Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 29.8.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 2
Autor : N. ČALUKOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Intervju



APEL MLADIĆU: PREDAJ SE!

Dragan Šutanovac ministar odbrane, o potrazi za haŠkim optuŽenicima,
rezultatima Vlade, deblokadi SkupŠtine

Nemam saznanja da će Mladić uskoro biti uhapšen. Opozicija koči put u Evropu.
Kavkaz dokaz da je Kosovo greška

NAJVEĆI uspeh Vlade Srbije u prvih 50 dana je povratak kredibiliteta pred
međunarodnom zajednicom. Izručenjem Radovana Karadžića ispoštovali smo domaće i
međunarodno zakonodavstvo i pokazali da nećemo odstupati od međunarodnog prava
ni kada je u pitanju odbrana KiM, poručio je u razgovoru za “Novosti” Dragan
Šutanovac, ministar odbrane.
- Sam čin izručenja Karadžića ima mnogo dalekosežnije konsekvence po budućnost
Srbije. Ukoliko želite da na Međunarodnom sudu pravde odbranite Kosovo,
pozivajući se na međunarodno pravo, onda Srbija mora sama da pokaže da poštuje
međunarodno pravo i u slučajevima koji nisu prijatni za sve građane.
- EU sad ne odustaje od zahteva za izručenje Ratka Mladića. Imate li indicija
da bi i on uskoro mogao da bude uhapšen?
- Nemam saznanja.
- Ali, VBA koja je pod vašom kontrolom, učestvuje u potragama?
- VBA je deo Akcionog tima i radi u skladu sa zakonom.
- Ostajete li pri pozivu Mladiću i Hadžiću da se dobrovoljno predaju?
- To nije poziv, već praktično apel, imajući u vidu da smo imali smrtni slučaj
posle mitinga koji su organizovali radikali zbog hapšenja Radovana Karadžića.
Zato, ukoliko su zaista “heroji” onda bi Mladić i Hadžić trebalo da razmisle da
li su njihovi životi vredni života drugih ljudi.
- Strahujete od eventualnog hapšenja Mladića?
- Ukoliko bi došlo do privođenja Mladića, verujem da bi radikali opet pokrenuli
demonstracije, opet lomili Beograd i izazivali ulične nemire.
- A, verujete li iskreno u njihovu predaju?
- Nije to pitanje verovanja. Većina u domaćoj i međunarodnoj javnosti nije
verovala da je Karadžić u Beogradu, a gotovo niko u način kako će biti pronađen.
- U kojoj meri ta hapšenja haških optuženika destabilizuju Srbiju?
- Ne mislim da je čin privođenja i izručenja Karadžića izazvao velike tenzije u
državi koliko pojedine opozicione partije žele da prikažu. Jasno je da su
demonstracije političke motivisane pre svega od SRS, koja već sada najavljuje
da će od septembra krenuti u ozbiljnije vanparlamentarne aktivnosti, pa čak i
sabotažu rada parlamenta.
- Brine li vas to što nema konkretnih poteza ka ispunjenju glavnog predizbornog
obećanja DS - približavanja EU?
- Postoje dva aspekta približavanja - odnos Srbije prema Evropi, i obrnuto.
Evropa nije kriva što parlament ne radi više meseci. Niko nema pravo da koči
Srbiju. Ukoliko pojedinci opstrukcijom rada parlamenta pokušavaju da je zakoče
na evropskom putu, onda se moraju primenjivati mere koje nisu popularne, ali
donose boljitak.
- Dakle, verujete da će Skupština u septembru normalno fukcionisati?
- Očekujem da se u septembru napraviti atmosfera u kojoj će Skupština moći
normalno da radi. Naravno, ne sumnjam da će biti pokušaja opstrukcije onih koji
očigledno ne vide drugi način da se politički promovišu osim da pričaju o
temama koje nisu na dnevnom redu u parlamentu. Verujem da građani Srbije
prepoznaju ko opstruira rad parlamenta, ko koči Srbiju na putu razvoja, i da
takvo ponašanje može da dovede samo do toga da njihova popularnost bude na još
nižem nivou nego što je sada.
- A, može li vanparlamentarna borba opozicije da ugrozi stabilnost vlade?
- Ne, Vlada radi kvalitetno i zaista zastupa interese svih građana. Ubeđen sam
da Vladu može da ugrozi samo loš rezultat. Već u prva dva meseca pokazali smo
pozitivne rezultate. Konačna želja opozicije jeste da oni dođu na vlast, a
motiv takvog načina demonstriranja je prikrivanje izbornog poraza, rasula i
velike unutarstranačke borbe za prevlast u samoj SRS.
- Na koji način kriza na Kavkazu može da se “preslika” na Kosovo i Metohiju?
- Srbija je upozoravala da kosovski princip može da izazove niz lančanih
reakcija u širem regionu i da svakako to nije način na koji bi trebalo da se
rešavaju takva pitanja.
- Zašto srpska vlast nije reagovala na događaje u Južnoj Osetiji?
- Nedopustivo je da se na početku 21. veka takvi problemi rešavaju sukobom u
kome gine veliki broj civilnog stanovništva i pripadnika vojske i policije.
Najbolje je i jedino celishodno rešenje da se pregovara i da se za
pregovaračkim stolom dođe do konačnog rešenja. Upotreba svake vrste sile nikada
nije dobrodošla i siguran sam da će ceo region trpeti posledice, pre svega
ekonomske, još dugo.
- Verujete li da će UN prihvatiti srpski zahtev za ispitivanje legalnosti
odluke o priznanju Kosova?
- Očekujemo da dobijemo podršku i da se to pitanje razreši pred Međunarodnim
sudom pravde, a da posle toga pristupimo pregovorima sa drugom stranom.
- Zna li se kada ćete potpisati bezbednosni sporazum sa NATO?
- Očekujem da to bude na jesen.
- Očekujete li napade opozicije zbog tog čina?
- Radikali i DSS u protekla dva meseca nisu ponudili rešenje za bilo koji
problem, već samo napade. Zato, očekujem napade i zbog tog sporazuma. Ali, to
me ne može pokolebati. Dok su oni bili na vlasti, sarađivali su punim
kapacitetom sa Haškim tribunalom, Srbija je postala članica “Partnerstva za
mir”. Dok je Koštunica bio premijer, američki avioni sletali su na aerodrom u
Batajnici, otvorena je i NATO kancelarija u zgradi Ministarstva odbrane, a
danas traže da ih ja izbacim i protiv su tog sporazuma, što je vrhunska
neodgovornost, politička nekorektnost i nedoslednost.
- Zadržali ste isti mandat, jeste li zadovoljni stanjem u kojem se vojska
nalazi otkad vi vodite taj resor?
- Sada se tek vide rezultati rada u Ministarstvu u protekloj godini. U tom
periodu plate su povećane za oko 40, stipendije studentima za sto odsto,
povećan je broj vojnih vežbi, do kraja jeseni biće završena baza “Cepotina”,
nastavljamo izgradnju stanova, remont letilica... U planu je izgradnja zgrade
Ministarstva odbrane na Banjici, jer je smešteno na više lokacija, što nije
funkcionalno. Namera je da tu imovinu razmenimo za novu zgradu, što znači da
njena izgradnja neće koštati građane Srbije nijedan dinar.

