|
Mediji o korupciji u Srbiji
Datum : 25.8.2008
Novina : Pregled
Strana : 1
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
RASKID UGOVORA 26. ILI 31. AVGUST?
Ove nedelje razrešenje sudbine Ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš
- Požega
Izgradnja puta „o trošku Srbije“ finansirala bi se iz budžeta, emitovanjem
obveznica, iz privatizacionih prihoda i kredita od evropskih institucija
Beograd
Prema najavama zvaničnika ova nedelja trebalo bi da bude ključna kada je reč o
sudbini Ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa „Horgoš-Požega“ a koji je pre
godinu i po dana potpisala Vlada Srbije sa koncesionarom „Alpina-Por“. Datumi
do kada bi koncesionar trebalo da dostavi svoj predlog za sporazumni raskid
ugovora sa Vladom Srbije, koji se pominju u javnosti, su 26. i 31. avgust, a
objavio ih je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. Osnovno je da
konzorcijum „Alpina-Por“ ostaje i dalje „u igri“ kao nosilac posla na deonici
od Horgoša do Novog Sada. Krajnji rok za završetak posla je 18 meseci a novac
za deo autoputa Horgoš-Novi Sad, oko 250 miliona evra, biće obezbeđen iz
budžeta. Dragoljub Đokić iz beogradske kancelarije „Alpina“ potvrdio je u
izjavi za Tanjug da se pregovori vode na najvišem nivou tokom celog leta i
dodao da se njihov završetak očekuje do kraja avgusta. Prema njegovim rečima,
projektna dokumentacija je u potpunosti završena i ako do dogovora dođe biće
ustupljena Vladi Srbije koja je i nosilac projekta. Podsetimo, predstavnici
vlade i konzorcijuma FCC-Alpina potpisali su 30. marta 2007. godine ugovor o
davanju koncesije. Špansko-austrijski konzorcijum dobio je koncesiju na 25
godina, a rok za izgradnju autoputa od Horgoša do Požege bio je pet godina.
Aneksima ugovora precizirano je da 31. mart 2008. godine bude krajnji rok da
koncesionar zatvori finansijsku konstrukciju i započne izgradnju autoputa, ali
i da počne da naplaćuje putarinu na postojećim deonicama. Ukoliko se to do tada
ne desi država zadržava deset miliona evra i raspisuje se novi tender. Autoput
je prema ugovoru, trebalo da bude završen do 31. decembra 2012. ali je taj rok
mogao da bude produžen uz dogovor obe strane. Koncesijom je predviđena
izgradnja leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada duge 106 kilometara,
održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda, i projektovanje i
izgradnja autoputa Beograd-Požega, dužine 148 kilometara. Pet meseci posle
potpisivanja ugovora, a na insistiranje predsednika Skupštine Vojvodine Bojana
Kostreša, pojedinih medija, kao i zahteva poverenika za informacije od javnog
značaja Rodoljuba Šabića, osnovni tekst ugovora i većina od 19 pratećih aneksa
objavljeni su na sajtu Vlade Srbije krajem avgusta prošle godine. Vlada je u
oktobru prošle godine odobrila da u posao izgradnje autoputa Horgoš-Požega bude
uključena i austrijska kompanija Por, kojoj je španska kompanija FCC prenela 50
odsto svog udela u koncesionom preduzeću. Zatišje u vezi sa koncesijom nastaje
donekle krajem 2007. godine ali se sve ponovo „rasplamsava“ u martu ove godine
kako se približio rok da koncesionar - do 31. marta, dostavi bankarske
garancije kojima se garantuje izvršenje ugovorenog posla. Kako su neke od
banaka odustale da isprate ovu transakciju, koncesionar je tražio dodatni rok
na šta deo tadašnjeg kabineta Vlade Srbije ne pristaje. U međuvremenu
koncesionar je predložio devet promena ugovora, od kojih je jedna predviđala da
država garantuje protok saobraćaja na toj deonici, čime je država Srbija
dovedena u opasnost da sama plaća nadoknadu koncesionaru. Ministar ekonomije
Mlađan Dinkić potom je istupio sa stavom da Ugovor treba raskinuti a izgradnju
puta finansirati delom iz budžeta, a delom emitovanjem obveznica, iz
privatizacionih prihoda i kredita od evropskih institucija.
