Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 28.8.2008
Novina : Danas
Strana : 1
Autor : SNEŽANA ČONGRADIN
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izjava



HILJADE EVRA NA LEPU REČ

Narodne predstavnike niko ne kontroliše kada od parlamenta uzimaju novac za
putne troškove

NAŠA PRIČA

Beograd - Poslanici Skupštine Srbije nisu obavezni da pravdaju putne troškove
kada iz skupštinske blagajne uzimaju novac za te namene. To znači da prilikom
traženja određene sume novca, blagajnik od njih ne traži da pokažu račun koji
dokazuje da su oni zaista i potrošili toliki iznos novca, saznaje Danas u
Skupštini Srbije.
Kako je Danas već objavio, građani Srbije - poreski obveznici platili su od 1.
januara do 20. avgusta ove godine, preko budžeta Narodne skupštine, oko 283.000
evra, to jest 21,42 miliona dinara, na ime službenih putovanja njihovih
predstavnika u parlamentu.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže za Danas da
metod kontrole koji bi bio uspostavljen preko računa nije dovoljno efikasan,
jer je podložan raznim mahinacijama. Javni tužilac dosad nijednom nije reagovao
kada je reč o mogućim zloupotrebama novca u Skupštini Srbije.

Beograd - Poslanici Skupštine Srbije nisu u obavezi da pravdaju putne troškove
kada iz skupštinske blagajne uzimaju novac za te namene. To znači da prilikom
traženja određene sume novca, blagajnik od njih ne traži da pokažu račun koji
dokazuje da su oni zaista i potrošili toliki iznos novca - saznaje Danas u
Skupštini Srbije.
Tako je moguće da na svega osam sednica, koliko ih je bilo od početka godine,
pojedini narodni poslanici podignu iz blagajne iznos novca koji bi bio dovoljan
za više od 50 putovanja na relaciji Beograd - mesto stanovanja. Kako je Danas
objavio juče, građani Srbije - poreski obveznici platili su od 1. januara do
20. avgusta ove godine, preko budžeta Narodne skupštine, oko 283.000 evra, to
jest 21,42 miliona dinara, na ime službenih putovanja njihovih predstavnika u
parlamentu. Takođe je indikativno da su od prve desetorice „najskupljih“
poslanika njih osmorica iz Srpske radikalne stranke.
A kakva je procedura pravdanja putnih troškova? Kako nam je objasnilo više
izvora iz Skupštine Srbije, prilikom pravdanja izdataka za putovanja poslanici
popunjavaju tzv. „veliki papir“, kako ga u žargonu zovu, dok „mali papir“ služi
za pravdanje dnevnica. Za obrazloženje putnih troškova potrebno je popuniti
polja u kojima poslanik navodi datum i mesto iz kojeg je došao. Kako smo
saznali, postoji i upit u kojem se traži broj registracija tablica vozila kojim
je poslanik stigao do Beograda ali, kako tvrde naši izvori, to se gotovo nikada
ne upisuje.
Samo da bi od početka godine došao do Beograda na sednicu Skupštine Srbije i
vratio se kući u Leskovac, poslanik SRS Tomislav Ljubenović potrošio je na ime
putnih troškova deset prosečnih plata u Srbiji, odnosno 296.322 dinara ili oko
3.900 evra. Pri tom treba naglasiti da poslanici koji žive u mestima koja su
udaljena više od 200 kilometara od Beograda nemaju pravo da idu kući i vraćaju
se na sednicu svakog dana ukoliko ona traje više uzastopnih dana, već dobijaju
novac kao refundaciju za hotelski smeštaj. Poslanici su oslobođeni plaćanja
putarina, a u putne troškove spada i hrana.
Prema spisku poslaničkih troškova koji je Danasu dostavljen iz Skupštine
Srbije, od poslanika koji su bili u starom, ali su i u novom sazivu parlamenta,
retki su oni čiji se troškovi kreću ispod 100.000 dinara, a najčešći su oni
koji su potrošili oko 150.000 dinara.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže za Danas da
metod kontrole koji bi bio uspostavljen preko računa nije dovoljno efikasan,
jer je podložan raznim mahinacijama. On kaže da postojeći sistem kontrole
potencijalne zloupotrebe skupštinske kase nalaže da svaki poslanik daje pisanu
izjavu o tome zbog čega traži određenu sumu novca.
- Pisanom izjavom poslanik preuzima na sebe materijalnu i krivičnu odgovornost
ukoliko se ispostavi da je zloupotrebio novac poreskih obveznika. To je jedini
osnov za utvrđivanje odgovornosti, odnosno provere istinitosti tvrdnje
poslanika. U slučaju sumnje pokreće se postupak protiv određenog lica i
utvrđuje da li je zaista poslanik tog dana bio na sednici skupštine ili
prisustvovao nekom od odbora ili poslaničkih klubova i da li je zbog toga
prešao određenu kilometražu. Javni tužilac bi u tom slučaju mogao da pokrene
postupak protiv poslanika za kojeg se utvrdi da je zloupotrebio novac iz
skupštinske kase - objašnjava Nenadić.
Naš sagovornik naglašava da javni tužilac do sada nikada nije reagovao, čak i u
slučajevima za koje se javno sumnjalo da je bilo mnogo većih zloupotreba
državnog novca.

Antrfile : Radikali potvrđuju da su najviše potrošili

Dragan Todorović, potpredsednik SRS-a, prokomentarisao je za Danas da bi i
osoba ispodprosečne inteligencije mogla da zaključi da su radikali najviše
novca potrošili jer dolaze iz mesta najudaljenijih od Beograda. Na primedbu da
je ipak reč o sumama koje daleko premašuju putne troškove za osam dolazaka u
Beograd, koliko je i bilo zasedanja, Todorović je rekao: „Ako imate neko drugo
pitanje u redu, na prvo sam već odgovorio“.
Kako je za Danas izjavio Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, radikali
su potrošili najviše novca iz skupštinske kase jer „nisu lopovi kao poslanici
drugih stranaka koji uzimaju proviziju od prljavih poslova“. Na pitanje da li
je moguće da se baš svi poslanici drugih stranaka bave takvim nelegalnim
radnjama, Vučić je rekao da je to istina.