Antrfile : KO GARANTUJE BEZBEDNOST

JESTE li za obelodanjivanje imovine funkcionera?
- Apsolutno smatram neophodnim da postoji jasan zakon koji definiše borbu
protiv korupcije. Podržavam da se imovina ministara stavi na uvid javnosti, ali
imam veliku dilemu oko toga da li bi trebalo objaviti imovinu supružnika,
njihovih i naših roditelja... Niko od njih nema obavezu da kaže šta ima od
imovine i da se to objavi na nekom sajtu. To zadire u domen ličnih prava i
privatnost. Ko njima garantuje bezbednost ukoliko objave svoju imovinu? Hoće li
država da im nadomesti gubitak ukoliko budu pokradeni?

ZA GODINU 155 STANOVA

- pokrenuli ste rešavanje problema stambenog pitanja oficira...
- Jedan od prioritetnih problema koje smo morali da rešavamo jeste pitanje
stambene politike. U proteklih 12 meseci podelili smo ključeve za 155 stanova,
a očekujem da do kraja sledeće godine samo na Bežanijskoj kosi završimo još oko
500 stanova, kao i veliki broj stanova širom Srbije. Glavni stimulans i
projekat je promocija subvencionisanih kredita putem kojih oficiri i podoficiri
mogu po povoljnim uslovima da dobiju mogućnost da kupe stan ili izgrade
stambeni prostor.

============================




Datum : 29.8.2008
Novina : Danas
Strana : 3
Autor : A. ROKNIĆ
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izjava



IVANJI: POOŠTRITI KAZNE ZA NEPRIJAVLJIVANJE IMOVINE

Kako nagnati srpske funkcionere da javnosti obelodane ono što poseduju

Beograd - Sva postavljena lica, pa čak i odbornici u opštinama trebalo bi da
prijavljuju svoju imovinu, bez obzira na to što je u pitanju veliki broj
izveštaja, a sankcije za neprijavljivanje bi trebalo maksimalno pooštriti -
rekao je za Danas Željko Ivanji, šef Antikorupcijskog tima G17 plus.
On naglašava da prekršajni zakon mora da bude mnogo stroži, jer će to
onemogućiti neprijavljivanje imovine.
- Potrebno je pooštriti sankcije za korupciju. To bi donelo rezultate. Postoji
pretpostavka u zakonu da samo funkcioneri mogu biti korumpirani. Takozvani
„duvači u pištaljke“, odnosno lica koja ukazuju na nepravilnosti i korupciju u
javnim preduzećima, trebalo bi takođe da budu deo zakona. Šta je s prosvetnim
radnicima, lekarima. Bilo je više slučajeva korupcije kod profesora fakulteta
nego kod funkcionera. Potrebno je imati zakon i čoveka na čelu Agencije, koji
bi mogao da „izgura“ sve zahteve. Potrebno je pooštravanje kazni - kaže Ivanji.
On kao jedan od predloga navodi i objavljivanje sve pokretne i nepokretne
imovine funkcionera u zemlji i inostranstvu, devizne i dinarske štedne uloge u
bankama u zemlji i inostranstvu, dugovanja ili potraživanja svakog funkcionera
ponaosob, ali i podatke o državnoj pokretnoj i nepokretnoj imovini, koju su
koristili za vreme trajanja mandata.
- Ako neko želi da se bavi javnim poslom, onda treba i da javnosti učini
dostupnom svoje imovinske kartone i omogući javnosti da mu pogleda u
„slamaricu“ - zaključuje Ivanji.
U radnoj verziji zakona o agenciji za borbu protiv korupcije navodi se da bi
agencija bila obavezna da objavi samo „podatke o plati i drugim prihodima koje
funkcioner prima iz budžeta i drugih javnih izvora“, a da se ostali podaci mogu
objaviti samo uz saglasnost funkcionera. Ima mišljenja i da bi osim lične
imovine, javnosti trebalo da bude dostupan i spisak pokretne i nepokretne
imovine države Srbije. Inače, baza podataka o imovini srpskih funkcionera
nalazi se u Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa i predstavlja
službenu tajnu.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, smatra da je
Savet za borbu protiv korupcije osnovan kao savetodavno telo Vlade Srbije i
njegovo osnivanje, ukidanje, članovi i zadaci zavise od Vlade, a da bi agencija
za borbu protiv korupcije dovela do toga da se ozbiljnije shvati Strategija za
borbu protiv korupcije.
Na pitanje koliko su u koliziji nadležnosti Saveta za borbu protiv korupcije i
agencije za borbu protiv korupcije, Nenadić kaže da je u praksi Vlada omogućila
Savetu autonomiju rada i nije se mešala u izbor novih članova, nije davala
zadatke, niti je nešto tražila od njega.
- Vlada nije iskoristila Savet koji je davao izveštaje i stavove o spornim
pitanjima, jer je to ostalo bez Vladine reakcije. Osnivanje Agencije ne mora tu
ništa da promeni, a postojanje ovakvog organa moglo bi da pomogne da policija i
tužilaštvo prionu na rešavanje nekih starih slučajeva. Doprinos agencije bi
mogao da bude u sferi finansiranja političkih stranaka - kaže Nenadić.
Prema njegovim rečima, krivične sankcije za funkcionere koji ne prijavljuju
imovinu mogle bi da pomognu, jer bi dovele do veće discipline među srpskim
funkcionerima, ali je važno sankcionisati i kada državni organi ne rade svoj
posao, a što je bitno za borbu protiv korupcije.

Antrfile :

============================




Datum : 29.8.2008
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : I. ŽIVANOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



MORAL POLITIČARA VAŽAN KAO I ZAKONI

Zaštitnik građana najavljuje kodeks ponašanja državnih funkcionera

Osuda neće biti krivična već moralna, javna l Nezavisno telo će utvrđivati
ogrešenja o etiku l Slaba primena Kodeksa ponašanja lokalnih funkcionera

