Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 26.8.2008
Novina : Press
Strana : 4
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



BARAĆ: GDE SU KOLA, STANOVI, PROSTOR...

BEOGRAD - Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać izjavila je
da je u borbi protiv korupcije neophodno sprovođenje dugoročnih koncipiranih
reformi. Ona je postavila i pitanje o korišćenju i statusu poslovnog prostora
ZOP-a i drugih državnih poslovnih prostora, i upitala „koliko ima službenih
stanova, ko ih koristi, na koji način se dodeljuju i zašto to nije potpuno
transparentno“.
- To šta se radi s državnim novcem, državnom imovinom, stanovima, automobilima,
jeste jedan potpuni tamni vilajet - rekla je Baraćeva.

(Tanjug)

Antrfile :

============================




Datum : 26.8.2008
Novina : Pregled
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog
interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



BARAĆ: POTPUNI TAMNI VILAJET

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać izjavila je juče da
je u borbi protiv korupcije neophodno sprovođenje dugoročnih koncipiranih
reformi. To, prema njenim rečima, znači donošenje dobrih usklađenih zakona i
stvaranje institucija, koje mogu da garantuju da će ti zakoni biti primenjeni,
zatim popravljanje Zakona o sukobu interesa, ali i povećanje mogućnosti rada
Odbora za sukob interesa. Baraćeva je rekla da je Srbija i dalje jedina zemlja
u Evropi koja nema državnu revizorsku instituciju i da je potrebno omogućiti
rad državne revizije, da se „završni računi budžeta dostavljaju parlamentu, da
državna revizija to pregleda“. Ona je postavila i pitanje o korišćenju i
statusu poslovnog prostora ZOP-a (Zavoda za obračun i plaćanje) i drugih
državnih poslovnih prostora i upitala „koliko ima službenih stanova, ko ih
koristi, na koji način se dodeljuju, zašto to nije potpuno transparentno?“
„Nama su svi podaci nedostupni, a onda je nemoguće kontrolisati vlast“, rekla
je ona i ocenila da je „to šta se radi s državnim novcem, državnom imovinom,
stanovima, automobilima, jedan potpuni tamni vilajet“. Ona je navela da je
potrebno sagledati, „posle osam godina“, u kakvom je stanju domaće pravosuđe
danas, da je državni tužilac vršilac dužnosti skoro osam godina i da ima
tužilaca, koji su za ovih nekoliko godina sedam-osam puta išli na reizbor.
Poseban tim za Koridor 10
Javno preduzeće Putevi Srbije formiralo je juče poseban tim zadužen za
završetak izgradnje autoputa na saobraćajnom Koridoru 10. Kako se navodi u
saopštenju, tim je sastavljen od devet članova, stručnjaka Puteva Srbije iz
oblasti izgradnje i projekovanja puteva, finansija i prava. Ministar za
infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić izjavio je prošle sedmice da autoput na
Koridoru 10 kroz Srbiju mora biti završen do 2010. godine. Izgradnja Koridora
10 kroz Srbiju, za koji je potrebno oko dve milijarde evra, prema izjavama
ministara i premijera, predstavlja prioritet za Vladu Srbije.

Antrfile :

============================




Datum : 26.8.2008
Novina : Danas
Strana : 5
Autor : LJILJANA BUKVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : DA
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



VLADA NERADOM POZIVALA NA KRŠENJE ZAKONA

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Izvršna vlast nijednom za tri godine nije obezbedila izvršenje rešenja
poverenika. BIA i Ministarstvo za infrastrukturu najmanje otvoreni za saradnju.
Službene prostorije dovoljne za sedmoro službenika