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : R. D.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava



OMOGUĆITI UVID U TAJNE ARHIVE

Rodoljub Šabić zatražio usvajanje zakona o dosijeima

Beograd - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ponovo se
založio za usvajanje posebnog zakona o postupanju sa dosijeima tajnih službi
koji bi, između ostalog, omogućio Arhivu Srbije kvalitetniji rad. Poverenik je
u saopštenju ocenio da bi nedavno „dragoceno otkriće“ do sada nepoznatih
istorijskih dokumenata u Arhivu Srbije moralo da bude povod za ozbiljno
preispitivanje uslova u kojima ta državna institucija deluje.
„Taj paradoks da su dragoceni dokumenti, mada već godinama u Arhivu Srbije,
otkriveni tek sada, samo potvrđuje činjenicu da Arhiv deluje u nedopustivo
lošim logističkim, materijalnim, prostornim i drugim sličnim uslovima što je
činjenica koju bi bilo neodgovorno i dalje gurati pod tepih“, naveo je Šabić.
Dodao je da je Arhiv u proteklih nekoliko godina od BIA preuzeo više stotina
hiljada dokumenata i više desetina hiljada dosijea koji su bili proizvod rada
nekadašnjih tajnih službi. „Sa postojećim resursima Arhiv nije u stanju da se u
skladu sa utvrđenom procedurom suoči sa, na primer, više desetina hiljada
zahteva za pristup informacijama sadržanim u ovim dokumentima“, izjavio je
Šabić.
Poverenik je istakao da u demokratskom društvu ne sme biti sporno pravo ljudi
koji su bili predmet nezakonite „obrade“ tajnih službi na pristup informacijama
iz dosijea. Prema njegovim rečima, ne može biti sporno ni pravo javnosti na
pristup, bar u dobrom delu, informacijama sadržanim u tim dosijeima. Šabić je
podsetio da su sve bivše socijalističke zemlje posebnim zakonima javnosti
omogućile, u celosti ili delimično, pristup informacijama sadržanim u dosijeima
tajnih službi bivših režima.

Antrfile :

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NEMANJA NENADIĆ
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Komentar



TRENUTNO I TRAJNO

Nemanja Nenadić „Transparentnost Srbija“

Na srpskom antikorupcijskom podneblju mnoge se borbe vode tako što problem nađe
svoj put do medija, što o njemu progovore radoznali novinari i gnevni građani,
stručnjaci i predstavnici nezavisnih tela. Kada prođe neko vreme, ako bude
sreće i/ili, ako pritisak bude dovoljno jak ili tema dovoljno primamljiva, nje
se dohvate i političari. Kad su ti političari na vlasti, rastu šanse da se dođe
do rešenja.
Rešenje, pak, može biti trenutno ili trajno. Trenutna rešenja su ona koja su
vezana za konkretan slučaj, konkretan povod koji je zadobio kritičnu masu
pažnje javnosti, i takva preovlađuju. Do trajnih rešenja se teže dolazi, jer tu
treba izvući pouku, osmisliti kako da se budući slični slučajevi ne dogode i
ugraditi promene u sistem. Na primer, kada su ministri pre godinu-dve odbijali
da obelodane ugovor o koncesiji, stvar je privremeno rešena time što je ugovor
i najveći broj aneksa objavljen na internet stranici Vlade. Međutim, nije
doneta odluka da će se u budućnosti svi ugovori o sličnim oblicima poslovanja u
ime države objavljivati, pre nego što to iko zatraži.
Izgleda da su učesnici u novoj prestoničkoj vlasti postigli saglasnost o izboru
direktora javnih preduzeća na konkrsima, što može biti važan iskorak unapred.
Biće još veći, ukoliko svoju trenutnu volju pretoče u akt koji će obavezivati i
njihove sledbenike, jednom kada aktuelna predizborna obećanja padnu u zaborav.

Antrfile :

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Blic
Strana : 10
Autor : DRAGICA VELJKOVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



AUTOPUT NE MOŽE DA SE GRADI BEZ TENDERA

Namera države da Alpini dodeli posao štetna za građane

Samo tenderom dobija se najpovoljnija cena za državu kao naručioca posla

Raspisivanje tendera za izgradnju kraka autoputa koridora 10 koji ide od
mađarske granice do Novog Sada najbolji je način da ovaj kapitalni posao bude
urađen po najpovoljnojoj ceni za državu kao naručioca posla. Da tako i bude, po
svemu sudeći, male su šanse. Jer, kako „Blic“ saznaje, u Vladi Srbije očekuju
da svakoga časa austrijsko-španski konzorcijum „Alpina-Por“ pošalje pisanu
saglasnost na sporazumni raskid ugovora o koncesiji na izgradnju i
eksploataciju putnog pravca Horgoš - Požega. Za uzvrat, bivšim koncesionarima
ponuđeno je da grade levu traku autoputa Horgoš - Novi Sad, bez tenderske
procedure predviđene Zakonom o javnim nabavkama.