Beograd - Saša Janković, zaštitnik građana Srbije, rekao je za Danas da je u
pripremi kodeks ponašanja državnih funkcionera, koji bi krajem godine trebalo
da bude i usvojen, a kojim bi se definisali moralni principi koje bi nosioci
javne vlasti morali da poštuju. Prema njegovim rečima, ovim kodeksom se
postavljaju standardi kojima se reguliše kako država treba da se ponaša prema
građanima.
- Namera je da se ovim kodeksom uvede dodani kvalitet u odnose nosilaca
državnih funkcija i građana. Neophodno je da za državne funkcionere važe i
moralni standardi, a ne samo da budu odgovorni pred zakonom ako počine neko
krivično delo - objašnjava Janković.
Budući da je kodeks u fazi pripreme, Janković nije mogao da odgovori na pitanje
o njegovim konkretnim odredbama, ali je istakao da će ovim aktom biti
tretirane „one oblasti etičnosti koji se odnose na delovanja javnih
funkcionera“.
- Takav akt će doprineti kredibilitetu vlasti, jer se od funkcionera očekuje
više nego od drugih građana. Očekuje se da svojim istupima u javnosti daju
primer i ulivaju poverenje - navodi Janković.
Kako kodeks nema snagu zakona, nosioci javnih funkcija na osnovu ovog dokumenta
neće moći da budu kažnjeni, ali će biti izloženi javnoj osudi.
- Biće formirano nepristrasno telo koje će utvrđivati ko se ogrešio o kodeks,
odnosno o načela morala i koje će imati ovlašćenje da izriče javnu osudu.
Sankcija je u tom slučaju moralna, ne zakonska - kaže Janković.
On očekuje da do kraja septembra bude gotov tekst kodeksa koji će zatim biti
stavljen na javnu raspravu, a krajem godine se može očekivati njegovo usvajanje.
- Moramo pokušati da unesemo standarde u demokratski život, a logično je
krenuti od onih na kojima je najveća odgovornost, odnosno od onih koji
učestvuju u vlasti - zaključuje Janković.
Kodeks je pravilo ponašanja, a njegova uloga je da štiti građane od samovolje
funkcionera i istovremeno da štiti vlast od zahteva građana za ostvarivanje
prava koje im po zakonu ne pripadaju. Ovakva vrsta dokumenta već postoji na
lokalnom nivou. Naime, Skupština Stalne konferencije gradova i opština je 2006.
usvojila Kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave, koji je do sada
prihvatila većina opština u Srbiji, ali ga retko koja primenjuje.
Prema rečima Miloša Đajića iz Centra modernih veština, Kodeks ponašanja
funkcionera lokalne samouprave napravljen je prema evropskom modelu i
prihvatilo ga je oko 150 opština u Srbiji, ali je osnovano samo desetak saveta
za njegovo sprovođenje, od kojih trenutno funkcioniše polovina.
- Primena Kodeksa funkcioniše u onim sredinama u kojima su ustanovljeni saveti
u kojima učestvuju predstavnici građana i predstavnici lokalne samouprave.
Koliko je meni poznato, neki rezultati su postignuti u Pirotu, Mladenovcu,
Zrenjaninu i u još par opština. Prema modelima statuta gradova i opština koje
je Centar predložio, osnivanje saveta će biti obavezno, ali kako će to
funkcionisati ostaje da se vidi - objašnjava Đajić.
Željko Ožegović, doskorašnji predsednik Stalne konferencije gradova i opština,
kaže za Danas da je Kodeks trebalo da unese fer odnose u politički život, ali
da je direktno primenjivan u veoma retkim slučajevima.
- U praksi se kodeks malo primenjivao. Nije dovoljno samo imati takav akt, već
je potrebno da ga se funkcioneri pridržavaju. Čini mi se da je bilo nekih
lokalnih samouprava u kojima je nosiocima vlasti izrečena javna opomena na
osnovu Kodeksa, ali veliki problem je nedostatak tela koja bi nadzirala njegovo
sprovođenje - ističe Ožegović.
Kao primere kršenja Kodeksa Ožegović navodi predizbornu kampanju i ponašanje
funkcionera u lokalnim, ali i u republičkom parlamentu. On zaključuje da je
primena Kodeksa još u početnoj fazi, iako je od njegovog usvajanja proteklo dve
godine.

Antrfile : Nosioce vlasti naučiti lepom ponašanju

Na pitanje Danasa zašto je potrebno postojanje kodeksa, kada on ne propisuje
ništa više od onoga što su načela elementarne pristojnosti, Željko Ožegović
odgovara da je njegovo postojanje neophodno jer se „neki funkcioneri moraju
naučiti kućnom vaspitanju, budući da to nisu naučili kod kuće“, dok Miloš Đajić
ističe da se kodeksom ipak preciziraju oblici ponašanja koji su svojstveni
isključivo političarima.

Unaprediti Predlog zakona o zaštiti podataka

Ministarka pravde Snežana Malović i zaštitnik građana Saša Janković usaglasili
su se da je potrebno unaprediti pojedina rešenja u Predlogu zakona o zaštiti
podataka o ličnosti pre okončanja procedure u Skupštini Srbije. Kako je
saopšteno iz kabineta ombudsmana, Malovićeva i Janković su se na sastanku
složili da je potrebno unaprediti one odredbe na koje je i ukazivao poverenik
za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. On je ranije istakao da se
mora izmeniti član 45. zakonskog predloga, koji organima bezbednosti omogućava
da iz „razloga državne i javne bezbednosti“ i to „sve dok razlozi traju“,
uskrate organu koji treba da štiti podatke o ličnosti uvid u relevantne
podatke, zbirke podataka, pa čak i pristup u prostorije.

============================




Datum : 29.8.2008
Novina : Press
Strana : 10
Autor : R. Ž. MARKOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



AUTOPUT NE MORA NA TENDER

Vlada Srbije traži pravno rešenje kako bi konzorcijumu „Alpina-Por“ u zamenu za
raskid koncesije ponudila izgradnju deonice Horgoš-Novi Sad

BEOGRAD - Vlada Srbije zahtevaće od Uprave za javne nabavke da kaže da li se
autoput Horgoš-Novi Sad može graditi bez javnog tendera, kako nalaže zakon u
Srbiji. Vlada je koncesionaru „Alpina-Poru“ ponudila da sporazumno raskine
ugovor o koncesiji Horgoš-Požega, a za uzvrat ponudila izgradnju leve trake
puta Horgoš-Novi Sad. Nakon spekulacija da ne mogu da se „trampe“ sa
koncesionarom i dozvole im gradnju autoputa bez tendera, u Vladi Srbije kažu da
neće raditi ništa nelegalno.

- Uprava za javne nabavke daje zvaničnu reč o tome da li mora da se ide na
tender. Sigurno je da Vlada i Nacionalni savet za infrastrukturu neće uraditi
ništa protivzakonito - tvrde u Vladi.
Jedinstven slučaj
U upravi kažu da je to moguće, ali samo u specifičnim situacijama. Direktor
Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović izjavio je za Press da je ovo do sada
nepoznat slučaj u regionu i da će biti teško rešiti ga.
- Ovo je specifičan slučaj. Mi smo se konsultovali sa upravama za javne nabavke
u okruženju, ali niko nije imao slična iskustva. Nama još nije stigao nikakav
zahtev od Vlade i teško je paušalno govoriti kako će se Uprava izjasniti - kaže
Jovanović.
Vlada Srbije ne sme jednostrano da raskine ugovor jer bi u tom slučaju „Alpina-
Por“ mogla da nas tuži međunarodnom sudu i blokira radove na najmanje godinu
dana.
Jovanović kaže da je zakonom dozvoljeno „pogađanje“, ali samo u specifičnim
slučajevima.
- Pogađanje je predviđeno za specifične slučajeve, ali da li ovaj posao ima
takve elemente tek ćemo utvrditi. Ukoliko se proglasi za nacionalni interes,
moguće je da sve bude bez tendera. Možda bi najbolja opcija bila da se
koncesionar novčano obešteti, ukoliko to ugovor dozvoljava, a onda da se
raspiše tender - smatra Jovanović, i dodaje da su postupci direktnog pogađanja
netransparentni.
Tajni pregovori
U Vladi juče nisu hteli da zvanično komentarišu zašto Nacionalni savet za
infrastrukturu, kojim je predsedavao predsednik Srbije Boris Tadić, ni nakon
pet sati raspravljanja preksinoć nije prihvatio sporazumni raskid ugovora, koji
je ponudio koncesionar „Alpina-Por“. Izvor Pressa kaže da se radi o vrlo
poverljivom materijalu i da se razgovori odvijaju na najvišem nivou.
- Koliko je stvar važna govori i činjenica da čak ni predstavnici „Alpine“ u
Beogradu ne znaju šta piše u dokumentu koji je koncesionar predložio Vladi.
Razgovori se vode između ljudi na čelnim funkcijama države i najvišim
rukovodstvom „Alpine“ i „Pora“ - tvrdi naš izvor.
Najveće probleme Vladi Srbije stvara što je u ranijem sazivu koncesionaru dat
rok do 31. decembra da zatvori finansijsku konstrukciju. Dojče banka, koja je
trebalo da kreditira celu koncesiju, predložila je Vladi uslove pod kojima bi
dala novac. Ali, sadašnja vlada Srbije nije bila zadovoljna tim uslovima i
krenula je u raskid ugovora.