Antrfile :
============================
Datum : 24.8.2008
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
FUNKCIONERI JOŠ KRIJU IMOVINU
Oko pedeset funkcionera Vlade Srbije, među kojima je i pet ministara, još nisu
dostavili podatke o svojoj imovini Republičkom odboru za sprečavanje sukoba
interesa. Ukoliko funkcioneri ne ispune svoju obavezu do seledće sednice odbora
u septembru, njima se mogu izreći samo mera nejavnog upozorenja i mera javnog
objavljivanja odluke o povredi zakona. Beljanski smatra da je renje usvajanje
novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije jer on predviđa uvođenje
krivičnog dela sa kaznama od šest meseci do pet godina zatvora.
Antrfile :
============================
Datum : 25.8.2008
Novina : Alo!
Strana : 2
Autor : E. A.
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Transparentnost Srbija
Najava : DA
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
SVAKOG MINISTRA PRATI CELA SVITA
ALO! OTKRIVA ŠEFOVI VLADINIH RESORA IMAJU 43 ZAMENIKA I 115 POMOĆNIKA
Glomazna Vlada Srbije koju, osim premijera, čine četiri potpredsednika i 24
ministra, samo je najočiglednija posledica političkih dilova koji su pratili
njeno formiranje. Kako je pokazalo istraživanje „Alo!“, iza tolikog broja
državnih funkcionera „na prvoj borbenoj liniji“ stoje još 43 državna sekretara
(zamenika ministra) i čak 115 pomoćnika ministara! Pri tom, zbog još nedovršene
sistematizacije, koja je u toku, to nije konačna brojka, a ona može da bude
samo veća. Na sve ovo treba dodati i zasad nepoznat broj šefova kabineta,
sekretarica, savetnika, vozača, svih njihovih zamenika... Prema gruboj
računici, na osnovu dostupnih podataka, plate ministara, državnih sekretara i
pomoćnika u ukupnom zbiru meseč no iznose oko 20 miliona dinara, što je oko
250.000 evra. Državnih sekretara - pet - najviše ima u Dinkićevom Ministarstvu
za ekonomiju i regionalni razvoj, isto kao i u Dulićevom Prostornom planiranju
i zaštiti životne sredine. Ministarstva odbrane i poljoprivrede zapošljavaju po
četiri državna sekretara, dok su se ostala ministarstva zadovoljila sa po
jednim, dvoje ili troje državnih sekretara. Dinkić ima i najviše pomoć nika -
njih 15. Sledi ministar finansija Diana Dragutinović (10), ministar za rad i
socijalnu politiku Rasim Ljajić (9) i ministar za prostorno planiranje i
životnu sredinu Oliver Dulić (7). Ministar vera Bogoljub Šijaković ima samo
jednog pomoćnika, ali zato ima čak šest savetnika! Programski direktor
„Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić za „Alo!“ kao potencijalnu
zloupotrebu u sastavljanju ministarskih kabineta ističe namirivanje stranač kih
ambicija i apetita. - Iako ne postoje kriterijumi na osnovu kojih možemo da
sudimo o brojnosti pojedinih ministarstava, postoji opasnost da se ljudstvo
kabineta proširi zbog toga što mora da se zadovolji interes partija koje
formiraju vladu - objašnjava Nenadović. Podsetimo, Vlada je izabrana uz podršku
devet stranaka (DS-a, G17 plus, SDP-a, SPO, LSV-a, SPS-a, PUPS-a, JS-a i SDA).
Antrfile : Plata veća od šefove
Prema dostupnim podacima, ministar u vladi ima osnovnu platu od oko 97.000
dinara, državni sekretar oko 90.000 a pomoćnik ministra oko 120.000. Nema
razlike između „atraktivnih“ i „manje atraktivnih“ ministarstava - isto prima i
ministar odbrane i ministar za dijasporu.
