Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 20.8.2008
Novina : Biznis
Strana : 13
Autor : MILOŠ OBRADOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Negativna



MALO GRINFILD INVESTICIJA ZBOG VELIKE KORUPCIJE

Zbog loših uslova i ozbiljne korupcije, prava ulaganja u projekte „sa ledine“
tek su mali deo direktnih stranih ulaganja u Srbiji

Miloš Obradović
milos.obradovic@biznisnovine.com

Priliv stranih direktnih investicija ključno je pitanje, koje zarad opstanka i
rasta srpske privrede već nekoliko godina postavljaju ekonomisti. Sa
približavanjem kraja privatizacije društvenih i javnih preduzeća, tema postaje
još značajnija. Kada Srbija i zvanično bude okončala socijalističku fazu, da bi
se finansirao predviđeni privredni rast od sedam odsto godišnje, kao i ogromni
deficit platnog bilansa, biće neophodno bar tri i po milijarde evra priliva
godišnje, mahom kroz gradnju fabrika „na ledini“.
Grinfild niko ne broji
Sa trenutnom poslovnom klimom u Srbiji, od loših propisa i administracije do
velikog troška korupcije, teško se u privlačenju stranog novca možemo nositi sa
konkurencijom u širem regionu. Koliko se trenutno grinfild investicije ozbiljno
shvataju u državi govori i podatak da niko nema zvanične zbirne podatke koliko
je novca i za šta ušlo u zemlju po ovom osnovu.
Iako su investicije kroz privatizaciju dobrodošle, jer strane kompanije unose
nova znanja i moderne tehnologije, njihova obavezna posledica je smanjivanje
(racionalisanje) broja zaposlenih, barem na kratak rok. S druge strane,
grinfild ili prave investicije, kako ih neki zovu, jedine donose novu
zaposlenost, a uz to su glavni zamajac u povećanju izvoza. Dokaz je već u
komšiluku, u zemljama centralne Evrope, poput Slovačke ili Mađarske. Upravo su
kompanije poput „Simensa“, „Nokije“ ili „Folksvagena“ doprinele da ove zemlje
iz spoljnotrgovinski deficita poslednjih godine pređu u suficite. U tim
zemljama grinfild čini najveći deo ulaganja u zemlju, dok u Srbiji nijedne
godine nije prešao polovinu ukupnih stranih direktnih investicija.
Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, upozorava da Srbija mora
da radi na stvaranju klime za privlačenje grinfild investicija, jer će uskoro
prihodi od privatizacije presušiti.
- Tu politički rizik i nestabilnost ne igraju glavnu ulogu, iako imaju značaja,
već se strani investitori suočavaju sa velikim problemima. Birokratija je
glomazna i spora, korupcija, komplikacije za dobijanje dozvola, nerešeno
pitanje privatizacije gradskog građevinskog zemljišta, nedovoljno zaštićeni
imovinski odnosi, neki su od problema sa kojima se sreću investitori. Takođe,
treba biti pošten pa preispitati koliko je naša radna snaga zaista jeftina,
kada se dodaju doprinosi državi - ocenjuje Bajec.
On dodaje da, iako su dobrodošla sitna ulaganja, Srbiji trebaju veliki projekti
od 50 ili 100 miliona evra, posebno kada ne budemo imali šta da prodamo.
- Dobra stvar je što to u novcu ne košta ništa, već samo u promenama u
političkim shvatanjima. A interes postoji i ne smemo da se žalimo na svetsku
krizu i takve stvari - kaže Bajec.
Zbog bezvoljnosti državnih organa, neke svetske kompanije su preusmerile svoj
novac na druge zemlje u regionu. Tako nije ostalo ništa od najava da su
„Mercedes“ i „Dženeral motors“ zainteresovani za gradnju fabrike u Srbiji, a
fabrike će dobiti komšije Rumuni ili Mađari.
„Mobilkom“ ostao najveći
Najveća grinfild investicija u Srbiji tako ostaje ulazak trećeg mobilnog
operatera, austrijskog „Mobilkoma“. Oni su, doduše za licencu, što nije „prava“
grinfild investicija, dali 320 miliona evra, a celokupna ulaganja procenjuju se
na 570 miliona evra. Iz istog sektora je i najveća direktna strana investicija
do sada u Srbiji, kupovina „Mobi63“ od strane norveškog „Telenora“ za 1,5
milijardi evra. U počinjanju od nule inostrani ulagači najveću hrabrost su
pokazali u sektoru usluga, gde dominiraju investicije u banke,
telekomunikacije, trgovinske lance, benzinske pumpe i hotele. Tek je nekoliko
fabrika, poput „Bol pekidžinga“, „Gorenja“ ili fabrike kafe „Grand“.