RAZGOVOR

Beograd - Od osnivanja institucije poverenika za informacije do danas
registrovano je skoro 5.000 predmeta, a više od 4.000, od kojih su mnogi su
bili i veoma delikatni i komplikovani, već je rešeno - kaže Rodoljub Šabić,
poverenik za informacije od javnog značaja, u razgovoru za Danas.
- Najveći publicitet je imao famozni ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-
Požega. Mnogo se pisalo i govorilo i o slučajevima kao što su onaj u Putevima
Srbije, sa uskraćivanjem javnosti dokumenata koji su kasnije potvrdili krađe na
naplatnim rampama, ili sa službenom beleškom o razgovoru između Ulemeka i
Jočića i Bulatovića u noći Ulemekovog hapšenja, sa proneverom u Domu učenika u
Beogradu, koju je razotkrio dečak i to uz pomoć dokumenata koje je dobio na
osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, potom više slučajeva sa
uskraćivanjem informacija o privatizacijama, javnim nabavkama i slično -
izdvaja Šabić neke od najzanimljivijih slučajeva iz dosadašnje prakse.
- Koliko često se dešava da vas iz neke institucije odbiju, odnosno da tražilac
informacije ni posle vaše intervencije ne dobije odgovor?
- U otprilike dve trećine slučajeva, odmah nakon prve intervencije Poverenika,
bez potrebe da se donosi formalno rešenje, organi vlasti daju informacije koje
su prethodno uskratile. U preostalim slučajevima mora se doneti rešenje odnosno
formalan nalog da organ vlasti da traženu informaciju. Po zakonu, taj nalog je
obavezujući. I u najvećem broju slučajeva organi vlasti postupaju po njemu.
Međutim, ima i slučajeva kada to ne čine, iako je to zapravo svesno kršenje
zakona. Broj takvih slučajeva nije prevelik, kreće se između 100 i 200, što u
odnosu na broj od oko 5.000 predmeta zaista ne izgleda mnogo. Međutim, mislim
da je principijelni značaj nepostupanja po nalogu, dakle svesnog kršenja zakona
od strane organa vlasti, uvek veliki. Tu je problem što poverenik nema ni
zakonskih, ni faktičkih mogućnosti da obezbedi prinudno rešenje svojih rešenja,
a onaj koji ima to ne čini. Po zakonu, Vlada je dužna da u slučaju potrebe
obezbedi izvršenje rešenja poverenika. Nažalost, Vlada u protekle 3 godine
nijednom, kada je to tražio neko u čiju korist je Poverenik doneo rešenje a
isto nije izvršeno, to nije uradila. Mislim da je to stvar koja konačno mora da
se promeni, jer je dosadašnji odnos Vlade prema ovoj njenoj obavezi, bez obzira
na motive, bio indirektno pozivanje na kršenje zakona.
- Ko najčešće traži vašu pomoć?
- Žalbe podnose svi - građani, novinari, mediji, nevladine organizacije,
političke stranke, čak i organi vlasti, uključujući i najviše. Činjenica da je
pomoć tražio, i to više puta, čak i Administrativni odbor Narodne skupštine
dosta govori o stanju u oblasti pristupa informacijama, ali i o mnogo čemu
drugom. Najviše se žale građani, češće nego svi ostali zajedno.
- S kojim institucijama građani imaju najviše problema, ko je najmanje otvoren
za saradnju?
- O takvim stvarima sam, između ostalog, pisao u sva tri godišnja izveštaja,
koje sam u skladu sa zakonom podnosio Narodnoj skupštini. Kao dva
najdrastičnija primera u negativnom smislu verovatno su se izdvajali BIA i
Ministarstvo za infrastrukturu (kapitalne investicije). Nedavno sam razgovarao
i s novim direktorom BIA i s novim ministrom za infrastrukturu, upravo sa
idejom da se tu nešto promeni. Nadam se da hoće, videćemo.
- Više puta ste saopštili da kancelariji poverenika treba mnogo više ljudi. Da
li je oduvek bilo tako ili vremenom ima sve više posla?
- Na samom početku, poverenik za informacije nije na raspolaganju imao
apsolutno nikakav službeni prostor. Kasnije je dobio prostor u kome i sada
radi. U tom prostoru moguće je smestiti samo sedmoro ljudi, što je trećina od
broja saradnika koji je predviđen aktom o sistematizaciji na koji je saglasnost
dala Narodna skupština. Neshvatljivo je da ni tri godine nisu bile dovoljne da
nadležne službe Vlade obezbede adekvatan prostor. Poseban problem predstavlja
to što Vlada, mada su joj te okolnosti poznate, upravo predlaže Zakon o zaštiti
podataka o ličnosti koji bi povereniku doneo nove obaveze i posao koji je
neuporedivo kompleksniji i obimniji od onog koji već obavlja. Novi zakon bi
trebalo da stupi na snagu 1. januara 2009. Već sam upozorio da je neodgovorno
verovati da je u postojećim okolnostima moguće obezbediti njegovu kvalitetnu
primenu.
- Koliko su ljudi u Srbiji, naročito u unutrašnjosti, upoznati s radom
poverenika za informacije?
- U početku, pre tri i po godine, poverenik je za mnoge bio nekakvo nepoznato
„čudo“. Danas je bitno drugačije. O tome najbolje govori veliki i stalno
rastući broj predmeta. Afirmaciji institucije doprineo je, pre svega,
kvalitetan rad mojih saradnika, ali i mediji koji su pratili naš rad, pa i
priznanja i formalne nagrade kao one UNS-a ili Misije OEBS-a u Srbiji.
- Da li očekujete da će Vlada usvojiti amandmane i izmeniti Predlog zakona o
zaštiti podataka o ličnosti? Da li je takav tekst Predloga napisan zlonamerno
ili su to samo slučajni propusti?
- O potrebi podnošenja amandmana razgovarao sam i sa zaštitnikom građana Sašom
Jankovićem. On će, delujući preventivno na zaštitu ljudskih prava, podneti
odgovarajuće amandmane. Iskreno se nadam da će ih Vlada prihvatiti ili podneti
svoje, slične ili iste. Što se tiče motiva za neka kontroverzna rešenja, ne
volim da spekulišem, ali uvek radije mislim da je reč o propustu, a ne o zloj
nameri.