Antrfile : Na Vladi ni reČi
Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici nije razmatrala raskid ugovora o koncesiji
Horgoš-Požega sa konzorcijumom „Alpina-Por“. Potpredsednik Vlade Jovan
Krkobabić rekao je na konferenciji za novinare da na sednici nije bilo reči o
koncesiji.

MiŠljenje Uprave nije obavezujuĆe!
Iako će država zatražiti mišljenje od Uprave za javne nabavke, Vlada ne mora da
uvaži mišljenje ove institucije, tvrdi Predrag Jovanović.
- Ne zavisi od nas da li će biti tendera za gradnju autoputa Horgoš-Novi Sad.
Mi samo dajemo svoje stručno mišljenje, ali ono nije obavezujućeg karaktera.

============================




Datum : 29.8.2008
Novina : Kurir
Strana : 6
Autor : V. STANIĆ
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



BRADIĆ SMENIO POMOĆNIKA

Miomir Korać, pomoćnik ministra kulture, juče smenjen sa dužnosti zbog sukoba
interesa, jer je potpisivao pozivnice za koncert Eme Šaplin u organizaciji
firme u kojoj radi kao direktor projekta

BEOGRAD - Ministar kulture Nebojša Bradić juče je zvanično smenio sa dužnosti
pomoćnika ministra Miomira Koraća zbog zloupotrebe službenog položaja,
saopšteno je Kuriru u ovom ministarstvu. Korać je razrešen dužnosti jer je
potpisivao pozivnice za koncert Eme Šaplin u Viminacijumu, a koji organizuje
firma u kojoj radi kao direktor projekta.
- Korać je razrešen dužnosti, a Ministarstvo nema nikakve veze sa finansiranjem
koncerta Eme Šaplin u Viminacijumu - izjavila je za Kurir portparol
Ministarstva Aleksandra Glovacki.
Kurir saznaje da “Centar za nove tehnologije”, u kom je Korać direktor
projekta, učestvuje i na tenderu za 3D skeniranje kulturnih objekata, Pećke
patrijaršije, manastira Dečani, rimskog grada Viminacijum, koji se finansira iz
sredstava Ministarstva kulture, ali Aleksandra Glovacki to nije želela da
komentariše, zamolivši nas da razgovor na tu temu nastavimo u ponedeljak.
Inače, Miomir Korać je bio pomoćnik ministra u vreme kada je tender raspisan,
tako da bi u slučaju izbora njegove firme za pobednika tendera za 3D skeniranje
Zakon o sukobu interesa bio grubo prekršen.
Korać, sada već bivši pomoćnik ministra, pojavio se prošle nedelje u Dnevniku
RTS i gledaocima ove televizije predstavio kulturni projekat koncerta Eme
Šaplin u Viminacijumu koji će biti održan ove subote. Viminacijum je prvobitno
bio rimski vojni logor koji je nastao još pre nove ere, da bi kasnije prerastao
u veliki rimski grad u kom je u jednom trenutku čak živeo i rimski imperator
Trajan. Viminacijum, koji se nalazi u blizini Kostolca, danas predstavlja jedan
od najznačajnijih kulturnih objekata države Srbije.
Internet pretragom Kurir je prošlog vikenda otkrio da koncert Eme Šaplin u
Viminacijumu organizuje kompanija “Centar za nove tehnnologije Viminacijum
d.o.o.” iz Beograda, a na internet stranici ovog preduzeća Miomir Korać, koji
je u to vreme još bio pomoćnik ministra, predstavljen je kao direktor projekta
Viminacijum. Kako u Zakonu o sukobu interesa jasno piše da je državnim
funkcionerima zabranjeno da javnu funkciju koriste da bi sebi ili drugom
ostvarili korist, pozvali smo Koraća i pitali ga da nam objasni kojom igrom
slučaja je uspeo da se nađe u ovako očitom sukobu interesa.
Međutim, Korać je demantovao da je on direktor projekta Viminacijum.
- Ja sam tamo ranije radio - objasnio je Korać novinaru Kurira i istakao da to
što se njegovo ime pojavljuje na sajtu te kompanije znači samo da oni nisu
ažurirali sajt. Ipak, kada smo pozvali centralu firme “Centar za nove
tehnologije”, suprotno Koraćevoj izjavi, saopšteno nam je da je direktor
projekta Viminacijum i dalje pomoćnik ministra Miomir Korać.

Antrfile : Namešteno skeniranje Patrijaršije

Na javni postupak za trodimenzionalno skeniranje, modeliranje i prezentovanje
registrovanih podataka o nepokretnim kulturnim dobrima od izuzetnog značaja za
Republiku Srbiju, koji predviđa skeniranje srpskih manastira na Kosovu, Pećke
patrijaršije i Visokih Dečana, ali i carske palate u Gamzigradu, Medijane,
Sirmijuma, Trajanovog mosta, amfiteatra i termi u Viminacijumu, javila se i
firma “Centar za nove tehnologije”. U ovoj firmi je u vreme raspisivanja
tendera kao direktor projekta radio i pomoćnik ministra Miomir Korać, a kako se
ceo projekat finansira iz sredstava Ministarstva kulture, prijava ove firme na
konkurs je u suprotnosti sa zakonom o sukobu interesa. Naš list je ranije
objavio podatke koji ukazuju na to da je tender sproveden mimo zakona i da
postoji osnovana sumnja da je namešten za unapred poznatog ponuđača.

============================




Datum : 29.8.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Ličnost : Vladimir Goati
Tema : Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



KORIST ZA RADIKALE, RIZIK ZA DSS I NS

Opozicija priprema zajedničke aktivnosti

Goati: Stranke narodnjačke koalicije rizikuju da udruživanjem sa SRS izgube
svoj identitet, ali to vide kao manje zlo od političke nemoći

Opozicione stranke će narednih dana samo nastaviti saradnju koja je počela
blokadom parlamenta tako što će pokušati da se konsoliduju i koordiniraju
aktivnosti i van parlamenta, kažu politički analitičari, koji tvrde da je
narodnjačka koalicija ovim potezom „izabrala manje zlo“. S obzirom na to da će
od zajedničkog delovanja najviše profitirati SRS, DSS i NS, rizikuju da izgube
politički identitet. Međutim, kažu analitičari, u suprotnom, rizikuju potpunu
političku nemoć i medijsku izolaciju.