============================
Datum : 25.8.2008
Novina : Glas Javnosti
Strana : 11
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
POKUŠAO DA PODMITI POLICAJCA
PREŠEVO - Istražni sudija Opštinskog suda u Preševu odredio je 30 dana pritvora
državljaninu Makedonije Nevzatu I. (63) osumnjičenom za davanje mita i
falsifikovanje isprava.
Prema navodima policije, osumnjičeni je 21. avgusta, na graničnom prelazu
Preševo, primetio da mu se viza odlepila iz pasoša, pa je pokušao da podmiti
policajca nudeći mu 20 evra.
Antrfile :
============================
Datum : 25.8.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NIKOLA M. JOVANOVIĆ
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna
VRZINO KOLO
komentari
Nikola M. Jovanović urednik političke rubrike
Pedeset funkcionera Vlade krije imovinu, a isto je učinilo i pet ministara.
Sadašnjih ministara? Bivših? Nebitno. Bivši ne mogu da se vade na to da se
ništa nije promenilo. Novi ministri ne mogu da kažu da nisu stigli. Ako nisu
morali da friziraju izveštaje, prijava imovine je posao od pet minuta. S druge
strane, Odbor za sukob interesa mora da kaže o kome je reč ukoliko želi da ima
uticaj na nosioce javnih funkcija. Dovoljno je da kaže da su bivši ili sadašnji
ministri i funkcioneri, ne mora da spominje imena.
Ideja jeste da se poštuje princip, a ne da se objavljuju samo imena onih za
koje znate da vam od njih ne preti nikakva „opasnost“. Jednom mora da postane
jasno da dolazak na funkciju nije prilika za bogaćenje, rešavanje stambenog
pitanja za užu i širu porodicu. Raspolaže se parama građana i zato mora da bude
vidljivo kuda ide svaki dinar.
Usput, promenite rešenja u nacrtu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Iako predviđa krivično delo sukoba interesa, ne predviđa da funkcioneri moraju
javno da objave svu svoju imovinu. Ako ovako napisan zakon opstane, samo ćemo
se vrteti ukrug.
Antrfile :
============================
Datum : 25.8.2008
Novina : Politika
Strana : A9
Autor : M. U. A.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
O SUDBINI KONCESIJE OVE NEDELJE
Koncesionar „Alpina–Por” trebalo bi do srede Vladi Srbije da uputi zvaničan
stav o sporazumnom raskidu ugovora za izgradnju autoputa Horgoš–Požega,
potpisanog pre godinu i po dana, kao i novi predlog za izgradnju autoputa od
Horgoša do Novog Sada, prenela je agencija Beta.
Datum do kada bi koncesionar trebalo da dostavi svoj predlog za sporazumni
raskid ugovora sa Vladom Srbije, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je
prethodnih dana navodio 23. avgust, dok je 31. avgust, prema njegovim rečima,
bio rok da se Nacionalni savet za infrastrukturu, a potom i Vlada Srbije
izjasne o tom predlogu.
Pregovori o sporazumnom raskidu ugovora, kako je rečeno „Politici” u Vladi
Srbije, idu u dobrom smeru, a tehnički detalji bi trebalo da budu utanačeni do
sredine septembra.
Austrijski konzorcijum, kako nam je rečeno, načelno je prihvatio da bude
nosilac posla na izgradnji 108 kilometara leve trake autoputa od Horgoša do
Novog Sada, s tim što bi kao podizvođače angažovao 30 domaćih građevinskih
firmi. S obzirom na to da bi „Alpina” i „Por” dobili posao mimo tendera, čeka
se mišljenje Uprave za javne nabavke.
Dragoljub Đokić, iz beogradske kancelarije „Alpina”, juče ipak nije mogao
eksplicitno da kaže da li će ugovor biti raskinut na obostrano zadovoljstvo.
On je Tanjugu rekao da se pregovori vode na najvišem nivou tokom celog leta i
dodao da se njihov završetak očekuje do kraja avgusta.
„Ono što ja znam je da pregovore predstavnici centrale ,Alpine’ sa Vladom,
odnosno ministrom za ekonomiju Mlađanom Dinkićem, vode tokom celog leta, ali da
li će biti sporazumnog raskida, kako navode neki mediji, o tome ništa ne znam”,
rekao je Đokić.
