Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 31.8.2008
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : VERICA BARAĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



U SRBIJI POLITIČARI VLADAJU I DALJE UZ POMOĆ KORUPCIJE

Sa Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz kriminalnih radnji se kasni, ali
je veći problem što se donose zakoni koji se ne primenjuju ili se primenjuju
selektivno i služe da bi se stvorile nedovoljno jake i zavisne institucije.
Borba protiv korupcije je sprovođenje dobrih poteza u dugom periodu i stalna
volja da se stvore institucije koje će učiniti da ono što piše u zakonu bude
bespogovorno ostvarljivo. Za to je presudan kontinuitet i volja koji u Srbiji
ne postoje.
Zakoni se ovde donose da bi se napravio simboličan korak ka EU, oni su samo
rezultat političkih dogovora da se donese pravni spis koji ništa konkretno ne
može da uradi. Najbolji pokazatelj je činjenica da zakoni koji su doneti
poslednjih godina nisu smanjili korupciju ili promenili njenu suštinu. Srbija u
poslednje tri godine ide unazad, jer i ti mali pomaci koji se napravljeni
primenom donetih zakona i tako doveli vlast u poziciju koja im ne odgovara,
munjevito bivaju osporeni.
Srbija je i jedina zemlja koja nema eksternu reviziju trošenja budžetskih
sredstava. Godinama se nijedan završni račun trošenja budžeta nije našao pred
Parlamentom. Ništa neće pomoći izbori, kada nije poznato kako su prethodni
vladali i kako su trošili novac. Čak se ni opozicija ne ponaša kako bi trebalo,
jer i njih finansiraju isti tajkuni. Kada ste čuli da je neko iz opozicije
tražio reviziju trošenja budžetskih sredstava? Nikada.
Ovde se sprečava primena svih onih zakona koji zadiru u suštinu vršenja vlasti
jer se ovde vlada uz pomoć korupcije. Tako se i kontrola toga kako je neko
stekao imperije kojima raspolaže opstruira na sve moguće načine i ide se toliko
daleko da se čak sprečava i odgovaranje za krivično delo korupcije.
Šta je bolji dokaz za to nego da je od 2000. republički tužilac vršilac
dužnosti, a da se specijalni bira na dve godine. Prave odgovornosti neće biti
jer se to sve namerno radi, sprege povezanosti između vlasti, opozicije,
tajkuna i kriminala su očigledno neraskidive.
Naše političke elite ne samo da neće da donose dobre zakone, već i kada ih
donesu, ne dozvoljavaju da institucije budu nezavisne, postavljaju partijske
ljude i gase ona tela koja imaju i najmanje dobre rezultate. Nekada se zapitam
šta će nam uopšte takvi zakoni, kada ne dovode do smanjenja korupcije. Uostalom
svaki zakon koji se ne primenjuje i kojim su formirane institucije koje služe
samo kao paravan previše košta poreske obveznike.
Dok naše vlasti pokušavaju da prikriju šta se prikriti može ovde će postojati
sistemska dominantna korupcija, koju će biti sve teže obuzdavati.
Verica Barać,
predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

Antrfile :

============================




Datum : 31.8.2008
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : IVANA ANOJČIĆ
Ličnost : Vladimir Goati
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