O formiranju vlade u senci koja bi bila pandan Vladi Srbije opozicija za sada
ne razmišlja, a pitanje je i da li je spremna.
- Narodnjačka koalicija i radikali praktično nagoveštavaju nešto što se već
događa, jer oni zajednički nastupaju u blokadi rada parlamenta. Pitanje je da
li će uspeti da naprave parlamentarnu koaliciju koju mogu imati u različitim
oblicima vlade u senci i koja će biti spremna da se svojim kadrovima
suprotstavi članovima aktuelne Vlade Srbije i preuzme vlast - kaže za „Blic“
Vladimir Goati, direktor „Transparentnosti Srbija“.
Od zajedničkog delovanja opozicije, prema njegovom mišljenju, najviše koristi
će svakako imati radikali, jer „najveće stranka imaju sposobnost snažne
političke gravitacije i usisavanja delova manjih stranaka“. Stranke narodnjačke
koalicije, smatra Goati, rizikuju da u udruživanju sa SRS izgube svoj politički
identitet, s obzirom na to da imaju sličnu ideološku strukturu. Narodnjačka
koalicija bi, dodaje on, mogla dosta da izgubi i zbog takozvanog strateškog
glasanja mnogih birača, koji se, kako je praksa pokazala, često radije
opredeljuju za jaču, nego za manju stranku, „makar im ona bila srcu draža“.
- Ta blizina jeste opasna po DSS i NS, ali one nemaju mnogo alternativa. Pošto
stranke opozicije, u suprotnom, rizikuju potpunu političku nemoć, biraju manje
zlo u udruživanju - ocenjuje Goati.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenjuje da „konfuzna i
isfrustrirana opozicija“, nakon neuspeha u pokušaju da formira vlast, sada
pokušava da napravi neku vrstu strategije koja bi ih održala u igri. Tu
isfrustriranost, kako kaže, najviše ispoljavaju radikali, koji za šest godina
nisu uspeli da kapitalizuju svoje izborne rezultate.
- To bi mogao da bude zametak neke buduće vlade u senci, ali trenutno se
opozicija udružuje kako ne bi ušla u medijsku izolaciju, da bi nastavila sa
vanparlamentarnom borbom i opstrukcijom parlamenta, kao i da poduprede saradnju
na lokalnom nivou. Mislim da neće ići na institucionalnu saradnju, nego na
zajedničko delovanje kroz koordinisanu saradnju. Ta vrsta saradnje ih održava u
priči - ocenjuje Stojiljković.
Generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić potvrdio je juče za „Blic“ da će SRS,
DSS, NS i „svi ostali koji žele promene“, narednih dana razgovarati o, kako
kaže, tehničkoj saradnji. Ta saradnja, po njemu, podrazumeva dogovor o ključnim
pitanjima, kao što su zajedničko delovanje „ukoliko krene napad na jednu
opozicionu stranku“, obezbeđenje prisutnosti u medijima i drugim zajedničkim
aktivnostima.
U zavisnosti od toka razgovora, Vučić smatra da bi opozicione stranke mogle da
razgovaraju i o zajedničkom programskom opredeljenju, ali tvrdi da je rano za
razgovore o eventualnom formiranju vlade u senci.
- Rano je za priču o formiranju vlade u senci, ali mislim da bi tako nešto
moglo bilo kontraproduktivno zato što time možete da naljutite bilo koga iz
zajedničkog bloka, jer smo otvoreni za sve koje žele promene. Najvažnije je da
Srbiji donesemo promene i srušimo sadašnju vlast - ocenjuje Vučić.
LDP, prema njegovim rečima, ne bi mogla da se priključi ovom opozicionom bloku
zato što su se oni opredelili da budu „sa JUL-om Mire Marković i DS-om Borisa
Tadića“.

Antrfile : Aligrudić: I LDP dolazi u obzir

Govoreći o mogućem ujedinjavanju narodnjačke koalicije i radikala u parlamentu,
šef poslaničke grupe DSS u republičkom parlamentu Miloš Aligrudić kazao je da
„nije važno koliko su stranke jedne drugima bliske, već je važna njihova
spremnost da vrše pritisak na vlast“. „Čak i ako bi LDP bila ozbiljna stranka,
i oni bi došli u obzir za dogovor“, rekao je Aligrudić.

SRS neće na konsultacije u Skupštini

Predsednica Skupštine Srbije Slavića Đukić-Dejanović izjavila je juče da je za
ponedeljak u 13 sati zakazala konsultacije sa šefovima svih parlamentarnih
stranaka o nastavku rada i izrazila nadu da će dogovor biti postignut. Ona je
rekla da se kompromis sastoji u tome da opozicija koristi skupštinsku binu za
političku tribinu i svoje poruke, ali i da istovremeno razmatra i usvaja
zakone, što je zadatak parlamenta. Najveća opoziciona stranka SRS je najavila
da se neće odazvati pozivu. Aleksandar Vučić je izjavio za „Blic“ da će
opozicije na nastavku sednice Skupštine Srbije, zakazane za utorak, insistirati
da nadležni organi utvrde odgovornost za smrt Ranka Panića koji je poginuo na
demonstracijama povodom hapšenja Radovana Karadžića.

============================




Datum : 29.8.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : N. B.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ŠABIĆ NUDI OSTAVKU NA MESTO POVERENIKA

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić tvrdi za „Blic“ da je
spreman da Skupštini Srbije podnese ostavku na mesto poverenika ukoliko se iz
Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti ne briše član kojim se predviđa
da organi bezbednosti mogu da iz „razloga državne i javne bezbednosti“, i to
„sve dok razlozi traju“, uskrate organu koji treba da štiti podatke o ličnosti
uvid u relevantne podatke, zbirke podataka, pa čak i pristup u prostorije.

Šabić tvrdi da će u slučaju da ipak ne bude tako, i da odredbe o kojima govori
ostanu neizmenjene, definitivno nije spreman da bilo kako podrži rešenja koja,
umesto da obezbede delotvornu zaštitu prava, nude nejasnoće i dileme.
- Takav stav, razume se, podrazumeva i ostavku koju bih ponudio Skupštini
Srbije - kaže poverenik.
Rodoljub Šabić tvrdi da kontakti sa ministarkom pravde Snežanom Malović kada je
reč o o ovom zakonu nisu dali rezultate.
- Iako predlog zakona predviđa da, pored dosadašnjih, ovaj posao obavlja
poverenik, ipak istovremeno sadrži odredbe koje ne samo da nisu u funkciji
kvalitetnijeg izvršavanja tih novih poslova nego se njima ograničavaju, odnosno
dovode u pitanje i ovlašćenja koja poverenik već ima. Moja javna reakcija i
pismo premijeru Cvetkoviću rezultirali su i sastankom sa ministarkom pravde
gospođom Malović. Za sada, ti kontakti nisu dali rezultate, što, naravno, ne
mora značiti i da neće. Mislim da šanse da se rešenja u Predlogu zakona poprave
mnogo povećava i to što je i zaštitnik građana Saša Janković pripremio grupu
amandmana na predlog zakona - kaže on.

Antrfile :

============================




Datum : 29.8.2008
Novina : Blic
Strana : 8
Autor : DRAGICA VELJKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ALPINA TRAŽI 220 MILIONA ZA AUTOPUT

Ponuda za sporazumni raskid ugovora iznenadila vlast

Ministar Dinkić nastavlja pregovore o tome da konzorcijum snizi cenu za
izgradnju trase Horgoš -Novi Sad

Na tročasovnoj sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu, preksinoć u
Beogradu, ministri DS i G17 plus zauzeli su oprečan stav o pisanom prihvatanju
konzorcijuma „Alpina-Por“ sporazumnog raskida ugovora o koncesiji za gradnju
autoputa Horgoš-Požega. Demokrate, kako „Blic“ saznaje, žele izbor novog
izvođača radova na tenderu, a koalicioni partner G17 plus predlaže da deonica
od Horgoša do Novog Sada bez tendera bude data „Alpina-Por“ konzorcijumu. Za
izgradnju leve trake toga puta, međutim, ovaj konzorcijum zvanično je zatražio
da država plati celih 220 miliona evra: specifikaciju troškova nisu našli za
shodno da prilože.