Taj zakon, međutim, u članu 23 konstituiše dva izuzetka od pravila da država,
kao naručilac posla, mora da ide na najotvoreniji, tenderski postupak.
Neposredna pogodba moguća je ako „zbog objektivnih razloga ili razloga
povezanih za zaštitom isključivih prava, nabavku mogu ispuniti samo određeni
naručioci dobara, pružaoci usluga ili izvođači radova“. Drugi izuzetak u
„vanrednim okolnostima, odnosno nepredviđenim događajima“ državni organ i „ne
može da postupi u rokovima“ propisanim tenderom.
- Nisam siguran da je u slučaju „Alpine-Pora“ moguće ići na neposrednu pogodbu.
Ako država kao naručilac posla želi neposrednu pogodbu, mora da obrazloži takvu
odluku, a tada možemo da je komentarišemo. Vlada u prethodnom sazivu je
produžila ugovorene rokove koncesionarima zbog političkog dogovora između
stranaka koje su tada bile u Vladi, a danas su na suprotnim stranama. U ime
mira u kući odložili su rešavanje ovog problema, jer su već bili konfrontirani
oko sporazuma sa EU i tzv. gasnog sporazuma - kaže za „Blic“ Nemanja Nenadić iz
„Transparentnosti Srbije“.
Za Vericu Barać, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije, tender je jedini
nekoruptivni način izgradnje kraka koridora 10, kao i autoputa Beograd - Požega.
- Osnovno pitanje nije zašto će Vlada da raskine ugovor o koncesiji, već ko je
odgovoran što se uopšte išlo na koncesiju. Koliku štetu je pretrpela država i
od koga ona da se obešteti, jer konzorcijumu „Alpina-Por“ nadoknađuju štetu,
iako je upravo taj konzorcijum kriv što gradnja autoputa nije još započeta.
Logično je da „Alpina-Por“ nadoknađuje štetu državi, a ne obrnuto. Ko je i u
kom postupku utvrdio da je šteta pričinjena samo tom konzorcijumu, i da se
šteta kompenzuje ustupanjem posla bez tendera? Ko je odgovoran za taj posao,
jer ne možemo da razumemo državne razloge da se daje koncesija na 25 godina za
nešto što košta 138 miliona evra, kad taj krak koridora 10 može da bude građen
veoma povoljnim međunarodnim kreditima. Ovo je treći državni posao sa „Alpinom“
iako su prethodna dva pokazala da je ona nepouzdan partner: most u Beškoj nije
još počeo da se gradi, niti ijednu obilaznicu na autoputu kroz Vojvodinu -
analizira Verica Barać.
Baraćeva apostrofira da je ceo „koncesioni posao“ urađen mimo zakona i da je
korupcionaškog karaktera, ali se sud time neće baviti jer tužilaštvo neće
reagovati zato što imamo sistemsku korupciju u kojoj krivično odgovaraju samo
oni koji nemaju zaštitu jake političke partije.
- Koncesionar nije obezbedio bankarske garancije, iako je morao, dakle,
prekršio je ugovor, i sad ga još obeštećuju. Ugovor o koncesiji je menjan,
iznos bankarske garancije je promenjen u odnosu na tenderske uslove, pa ni to
konzorcijum nije ispoštovao. Ni javnost, ni Savet za borbu protiv korupcije
nisu dobili kompletnu dokumentaciju i ne znamo koliko ima tajnih aneksa dodatih
u vreme stare vlade, a takve su sve vlade. Poverenik za informacije od javnog
značaja tražio je da se obelodani sve, međutim, aneksi o finansijskim obavezama
su i dalje sakriveni, nepoznata je njihova sadržina. Moguće je, zato, da se deo
sadašnjeg dogovora vezuje za te tajne anekse. Ovde je posredi čudan posao, iza
kojeg stoji partijska koalicija, a ne državni razlozi - govori Verica Barać.
Izvor „Blica“ iz Vlade, koji insistira na anonimnosti, upitan zašto je izvršna
vlast popustljiva prema ovom konzorcijumu, veli da to zna „prethodna vlada i
ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić“. O tajnim finansijskim
aneksima koncesionog ugovora, u Vladi tvrde da „ne znaju ništa“. Baraćeva je,
dodaje on, službenik Vlade i treba da daje odgovore koje bi Vlada razmatrala,
umesto što postavlja pitanja i daje paušalne ocene.

Antrfile : Šok među srpskim putarima

Mogućnost raskidanja ugovora o koncesiji uz davanje prava „Alpini“ da gradi
drugu traku autoputa Horgoš - Novi Sad šokiralo je domaće izvođače, koji nisu
zaboravili kako su eskivirani na tenderu za izgradnju mosta kod Beške, iako su
dali najbolju ponudu. Putari s kojima je razgovarano, a koji nisu pristali na
objavljivanje imena - plaše se da bi zbog toga mogli izgubiti i podizvođački
položaj - kažu da „ne mogu da veruju da država tako nešto radi“, javlja FoNet.

Tender nije maraton

- Nije tačno da bi tenderska procedura za izgradnju leve trake autoputa trajala
godinu dana. Za najkomplikovanije slučajeve zakonski rok je 45 dana, s tim što
postoji i rok u kojem država mora da pripremi dokumentaciju na osnovu koje
potencijalni kandidati za izvođača radova mogu da se prijave na tender - kaže
Nemanja Nenadić na tvrdnje izvora „Blica“ da bi eventualni tender „potrošio
godinu dana“.

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Blic
Strana : 10
Autor : DRAGICA VELJKOVIĆ
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



AUTOPUT NE MOŽE DA SE GRADI BEZ TENDERA

Namera države da Alpini dodeli posao štetna za građane

Samo tenderom dobija se najpovoljnija cena za državu kao naručioca posla

Raspisivanje tendera za izgradnju kraka autoputa koridora 10 koji ide od
mađarske granice do Novog Sada najbolji je način da ovaj kapitalni posao bude
urađen po najpovoljnojoj ceni za državu kao naručioca posla. Da tako i bude, po
svemu sudeći, male su šanse. Jer, kako „Blic“ saznaje, u Vladi Srbije očekuju
da svakoga časa austrijsko-španski konzorcijum „Alpina-Por“ pošalje pisanu
saglasnost na sporazumni raskid ugovora o koncesiji na izgradnju i
eksploataciju putnog pravca Horgoš - Požega. Za uzvrat, bivšim koncesionarima
ponuđeno je da grade levu traku autoputa Horgoš - Novi Sad, bez tenderske
procedure predviđene Zakonom o javnim nabavkama.