Đokić je naveo da je cilj pregovora bio „da se to sve nekako reši do kraja
avgusta i početka septembra, da se ne bi gubila još jedna građevinska sezona”.
Projektna dokumentacija, kako je rekao, u potpunosti je završena i ako do
dogovora dođe biće ustupljena Vladi Srbije .
U tom slučaju radovi bi mogli da počnu u septembru kako je već najavio ministar
za infrastrukturu. Deonica od Horgoša do Novog Sada staje oko 250 miliona evra,
a novac će biti obezbeđen iz budžeta.
Antrfile :
============================
Datum : 25.8.2008
Novina : Press
Strana : 5
Autor : D. I.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
RUPE U ZAKONU O PRIJAVLJIVANJU IMOVINE
BEOGRAD - Zakon prema kome će svi državni funkcioneri biti dužni da na
internetu objave svu svoju imovinu, i onu koja im je dodeljena na korišćenje,
pun je manjkavosti i teško da će političare naterati da javnosti stave na uvid
sve što imaju. Ovo priznaje i Željko Ivanji, šef tima za borbu protiv korupcije
G17 Plus, koji je učestvovao u pisanju zakona o Agenciji za borbu protiv
korupcije.
- U radnoj verziji sporan je deo koji se odnosi na registar imovine, jer se u
njemu navodi da se na internet prezentaciji objavljuju samo prihodi funkcionera
iz javnih izvora, kao i drugi podaci za koje neki političar da saglasnost. Mi
tražimo da se objavi kompletna imovina, kao što su to uradili Mlađan Dinkić,
predsednik Tadić i drugi, ali ne i Tomislav Nikolić - kaže Ivanji.
On dodaje da je njihov predlog da političari treba da objave koliko stanove
imaju, ali ne i adresu, iz bezbednosnih razloga.
- Tražimo i da se imovina u inostranstvu mora prijaviti, kao i devizni računi.
Što se tiče novca, smatramo da funkcioneri treba da objave i koliko novca
poseduju, ali ne moraju da kažu u kojoj banci, dok su Agenciji dužni da dostave
sve detalje - kaže Ivanji.
Funkcioner G17 Plus kaže da ostaje problem „slamarica“, odnosno novca koji
državni funkcioneri ne drže u bankama.
- Nadamo se da će funkcioneri biti časni da sve prijave, a zakonom bi trebalo
propisati kazne, od privremene ili trajne zabrane bavljenja javnim poslom, do
zatvora. Jedan od kontrolnih mehanizama koji se može uvesti jeste i da građani
prijavljuju Agenciji nesavesne političare. Ako posle uvida u imovini nekog
političara neki građanin primeti da nešto nije prijavljeno, on može pošalje
dopis Agenciji koja to može da proveri. Smatramo i da se imovina prve linije
srodnika mora objaviti jer smo imali dosta slučajeva da neki političar sve što
ima vodi na suprugu i decu - ističe Ivanji.
Antrfile :
============================
Datum : 25.8.2008
Novina : Biznis
Strana : 2
Autor : NENAD MILOSAVLJEVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
RATEL PODLEGAO PRITISKU JAVNOSTI
Republička agencija za telekomunikacije stavila je van snage Pravilnik o
tehničkim uslovima za nadzor internet komunikacije. Pravilnik uskoro na javnoj
raspravi
Republička agencija za telekomunikacije stavila je van snage sporni pravilnik,
koji je propisivao tehničke uslove za nadziranje internet komunikacije.
Predsednik Upravnog odbora Ratela obavestio je ombudsmana Sašu Jankovića da je
UO prihvatio preporuku zaštitnika građana i stavio van snage tehničke uslove.
Janković je ocenio da je reč o aktu odgovornih ljudi, koji pokazuje da u Srbiji
mogu funkcionisati mehanizmi svojstveni najrazvijenijim demokratskim društvima.
Janković je najavio da će biti osigurana saradnja sa stručnjacima iz oblasti
ljudskih prava, telekomunikacija i bezbednosti, kako bi agencija što pre
izradila novi tekst pravilnika.