Na maratonskoj sednici Saveta, kako dalje navodi izvor „Blica“ iz Vlade,
ministri iz DS zalaganje za otvaranje tenderske procedure obrazlagali su
odredbama Zakona o javnim nabavkama, baš kao i njihove kolege po funkciji iz
G17 plus. Demokrate su se saglasile, kako saznajemo, jedino sa tim da nakon
sporazumnog raskida, bivšem koncesionaru iz budžeta bude isplaćeno 20 miliona
evra na ime troškova koje je „Alpina-Por“ imao izrađujući projektnu i drugu
dokumentaciju (uračunavajući i eksproprijaciju zemljišta).
Saglasnost je postignuta i po pitanju garancije od deset miliona evra, koje je
uplatio ovaj strani konzorcijum: ukoliko ugovor o koncesiji bude sporazumno a
ne jednostrano raskinut, onda će država vratiti taj novac „Alpina-Poru“.
Zbog svega toga, Nacionalni savet za infrastrukturu saglasio se da Mlađan
Dinkić, potpredsednik Saveta, Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja,
nastavi pregovore sa „Alpina-Porom“, tako da budu okončani najpovoljnije za
državu, što uključuje i pregovore o tome da konzorcijum snizi cenu koju je
Vladi Srbije i formalno ispostavio nekoliko sati pre početka sednice
Nacionalnog saveta za infrastrukturu.
Tako se ispostavlja da su se „tehnička pitanja“, koja su, po izvorima iz Vlade,
bila jedino nesporna u pregovorima sa predstavnicima konzorcijuma, ipak svela
nasuštinsko - koja je cena rada i da li ići na tendersko utvrđivanje
najpovoljnijeg ponuđača.
Na jučerašnjoj sednici Vlade, kako nezvanično saznajemo, nije bilo govora o
ovome, mada je zasedanju Nacionalnog saveta za infrastrukturu prisustvovao i
premijer Mirko Cvetković.
Da li će pregovarački tim Vlade, kojeg vodi potpredsednik Dinkić, uspeti da
urazumi koncesionare kad je reč o ceni rada koju su ispostavili, ostaje da se
vidi, ali je pažnje vredna činjenica da je zatražena suma nešto malo niža od
one koju u budžetu imamo upravo za tu namenu. Naime, nedavno je lično Dinkić
izjavio da će izgradnju ovog dela regionalnog kraka autoputa koridora 10
finansirati Srbija: u budžetu već postoji 250 miliona evra; razlika do 1,7
milijardi evra za zatvaranje finansijske konstrukcije izgradnje autoputa do
Požege biće namaknuta i kroz uzimanje povoljnih kredita od međunarodnih
finansijskih instititucija.
Dok predstavnici konzorcijuma sve vreme mudro ćute, ni Vlada nije nije spremna
da obznani sadržaj Predloga ugovora o sporazumnom raskidu Ugovora o koncesiji,
uz neformalno, neuverljivo objašnjenje da će se „prava sadržina“ dogovora znati
tek kad taj sporazum bude „zreo“ za potpisivanje. Možda upravo zbog tolike
tajnovitosti, u javnosti je postavljeno pitanje regularnosti cele ove
koncesione priče.
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ukazuje da je i ovo
jedno od tipično korupcionaških zamešateljstava i podseća da je „čak i Slobodan
Milošević svojevremeno odbio davanje koncesije na rok od samo šest godina, dok
smo sada dali koncesiju na 25 godina, koja može još da se produži“.

Antrfile : Primer političke korupcije

Pravnu valjanost ugovora o koncesiji ispitao je Savet za borbu protiv
korupcije. U zaključku je rečeno da je „primer dodeljivanja koncesije za
finansiranje, projektovanje, izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa Horgoš-
Požega vrlo značajan sa stanovišta borbe protiv korupcije“, zato što „ukazuje
na to da političari i izvršna vlast koriste javna dobra u cilju ostvarivanja
pojedinačnih, odnosno partijskih interesa“. Savet je ugovor ocenio kao rečitu
političku korupciju.

Posao za organe krivičnog gonjenja

Mahmut Bušatlija, savetnik za strana ulaganja, u izjavi za Tanjug, zalaže se da
organi krivičnopravnog gonjenja do u tančine ispitaju „sve što se radi sa
koncesijom“ zato što Vlada ne raskida ugovor, iako je koncesionar prekršio
odredbe tog ugovora, ali i stoga što izvršna vlast odustaje od naplate
nezanemarljive svote (devizne) bankarske garancije. Bušatlija je podsetio da je
problem sa bankarskim garancijama lako mogao da se izbegne da je država na
vreme kao garanciju tražila ogromnu sumu novca.
- Koliko znam, u ovom poslu je predviđena garancija na više od 170 miliona
evra, dobijeno je tek deset miliona evra. Da Vlada u rukama ima propisnu
garanciju na sto miliona ili preko sto miliona evra, onda bi ona mogla da
diktira sve - ocena je Bušatlije.

============================




Datum : 29.8.2008
Novina : Blic
Strana : 17
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



BOLJA ZAŠTITA PRAVA GRAĐANA

BEOGRAD

Ministarka pravde Snežana Malović i zaštitnik građana Saša Janković ocenili su
juče da je potrebno unaprediti pojedina rešenja u predlogu zakona o zaštiti
podataka o ličnosti, kako je to ukazivao poverenik za informacije Rodoljub
Šabić.

Antrfile :

============================




Datum : 29.8.2008
Novina : Gazeta
Strana : 5
Autor : DANKA NOVOVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Sukob javnog i privatnog interesa,
Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



MOJA RADMILA JE SUPER BIZNISMEN!

PREDRAG BUBALO

OTKAKO je provaljeno da je Predrag Bubalo (DSS) pored sopstvenog stana kod
"Beogradske arene" za vreme ministrovanja u Koštuničinoj vladi na korišćenje
uzeo još dva službena stana "za dž", njegov lični i porodični imetak ne
prestaje da intrigira javnost.
Bubalu su za manje od nedelju dana "otkrivena" još dva stana u prestonici, i to
jedan u ulici Narodnog fronta, a drugi u naselju Žarkovo, ali i unosni
građevinski poslovi njegove supruge Radmile Bubalo!
Laži i istine
Naime, nedeljnik "Standard" tvrdi da su još prošle godine Bubalovi ušli u
adaptaciju stana od 100 kvadrata u beogradskom naselju Žarkovo, te da Bubalova
supruga nije žalila para birajući skupocene španske pločice od 100 evra po
kvadratu, kao i da je u adaptaciju stana u Narodnog fronta utrošila više od
20.000 evra! Predrag Bubalo u izjavi za GAZETU, međutim, uz ironičan osmeh,
demantuje tvrdnje o još dva stana u Beogradu, ističući da je sve čista laž.
- Naravno, to ništa nije tačno! Sve je izmišljeno. Uostalom, to je bar lako
proveriti - kaže Bubalo.
Eksministar, međutim, ne demantuje da je njegova supruga Radmila veoma uspešna
poslovna žena i da je vlasnica dve kikindske firme, "Agrotehna" i "Graditelj".
- Tačno je i ne vidim u čemu je tu problem. Kupovanje akcija na berzi je
dozvoljena stvar. Svako ima pravo da radi - kaže Bubalo.
Inače, Radmila u vlasničkoj strukturi "Agrotehne" ima 36 odsto, koje je prema
podacima u privrednom registru kupila sa uplaćenih 34.558 evra. Zanimljivo je
to da je Bubalo u doba kada je njegova supruga 2002. godine rešila da "uleti
lovu" u privatizaciju ove firme bio u Nadzornom odboru ove kikindske firme.
Takođe, nije tajna da je "Agrotehni" prvi unosan posao bio sakompanijom
"Delta", kada je na njenom zemljištu izgrađen "Maksi diskont".
Interesantno je takođe to da je Radmila Bubalo ubrzo postala i vlasnik 15 odsto
akcija druge kikindske firme "Graditelj", što Bubalo takođe potvrđuje.
- Ima vlasničkog udela, ali ne 15 odsto, nego nešto malo više od 10 precizira
bivši ministar...
Sumnjivo
No, ono što svakako izaziva sumnju jeste činjenica da je "Graditelj" bio jedan
od glavnih partnera javnog preduzeća "Putevi Srbije" na izgradnji putne
infrastrukture u Banatu, posebno ako se ima u vidu da je ovo javno preduzeće
poslovalo pod palicom koalicionih partnera DSS-a iz Nove Srbije Velimira Ilića,
a iz NIP-a dobijalo pare za projekte.
Bubalo, međutim, tvrdi da tu nema ničeg sumnjivog, tvrdeći da s pozicije
ministra nije nameštao svojoj supruzi poslove, kao i da tu nije bilo sukoba
interesa.
- Ništa tu nije sporno. Nije to bio sukob interesa. Pogledajte, proučite zakon.
Sukob interesa bi bio da sam ja vlasnik firmi - tvrdi Bubalo.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija takođe smatra da Bubalo nije bio u
sukobu interesa, kao i da zakon ne zabranjuje supružnicima javnih funkcionera
da njihove firme učestvuju u javnim poslovima.