Antrfile : Reketaši iz države

-Administracija je spora, čak i reketaška, i to odbija investitore. Takođe,
poslovno okruženje je loše i oni ne dolaze u Srbiju, osim kada kupuju fabrike,
a uz to često sklapaju dogovor sa vladom da kupe i tržište, kao što je slučaj
sa duvanskom industrijom. Procedure i loši zakoni komplikuju život
investitorima - kaže Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

============================




Datum : 20.8.2008
Novina : Press
Strana : 7
Autor : S. MARJANOVIĆ
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ORHAN DRAGAŠ SE JAVNO NUDI IVICI DAČIĆU ZA SAVETNIKA

BEOGRAD - Bivši trgovac oružjem i nosilac liste Goranaca na poslednjim
parlamentarnim izborima Orhan Dragaš (Ismailji) javno se nudi zameniku
premijera Srbije Ivici Dačiću da ga postavi, ni manje ni više, nego za
savetnika za nacionalnu bezbednost! Međutim, Dačiću ne pada na pamet da
prihvati „usluge“ Dragaša, otkriva Press.

Sam Dragaš trvdi za naš list da je „nekoliko puta“ razgovarao sa Dačićem o svom
angažmanu na savetničkoj funkciji i očekuje da ga Dačić angažuje već od
septembra.
- Razgovarao sam sa Dačićem da budem njegov savetnik, ali pomagaću mu i ako me
ne angažuje. Na osnovu razgovora koje smo vodili i planova koje Dačić ima,
ubeđen sam da će njegovo ministarstvo i resor biti pravi primer reforme
bezbednosnog sektora i prilagođavanja tog sektora kriterijumima EU, a da pri
tom sektor bezbednosti ne izgubi nacionalnu crtu - kaže Dragaš.
Na pitanje da li bi njegov dolazak na mesto savetnika vicepremijera
predstavljao sukob interesa zbog trgovine oružjem, kojom se bavi, jer je za
svaku isporuku potrebna i dozvola MUP-a Srbije, koji vodi Dačić, Dragaš kaže:
- Nema govora o sukobu interesa, jer se još od 2003. ne bavim trgovinom
oružjem, a time se ne bave ni moje firme. Protiv mene je bila podignuta tužba
zbog trgovine oružjem u Liberiji u vreme kada je ova zemlja bila pod
sankcijama, ali je istraga obustavljena jer nije bilo nijednog dokaza - dodaje
Dragaš.
Na pitanje kako na potencijalu saradnju s Dačićem gleda Danica Drašković, sa
kojom je bio u vrlo dobrim odnosima, a koja je bila veliki protivnik ulaska
SPS-a u Vladu, Dragaš odgovara da „nikada nije bio saradnik Danice Drašković“.
- Ja sam dugo bio član Glavnog odbora SPO-a i sa Danicom sam dobar prijatelj,
čime se ponosim. Ne vidim da bi njoj smetala moja saradnja sa Dačićem jer, na
kraju, SPO i SPS su zajedno u Vladi.
Potpredsednik Vlade i ministar policije Ivica Dačić nije želeo da komentariše
ovu ponudu Dragaša, dok su nam u njegovom kabinetu rekli da „još nisu imenovani
savetnici zamenika premijera“ i da oni „nemaju nikakvu informaciju o Orhanu
Dragašu“. Saznajemo i da se Dragaš ne nudi samo Dačiću, već se u nekoliko
navrata javno hvalio da će uskoro biti i savetnik predsednika Srbije Borisa
Tadića!

Antrfile :

============================




Datum : 20.8.2008
Novina : Biznis
Strana : 2
Autor : TANJA JANKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