Pravilnik treba da propiše tehničke uslove za efikasno procesuiranje i
otkrivanje počinilaca krivičnih dela preko interneta, ali, kako je ukazao, da
istovremeno omogući kontrolu službi koji su ovlašćene da uz sudsku odluku
nadziru internet komunikaciju.
Pravilnikom je bilo predviđeno da internet operateri o svom trošku oforme deo
sistema za zakonom dozvoljeni nadzor telekomunikacija i da državnim organima
pruže informacije o pretplatnicima i omoguće im da presreću razgovore i
elektronsku poštu.
Iz Agencije su, međutim, u više navrata skretali pažnju da natprovajderi treba
da omoguće kontrolu komunikacije preko interneta, odnosno da sarađuju sa
bezbednosnim službama. Prema rečima Jovana Radunovića, mali provajderi ne bi
snosili nikakve troškove za instalaciju neophodne opreme, već bi taj teret pao
na četiri natprovajdera - Telekom, Telenor, VIP i SBB.
Obaveza provajdera
Internet provajderi su imali obavezu da nadležnim službama, policiji ili
Bezbednosno-informativnoj agenciji omoguće potpuno autonomno posmatranje
internet aktivnosti pretplatnika i preusmeravanje dolaznog i odlaznog
saobraćaja.
Pravilnik je izazvao burne reakcije javnosti, posle čega su sa predstavnicima
Ratela na tu temu razgovarali i ombudsman i poverenik za dostupnost informacija
Rodoljub Šabić.
Šabić je ukazao da primena pravilnika može da dovede do zloupotreba, jer Srbija
još nema zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ni funkcionalne mehanizme zaštite
prava na tajnost podataka.
Zakon o zaštiti podataka upućen je u skupštinsku proceduru, ali je Šabić ukazao
da su pojedine odredbe menjane u odnosu na tekst koji je dobio pozitivnu ocenu
Saveta Evrope.
Kao sporno je, pored ostalog, označio što se ograničava pravo poverenika na
pristup podacima.
Ombudsman je danas Beti potvrdio da je pripremio više amandmana na tekst zakona
o zaštiti podataka o ličnosti, koji je posebno važan i sa aspekta pravilnika,
koji Ratel treba da propiše.
- Upravni odbor Ratela je pravilnik privremeno stavio van snage do donošenja
zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je u hitnoj proceduri - rekao je
Janković.
Amandmani u Skupštini
On je izrazio nadu da će poslanici Skupštine Srbije prihvatiti amandmane koje
je pripremio, jer je njihov cilj obezbeđivanje većeg kvaliteta zaštite ustavom
garantovanog prava na zaštitu podataka o ličnosti.
„Pravilnik o tehničkim uslovima za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije
internet mreže" donet je 11, a usvojen 12. jula, a objavljen 24. jula.
Provajderi u Srbiji, njih oko 160, tada su postavili pitanje zašto nije bilo
javne rasprave o tom dokumentu. Jovan Radunović, predsednik upravnog odbora
Ratela, naglasio je da javna rasprava nije ni bila potrebna, jer je reč o
pravilniku, ali su provajderi ostali istrajni u zahtevu da javna rasprava o
spornom dokumentu ipak bude sprovedena.
Na pravilnik su, osim poverenika za informacije od javnog značaja, reagovali i
Asocijacija nezavisnih medija, brojni srpski provajderi, Liberalno demokratska
partija i mnogi drugi. Posle velikog pritiska javnosti, Upravni odbor Ratela
doneo je odluku o stavljanju spornog dokumenta van snage.
