svi detalji, da će to
odlučivanje biti transparentno, ali da mišljenje Uprave ionako nije
obavezujuće. Ali, ako se sve dogodi OČIGLEDNO, LOGIČNO, BEZ IZNENAĐENJA, za
mene će to biti dokaz da se neko u ovoj državi sa koncesionarom unapred
dogovorio da koncesija propadne. Jer, ovako galantna nagrada nesolidnom
koncesionaru može biti samo plata za takav unapred postignut dogovor. Drugih
razloga za ovoliku galantnost SIGURNO NEMA.
KOMBINATORI: Kriza na Kavkazu nije razbistrila nego je dodatno zakomplikovala
srbijansku poziciju oko gasovoda Južni tok. Nisam s raskida da verujem da je
potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić imao nameru da u pregovorima s Rusima veže
cenu Naftne industrije Srbije za očekivanje da nam Rusi ukinu carinu na izvoz
automobila u tu zemlju. Čak bi mi to bilo vrlo logično. Mada Tanjug javlja da
je na tom tržištu već neopisiva gužva, a ne očekuje se da će obim prodaja
rasti. Moguće je, dakle, da su posao sa Fijatom i gasni aranžman veoma
povezani. U međuvremenu se, međutim, dogodio kratki rat u Južnoj Osetiji i
Gruziji. Sve je još zbrkano i sa definitivnim zaključcima bi trebalo sačekati,
ali ruski list „Komersant“ u inače vrlo duhovitom tekstu o perspektivama ruske
spoljne politike posle događaja na Kavkazu pominje i male države. Nas ne
spominje. Ali autor navodi i nešto što bi moglo da nas se tiče: „Konflikt u
Gruziji, razume se, veoma će štetiti reputaciji Rusije. Sad niko neće ubediti
Evropljane da je Rusija poželjan partner i isporučilac energetskih resursa, i
da gasovod NABUKO nije potreban. Od sada oni će insistirati na njegovoj gradnji
ma koliko to koštalo. Zato se kod Južnog potoka i Severnog potoka javljaju novi
problemi“. Ovo bi na neki način trebalo našu poziciju da jača. Jer nam možda
ponovo otvara malu mogućnost izbora.

Antrfile :

============================





Datum : 1.9.2008
Novina : Press
Strana : 8
Autor : V. NEDELJKOVIĆ
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



VIŠAK LJUDI U PROSVETI!

Država ispunjava svoje obaveze prema nastavnicima i na početku ove školske
godine nema razloga za priče o štrajku

intervju

Žarko Obradović, ministar prosvete

BEOGRAD - Ministar prosvete Žarko Obradović, za razliku od nekoliko svojih
prethodnika, za dlaku je izbegao da mu školska godina umesto zvonom započne
štrajkom!

U intervjuu za Press on najavljuje da će učiniti sve kako bi se popravio
materijalni položaj zaposlenih u obrazovanju i smanjio visoke školarine na
fakultetima.
n U novu školsku godinu ulazimo bez štrajka, ali šta kažete na najave da
prosvetu očekuje nemirna jesen?
- Čim sam došao na mesto ministra prosvete, sastao sam se sa predstavnicima
reprezentativnih sindikata, a razgovarali smo i pre desetak dana. Tada smo
otvorili pitanje sprovođenja Protokola koji je potpisan prošle godine, i koji
se odnosi na materijalni položaj zaposlenih. Konstatovali smo da država
ispunjava svoje obaveze i da nema razloga za štrajk. Prvo povećanje plata bilo
je u aprilu, drugo će biti u oktobru za septembarske zarade, a treće od pet
odsto zaposleni će dobiti u decembru, ako bude uštede.
n Da li u prosveti ima viška zaposlenih i šta će biti s njima?
- Potrebno je utvrditi koliko ljudi je višak u srpskim školama. Kada dođemo do
tih podataka, razgovaraćemo šta nam je dalje činiti. Rešenja su različita - od
angažovanja na nekim drugim poslovima do socijalnog programa ili nekog trećeg
rešenja.
n Ovih dana aktuelna je afera oko udžbenika privatnih izdavača, kojima je
Ministarstvo prosvete ukinulo dozvole za rad, a oni su već prodali oko 100.000
knjiga.
- Suština ove priče, po meni, jeste da je izdavanje udžbenika unosan posao za
izdavače! Svi bi želeli da budu deo te priče, zašto to ne reći otvoreno. Sporne
udžbenike privatni izdavači su odštampali pre nego što su dobili dozvolu za
rad. Oni vrlo dobro znaju da im je dozvola važila samo na godinu dana. Možda su
imali nečije obećanje, koje je potom propalo. Sva sporna pitanja rešiće budući
zakon o izdavanju udžbenika.
n Znači li to da Ministarstvo nema ništa sa povraćajem novca roditeljima koji
su te udžbenike već kupili?
- Da li je Ministarstvo pozvalo nekoga da te udžbenike kupi? Imali bismo deo
odgovornosti da smo uradili tako nešto, ali nismo.
n Studenti godinama protestuju zbog visokih školarina, a fakulteti optužuju
državu da im ne uplaćuje dovoljno novca i time pravdaju poskupljenje. Postoji
li način da se ovaj problem konačno reši?
- Pokušaćemo da do početka školske godine na fakultetima utvrdimo da li i
koliko država duguje fakultetima! Ovde se pominju različite cifre. Od
prorektora za finansije sa Univerziteta u Beogradu Branka Medojevića čuo sam da
država ima određene neispunjene obaveze prema fakultetima, ali moram reći da
sam od zaposlenih u Ministarstvu čuo da te tvrdnje ne stoje, bar ne u tom
obimu. Ako se utvrdi da država ima obaveze prema fakultetima moj zadatak je da
te obaveze ispunimo.
n Svi se sećamo poražavajućih rezultata PISA testa, na kome su naši đaci bili u
dnu lestvice. Šta planirate?
- Ti rezultati su znak da treba da razmislimo o našem obrazovnom sistemu i o
njegovoj primenjivosti u praksi. Ipak, ti podaci izneti u PISA testu razlikuju
se u odnosu na ono što su naši đaci nedavno pokazali na međunarodnom takmičenju
iz matematike. Finci su prema rezultatima testa bili na prvom, a mi na 34, a na
poslednjoj Olimpijadi naši matematičari su bili daleko ispred njihovih đaka.