Taj zakon, međutim, u članu 23 konstituiše dva izuzetka od pravila da država,
kao naručilac posla, mora da ide na najotvoreniji, tenderski postupak.
Neposredna pogodba moguća je ako „zbog objektivnih razloga ili razloga
povezanih za zaštitom isključivih prava, nabavku mogu ispuniti samo određeni
naručioci dobara, pružaoci usluga ili izvođači radova“. Drugi izuzetak u
„vanrednim okolnostima, odnosno nepredviđenim događajima“ državni organ i „ne
može da postupi u rokovima“ propisanim tenderom.
- Nisam siguran da je u slučaju „Alpine-Pora“ moguće ići na neposrednu pogodbu.
Ako država kao naručilac posla želi neposrednu pogodbu, mora da obrazloži takvu
odluku, a tada možemo da je komentarišemo. Vlada u prethodnom sazivu je
produžila ugovorene rokove koncesionarima zbog političkog dogovora između
stranaka koje su tada bile u Vladi, a danas su na suprotnim stranama. U ime
mira u kući odložili su rešavanje ovog problema, jer su već bili konfrontirani
oko sporazuma sa EU i tzv. gasnog sporazuma - kaže za „Blic“ Nemanja Nenadić iz
„Transparentnosti Srbije“.
Za Vericu Barać, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije, tender je jedini
nekoruptivni način izgradnje kraka koridora 10, kao i autoputa Beograd - Požega.
- Osnovno pitanje nije zašto će Vlada da raskine ugovor o koncesiji, već ko je
odgovoran što se uopšte išlo na koncesiju. Koliku štetu je pretrpela država i
od koga ona da se obešteti, jer konzorcijumu „Alpina-Por“ nadoknađuju štetu,
iako je upravo taj konzorcijum kriv što gradnja autoputa nije još započeta.
Logično je da „Alpina-Por“ nadoknađuje štetu državi, a ne obrnuto. Ko je i u
kom postupku utvrdio da je šteta pričinjena samo tom konzorcijumu, i da se
šteta kompenzuje ustupanjem posla bez tendera? Ko je odgovoran za taj posao,
jer ne možemo da razumemo državne razloge da se daje koncesija na 25 godina za
nešto što košta 138 miliona evra, kad taj krak koridora 10 može da bude građen
veoma povoljnim međunarodnim kreditima. Ovo je treći državni posao sa „Alpinom“
iako su prethodna dva pokazala da je ona nepouzdan partner: most u Beškoj nije
još počeo da se gradi, niti ijednu obilaznicu na autoputu kroz Vojvodinu -
analizira Verica Barać.
Baraćeva apostrofira da je ceo „koncesioni posao“ urađen mimo zakona i da je
korupcionaškog karaktera, ali se sud time neće baviti jer tužilaštvo neće
reagovati zato što imamo sistemsku korupciju u kojoj krivično odgovaraju samo
oni koji nemaju zaštitu jake političke partije.
- Koncesionar nije obezbedio bankarske garancije, iako je morao, dakle,
prekršio je ugovor, i sad ga još obeštećuju. Ugovor o koncesiji je menjan,
iznos bankarske garancije je promenjen u odnosu na tenderske uslove, pa ni to
konzorcijum nije ispoštovao. Ni javnost, ni Savet za borbu protiv korupcije
nisu dobili kompletnu dokumentaciju i ne znamo koliko ima tajnih aneksa dodatih
u vreme stare vlade, a takve su sve vlade. Poverenik za informacije od javnog
značaja tražio je da se obelodani sve, međutim, aneksi o finansijskim obavezama
su i dalje sakriveni, nepoznata je njihova sadržina. Moguće je, zato, da se deo
sadašnjeg dogovora vezuje za te tajne anekse. Ovde je posredi čudan posao, iza
kojeg stoji partijska koalicija, a ne državni razlozi - govori Verica Barać.
Izvor „Blica“ iz Vlade, koji insistira na anonimnosti, upitan zašto je izvršna
vlast popustljiva prema ovom konzorcijumu, veli da to zna „prethodna vlada i
ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić“. O tajnim finansijskim
aneksima koncesionog ugovora, u Vladi tvrde da „ne znaju ništa“. Baraćeva je,
dodaje on, službenik Vlade i treba da daje odgovore koje bi Vlada razmatrala,
umesto što postavlja pitanja i daje paušalne ocene.

Antrfile : Šok među srpskim putarima

Mogućnost raskidanja ugovora o koncesiji uz davanje prava „Alpini“ da gradi
drugu traku autoputa Horgoš - Novi Sad šokiralo je domaće izvođače, koji nisu
zaboravili kako su eskivirani na tenderu za izgradnju mosta kod Beške, iako su
dali najbolju ponudu. Putari s kojima je razgovarano, a koji nisu pristali na
objavljivanje imena - plaše se da bi zbog toga mogli izgubiti i podizvođački
položaj - kažu da „ne mogu da veruju da država tako nešto radi“, javlja FoNet.

Tender nije maraton

- Nije tačno da bi tenderska procedura za izgradnju leve trake autoputa trajala
godinu dana. Za najkomplikovanije slučajeve zakonski rok je 45 dana, s tim što
postoji i rok u kojem država mora da pripremi dokumentaciju na osnovu koje
potencijalni kandidati za izvođača radova mogu da se prijave na tender - kaže
Nemanja Nenadić na tvrdnje izvora „Blica“ da bi eventualni tender „potrošio
godinu dana“.

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Blic
Strana : 11
Autor : NN
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



OSUDA ZBOG UKIDANJA ODBORA

POSLODAVCI

Unija poslodavaca Srbije oštro je osudila najavu ukidanja Odbora za sprečavanje
sukoba interesa, čime se „praktično onemogućava i poslednji kontrolor javnih
finansija“.

Antrfile :

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Pregled
Strana : 1
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



PRVO DETALJI O KONCESIJI...

Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke

Beograd
Uprava za javne nabavke će, ako joj se nadležni obrate za mišljenje u vezi sa
ustupanjem izgradnje dela auto-puta Horgoš-Novi Sad konzorcijumu „Alpina-Por“,
tražiti da joj se dostave detaljni podaci o uslovima, kao i procene eventualne
štete od raskida Ugovora o koncesiji, izjavio je Tanjugu direktor Uprave
Predrag Jovanović.
„Mi radimo samo po konkretnim slučajevima, moramo imati konkretne parametre da
bismo rekli da li je ispunjen uslov za pogađanje sa izvođačem radova ili nije.
Mi još nismo ništa dobili - ni ko je naručilac, ni ko bi išao u pogađanje, pa
ni ne možemo za sad da dajemo procene u vezi sa tim poslom“, rekao je
Jovanović. Prema njegovim rečima, u slučaju da se od Uprave zatraži mišljenje
„moralo bi jasno da se navede kolika je potencijalna šteta u slučaju da se
Ugovor ne raskine, kolika je procenjena vrednost tih radova, pa da se uporede
te dve stvari.
Takođe, i da se jasno definiše pod kojim uslovima se daje taj posao“. On je
potvrdio da ovakav slučaj nije definisan zakonom i da bi se stav izneo samo po
osnovu konkretno iznetih argumenata i parametara da li postoje objektivni
razlozi da se uđe u taj posao ili ne. Na pitanje, da li će javnost moći da
računa na transparentnost Uprave za javne nabavke i dostupnost podataka koji
dođu do nje a vezani su za koncesiju i izgradnju auto-puta od Horgoša do Novog
Sada, on je odgovorio potvrdno. „Ako se neko borio za transparentnost onda smo
to bili mi“, objasnio je Jovanović i dodao da su rezultati izostali jer su
imali premalo podrške od drugih institucija, a ne zato što to nisu želeli.
On je na kraju napomenuo da u krajnjoj instanci, pošto se Uprava za javne
nabavke bavi samo praktičnim stvarima, detaljna tumačenja može da da jedino
resorno ministarstvo, odnosno Ministarstvo finansija, u čijoj su i ingerenciji
javne nabavke.