NOVA VLADA ŠTITI KRIVCA ZA PROPALU KONCESIJU

Tanja Janković
tanja.jankovic@biznisnovine.com

Milan Kovačević, ekspert za strana ulaganja, optužuje novu vladu da ponudom
„Alpini“ da gradi deo puta Horgoš-Novi Sad pokušava da zaštiti pojedince iz
prethodne vlasti, koji su odgovorni za štetu nanetu državi ugovorom o koncesiji
za autoput Horgoš-Požega.
- Koštuničina vlada je mogla da iskoristi zahtev koncesionara za produženjem
roka za davanje garancije i stavi ugovor van snage, ali očigledno da to nekome
nije odgovaralo - kaže ekonomski stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević i
dodaje da još ne znamo pod kojim uslovima je odredba ugovora o produženju roka
koncesionaru produžena.
Kovačević kaže da time što još nisu obelodanili pod kojim uslovima je prethodna
vlada izmenila ugovor i produžila rokove za davanje garancije, nova vlada
nastavlja da radi netransparentno.
- U ugovoru o koncesiji jasno je određeno do kada je koncesionar dužan da
dostavi garancije. Međutim, neko je zaboravio da konstatuje da je taj rok
istekao, pa ga je vlada produžila na još godinu dana - kaže Kovačević i dodaje
da je time naneta još veća šteta državi.
On kaže da pomoćnik bivšeg ministra za infrastrukturu Mihajlo Marković, umesto
da štiti interese države, sve vreme govori kao da je jedan od koncesionara i
demantuje nedavnu Markovićevu izjavu da ne ispunjavamo uslove za kredit kod
Svetske banke.
- Nije istina da ne možemo da obezbedimo sredstva za izgradnju deonice autoputa
od Mađarske granice do Novog Sada - kaže Kovačević i dodaje da država godišnje
uzima oko 40 miliona evra od putarine, a to je dovoljno da bi se dobio kredit
od bilo koje međunarodne finansijske institucije i taj kredit bi mogli da od
istih prihoda otplatimo za pet godina.
Kovačević ističe da će nastaviti sa insistiranjem i pritiscima na novu vladu,
da obelodani sporne odredbe ugovora koje su izmenjene, jer u suprotnom, javnost
će biti ubeđena da je u nečijem interesu da se sve „zataška“ i da niko ne snosi
odgovornost za štetu pričinjenu državi.
- Brine me to što je oformljen nekakav Nacionalni savet za infrastrukturu, jer
to je političko telo, i što se uopšte formiraju politički organi koji donose
odluke o ovom pitanju. Ključna stvar je ko će graditi autoput - kaže Kovačević
i dodaje da bi još veći problemi nastali kada bi „Srbija putevi“ dobili ovaj
posao, jer kako tvrdi, svi dobro znamo da je ovo javno preduzeće korumpirano i
loše organizovano.
U ministarstvu finansija kažu da Srbiji za ovaj deo puta ne treba kredit, jer
imamo potrebnih 250 miliona u budžetu.
- Ukoliko „Alpina“ prihvati ponudu da radi na izgradnji deonice Horgoš-Novi
Sad, Vlada Srbije bi finansirala ove radove iz budžeta - kažu u ministarstvu
finansija i dodaju da bi se ostatak autoputa Horgoš-Požega finansirao
parcijalno, tj. deo po deo, kako bi se nabavljao novac.
Poslanik u Skupštini Srbije i bivši predsednik vojvođanskog parlamenta Bojan
Kostreš kaže da nova vlada nema izbora i da ponudom „Alpini“ da gradi deo
autoputa kroz Vojvodinu pokušava da što bezbolnije izađe iz krajnje neugodne i
gotovo bezizlazne situacije u koju je dovedena štetnim ugovorom o koncesiji,
koji su Koštuničini ministri sklopili sa „Alpinom“ i „Porom“.
- Bivša vlada je potpisala ugovor po kome mi treba da platimo penale, ukoliko
ne ispoštujemo rokove, a onda je neko „zaboravio“ na te rokove - kaže Kostreš i
dodaje da će prvog dana zasedanja novog parlamenta tražiti da se obelodane
delovi ugovora koji su i dalje „tajna“ za javnost.
Prema njegovim rečima, aneksi koji se odnose na najvažnije finansijske
odrednice, naplate i putarine nikada nisu prikazani pod izgovorom da je to
poslovna tajna i da nemamo prava da prikažemo te delove, jer koncesionar
insistira na njihovoj tajnosti.
- Postoje delovi ugovora kako će investitor, pod kojim uslovima i kod koje
banke obezbediti sredstva i ti delovi mogu biti tajna na insistiranje
investitora, ali to se nas i ne tiče. Mi hoćemo uvid u anekse koji se odnose na
finansiranje sa naše strane.
Kostreš ističe da će nastaviti sa insistiranjem da za ovaj ugovor o koncesiji
neko mora da odgovara, čak i ako se država Srbija „provuče“ bez konsekvenci i
međunarodne arbitraže.
- Na osnovu izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije i još nekih nezavisnih
tela i komisija, postoje elementi za otvaranje istrage - kaže Kostreš i dodaje
da je siguran da će je nadležni organi i sprovesti.
U kompaniji „Alpina“ i dalje ne žele da daju bilo kakve izjave pre nego što
dobiju zvaničnu ponudu od Vlade Srbije. Sagovornik Biznisa iz „Alpine“,
međutim, kaže da je velika verovatnoća da će austrijski koncesionar prihvatiti
ponuđene uslove i da međunarodne arbitraže neće biti.

Antrfile :

============================




Datum : 20.8.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



FATAMORGANA

Rodoljub Šabić Poverenik za informacije

Svake godine u skladu sa zakonom, poverenik za informacije podnosi Narodnoj
skupštini izveštaj. Ti izveštaji su, pored ostalog, uvek sadržavali i preporuke
za otklanjanje uočenih nedostataka, uključujući i predloge nužnih izmena Zakona
o slobodnom pristupu informacijama. Sva tri dosadašnja izveštaja, zajedno s
predlozima, jednoglasno su usvajani u nadležnom skupštinskom odboru. Uz to,
poverenik je na potrebu izmene zakona upozoravao i Vladu Srbije. Ni Vlada,
predlagač zakona sa „monopolskim“ položajem, tu ocenu nikada nije dovela u
pitanje. Ipak, prošle su tri godine a u Skupštini se nije pojavio odgovarajući
predlog zakona za izmenu zakona.
Doduše, pojavio se pre nekoliko meseci, istina sa „neočekivane“ strane. U
okviru aktivnosti civilnog sektora napravljen je model zakona i u skladu sa
Ustavom, sa 72.000 potpisa podrške građana, kao građanska inicijativa, i
formalno je predložen Narodnoj skupštini. To je svojevremeno dobilo značajan
publicitet, ali ipak, danas na veb-sajtu Skupštine, u rubrici „Zakoni u
proceduri“ ne možete naći ovaj predlog zakona. Nema ga, nestao je kao
fatamorgana. Kako i zašto ga nema? Ne znam ko to može da objasni javnosti, ali
sam siguran da odgovori na ta dva pitanja, i to ne samo zbog onih 72.000 ljudi
koji veruju u prava utvrđena Ustavom Srbije, jesu informacije od nespornog
javnog značaja.