Antrfile :

============================




Datum : 1.9.2008
Novina : PC Press
Strana : 132
Autor : SLOBODAN MARKOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



NADGLEDANJE INTERNETA

Poslednje nedelje jula srpskim Internetom prostrujala je vest da je Upravni
odbor Republičke agencije za telekomunikacije doneo dokument „Tehnički uslovi
za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije Internet mreže". Ove ,,Tehničke
uslove" upravni odbor RATELa usvojio je.ll. jula i oni su odmah stupili na
snagu. Pod opskurnim nazivom krije se dokument koji reguliše obaveze
telekomunikacionih operatora u vezi sa sprovodenjem ovlašćenog nadzora
(„prisluškivanja" osumnjičenih za teška krivična dela, uz sudski nalog),
saglasno članu 55. Zakona o telekomunikacijama. Ovaj član zakona propisuje
obavezu svim javnim telekomunikacionim operatorima da ,,kao deo sistema, o
sopstvenom trošku, oforme podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom
ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija", a da „tehničke uslove
za podsisteme, uredaje, opremu i instalacije definiše Agencija, u saradnji sa
telekomunikacionim operatorima i državnim organima nadležnim za neposredno
sprovođenje elektronskog nadzora".

Šta RATEL-ov dokument propisuje?

„Tehnički uslovi" koje je doneo RATEL propisuju, između ostalog, da je javni
telekomunikacioni operator, na zahtev organa koji sprovodi nadzor, dužan da:
„omogući direktan pristup i uvid u baze podataka svih zakupljenih linija",
„omogući pristup ažurnoj bazi podataka o pretplatnicima i periodično na zahtev
dostavlja eksportovanu bazu podataka u formatu dogovorenom sa nadležnim
državnim organima". Ova baza treba da sadrži, pored ličnih podataka
pretplatnika, vrstu usluga, informaciju o postojanju zaštite prenosa podataka,
način pristupa, maksimalnu brzinu prenosa podataka i identifikacione adrese. Od
operatora se traži i da ,,omogući pristup ažurnoj bazi podataka o korisnicima
elektronske pošte", ,,omogući nadležnom državnom organu u realnom vremenu
potpuno autonomni pasivni monitoring Internet aktivnosti proizvoljnog
pretplatnika i preusmeravanje dolaznog i odlaznog saobraćaja ka akvizicionom
centru nadležnog državnog organa". Dokument sadrži i odredbe koje propisuju
neuobičajena ovlašćenja državnih organa u vezi sa internim poslovanjem
operatora, npr. obavezu operatora da „imenuje, uz saglasnost nadležnih državnih
organa, osobu za kontakt i komunikaciju sa nadležnim državnim organima" i
„pruži podatke o namerama pružaoca Internet usluga u pogledu proširenja,
nadogradnje ili izmene vitalnih tehničkih podsistema i primenjenog softvera".
Dokument još propisuje da se „veza nadležnih državnih organa i pružaoca
Internet usluga ostvaruje preko linkova koje obezbeđuje i održava o svom trošku
pružalac Internet usluga", te da se „telekomunikacioni podsistemi, uređaji,
oprema i računarski sistemi (za sprovođenje nadzora) smeštaju u prostorijama
nadležnog državnog organa ovlašćenog za elektronski nadzor i/ili u posebnim
prostorijama u okviru telekomunikacionih centara, koje obezbeđuju i opremaju
javni telekomunikacioni operatori, po zahtevu i tehničkim propisima adležnog
državnog organa". Pored pasivnog nadzora Internet saobraćaja u realnom vremenu,
pomenuti hardver i softver treba da omogući „prikupljanje i analizu statistike
Internet aktivnosti, presretanje elektronske pošte, pridruženih sadržaja
(attachment) i obradu Web maila, presretanje IP telefonskog saobraćaja,
faksimila i IP videosaobraćaja, presretanje IM (instant messenger) saobraćaja,
presretanje saobraćaja napeertopeer mrežama", a zahteva se i mogućnost
„rekonstrukcije presretnutog saobraćaja do nivoa aplikacije i filtriranje po:
korisničkom imenu ili korisničkom telefonskom broju, adresi elektronske pošte,
IP adresi ili opsegu, MAC adresi, instant messenger identifikaciji".

Reakcije javnosti

Prvu informaciju o donošenju „Tehničkih uslova" sa Internodium mailing liste
(www.internodium.org) brzo su preuzeli mnogobrojni domaći blogovi i Web forumi.
Koliko je ovo pitanje zaokupilo domaću Internet javnost ilustruje i podatak da
je Facebook grupa posvećena ovoj temi narasla na preko 1.500 članova za par
dana. Sa zadrškom od nekoliko dana, RATELovim dokumentom počeli su da se bave i
elektronski i štampani mediji. Reakcije stručne i šire javnosti na „Tehničke
uslove" RATELa bile su negativne u najvećoj meri, a sadržaj i način donošenja
ovog dokumenta posebno su kritikovali poverenik za informacije od javnog
značaja Rodoljub Šabić, zastupnik gradana Saša Janković, Asocijacija nezavisnih
elektronskih medija (ANEM), najveća novinarska udruženja (NUNS i UNS), te
Koalicija za slobodan pristup informacijama, koja okuplja 15 domaćih nevladinih
organizacija aktivnih u oblasti zaštite ljudskih prava i privatnosti. Na meti
kritika „Tehničkih uslova" RATELa našli su se pre svega usvajanje dokumenta bez
adekvatne najave i zakonom propisanih konsultacija sa operatorima na koje se
tehnički uslovi odnose, neprecizan tekst uslova, podložan različitim
tumačenjima, preširoke tehničke mogućnosti, koje nemaju veze sa sprovođenjem
ovlašćenog nadzora nad uskim krugom osumnjićenih specificiranih u sudskom
nalogu, otvaraju prostor za široko prikupljanje podataka o osobama koje nisu
predmet nadzora. Očita je neusklađenost dokumenta sa relevantnom međunarodnom
regulativom, kao što su tehničke specifikacije ETSI za ovlašćeni nadzor i
smernice Saveta Evrope o sprovođenju ovlašćenog nadzora Interneta (RATEL je
član ETSI, a Srbija članica Saveta Evrope i potpisnica konvencije o cyber
kriminalu), a bilo je protesta i na neopravdanost troškova koji se nameću
operatorima. U Zakonu o telekomunikacijama, naime, jasno piše da su operatori
dužni da o svom trošku stvore uslove za nadzor na sopstvenoj infrastrukturi,
ali ne i da su obavezni da plaćaju stvaranje tehničkih uslova i druge troškove
za potrebe službi koje sprovode nadzor, recimo, troškove opreme koja bi se
smeštala u prostorima službi bezbednosti. Najgore od svega je ignorisanje
konteksta u kome ovakav dokument živi, jer Srbija nema zakonski okvir koji bi
regulisao prikupljanje, postupanje i zaštitu ličnih podataka gradana koji nisu
predmet ovlašćenog nadzora.