Antrfile :

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Press
Strana : 8
Autor : PRENETO
Tema : Javne nabavke
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



DETALJNI PODACI O RASKIDU UGOVORA

BEOGRAD - Uprava za javne nabavke će, ako joj se nadležni obrate za mišljenje u
vezi sa ustupanjem izgradnje dela autoputa Horgoš-Novi Sad konzorcijumu „Alpina-
Por“, tražiti da joj se dostave detaljni podaci o uslovima, kao i procene
eventualne štete od raskida Ugovora o koncesiji, izjavio je direktor Uprave
Predrag Jovanović.(TANJUG)

Antrfile :

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Press
Strana : 10
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



ŠABIĆ: POSEBAN ZAKON O ARHIVI BIA

BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić zatražio je
juče da se donese poseban zakon o postupanju sa dosijeima tajnih službi.
U poslednjih nekoliko godina Arhiv je od Bezbednosno-informativne agencije
(BIA) preuzeo više stotina hiljada dokumenata i više desetina hiljada dosijea
koji su bili proizvod rada nekadašnjih tajnih službi. Sa postojećim resursima,
Arhiv nije u stanju da se, u skladu sa utvrđenom procedurom, suoči sa više
desetina hiljada zahteva za pristup informacijama u ovim dokumentima. (TANJUG)

Antrfile :

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Kurir
Strana : 3
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



DONETI ZAKON O DOSIJEIMA

BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić zatražio je
juče da se donese poseban zakon o postupanju sa dosijeima tajnih službi.
U poslednjih nekoliko godina Arhiv Srbije je od BIA preuzeo više stotina
hiljada dokumenata i više desetina hiljada dosijea koji su bili proizvod rada
nekadašnjih tajnih službi. S postojećim resursima Arhiv nije u stanju da se, u
skladu sa utvrđenom procedurom, suoči sa više desetina hiljada zahteva za
pristup informacijama u ovim dokumentima.
- U demokratskom društvu ne sme biti sporno pravo ljudi koji su bili predmet
nezakonite "obrade" tajnih službi na pristup informacijama iz dosijea - istakao
je Šabić. (TANJUG)

Antrfile :

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Kurir
Strana : 6
Autor : PRENETO
Tema : Javne nabavke
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



PRVO DETALJI RASKIDA, PA TEK ONDA PROCENA

Koncesija

BEOGRAD - Uprava za javne nabavke će, ako joj se nadležni obrate za mišljenje u
vezi sa ustupanjem izgradnje dela autoputa Horgoš - Novi Sad konzorcijumu
„Alpina-Por“, tražiti da joj se dostave detaljni podaci o uslovima, kao i
procene eventualne štete od raskida Ugovora o koncesiji, izjavio je direktor
Uprave Dragan Jovanović.
- Mi radimo samo po konkretnim slučajevima, moramo imati konkretne parametre da
bismo rekli da li je ispunjen uslov za pogađanje sa izvođačem radova ili nije.
Još nismo ništa dobili - ni ko je naručilac ni ko bi išao u pogađanje, pa zasad
ne možemo da dajemo procene u vezi s tim poslom - rekao je Jovanović. (TANJUG)

Antrfile :

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Pravda
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



RASKID NIJE DEFINISAN ZAKONOM

Direktor Uprave za javne nabavke, Predrag Jovanović kaže da od tog organa još
nije zatraženo mišljenje o losledicama eveitualnog raskida ugovora o koncesiji
za iz gradnju autoputa Horgoš-Požega.
- Mi možemo dati pozitivno ili negativno mišljenje, kada se bude videlo da li
je širi interes prevagnuo ili su uslovi raskida nepovoljni za Srbiju - kazao je
Jovanović. On je podsetio da ovakav slučaj nije definioan zakonom, uz opasku da
je uloga Uprave da razvija sistem koji će uspostaviti efikasnu kontrolu u
nabavkama.

Antrfile :

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Pravda
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



SRBIJA BEZ ZAKONA O DOSIJEIMA

Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić ukazao je na potrebu
usvajanja posebnog zakona o postupanju s dosijeima tajnih službi koji bi,
između ostalog, omogućio i Arhivu Srbije kvalitetniji rad.
On je podsetio da su sve bivše socijalističke zemlje posebnim zakonima javnosti
omogućile, u celosti ili delimično, pristup informacijama sadržanim u dosijeima
tajnih službi bivših režima. Srbija je, kako tvrdi, poslednja koja to nije
učinila, pa je zbog toga neophodno da se na odgovoran način pristupi izradi i
donošenju takvog zakona.

Antrfile :

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Pravda
Strana : 10
Autor : V. N.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna



SVE PO ZAKONU, NEMA SELEKCIJE

RODOLjUB ŠABIĆ, POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA

Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, tvrdi da ne postoji
nikakva selektivnost u radu te institucije.
U tekstu „Dačiću, podnesi ostavku", objavljenom u jučerašnjem broju „Pravde",
posvećenom odnosu medija i pažnji koju oni posvećuju ili ne posvećuju
odgovarajućim događajima ili aktivnostima, svoje mišljenje je izneo jedan broj
političkih analitičara i predstavnika opozicije.
- Pored ostalih, valjda u jednom od ta dva svojstva, to je učinio i Dušan
Janjić,direktor Foruma za etničke odnose. Imenovani gospodin je, govoreći o
odsustvu informacija o tragičnim okolnostima pod kojima je zadobio teške
povrede, a kasnije i umro učesnik protestnog mitinga Ranko Panić, pored ostalog
izjavio: „Postoji selektivnost u ponašanju institucija koje se bave ljudskim
pravima, i to politički motivisana selektivnost. Tu mislim na Rodoljuba Šabića
i nevladine organizacije, navodno specijalizovane za pomoć. Najviše zabrinjava
ta selektivnost za koju, da stvar bude gora, ne znamo kriterijume." Mogu samo
da pretpostavljam da se ovakva „ocena" rada Poverenika za informacije za
sniva na njegovom zapažanju da u vezi sa konkretnim slučajem nije bilo formalne
intervencije Poverenika za informacije. Nije je bilo, jer nije bilo
pretpostavki za to navodi u svom reagovanju Rodoljub Šabić.
On ukazuje da je Poverenik za informacije - državni organ koji ne postupa po
slobodnom nahođenju, već po proceduri utvrđenoj zakonom, i da je to
drugostepeni organ koji rešava po žalbama građana i drugih subjekata, koji" su
prethodno od organa vlasti tražili određene informacije, a iste im bile
uskraćene.
- Ne znam da li se konkretnim povodom, dakle povodom informacija o pomenutom
tragičnom događaju, neko obraćao MUP-u ili nekom drugom organu, ali pouzdano
znam da Povereniku za informacije niko nije izjavio nikakvu žalbu. Da jeste, o
njoj bih svakako odlučivao. Da jesam odlučivao, na osnovu te odluke bi svako,
pa i gospodin Janjić, mogao da donosi zaključke o mojoj objektivnosti. Ovako
ostaje da zaključimo da se gospodin Janjić upustio u nekorektno, potpuno
neargumentovano imputiranje. To u svakom slučaju, a ostaje još da zaključimo da
li je reč samo o tome da se, potpuno neodgovorno, bez elementarnog poznavanja
procedure utvrđene zakonom, upustio u ovakve „kritike" ili je reč o nečem
gorem. Jer, od čoveka njegovog obrazovanja, sa evidentnim ambicijama da se
ozbiljno bavi društvenim radom, bilo bi logično očekivati da zna kako zakon
uređuje položaj Poverenika za informacije i proceduru po kojoj on postupa. Ako
je ta pretpostavka tačna, onda se gospodin Janjić upustio u baš ružnu stvar, u
pokušaj namernog, svesnog dezinformisanja javnosti - smatra Šabić.
Šabić ističe da mu „ne pada na pamet da se brani od Janjićevih optužbi za
nepostojeću selektivnost".
- Ne želim da se branim od takvih optužbi, mada Janjić, eto, zna i čime je
„motivisana". Mogao je baš i da nam kaže - ako zna. A o (ne)selektivnosti
Poverenika za informacije, pre nego što sebi dozvoli da je komentariše, mogao
bi se malo bolje raspitati kod mnogih predstavnika opozicije ili opozicione
štampe - tvrdi Šabić.

Antrfile : Sve na videlo
- Ne samo radi Janjića, želim da naglasim da je moj načelan, lični stav,
bezbroj puta ponovljen i dobro poznat, da je vlast dužna da o svim događajima
od interesa za javnost, da što je moguće više relevantnih informacija. Taj stav
se naravno odnosi i na tragični događaj o kome je bilo reči. A stav Poverenika
za informacije, stav inokosnog državnog organa, formalan, izražen u formi
rešenja moguće je dobiti samo na jedan način: u zakonom utvrđenoj proceduri -
dakle, tek po žalbi izjavljenoj zbog prethodno neostvarenog zahteva za pristup
informacijama - naglašava Rodoljub Šabić.

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Politika
Strana : A7
Autor : MARKO ALBUNOVIĆ
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Aktivnosti i komentari, Dostupnost informacija, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



IMOVINSKE KARTE JOŠ POD KLJUČEM

Za razliku od okolnih zemalja, u Srbiji su tajna i podaci o imovini funkcionera
i o imovini države koju oni koriste

Baza podataka o imovini srpskih funkcionera danas se nalazi u prostorijama
Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa i, budući da predstavlja
službenu tajnu, zaštićena je video-nadzorom. U isto vreme, u susednim
republikama, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, izveštaji o imovini
funkcionera su javni i mogu se pronaći na Internetu.
Podsetimo, nadležnost Odbora za rešavanje o sukobu interesa je da vodi registar
imovine funkcionera i odlučuje o tome da li su povredili Zakon o sukobu
interesa. Problem je, međutim, što je ova institucija ovlašćena da reaguje samo
na osnovu podnetih izveštaja funkcionera (koji se podnose po stupanju i odlasku
sa dužnosti), ali i prijava građana. Tačnije, Odbor za rešavanje o sukobu
interesa nema nadležnost da ispituje da li su funkcioneri u izveštajima o svom
imovnom stanju naveli tačne podatke, a budući da čak ni takve neproverene
imovne liste nisu javne, građani ne znaju šta bi eventualno mogli da prijave
odboru da je neki funkcioner sakrio.
Istovremeno, država kao da suptilno sabotira početak rada Državne revizorske
institucije (DRI), čije je formiranje počelo u septembru prošle godine kada je
izabrano pet članova Saveta DRI i ustupljene joj privremene prostorije u
Skupštini Srbije. Sve dok Vlada Srbije ovoj instituciji ne obezbedi adekvatne
uslove za rad, javne finansije države Srbije ostaće prekrivene velom tajne.