Antrfile :

============================




Datum : 20.8.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : MARIJA MALEŠ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



VLADA SPREČAVA REVIZORE DA RADE

Vlast protiv kontrole trošenja para iz budžeta

Barać: Sramota je da je Srbija jedina zemlja u Evropi gde DRI nema uslove za rad

Država očigledno ne želi da je bilo ko kontroliše. O tome svedoči činjenica da
Državna revizorska institucija, najvažniji organ za kontrolu trošenja novca iz
republičkog budžeta, lokalnih samouprava, javnih preduzeća i državnih fondova,
posle godinu dana od osnivanja još nema najosnovnije uslove za rad.
Predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović kaže da se državni revizori i dalje
sastaju u jednoj sali Skupštine Srbije, gde nema uslova za rad, iako je po
zakonu Vlada Srbije u obavezi da im obezbedi prostorije, opremu i novac u
budžetu.
- Jasno je da Vlada sve čini da stvori uslove kako Državna revizorska komisija
ne bi mogla da radi. I, nije tačno da država ne može da im obezbedi poslovni
prostor. To je predviđeno Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, koji je
donet još pre tri godine. Sramota je da je Srbija jedina zemlja u Evropi gde
DRI nema uslove za rad - kaže za „Blic Verica Barać, predsednica Saveta za
borbu protiv korupcije.
Tvrdnje Republičke direkcije za imovinu da nema odgovarajući prostor u koji bi
smestila jednu tako važnu instituciju, prema njenim rečima, jednostavno ne
stoje „jer je poznato da se s druge strane državni prostor rastura i izdaje u
bescenje“. Ona dodaje da Savet za borbu protiv korupcije takođe nema
odgovarajuće prostorije za rad, budžetska sredstva i opremu, ali smatra da je
daleko važnije obezbediti prostorije za rad državnim revizorima.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenjuje kao
skandalozno to što je DRI u tako lošoj poziciji. Ali, primećuje da situacija sa
DRI nije izolovan primer. Država se, kako kaže, generalno tako odnosi prema
nezavisnim institucijama.
- Stiče se utisak da država osniva nezavisne institucije kako bi stvorila
privid da one funkcionišu i tako zadovoljila uslove koje od nje traži Evropa,
dok s druge strane čini sve da te institucije onemogući da rade - kaže za
„Blic“ Šabić.
Povereništvo za informacije od javnog značaja je, navodi on, bilo suočeno sa
sličnim problemima.
- Tri godine nismo imali adekvatan prostor, pa smo radili u prostorijama gde
sam mogao da zaposlim samo dve trećine potrebnih saradnika. U strahovito lošim
uslovima radi i Republička uprava za javne nabavke i republički ombudsman, kao
i mnoge nezavisne institucije - navodi Šabić.
Saša Janković, republički ombudsman, slaže se da se sve državne institucije u
Srbiji sa prefiksom „nezavisne“ suočavaju sa ozbiljnim problemima u radu.
Sledeće sedmice zaštitnik građanskih prava seli se u Palatu Srbije koja će mu,
kako kaže, biti četvrti po redu privremeni poslovni prostor, iako je Vlada bila
dužna da mu još pre godinu dana obezbedi trajno rešenje.
- Zbog toga moja stručna služba broji 30 umesto potrebnih 40 zaposlenih i samim
tim nismo u situaciji da efikasno rešavamo sve predmete koji nam stižu. Žalili
smo se Skupštini Srbije i predsedniku Tadiću, ali nismo dobili odgovor - kaže
Janković.
On dodaje da od novembra prošle godine pred Skupštinom Srbije stoji njegov
predlog za imenovanje njegova dva prva saradnika.
Dijana Marković Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, kaže
za „Blic“ da je zbog istih problema ova komisija bila primorana da uzme pod
zakup poslovne prostorije, mada je država bila u obavezi da ih obezbedi.

Antrfile : RIK prepreka kontroli stranaka

Iz svega navedenog proizlazi da vlast samo stvara privid da je spremna na
transparentan rad. Čim novac dođe na dnevni red, kao u slučaju provere troškova
izbornih kampanja ili provere imovine funkcionera, vladajuće stranke se potrude
da sakriju podatke. To rade tako što postave svoje ljude u institucije poput
Republičke izborne komisije, pa pravi finansijeri skupih kampanja ostaju
nepoznati, ili zakonom obesmisle borbu protiv korupcije kao u slučaju Zakona o
sukobu interesa koji ne dozvoljava javnosti uvid u imovinu najviših državnih
funkcionera.