Antrfile :

============================




Datum : 26.8.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 2
Autor : NENAD ČALUKOVIĆ
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



ČEDA U VLASTI

SUZANA GRUBJEŠIĆ O DEBLOKADI SKUPŠTINE, VLADI, KOALICIJI

Dogovor sa SRS oko rada parlamenta. Glasaćemo za gas

G 17 plus ne odustaje od ideje da svi državni funkcioneri na početku i na kraju
mandata obelodane šta sve poseduju. Očekujem da će do kraja godine zaživeti
zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, jer javnost u Srbiji konačno mora
da bude upoznata sa imovinom funkcionera, poručila je juče u razgovoru za
“Novosti” Suzana Grubješić, šef poslaničkog kluba G 17 plus u Skupštini Srbije.
- Na sajtu te agencije bila bi objavljena sva pokretna i nepokretna imovina,
dinarska i devizna štednja i državna imovina koju koriste. Ko to ne prijavi ili
da lažne podatke, sledi mu zabrana obavljanja javne funkcije u narednih 10
godina. Novčane kazne su nedovoljne.
- Hoće li posle usvajanja tog zakona, članovi Vlade morati da javno objave
svoju imovinu?
- Naravno. Obeshrabrujući je podatak da pet ministara nije prijavilo svoju
imovinu Odboru za sprečavanje sukoba interesa.
- Nadate se podršci koalicionih partnera?
- Svakako. To je jedan od najefikasnijih načina u borbi protiv korupcije.
- Kako ćete prevazići problem sa opozicijom i obezbediti normalno
funkcionisanje parlamenta?
- Dogovorom sa najjačom opozicionom strankom SRS, i to pre početka nastavka
zasedanja 2. septembra. Verujem da je moguć takav dogovor i da će Skupština
završiti ovu sednicu u najskorijem roku. Poslednje što bi trebalo uraditi je
primenjivati kaznene mere prema opozicionim poslanicima, a moguće je i
promeniti Poslovnik o radu.
- Radikali traže da parlament raspravlja posebno o energetskom sporazumu sa
Rusijom, utvrđivanju odgovornosti za nerede na mitingu podrške Radovanu
Karadžiću...
- To ne menja suštinu. Nije njihova opstrukcija bila zbog dnevnog reda, nego
zbog izbornog poraza, zato što se SPS okrenuo evropskoj opciji, i što su ponovo
ostali u opoziciji.
- Kako doživljavate optužbe da Dinkić minira energetski sporazum sa Rusima, i
da se iza njegovih zahteva za povećanje cene NIS-a zapravo krije namera da
sruši taj sporazum?
- Ma, taman posla. Energetski sporazum će biti ratifikovan u Skupštini, i
poslanici G 17 plus glasaće za njegovu ratifikaciju. Radi se o tome da u tom
sporazumu postoji mnogo prostora za postizanje boljeg energetskog aranžmana sa
Rusijom. Tu mislim i na gasni aranžman i na cenu NIS-a.
- Konačno ste formirali vlast u Beogradu sa SPS, uz manjinsku podršku LDP...
- A, otkad se to zove manjinska podrška kad neko dobije dva člana veća, dva
sekretarijata i direktorska mesta u javnim preduzećima? To se zove učešće u
vlasti.
- Hoćete da kažete da je i LDP u vlasti?
- Naravno. I to ne samo u Gradu Beogradu, nego i u četiri beogradske opštine je
u vlasti sa SPS.
- Lider te partije Čedomor Jovanović nazvao je G 17 plus marginalcima...
- Verovatno je postao mnogo pametniji, bolji i lepši posle te izjave.
- Jeste li još ljuti što je SPS dobio više državnih funkcija od vas?
- Da li je SPS dobio više funkcija - jeste, a da li je to u skladu sa izbornim
rezultatom - nije. Ali, to je pitanje za DS, koja je SPS velikodušno prepustila
toliko mesta. A, G 17 plus je dobio tačno onoliko koliko je dogovoreno
koalicionim sporazumom sa DS.
- Šta smatrate najvećim uspesima Vlade u prvih pedesetak dana rada?
- To što su ozbiljno krenuli infrastrukturni objekti, ugovor sa “Fijatom”.
Reaktiviran je Fond za mlade talente, a konkurs za evropske stipendije biće
raspisan 1. septembra, 3.000 preduzetnika-početnika dobiće kredite bez
hipoteke... Najbitnije je što je nova Vlada nedvosmisleno opredeljena za
ubrzanje evropskih integracija.
- Kakav je stav G 17 plus o najavljenom novom statutu Vojvodine?
- G 17 plus podržava sve što je u pravcu decentralizacije i autonomije
Vojvodine.
- Iz opozicije stižu optužbe da je to početak secesije?
- Naravno da nije. Autonomija Vojvodine nikada nije bila tog stepena da bi
mogla da predstavlja pokušaj secesije. A da li će Vojvodina imati vladu ili
izvršno veće nije bitno, važne su nadležnosti i rezultati rada. Jaka Vojvodina
može samo da doprinese jačanju Srbije.