Pretnje zatvorom
Nakon što je nedavno otkriveno da bivši ministar Predrag Bubalo još nije vratio
službeni stan Vladi Srbije, iako je to trebalo da uradi početkom jula,
Antikorupcijski tim G17 plus odlučio je da zatraži od Ministarstva pravde
izmenu predloga Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije pre nego što ovaj
dokument uđe u skupštinsku proceduru. Naime, po usvajanju ovog zakona,
postojeći Odbor za rešavanje o sukobu interesa trebalo bi da preraste u
agenciju sa mnogo ozbiljnijim ovlašćenjima, i, što je najvažnije, mogućnošću da
zbog povrede Zakona o sprečavanju sukoba interesa sankcioniše funkcionere. Za
razliku od Odbora za rešavanje o sukobu interesa, agencija će, pored
blagovremenosti podnošenja imovinskih izveštaja funkcionera, proveravati i
tačnost i potpunost podataka iz prijave.
Kako je za „Politiku” izjavio šef Antikorupcijskog tima G17 plus Željko Ivanji,
u predlogu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije neophodno je izmeniti
član 48, kojim se precizira koje je podatke o imovini funkcionera Agencija
dužna da objavi. Naime, u radnoj verziji ovog zakona navodi se da je Agencija
obavezna da objavi samo „podatke o plati i drugim prihodima koje funkcioner
prima iz budžeta i drugih javnih izvora”, dok se drugi podaci mogu objaviti
„samo ako funkcioner da saglasnost da se objave”.
– Ovakvim zakonskim rešenjem obaveza objavljivanja imovine funkcionera
praktično bi bila obesmišljena. Među obaveznim podacima koji bi se objavljivali
na internet-sajtu Agencije morali bi da se nađu i sva pokretna i nepokretna
imovina funkcionera u zemlji i inostranstvu, štednja u dinarima ili devizama u
bankama u zemlji i inostranstvu, dugovanja ili potraživanja svakog funkcionera
ponaosob, kao i podaci o državnoj pokretnoj i nepokretnoj imovini koja im je
data na korišćenje za vreme trajanja mandata – objasnio je Ivanji.
Ovakav predlog je na prošloj sednici vlade izneo njen potpredsednik Mlađan
Dinkić, a prihvatila ga je ministarka pravde Snežana Malović. Sa druge strane,
predstavnici nevladinog sektora apeluju na vladu da osim lične imovine
funkcionera, javnosti učini dostupnim i spisak pokretne i nepokretne imovine
države Srbije, kako bi konačno postalo poznato ko je i pod kojima uslovima
koristi.
Prema mišljenju Nemanje Nenadića, programskog direktora nevladine organizacije
Transparentnost Srbija i člana radne grupe Ministarstva pravde za izradu Zakona
o Agenciji za borbu protiv korupcije, sve dobre predloge potrebno je uneti u
ovaj tekst pre nego što se nađe pred parlamentom.

Povratak na početak
Radna grupa se poslednji put sastala prošle godine. U februaru je održana javna
rasprava, ali je tokom predizborne kampanje bilo najava da će predlog ovog
zakona doživeti izmene. Podsetiću vas da smo pred parlamentarne izbore mogli da
čujemo obećanja da će unošenje lažnih podataka u izveštaj o imovini funkcionera
biti tretiran kao krivično delo, štaviše ministar pravde Dušan Petrović najavio
je da će novi parlament usvojiti zakon koji će omogućiti zatvorske kazne za sve
političare koji javno ne objave svoju imovinu – rekao je Nenadić za „Politiku”,
navodeći da bi „sankcije dovele do veće discipline među funkcionerima u Srbiji”.
Radnom verzijom ovog zakona predviđeno je da direktora Agencije bira Upravni
odbor ovog tela, koji će činiti sedam članova iz redova Administrativnog odbora
Narodne skupštine, vlade, Vrhovnog kasacionog suda, Državne revizorske
institucije, Socijalno-ekonomskog saveta, Advokatske komore Srbije i udruženja
novinara u Srbiji. Članove Upravnog odbora biraće Narodna skupština. Kritičari
ovakvog predloga navode da Agencija neće biti nezavisna, jer upravo one
institucije koje bi trebalo da budu predmet stalne kontrole predlažu kandidate
za Upravni odbor Agencije, odnosno da država ovakvim potezom zapravo namerava
da ukine sve do sada postignuto u borbi protiv korupcije.
Prema rečima Slobodana Beljanskog, predsednika Odbora za rešavanje o sukobu
interesa, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije nije dobro koncipiran.
– Agencijom rukovodi direktor, koji će biti lakše podložan uticajima nego
kolektivno telo kakvo danas postoji u odboru – rekao je on za „Politiku”
navodeći da je odbor i ranije predlagao da se deo izveštaja o imovini
funkcionera učini dostupnim javnosti.
Inače, niko od članova odbora nije bio pozvan da učestvuje u aktivnostima radne
grupe koja je pripremila nacrt ovog zakona. Verica Barać, predsednica Saveta za
borbu protiv korupcije, smatra da ova činjenica najbolje govori o tome da
država osnivanjem Agencije želi da „zaustavi i ono malo što je pomereno u borbi
protiv korupcije u Srbiji”.
– Ne mogu postojati institucije a da im se ne pruži podrška i vreme da se
dokažu. Umesto da se promeni zakon i Odboru za rešavanje o sukobu interesa daju
veća ovlašćenja, ide se sa pričom o Agenciji i najavljuje ukidanje odbora. To
je zbog toga što su politički oligarsi u Srbiji uvideli da rad odbora ne mogu
tako lako da kontrolišu. Pa kada je vraćanje na početak nešto poboljšalo? Sa
druge strane, Državna revizorska institucija nije im ni na kraj pameti, jer bi
njenim radom bilo otkriveno ko koristi resurse ove države u privatne svrhe, ko
se vozi državnim avionima i automobilima… Partokratija u ovoj državi
jednostavno ne želi ni tako malo kontrole – rekla je Baraćeva za „Politiku”.

Antrfile : Različite verzije zakona

Prema rečima Slobodana Beljanskog, nacrt Zakona o Agenciji za borbu protiv
korupcije u koji je on imao uvid predviđa uvođenje krivičnih sankcija za onoga
ko ne podnese izveštaj, ko ne prijavi sve podatke ili ih lažno prikaže, a
predviđene su kazne od šest meseci do pet godina zatvora. Sa druge strane, u
radnoj verziji zakona koja je objavljena na internet-prezentaciji Ministarstva
pravde ovakvih odredaba nema.
Beljanski smatra da će se sa usvajanjem ovog zakona „žuriti” te da će se on
„brzo naći u skupštinskoj proceduri”, budući da je to bilo jedno od obećanja
vladajućih stranaka u predizbornoj kampanji.