============================




Datum : 20.8.2008
Novina : Blic
Strana : 13
Autor : ANA LALIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



BATA KANKAN DAO SUDIJI 3.500 EVRA

Zakazano suđenje Ratku Butoroviću

Bivši predsednik „lala“ tereti se da je potplatio sudije na utakmici Mladost
Lučani - Vojvodina

NOVI SAD - Kontroverzni novosadski biznismen Ratko Butorović, poznat po nadimku
Bata Kankan, krajem septembra naći će se na optuženičkoj klupi Okružnog suda u
Novom Sadu. Prema spisku zakazanih suđenja, Butoroviću će se 29. septembra
suditi po optužnici koja ga tereti za podmićivanje fudbalskog sudije sa 3.500
evra.
Butorović se tereti da je, u vreme dok je bio predsednik FK Vojvodina,
potplatio fudbalske sudije kako bi njegov tim pobedio na utakmici između
Mladosti iz Lučana i Vojvodine odigranoj 12. decembra. Neposredno nakon
njegovog hapšenja 29. januara, policija je uhapsila i glavnog sudiju na
utakmici Mihajila Jeknića (45), kome je za nameštanje rezultata plaćeno 3.500
evra. Jeknić je uhapšen na autoputu Novi Sad - Beograd i tom prilikom je kod
njega pronađen novac, na kojem su naknadnom analizom pronađeni Butorovićevi
otisci. Tokom saslušanja pred istražnim sudijom, koje je trajalo desetak sati,
Butorović je tvrdio da je cela priča oko hapšenja obična „nameštaljka iz
Beograda“. Njegov tadašnji branilac Dragan Gojković nije sporio da je njegov
klijent dao Jekniću po’menutu sumu novca, ali ne kao mito, već kao pomoć
njegovoj bolesnoj majci koju je čekala operacija.
Prema nezvaničnim saznanjima „Blica“, par meseci pre hapšenja Butorović je bio
prisluškivan, a transkripti pojedinih razgovora su takođe obuhvaćeni istragom.
Butorović je uhapšen 29. januara u svojoj vili u novosadskom naselju Telep,
koje je tog dana bilo potpuno blokirano jakim policijskim snagama. Istog dana
uhapšeni su i direktor Sportskog centra FK Vojvodina Milan Čabrić, Jeknićev
pomoćnik Borislav Kašanski, kao i Zemunac Goran Kovačević koji je navodno
prisustvovao primopredaji novca. Svim osumnjičenim je nakon saslušanja određen
jednomesečni pritvor, zbog mogućnosti uticanja na svedoke. I pored žalbi
tužilaštva, Butorović je nakon mesec dana pušten da se brani sa slobode, ali mu
je sud oduzeo pasoš kako bi sprečio eventualan pokušaj bekstva. Nakon izlaska
na slobodu, ovaj kontroverzni biznismen, vlasnik dva najluksuznija novosadska
hotela „Park“ i „Varadin“, nije želeo da daje izjave za štampu i da komentariše
optužbe. U kratkom razgovoru za „Blic“ tada je izjavio da se u pritvoru „lepo
odmorio od svega“ i potvrdio glasine da je svojim cimerima u zatvorskoj ćeliji
kupio trenerke i patike.

Antrfile : Ponovo u Vojvodini

Butorović je bio omiljen među navijačima FK Vojvodina koji su se na dan
njegovog hapšenja u znak podrške okupili ispred njegove vile. Po izlasku iz
pritvora, on je podneo ostavku na mesto predsednika FK Vojvodina, ali se
polovinom jula ponovo vratio u Upravni odbor kluba.

============================




Datum : 20.8.2008
Novina : Kurir
Strana : 6
Autor : V. STANIĆ
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ISPOD ŽITA

Moguće je da se Odbor za sprečavanja sukoba interesa pozabavi
time što je Ministarstvo ekonomije dodelilo posao procene NIS firmi „Dilojt“,
iz koje je došao Nebojša Ćirić, sekretar ovog ministarstva