Antrfile :
============================
Datum : 25.8.2008
Novina : Dnevnik
Strana : 28
Autor : GORDAN BRKIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
PRIMENA ODLOŽENA, SPORNA PRAVILA OSTAJU
RATEL STORNIRAO DOKUMENT O KONTROLI INTERNETA
Na sednici Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL),
održanoj prošlog petka u Beogradu, odlučeno je da se privremeno van snage stavi
odluka koja bezbednosnim službama Srbije omogućava kontrolu saobraćaja na
Internetu, kao i pristup informacijama iz domena privatnosti građana. Upravni
odbor RATEL-a je tako poništio tačku 3. dokumenta koji je stupio na snagu 12.
jula. Reč je o kontroverznom aktu prilično rogobatnog naziva „Tehnički uslovi
za podstisteme, uređaje, opremu i instalacije internet mreže” koji je, po
obrazloženju iz RATEL-a, trebalo da omogući efikasnu borbu protiv sajber
kriminala, odnosno, da spreči zloupotrebu informacionih tehnologija u
pripremanju i izvrš avanju terorističkih dela. U odluci o stavljanju van snage
ovog dokumenta, UO RATEL-a se formalno pozvao na preporuku zaštitnika građana
Saše Janković a da se primena „tehničkih uslova” odloži do donošenja Zakona o
zaštiti podataka o ličnosti. Zapravo, Janković je samo predstavnik jedne od
institucija koja je reagovala na dokument iz RATEL-a. Po tom pitanju oglasio se
i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, skupštinski Odbor
za sprečavanje sukoba interesa, kao i specijalni tužilac za visokotehnološ ki
kriminal. Lista onih iz nevladinog sektora koji su se pobunili protiv odluke
regulacionig tela je još duža. Povlač enje spornog dokumenta tražila su oba
novinarska udruženja, NUNS i UNS, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija,
koalicija 15 nevladinih organizacija za slobodu pristupa informacijama.
Pomenimo i to da je na sajtu za socijalno umrežavanje „Fejsbuk” stvorena
posebna grupa protivnika odluke RATEL- a, koja je brzo narasla na 1.600
članova. Prethodnih nedelja čule su se različite primedbe na račun „tehničkih
uslova”. Najpre, za mnoge je bio sporan redosled koraka. Dokument je donet 11.
jula, na snagu je stupio sledećeg dana, a na sajtu RATEL-a je objavljen tek
desetak dana kasnije. Za Slobodana Markovića iz Centra za razvoj Interneta ovo
je dokaz da je akt usvojen mimo očiju javnosti i bez javne rasprave u kojoj bi
učestvovali provajderi što, inače, propisuje Zakon o telekomunikacijama, kao i
svi drugi koji su zainteresovani. Time je, kažu kritičari, eskivirana procedura
koju preporučuje Savet Evrope prilikom donošenja ovakvih dokumenata. Iz RATEL-a
su ove tužbe odbacili kao neosnovane, uz tvrdnju da je akt donet u skladu sa
Zakonom o telekomunikacijama. Najviše kritika je ipak upućivano na sadržaj
tačke 2. u inače nevelikom dokumentu koji je stao na četiri stranice. U toj
tački se propisuje da su internet- provajderi dužni da bezbednosnim organima
dostave informacije o saobraćaju na Internetu, podatke o korisnicima njihovih
usluga, da omoguće nadzor i presretanje elektronske pošte iako je tajnost pisma
zaštićena Ustavom. Za same provajdere sporna je i obaveza da oni o svom trošku
nabave opremu za račun „bezbednjaka” i da je ustupe bez naknade. Po ovom
pitanju dokument je prilično nedorečen jer on ne specifikuje opremu koju
provajderi treba da nabave, niti propisuje rok do kada to treba da učine. Tako
su se mogla čuti razna tumačenja, između otalog da je reč o opremi vrednoj
milion evra, što bi male provajdere oteralo u bankrot. Kad je reč o proceduri,
RATEL se „provukao”. Podršku je dobio čak i od nove ministarke za
telekomunikacije i informatič ko društvo Jasne Matić koja je izjavila da je
dokument donet u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama. Po pitanju saglasnosti
akta sa Zakonom o telekomunikacijama slično su reagovali zaštitnik građana, te
poverenik za pristup informacijama od javnog značaja. Čak ni na veoma poseć
enoj tribini o ovom dokumentu, koju su nedavno organizovali Društvo za
informatiku Srbije i Privredna komora Srbije nije osporena ni potreba da se
vrši nadzor nad internet-saobraćajem radi sprečavanja kriminala, mada su iznete
brojne primedbe, posebno u vezi sa narušavanjem privatnosti i obavezama
provajdera. Ispostaviće se da je najubedljiviji argument, koji je Upravni odbor
RATEL-a i naveo kao razlog za stavljanje dokumenta van snage, činjenica da
Srbija još nema Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. U kritikama odluke
regulatornog tela je navođeno da nepostojanje takvog zakona otvara mogućnost da
„bezbednjaci” bez ičijeg nadzora i po sosptvenom nahođenju kontrolišu korisnike
Interneta u našoj zemlji. Inače, može biti interesantan i sledeći detalj: kao
što je rečeno, UO RATEL-a je doneo sporni dokument 11. jula, a Vlada Srbije je
17. jula po hitnom postupku uputila Predlog zakona o zaštiti podataka o
ličnosti u skupštinsku proceduru. RATEL je tek posle toga na svom sajtu objavio
dokument koji je tako imao „pokriće” u nacrtu zakonskog akta. Da li je ovaj
„ples” datuma slučajn, ostaje nejasno.