Antrfile : o MiloŠeviĆu
- Da li će buduće generacije o Slobodanu Miloševiću učiti kao o pozitivnoj ili
negativnoj istorijskoj ličnosti?
- Slobodan Milošević je sasvim sigurno čovek i političar kojem će istorija naći
odgovarajuće mesto.


Plata na „Megatrendu“
- Da li ste u sukobu interesa, s obzirom na to da i dalje radite na privatnom
Univerzitetu „Megatrend“?
- Bez obzira što radim na privatnom fakultetu, ja ću sprovoditi državnu
politiku u oblasti obrazovanja. U Ministarstvu prosvete radim volonterski, a
lični dohodak i dalje primam na „Megatrendu“, gde radim kao profesor. Moj
problem je da li će na „Megatrendu“ prihvatiti da provodim u Ministarstvu po
ceo dan, a da mi oni daju platu.

============================



Datum : 1.9.2008
Novina : Dnevnik
Strana : 8
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



SUĐENJA BUTOROVIĆU, BUNJIKU I ZA POŽAR U KAFEU „LAUNDŽ”

OVOG MESECA U OKRUŽNOM SUDU U NOVOM SADU

U Okružnom sudu u Novom Sadu ovog meseca počeće suđenje osumnjičenima za
izazivanje požara u novosadskom kafiću "Laundž", bivšem sportskom funkcioneru
Ratku Butoroviću i nekadaš njem pokrajinskom funkcioneru Zoltanu Bunjiku. Pred
sudskim većem, sa sudijom Zlatom Rodić-Knežević na čelu, najpre će se pojaviti
osumnjičeni za izazivanje požara u novosadskom kafichu "Laundž" pre pola
godine, kada je život izgubilo osmoro mladih ljudi. Suđenje je zakazano za 15,
16. i 17. septembar, a prvooptuženi je Miloš Malešev (21), koji se tereti da je
izazvao požar s tragičnim posledicama, u čemu mu je pomogao Bojan Kulačanin
(22). Spor se vodi i protiv suvlasnika pomenutog kafića u pasažu Zmaj Jovine
ulice, Tamaša Kolara (29) i Srđanu Bovana (34), a krivične prijave su podnete i
protiv turističkog i sanitarnog inspektora, kao i načelnika inspekcije rada.
Suđenje bivšem predsedniku FK "Vojvodina" Ratku Butoroviću (54) zakazano je za
29. i 30. septembar, pred većem sa sudijom Slavkom Berćanom na čelu. Butorović,
novosadskoj javnosti poznatiji kao Bata Kan-Kan, uhapšen je na spektakularan
način u svojoj velelepnoj kući na Telepu 29. januara ove godine, a u pritvoru
se našao i direktor Sportskog centra "Vujadin Boškov" u Veterniku Milan Čabrić
(35). Obojica su optuženi da su, uz posredstvo Gorana Kovačića iz Zemuna,
podmitili fudbalske sudije Mihaila Jeknića i Borislava Kašanskog iz Beograda,
kako bi "Vojvodina" dobila utakmicu protiv "Mladosti" u Lučanima 12. decembra
prošle godine, što se i dogodilo. Butorović nije priznao krivicu, već je sve
vreme istrage tvrdio da se radi o "nameštaljci iz Beograda". Krivicu nije
priznao ni bivši pokrajinski sekretar za kulturu i obrazovanje Zoltan Bunjik,
koji je još 2004. optužen za zloupotrebu položaja i nenamensko trošenje novca
iz budžeta. Prema rečima Bunjika, trenutno pomoćnika gradonačelnika Novog Sada
Igora Pavličića i člana Saveza vojvođanskih Mađara, radi se o "političkoj hajci
protiv njega i SVM", iza koje navodno stoji Demokratska stranka Srbije. Bunjik
će se pojaviti pred sudijom Zlatom Rodić-Knežević 30. septembra.