BEOGRAD - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Agencija za
privatizaciju nisu konsultovali Ministarstvo energetike prilikom izbora
konsultantske kuće „Dilojt“ za procenu vrednosti Naftne industrije Srbije
(NIS), saznaje Kurir u Ministarstvu energetike.
- Ne znamo da li je tačno da je sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić
zaista ranije radio u „Dilojtu“, ali, ako jeste, onda bi bilo poštenije
ponoviti tender nego po svaku cenu pregovarati sa „Dilojtom“. Svakako bilo
bolje da je tender ponovljen kada se ispostavilo da je na poziv Agencije za
privatizaciju odgovorila samo jedna kompanija - rekli su nam u Ministarstvu.
Član Odbora za sprečavanje sukoba interesa Milovan Dedijer kaže da je nemoguće
u ovom trenutku i na osnovu informacija koje je pročitao u Kuriru reći da je
Ćirić bi u sukobu interesa kada je njegova bivša firma izabrana za procenitelja
NIS.
- Vi imate mogućnost da u pisanoj formi dostavite saznanja koja imate o tom
slučaju i Odbor bi mogao na sledećoj sednici da razmatra to pitanje, a kasnije
da kaže da li je to sukob interesa ili ne - rekao je Dedijer i na pitanje kada
je sledeća sednica Odbora za sukob interesa rekao da ona počinje danas u deset
ujutro, a potom objasnio da ni on, kao ni drugi članovi Odbora, ne može davati
izjave za medije u kojima bi neko bio optužen za sukob interesa pre nego što
Odbor donese takav zaključak.
Ekonomista i saradnik Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković smatra da
je država trebalo da obezbedi više ponuđača pre nego što se odlučila da ugovor
sklopi sa kompanijom „Dilojt“.
Na pitanje da li je sumnjivo to što je posao procene dodeljen bivšem poslodavcu
sekretara Ministarstva ekonomije Nebojši Ćiriću, odnosno kompaniji „Dilojt“,
Šuković kaže da se pre svega treba baviti pitanjem zašto procena NIS nije
urađena ranije.
- Procenu kapitala NIS trebalo je vršiti ranije, pre nego što je potpisan
sporazum sa Rusima. Besmisleno je procenjivati kompaniju čija je prodaja već
ugovorena - rekao je Šuković.
Sličan stav izrazio je i bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko
Pavlović, koji tvrdi da je u ovom momentu trebalo procenjivati imovinu NIS, ali
i da su motivi zbog kojih to čini Mlađan Dinkić pogrešni.
- Dinkić se odlučio da angažuje „Dilojt“ kako bi novom procenom NIS
izdejstvovao nove pregovore sa „Gaspromom“ o ceni te kompanije, što je krajnje
neozbiljno jer je sporazum sa njima zaključen u prisustvu najviših državnih
zvaničnika Republike Srbije i Ruske Federacije. Ipak, angažovanje „Dilojta“ ili
neke druge konsultantske kuće na proceni NIS neophodno je kako bismo znali koja
je nominalna cena besplatnih akcija koje će građanima biti podeljene - rekao je
Pavlović

Antrfile : Država duplo platila procenu

Mediji su ranije spekulisali o tome da je posao procene vrednosti NIS trebalo
da uradi prethodni privatizacioni savetnik „Meril Linč i Rajfajzen investments“
(MLRI), zbog čega su u ovoj firmi, navodno, razmišljali o tužbi.
MLRI, kojima sada nije upućivana ponuda za procenu NIS, ipak neće tužiti
državu, jer im je obećano da će naplatiti punu cenu za svoje usluge. MLRI je,
kako naš izvor tvrdi, u okviru studije o privatizaciji NIS, koju je država
skupo platila, takođe trebalo da uradi procenu vrednosti ovog javnog preduzeća,
ali nije poznato da li su je oni zaista i uradili. Srbija će MLRI za njihove
usluge svakako platiti 900.000 evra, koliko je ranije dogovoreno, ukoliko misli
da se ne suoči sa tužbom te kompanije.

============================




Datum : 20.8.2008
Novina : Pravda
Strana : 13
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



SLOVENAC DAVAO MITO

Policijski službenici Policijske stanice u Preševu, priveli su istražnom sudiji
Opštinskog suda u Preševu Janeza N. (41), državljavina Slovenije, zbog sumnje
da je izvršio krivično delo davanje mita. Janez N. je 17. avgusta ove godine,
na graničnom prelazu Preševo, policijskom službeniku ponudio dvadeset evra,
kako bi dozvolio da putničkim motornim vozilom kojim je on upravljao, uđe na
teritoriju Republike Srbije, bez plaćenog osiguranja za vozilo. Istražni oudija
je osumnjičeiom odredio pritvor do mesec dana.

Antrfile :

============================




Datum : 20.8.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 4
Autor : D. M. S.
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