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Gazeta
Strana : 3
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



ŠTA JE SA DOSIJEIMA

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić zatražio je da se
donese poseban zakon o postupanju sa dosijeima tajnih službi.
- Nedavno dragoceno otkriće do sada nepoznatih istorijskih dokumenata u Arhivu
Srbije moralo bi da bude povod za ozbiljno preispitivanje ne samo faktičkih
uslova u kojima ova važna državna institucija deluje, nego i postojećih ili
nedostajućih zakonskih rešenja koja su potrebna da bi Arhiv mogao da kvalitetno
vrši svoje funkcije - saopšteno je iz kancelarije poverenika.
Arhiv je od BIA preuzeo više stotina hiljada dokumenata i više desetina hiljada
dosijea koji su bili proizvod rada nekadašnjih tajnih službi.
TANJUG

Antrfile :

============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Biznis
Strana : 16
Autor : NEDA ĆUĆILO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



TEHNIČKI PREGLEDI CRNA RUPA POLISA

Servise niko ne kontroliše, vozila na ulicu izlaze neispravna, a od
osiguravajućih kuća dobrano naplaćuju mesto za prodaju polisa
Tehnički servisi u kojima se utvrđuje ispravnost vozila kao uslov za obnovu
godišnje registracije najveći su izvor neregularnosti u srpskom sistemu
osiguranju, slažu se stručnjaci i sami akteri na tržištu. Zbog slabe državne
kontrole, iz servisa na ulicu sa pečatom ispravnosti ne samo da izlaze
neregularna vozila, već su mesto korupcije sistema, jer se do mesta za prodaju
polisa obaveznog ili kasko osiguranja dolazi samo uz „podmazivanje", tj.
plaćanje servisu većeg udela u ceni polise od propisanog.

Komplikovana procedura

Da biste u Srbiji registrovali novo ili polovno vozilo, morate prvo otići u
tehnički pregled, kako bi se utvrdila ispravnost vozila, zatim osigurati
vozilo, a najčešće je to moguće već pri tehničkom pregledu, jer skoro sve
osiguravajuće kuće imaju ugovore sa tehničkim pregledima, zatim se sa svim tim
papirima mora otići u MUP, gde ćete, obično nakon dužeg čekanja, uspeti da
registrujete vozilo. Ceo ovaj sistem podložan je velikim manipulacijama,
počevši od toga osiguravajuće kuće u borbi za klijente spuštaju cene polisa
koje bi trebalo da budu jedinstvene, a sa druge strane, tehnički pregledi, iz
istih razloga, vrlo često neispravna vozila puštaju u saobraćaj, dok su cene
njihovih usluga takođe podložne dampingu.

- Trebalo bi razdvojiti tehničke preglede od osiguranja, jer u Srbiji je u tom
delu haos i svako se vozilo pušta kao ispravno - smatra Veselin Avdalović,
profesor na Bankarskoj akademiji i stručnjak u oblasti osiguranja. Trenutno su
tehnički pregledi pod nadzorom policije i tehničkih instituta, ali ona nije
ažurna u kontroli, tvrdi Avdalović.

Pre ili kasnije, i Srbija će morati da se u ovom segmentu uskladi sa uslovima
Evropske unije, a za to je, kažu stručnjaci, potrebna spremnost i
osiguravajućih društava i nadležnih državnih institucija.

U Evropi jednostavnije

- Mora da postoji spremnost osiguravajućih društava, kao i podrška policije i
države, kao i njihovo aktivno učešće u tome. Za to treba dosta vremena i to
svakako dosta košta, ali se na duži period isplati
- kaže Kristof Rat, član UO „Viner štediše osiguranja" u Srbiji.
U Evropi je sistem obaveznog osiguranja i registracije vozila mnogo
jednostavniji. U Austriji, na primer, vlasnik vozila, ako je u pitanju nov
automobil, sa kupoprodajnim ugovorom ide u filijalu nekog osiguravajućeg
društva gde mu daju ponudu i polisu. Društvo je povezano sa policijom i
automatski se vrši i registracija automobila. U slučaju polovnih vozila,
potrebna je još samo potvrda o ispravnosti u obliku nalepnice od bilo kog
auto-servisa, kod koga osiguranik obično održava svoje vozilo.

- Takav sistem ima ogromne prednosti. Kupac se servisira u roku od pola sata i
ne mora da ide iz službe u službu. Prednost države je u tome da ima manje
troškova, jer sve radi osiguravajuća kuća. Ovaj sistem se odlično pokazao, jer
su i u Austriji, u početku, pre nekoliko godina, bili vrlo skeptični kako će
sve to da ide - objašnjava Rat.

Antrfile : RS GUBI 25 MILIONA KM

Mnoge osiguravajuće kuće u Republici Srpskoj imaju mnogo gori problem nego kuće
u Srbiji, jer je situacija potpuno izmakla kontroli. Zbog odobravanja popusta
na premijski sistem, kao i besplatnih tehničkih pregleda, industrija osiguranja
godišnje gubi 25 miliona konvertibilnih maraka, odnosno deset odsto od profita
industrije osiguranja. Agencija za osiguranje RS uvela je niz mera koje bi
trebalo sistematski da srede situaciju. Tako bi do kraja godine osiguravajuća
društva trebalo da realizuju akcioni plan. Nakon toga će biti preduzete
rigoroznije mere.


============================




Datum : 28.8.2008
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



ŠABIĆ: ZAKON O DOSIJEIMA TAJNIH SLUŽBI

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić zatražio je juče da
se donese poseban zakon o postupanju s dosijeima tajnih službi. "Nedavno
dragoceno otkriće do sada nepoznatih istorijskih dokumenata u Arhivu Srbije
moralo bi da bude povod za ozbiljno preispitivanje ne samo faktičkih uslova u
kojima ova važna državna institucija deluje nego i postojećih ili nedostajućih
zakonskih rešenja koja su potrebna da bi Arhiv mogao da kvalitetno obavlja
svoje funkcije",saopšteno je iz kancelarije poverenika.Po njegovom mišljenju,
"paradoks da su dragoceni dokumenti, mada već godinama u Arhivi Srbije,
otkriveni tek sada, samo potvrđuje činjenicu da Arhiv Srbije deluje u
nedopustivo lošim logističkim, materijalnim, prostornim i drugim sličnim
uslovima", što je činjenica koju bi bilo neodgovorno i dalje „gurati pod tepih".
U poslednjih nekoliko godina Arhiv je od Bezbednosnoinformativne agencije
preuzeo više stotina hiljada do kumenata i više desetina hiljada dosijea koji
su bili proizvod rada nekadašnjih tajnih službi


Antrfile :

============================