SAMOUMRTVLJAVANJE

IZA KULISA

Ivana Anojčić

Za 2. septembar najavljen je nastavak zasedanja Skupštine Srbije i optužbe ko
opstruiše rad parlamenta su počele. Ili tačnije, nisu ni prekidane, osim na
kratko, za vreme odmora. Premijer Mirko Cvetković izjavio je da opozicija
opstruiše Skupštinu i da to nanosi veliku štetu državi. Radikali su odgovorili
saopštenjem da za sve što se dešava u državi odgovornost snosi vladajuća
većina. „Zasedanje Skupštine nije prekinuto zbog opstrukcije opozicije, već
zbog opstrukcije i bezobzirnosti vlasti, koja je uhapsila Radovana Karadžića a
zatim i zbog tobože drugih političkih razloga pomerila skupštinsko zasedanje za
više od mesec dana.”
Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS-a, izjavio je da
„opozicija zbog kraha svoje politike protivljenja evropskim integracijama sada
mora da traži novo političko i ideološko uporište i tako pronađe izlaz iz
slepog koloseka”.
Ove izjave pokazuju da nije jednostavan odgovor na pitanje ko opstruiše
parlament, opozicija koja uvek ima manje od 126 glasova ili vlast koja nekada
ima i manje od 126 glasova, a nekada i 142 glasa.
Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa, kaže da se Poslovnik ne
poštuje. „Zato je važna uloga spikera, a kod nas je sve na silu. Nigde manjina
ne onemogućava rad većini”. On podseća da je u Italiji bilo nekoliko primera
opstrukcije donošenja zakona, ali da kod nas nikome nije u interesu da prekida
rad parlamenta. „Opozicija hoće da vidi dokle će država da izdrži, ali i vlasti
izgleda odgovara da ne rade. Ona insistira na svojim programima i pušta
opoziciju koja bi na novim izborima loše prošla. Opozicija se preigrala jer i
ako se raspišu novi izbori predsednik Republike ostaje.”
Vladimir Goati, direktor „Transparentnost Srbija”, kaže da po Ustavu predsednik
Republike, na obrazložen predlog vlade, može raspustiti Skupštinu. „Samo posle
četiri dana zasedanja odložen je rad parlamenta, što je samoumrtvljavanje, kako
bi rekao Borisav Pekić. Ne verujem da će se sada u nastavku rada situacija
promeniti, a opstrukcija bi mogla da se spreči ako se striktno poštuje
Poslovnik. Kaže se da je parlament slika društva. Da je tako ono se nikada ne
bi menjalo. Parlament mora biti uzor društva kao što je i u Istočnoj Evropi.”
Goati misli da bi novi izbori bili ogroman gubitak za zemlju i materijalno i
vremenski. „Tako izgubljeno vreme je nenadoknadivo i to ne ide ni opoziciji u
korist. Ni u Istočnoj ni u Zapadnoj Evropi opozicija ne pokušava da blokira
parlament, ali tamo nema ni antisistemskih partija. Sredinom osamdesetih godina
bilo ih je i u Italiji i Francuskoj. To su bile komunističke partije koje su
htele drugačiji politički poredak. Na Zapadu opozicija otežava donošenje
„osetljivih” zakona, ali ne radi to beskonačno. U Velikoj Britaniji opozicija
je sprečavala donošenje zakona tako što su pokušavali da pronađu prebege jer su
konzervativci glasali za laburističke predloge i obrnuto da se ne bi doneo neki
zakon. Ni u okruženju nema primera blokiranja rada parlamenta. U Crnoj Gori se
sada opstruiše rad parlamenta ali se ne blokira”, kaže Goati.
Cvjetin Milivojević, direktor PR Agencije „Pragma”, kaže da u okruženju
opstrukcija u „rukavicama” zakonski postoji samo u parlamentu Bosne i
Hercegovine jer postoji suspenzivno pravo veta jednog od tri naroda. Da bi se
donela odluka u Domu naroda potrebno je dve trećine glasova plus glasovi dva od
tri naroda. Milivojević podseća na opstrukciju opozicije iz 1993. godine kada
je srušena vlada Nikole Šainovića, Tomislav Nikolić postao poznat političar i
raspisani su vanredni izbori.
„Kod nas je pola naroda glasalo za opoziciju i vlast je morala da pokaže više
dobre volje u razgovorima s njima jer ima relativno malu većinu. Ova vlast je i
sama svojevremeno opstruisala Skupštinu i svako zaoštravanje prema opoziciji
bilo bi vraćanje na staro i ignorisanje volje naroda.” Milivojević kaže da je
neozbiljno prekidati rad parlamenta, i da se vlast ponašala inadžijski umesto
da više izađe u susret opoziciji i podseća: „U Nemačkoj su demohrišćani i
socijaldemokrati ušli u koaliciju kao neprijateljske partije jer je važan
državni posao a male stranke su gurnute u stranu.”
Kod nas su u prvim danima nove vlasti i ona i opozicija poželeli da pokažu da
su potpuni pobednici, odnosno da nisu totalni gubitnici. Opozicija se
zainatila da priča o Radovanu Karadžiću, vlast se odlučila da joj to ne
dozvoli. Međutim, teško da bi i jedni i drugi mogli da objasne šta to rade i za
čije dobro to čine čoveku koji nije vatreni stranački navijač.

Antrfile :

============================