Antrfile : „Tiho” stupanje na snagu
Mogućnosti za dvosmisleno tumačenje daje i odluka od petka kojom su stornirani
„tehnički uslovi”. U stavu 1. te odluke kaže se da se van snage stavlja odredba
3. „tehničkih uslova”, kojom su oni stupili na snagu 12. jula, što praktično
znači da kritikovana rešenja iz tačke 2. ipak nisu poništena. Međutim, u
poslednjem pasusu obrazloženja najnovije odluke stoji da RATEL ostavlja dodatni
rok Vladi, ministarstvima i javnosti da iskažu svoje stavove povodom „tehničkih
uslova”. Tako se otvara mogućnost da, ukoliko više ne bude velikih talasanja
povodom spornog dokumenta, on „tiho” stupi na snagu posle donošenja Zakona o
zaštiti podataka o ličnosti, a ako se ponovo bude digla prašina, da RATEL
„prione” na pisanje novog dokumenta.
============================
Datum : 25.8.2008
Novina : Press
Strana : 19
Autor : MA. S.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
BELIĆ U SUKOBU INTERESA
Branislav Belić (DS) i dalje je predsednik Skupštine grada, iako u isto vreme
obavlja i funkciju predsednika Skupštine opštine Savski venac. Otkad je 21.
jula izabran na mesto prvog čoveka Skupštine grada opozicione stranke smatrale
su da je Belić u sukobu interesa i da ne može obavljati funkcije
predsedavajućeg na oba mesta. Belić, medutim, tvrdi da nema nikakvog sukoba, s
obzirom na to da u opštini Savski venac radi volonterski.
- U opštini Savski venac skupštinom predsedavam bez bilo kakve novčane naknade.
Opštinsko rukovodstvo zamolilo me je da budem na toj funkciji, a moj posao je
da četiri puta godišnje vodim sednice. Za razliku od mene, svi odbornici
opštine Savski venac koji učestvuju u sednicama primaju novac - objašnjava za
Press Belić.
On kaže da zbog toga što je penzioner u Skupštini grada dobija samo razliku
izmedu plate koju bi dobijao za to radno mesto i iznosa penzije.
- Nema apsolutno nikakvog sukoba interesa. Ali, s obzirom na to da postoji
Komisija za utvrdivanje sukoba interesa, ukoliko oni utvrde da taj sukob
postoji, podneću ostavku na jednu od funkcija - navodi Belić.
U Republičkom odboru za sprečavanje sukoba interesa kažu da Zakon o sprečavanju
sukoba interesa ne predvida izričitu zabranu, ali može postojati odnos
zavisnosti izmedu dve funkcije. Oni, ipak, ističu da o pojedinačnim slučajevima
odlučuju članovi Republičkog odbora na sednici.
Prema mišljenju jednog od članova tog odbora Milovana Dedijera, predsednik
Skupštine opštine ne može biti i predsednik Skupštine grada.
- Predsednik Skupštine opštine može biti odbornik u Skupštini grada, ali ne i
predsednik te Skupštine - kaže Dedijer, i dodaje da o tome da li postoji sukob
interesa treba da se izjasni ceo odbor.
Antrfile :
============================
|
Naslovna
Naslovna 
arhiva 
e-mail