Antrfile : SLAGANJE NIJE NUŽNO

- JE li formiranje sopstvenog poslaničkog kluba G 17 plus bio revolt zbog toga
što je DS bio “lake ruke” prema socijalistima?
- Ne. Odvajanje je u funkciji pokazivanja da smo različiti.
G 17 plus nije stranka levog, nego desnog centra, i nije nužno da ćemo se
slagati sa svim predlozima DS i SPS.

============================




Datum : 26.8.2008
Novina : Press
Strana : 8
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



VERICA BARAĆ, PREDSEDNICA SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

„Potrebno je omogućiti rad državne revizije. Srbija je i dalje
jedina zemlja u Evropi koja nema državnu revizorsku instituciju“

Antrfile :

============================




Datum : 26.8.2008
Novina : Gazeta
Strana : 4
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



KORUPCIJA UNIŠTAVA SRBIJU

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać izjavila je da je u
borbi protiv korupcije neophodno sprovođenje dugoročnih koncipiranih reformi.
To, prema njenim rečima, znači donošenje dobrih usklađenih zakona i stvaranje
institucija koje mogu da garantuju da će ti zakoni biti primenjeni, zatim
popravljanje Zakona o sukobu interesa, ali i povećanje mogućnosti rada Odbora
za sukob interesa.
Baraćeva je rekla da je Srbija i dalje jedina zemlja u Evropi koja nema državnu
revizorsku instituciju i da je potrebno omogućiti rad državne revizije, da se
"završni računi budžeta dostavljaju parlamentu i da državna revizija to
pregleda".
tanjug

Antrfile :

============================




Datum : 26.8.2008
Novina : Kurir
Strana : 15
Autor : D. A.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