Antrfile :

============================




Datum : 1.9.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : RODOLJUB ŠABIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



TEŠKO SHVATLJIVO

komentari

Rodoljub Šabić Poverenik za informacije

Teško je shvatljivo da naša zemlja jedina u Evropi (uz Crnu Goru) nema zakon o
klasifikaciji tajnih podataka. Ali, iako nemamo zakon o tajnama, tajni imamo i
previše. Kad umesto jednog savremenog zakona imate konfuzan i kontradiktoran
konglomerat od nekoliko stotina anahronih propisa, nije slučajno nego je
„logično“ da se na sve strane raznim informacijama status „poverljivo“ daje na
osnovu nejasnih, proizvoljnih i spornih kriterijuma. A logično je i da se iza
te „poverljivosti“ može sakriti svašta, od gluposti i konzervativizma, preko
javašluka i nerada, do kriminala i korupcije.
Teško je shvatljivo da, uprkos višegodišnjim upozorenjima stručne javnosti na
višestruku štetu zbog postojeće situacije, nadležni ipak nisu predložili
odgovarajući zakon. Zato je, kao logična reakcija na indolenciju vlasti, u
civilnom sektoru urađen i u formi građanske inicijative nedavno Skupštini
predložen zakon o klasifikaciji tajni.
Teško je shvatljivo, ali je taj predlog kao, nažalost i neke druge građanske
inicijative, izgleda pojeo mrak. Kako postojeće stanje odgovara samo
mistifikatorima i skrivačima nelegitimnih „operacija“ i „kombinacija“ a
suprotno je interesima države i ogromne većine građana, „civilni“ predlog ne
sme da nestane. Jedini korektan odgovor nadležnih na taj predlog je ili da ga
prihvate ili da bez odlaganja predlože bolji.

Antrfile :

============================




Datum : 21.8.2008
Novina : Narodne novine - Niš
Strana : 7
Autor : PRENETO
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ZAŠTITA LIČNOSTI - AMNDMANOM

RODOLJUB ŠABIĆ, POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA

BEOGRAD (Beta) - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić
zatražio je juče od premijera Mirka Cvetkovića da Vlada Srbije amandmanima
izmeni neka rešenja iz teksta Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti
koji je nedavno utvrđen i dostavjen Narodnoj skupštini.
"Smatrao sam svojom obavezom da ukažem na to da Predlog čije donošenje naravno,
načelno podržavam, sadrži jedan broj rešenja koja bi amandmanima moglo i
valjalo učiniti jasnijim i preciznijim, ali i rešenja koja je potrebno
brisati", kazao je Šabić agenciji Beta, potvrđujući da je premijeru uputio
pismo sa sugestijama.
Reč je, pre svega, o članu 45. zakonskog predloga koji organima bezbednosti
omogućava da iz "razloga državne i javne bezbednosti" i to "sve dok razlozi
traju", uskrate organu koji treba da štiti podatke o ličnosti uvid u relevantne
podatke, zbirke podataka, pa čak i pristup u prostorije.
"Ovakvi rastegljivi i fluidni osnovi za ograničenje zaštite ljudskih prava
trebalo bi da su stvar prošlosti. Oni ostavljaju mogućnost za zloupotrebe i
bitno hendikepiraju mogućnosti za delotvornu zaštitu podataka o ličnosti, bez
obzira na to kom organu ta zaštita bude poverena", naveo je poverenik.
Šabić je podsetio da prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama poverenik
za informacije izričito ima pravo uvida bez ograničenja u svaki nosač
informacija u posedu organa vlasti.
"Mogućnost za diskreciono, izuzetno značajno sužavanje ovlašćenja nadležnog
organa u postupku kontrole i zaštite prava je u suprotnosti ne samo sa
postojećim ovlašćenjima poverenika, nego i sa standardima koji su utvrđeni
međunarodnim dokumentima, koje smo potpisali", dodao je Šabić.

Antrfile :

============================




Datum : 1.9.2008
Novina : Borba
Strana : 5
Autor : PRENETO
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



SPORAZUM SA ALPINOM

Vlada Srbije i Nacionalni savet za infrastrukturu su jedinstveni po pitanju
nastavka pregovora sa Alpinom o sporazumnom raskidu ugovora o koncesiji za
izgradnju auto-puta Horgoš-Požega, rečeno je Beti u Vladi.
Vlada i Savet žele, rekao je Betin sagovornik, da se zaj izgradnju autoputa na
koridoru 10 postigne „najbolje rešenje u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i
u interesu Srbije".
Mediji su ranije preneli da se Alpini nudi raskid ugovora o koncesiji, a da će
zauzvrat dobiti, bez tendera, posao izgradnje autoputa na koridoru 10, uz
angažovanje domaćih podizvođača.

Antrfile :

============================