I SPONZORE KRIJU U SEFU

USKORO ZAVOĐENjE REDA U SEKTORU FINANSIRANjA POLITIČKIH STRANAKA

Stranačke račune sada kontrolišu partijski kadrovi

OSIM što će njihovi lideri biti dužni da „izvrnu džepove“ pred građanima, i
političke stranke će uskoro morati da otvore svoje kase za kontrolore. Od
agencije za borbu protiv korupcije, čiji se temelji tek postavljaju, očekuje se
da konačno utvrdi ko stvarno plaća partije i na šta one troše novac.
Na dugačkom spisku poslova ovog nezavisnog tela, između ostalog, piše da će
kontrolisati i finansiranje partija. Pod „lupom“ bi trebalo da drže i donatore.
Svi dosadašnji pokušaji da se stranački računi isteraju na čistac nisu urodili
plodom. Uprkos kršenjima Zakona o finansiranju stranaka, dosad se nije dogodilo
da je neka partija kažnjena zbog „štelovanja“ podataka ili zato što nadležnima
nije dostavila sve potrebne „papire“.
Partije su, inače, dužne da godišnje izveštaje o prihodima i rashodima
dostavljaju skupštinskom Odboru za finansije, a one o troškovima u kampanji -
Republičkoj izbornoj komisiji. Članovi oba ova tela, međutim, biraju se po
„partijskom ključu“, što je jedno od objašnjenja zašto izostaju sankcije. A,
predviđene su kazne i do milion dinara, pa čak i gubitak prava na novac iz
budžeta tokom čitave godine.
Za Đorđa Vukovića, programskog direktora CeSID, činjenica da se osniva telo u
kojem će biti stučnjaci, uliva nadu:
- Tek kada budemo videli da li će u toj agenciji biti formirano posebno
odeljenje koje će se baviti samo strankama, znaćemo koliko je istinska namera
da se proveravaju svi računi - napominje Vuković. - Ako sve ostane na tome da
stranke same šalju izveštaje, biće jasno da se nastavlja po starom.
Verica Barać, predsednik vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, ne očekuje
da će se osnivanjem agencije bilo šta bitno promeniti u kontroli stranačkih
računa.
- Uvođenjem agencije sve se samo zamagljuje. Najavljuje se zavođenje reda, a
pogledajte koliki je spisak poslova buduće agencije. Osnovno je pravilo: ako
neku instituciju zatrpate poslom, ona neće moći ništa valjano da radi. Zato će
sve najavljene promene biti - kozmetičke.

Antrfile : KAZNE VEĆ POSTOJE

RIK je i sada nadležan da pokrene prekršajne postupke protiv stranaka koje
tokom kampanje potroše više nego što zakon dozvoljava. Partijama je, inače,
zaprećeno kaznama ukoliko kriju imena donatora koji na stranačke račune uplate
više od 6.000 dinara. Na prste jedne ruke, međutim, mogu da se izbroje partije
koje su dostavljale bilo kakav spisak darodavaca.

============================




Datum : 20.8.2008
Novina : Borba
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ZAŠTITA ZA SVAKOG GRAĐANINA

U Predlogu zakona o zaštiti podataka ličnosti, koji se nalazi u skupštinskoj
proceduri, predviđeno je da se takva zaštita obezbeđuje svakom fizičkom licu.

U tom predlogu koji bi u parlamentu trebalo da bude usvojen na jesen, takođe,
piše da organ vlasti može obrađivati lične podatke neke osobe i bez njenog
pristanka. To može da se učini ukoliko je neophodno za ostvarivanja interesa
bezbednosti, vođenja krivičnog postupka, zaštite ekonomskih interesa države,
zaštite zdravlja, prava i sloboda i drugogjavnog interesa. Zakon je veoma
značajan u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i predstavlja
kratkoročni prioritet u ovom procesu. Istovremeno njegovim usvajanjem Srbija će
biti korak bliže ka uspostavIjanju uslova za liberalizaciju viznog režima i
stavljahja na belu šengensku listu. Prema odredbama Predloga, zaštitom podataka
ličnosti baviće se dosadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, koji
će se ubuduće zvati poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, kao
samostalna državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti. Predlogom
zakona propisana su i ograničenja zaštite podataka o ličnosti, postupak pred
nadležnim organom za zaštitu podataka o ličnosti, kao i obezbedenje podataka.
Obrada nije dozvoljena bez pristanka ovlašcenog lica ili bez zakonskog
ovlašcenja, ako se vrši u svrhu koja je drugačija od one za koju je određena.
Ako svrha obrade nije jasno određena ili je izmenjena, ako je način obrade
nedozvoljen i iz drugih razloga propisanih zakonom. Najmlađe lice koje može
dati pristanak za obradu podataka i koje taj pristanak može opozvati može imati
15 godina. U zakonu je posebno uređen postupak za obradu naročito osetljivih
podataka u koje spadaju podaci o nacionalnoj pripadnosti, rasi, polu,
veroispovesti, političkom ili drugom uverenju, sindikalnom članstvu,
zdravstvenom stanju, primanju socijalne pomoći, žrtvi nasilja, osudi za
krivično delo i seksualni život. Ti podaci mogu se obrađivati na osnovu
pristanka, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak, radi
izvršenja zakonskih i ugovornih obaveza rukovaoca u oblasti radnih odnosa,
odnosno zapošljavanja. Oni se mogu obrađivati i u svrhu ostvarenja ili zaštite
važnih interesa lica na koje se odnose ili druge osobe, posebno života,
zdravlja i fizičkog integriteta u slučaju kada lice ne može samo da izjavi
pristanak, a nije propisano da je drugo lice za to ovlašćeno. Naručito
osetljivi podaci mogu biti obrađivani i ukoliko je osoba, sposobna da se
samostalno stara o svojim interesima, sama objavila podatke, ukoliko su važni s
obzirom na javnu funkciju koju lice vrši i ako je njihova obrada dozvoljena, uz
obavezu čuvanja tajne. Takvi podaci mogu biti predmet obrade i ukoliko bez toga
ne bi mogla da bude izvršena pravna obaveza, ili zaštićeno neko pravo u
postupku pred organima vlasti, kao i kada je takva obrada potrebna radi
ostvarenja važnog javnog interesa koji se ne može ostvariti na drugi način ili
se ne može ostvariti bez prekomernog utroška vremena i sredstava.