MIRIS PLJAČKE

Posle pet godina razvlačenja s privatizacijom holdinga „Janko Lisjak a.d."
predstavnici kompanije odlučili su da angažuju Udruženje sudskih veštaka
Beograđa kako bi procenili pravu vrednost ovog giganta. Agencija za
privatizaciju od samog pqčetka hoće da za male pare, svega 1,6 miliona evra,
proda ovaj holding jedinom zainteresovanom kupcu na tenderu, konzorcijumu firmi
„Napred", „Stilsoft" i IDS. Rezultati procene USVB pokazuju da je ukupna
tržišna vrednost nepokretne imovine holdinga „Janko Lisjak a.d." nešto više od
22 miliona evra.
- Pokušali smo još ranije da skrenemo pažnju da je privatizacija našeg
preduzeća jedna velika prevara. Hoće da nas prodaju za siću, pa da onda od
prodaje nekretnina zgrnu milione objasnio je jedan od predstavnika sindikata
holdinga i dodao da sada crno na belo postoji papir na kome se vidi stvarna
vrednost preduzeća. Prema rečima zaposlenih u holdingu, na vrednost nekretnina
treba dodati potraživanja od oko 13 miliona evra iz Iraka i od gradevinskog
preduzeća „Rad", koje je u stečaju.
- Dug koji mi kao kompanija imamo je oko 10 miliona evra, najveći deo duga, oko
osam miliona, na ime je zaostalih plata, ali tome se pridražuju i dugovi za
neplaćene komunalije - rekao je jedan od članova sindikata holdinga i naglasio
da, i pored toga, ostaje oko 25 miliona evra, na koje budući vlasnik može da
računa ako reši da proda nekretnine i naplati ceo dug prema „Janku Lisjaku".
Najvrednije zemljište nalazi se u Krnjači, pored Pančevačkog puta, na oko 17
hektara, koje je USVB procenilo na više od 18 miliona evra. Zgrada na Bulevaru
despota Stefana, površine 1.400 kvadratnih metara, vredna je oko 3,1 milion
evra, dok je nešto manje od 900.000 evra vrednost mašina koje su u vlasništvu
holdinga.
Medu problemima koji prate zaposlene u „Janko Lisjak a.d." jeste i njihov
predlog socijalnog programa, o kome su predstavnici konzorcijuma govorili u
petak na sastanku. Tada su predstavnicima sindikata holdinga „Janko Lisjak"
ponudili 200 evra po godini staža, uz obrazloženje da je 450 evra prevelika
suma i da je nju nemoguće ispoštovati i isplatiti zaposlenima.
U Agenciji za privatizaciiu rekli su nam da su procenu USVB dobili, ali da
savetnik koji radi na slučaju „Janko Lisjak" još nije dao završnu reč o novoj
proceni.
- Najbitnije je da se zna da je USVB uradio procenu nepokretne imovine i da je
sada potrebno realno sagledati kakva su diigovanja holdinga „Janko Lisjak"
rečeno nam je u info službi Agencije za privatizaeiju, gde su naglasili da se o
konačnoj vrednosti ove kompanije može govoriti tek kada savetnik Agencije
iznese svoj predlog.

Antrfile : Muke zbog alata

Preduzeće „Stilsoft" je zahvaljujući Agenciji za privatizaciju kupilo
postrojenja „Janka Lisjaka" u Sopotu, ali bez mašina i alata. Pošto je to
prošlo i niko nije reagovao, odlučili su da se udruže sa još dve kompanije i
kupe holding „Janko Lisjak a.d." ža svega 1,6 miliona evra.
- Vlasnik radionica u Sopotu već mesecima koristi našu mehanizaciju iako ona
nije u njegovom vlasništvu, a Agencija uporno odbija da nam odobri prodaju
mašina i alata - besno je rekao jedan od zaposlenih u holdingu „Janko Lisjak
a.d." i dodao da novi vlasnik postrojenja u Sopotu bez naknade koristi nešto
što nije njegovo, a da ga Agencija štiti jer ne želi da izda potvrdu za prodaju
mašina.

============================




Datum : 26.8.2008
Novina : Borba
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



REFORMAMA ,,NA" KORUPCIJU

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać izjavila je juče da
je u borbi protiv korupcije neophodno sprovođenje dugoročnih koncipiranih
reformi. To, prema njenim rečima, znači donošenje dobrih uskladenih zakona i
stvaranje institucija, koje mogu da garantuju da će ti zakoni biti primenjeni,
zatim popravljanje Zakona o sukobu interesa, ali i povećanje mogućnosti rada
Odbora za sukob interesa. Baraćeva je Televiziji B92 rekla da je Srbija i dalje
jedina zemlja u Evropi koja nema državnu revizorsku instituciju i da je
potrebno omogućiti rad državne revizije, da se završni računi budžeta
dostavljaju parlamentu, da državna revizija to pregleda. Ona je postavila i
pitanje o korišćenju i statusu poslovnog prostora ZOPa (Zavoda za obračun i
placanje) i drugih državnih poslovnih prostora i upitala koliko ima službenih
stanova, ko ih koristi, na koji način se dodeljuju, zašto to nije potpuno
transparentno? Nama su svi podaci nedostupni, a onda je nemoguće kontrolisati
vlast, rekla je ona i ocenila da je to šta se radi s državnim novcem, državnom
imovinom, stanovima, automobilima, jedan potpuni tamni vilajet. Ona je navela
da je potrebno sagledati, posle osam godina, u kakvom je stanju domaće
pravosuđe danas, da je državni tužilac vršilac dužnosti skoro osam godina i da
ima tužilaca, koji su za ovih nekoliko godina sedamosam puta išli na reizbor.
Prema njenim rečima, potrebno je i donošenje novog zakona o političkim
strankama da bi se sagledalo šta su stranke i koji su pravi izvori njihovog
finansiranja.

Antrfile :

============================