Reakcije RATELa i Vlade

Kritike javnosti inicijalno su odbacili RATEL i novi sastav Ministarstva za
telekomunikacije i informaciono društvo, tvrdeći da je dokument donet na osnovu
Zakona o telekomunikacijama kao mera zaštite od organizovanog kriminala i
terorizma, te da se on odnosi samo na tehničke uslove za sprovodenje ovlašćenog
nadzora, koji se, podrazumeva se, može sprovoditi jedino uz postojanje sudskog
naloga. Tvrda linija RATELa i MTIDa popustila je početkom avgusta, kada je
Vlada Srbije saopštila da je po hitnom postupku uputila parlamentu na usvajanje
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Nekoliko dana kasnije RATEL su posetili
poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i zaštitnik građana
Saša Janković, koji su u komunikaciji sa čelnicima RATELa dobili naznake da će
sporni dokument ubrzo biti povučen i dodatno razmotren. Ove najave potvrdio je
i Grozdan Petrović, član upravnog odbora RATELa, koji je 8. avgusta, na
okruglom stolu u organizaciji Društva za informatiku Srbije i Privredne komore
Srbije, rekao da će na prvoj narednoj sednici Upravni odbor RATELa odlučivati o
privremenom povlačenju ,,Tehničkih uslova" i da će biti organizovana javna
rasprava o pitanjima koja su pokrenuta u javnosti. Upravo na dan zaključenja
ovog broja časopisa ,,PC", RATEL je stavio van snage sporne „Tehničke uslove".

Nastanak problema?

Kada je usvajan Zakon o telekomunikacijama, 2003. godine, jedna od njegovih
suštinskih odredbi odnosila se na formiranje novog nezavisnog regulatornog tela
koje će imati zadatak da stvori uslove za liberalizaciju tržišta
telekomunikacija u Srbiji, uzimajući u obzir potrebe, očekivanja i interese
igrača na tržištu telekomunikacija i
krajnjih korisnika. Zahvaljujući nedostatku političke volje, imenovanje
upravnog odbora RATELa kasnilo je čak dve godine i agencija je počela sa radom
tek u avgustu 2005. godine. Nakon rešavanja raznih kadrovskih i organizacionih
pitanja, RATEL je počeo da radi punom parom tek od marta 2006. godine. Šta je
srpski Internet dobio tokom te dve godine? Od Vlade Srbije nastavak decenijske
podrške monopolisti Telekomu Srbija i opredeljenje da se liberalizacija tržišta
telekomunikacija odloži najmanje do 2010. godine. Posledica toga bilo je
učvršćivanje monopolske pozicije Telekoma na tržištu veleprodaje Internet
usluga i pogoršanje uslova u maloprodaji. Nedostatak podrške razvoju
informacionog društva u Srbiji manifestovao se potpunim zastojem u razvoju
elektronske uprave i konfrontacijom na liniji Ministarstvo RATEL. RATEL je
postao institucija sa više od 70 zaposlenih, stabilnim prihodima i malim
učinkom, čiji dometi jedva da premašuju učinak ministarstava koja su ranije
radila isti posao. Tokom dve godine RATEL je organizovao par susreta sa
provajderima, ali osim saosećanja za njihove probleme i apela na strpljenje,
nije ponudio praktična rešenja za zahteve i očekivanja koja su se odnosila na
delovanje u pravcu sprečavanja zloupotrebe monopolskog položaja preko
diskriminatornih ugovora, omogućavanje slobodnog uspostavljanja novih Internet
veza sa inostranstvom, brže delovanje na uvodenju alternativnih sistema
pristupa Internetu i legalizaciju VoIPa. Umesto da se angažuje na traženju
praktičnih rešenja za razvoj domaćeg tržišta telekomunikacija, RATEL se
fokusirao pre svega na sprovođenje administrativnih formalnosti. Na
sankcionisanju diskriminacije monopolista i zaštiti korisnika ništa nije
urađeno. Što se tiče komunikacije sa tržištem, RATEL nije otišao dalje od
saopštenja za medije i godišnjih konferencija za štampu. Iako ima dovoljno
zaposlenih, stabilan izvor prihoda i ažurne kontakt podatke svih
telekomunikacionih operatora, RATEL nije imenovao osobu koja bi bila zadužena
za prikupljanje i sintetizovanje primedbi, detaljno upoznavanje operatora i
korisnika sa novom i predloženom regulativom i sprovođenje smislenih javnih
rasprava. To podrazumeva blagovremeno upoznavanje zainteresovanih sa predlogom
regulative, ostavljanje razumnog perioda za slanje komentara, te objavljivanje
izveštaja javne rasprave i rezultata izjašnjavanja RATELa o predlozima iz
rasprave. Argumenti za donošenje tehničkih uslova za Internet mreže nisij
sporni: postoji zakonska obaveza da se oni donesu, postoji procedura po kojoj
se donose i svi se slažu da ovlašćeni nadzor treba da postoji kao sredstvo za
obezbeđivanje sigurnosti na Internetu i šire, te da mora biti zasnovan na
sudskom nalogu. To ne pruža odgovore na probleme na koje je ukazala javnost i
ne mogu služiti kao univerzalno opravdanje za propuste. Takođe, činjenica da se
radi o tehničkim uslovima i dalje ne znači da oni postoje u nekom vakuumu
njihova primena u praksi proizvodi realne posledice po korisnike i operatore.
Zahvaljujući dosadašnjem načinu rada, RATEL je zatvorenim procesom usvajanja
„Tehničkih uslova za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije Internet mreže",
zakasnelim objavljivanjem regulative, šturim obrazloženjima usvojenih rešenja i
tvrdokornim stavom prema kritikama, uspeo da na osetljivom, ali relativno
nekontroverznom pitanju, zabije autogol i okrene gotovo kompletnu javnost
protiv sebe.

Šta nas čeka?

Ako pretpostavimo da će RATEL privremeno povući „Tehničke uslove za Internet
mreže", organizovati raspravu, eksplicitno ograničiti nadzor na podatke i
komunikaciju lica koja su predmet ovlašćenog nadzora, te ukinuti neopravdane
troškove na teret operatora, ostaje pitanje da li je sve moralo da se izvede na
takav način i da li će se slična situacija ponoviti u budućnosti. Ako RATEL ne
napravi radikalan zaokret u odnosu na dosadašnju praksu rada i ne uspostavi
smislen dvosmerni dijalog sa svim „igračima" u oblasti telekomunikacija,
negativne posledice (ne)delovanja RATELa osetiće pre ili kasnije cela država.
Sankcionisanje diskriminacije monopolista, razvoj alternativnog pristupa
Internetu, legalizacija usluga prenosa glasa preko Interneta i formiranje fonda
za univerzalni servis samo su neke od tema na kojima će se u budućnosti videti
koliko je RATEL odmakao u shvatanju sopstvene uloge na domaćem tržištu
telekomunikacija.

- Slobodan Marković je predsednik Centra za razvoj Interneta.

Antrfile :

============================