Antrfile :

============================




Datum : 20.8.2008
Novina : Dnevnik
Strana : 20
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



HOĆE LI SRPSKI BEZBEDNJACI BEZ KONTROLE ČEŠLJATI INTERNET?

LAVINA KRITIKA NA RAČUN ODLUKE RATELA

Svi oni koji se zanimaju za dešavanja na domaćoj IT sceni ovo leto će zapamtiti
po kontroverznom pravilniku Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL)
kojom se službama bezednosti omogućava da nadziru elektronsku komunikaciju
građana bez precizno utvrđenih pravila, a provajderima nalaže da o svom trošku
nabave opremu koju će koristiti državni organi. Iako je pravilnik formalno u
saglasnosti sa Zakonom o telekomunikacijama, njegovo donošenje 11. jula (o čemu
je javnost obaveštena tek desetak dana kasnije) izazvalo je lavinu
nezadovoljstva.
Kritike RATEL-ove odluke kuliminirale su pre desetak dana na veoma posećenoj
tribini koju su u Beogradu organizovali Društvo za informatiku Srbije i
Privredna komora Srbije. „Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i
instalacije internet mreže", što je puni naziv odluke koju je donelo
regulaciono telo, okupili su na jednom mestu predstavnike državnih organa,
internet provajdera, stručnih udruženja, Srpske pravoslavne crkve, te pojedince
koje interesuje ovo pitanje.
Govornici nisu sporili da je u savremenim uslovima neophodan određeni
elektronski nadzor radi suzbijanja terorizma i kompjuterskog kriminala, zbog
čega su se saglasili se da je sporni akt donet u skladu sa Zakonom o
telekomunikacijama. Međutim, više puta je istaknuto da on sadrži brojne
nedostke i otvara niz problema zbog kojih je preporučeno da se taj akt stavi
van snage. Osnovne primedbe se odnose na opasnost da se ugrozi privatnost
građana, a da se provajderi opterete visokim finansijskim izdacima što bi ih,
naročito one manje, moglo odvesti u bankrot.
Tokom skupa su se čula i neka veoma suvisla pitanja, upućena na adresu RATEL-a.
Na primer, da li postoji tehnička mogućnost da državni organi prilikom
presretanja elektronskih poruka promene njihov sadržaj? Ako se oprema za nadzor
nalazi kod bezbednosnih službi, kako će se znati da oni ostvaruju uvid u
elektronske komunikacije samo na osnovu sudskog naloga, da li će primena
tehničkih uslova dovesti do porasta cena internet usluga za krajnje korisnike i
slično?
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je istakao da bi se
sa donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti regulisala većina spornih
pitanja i sprečila mogućnost zloupotrebe ovlašćenja i da zato treba doneti novi
pravilnik, ali tek nakon usvajanja pomenutog zakona. Robert Sepi, pomoćnik
generalnog sekretara Stručne službe Zaštitnika građana je kazao da je RATEL-u i
formalno upućena preporuka da se tehnički uslovi stave van snage do donošenja
Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Pomoćnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo Nebojša Vasiljević
rekao je da je pravilnik RATEL-a otvorio diskusiju o privatnosti u elektronskim
komunikacijama i naglasio da Ministarstvo namerava da do kraja godine predloži
Zakon o elektronskim komunikacijama. Sa druge strane, đakon Srpske pravoslavne
crkve Oliver Subotić je postavio pitanje koliko mere iz sporne odluke
narušavaju privatnost pojedinca i da li ovakvi projekti vode ka nečemu što se
zove „informaciono kontrolisano društvo".
Na kraju skupa zaključeno je da organizatori RATEL-u upute poziv da stavi van
snage tehničko uputstvo, kao i mišljenja, te predloge za njegove izmene.
Predloženo je da se tekst uputstva usaglasi sa odredbama o zaštiti ličnih
podataka u Ustavu Republike Srbije, predlogom Zakona o zaštiti podataka o
ličnosti i odgovarujućim preporukama Saveta Evrope. Zatraženo je i da se u
tehničkim uslovima naglasi kako je pristup podacima o elektronskoj komunikaciji
pojedinaca moguć samo na osnovu sudskog naloga.
U suprotnom, ovaj akt će omogućiti potpuno autonoman sistem elektronskog
nadzora koji može da funkcioniše i bez znanja provajdera, odnosno bez sudskog
naloga. Od RATEL-a je zatraženo da u novom pisanju pravilnika precizira kako će
biti zaštićeni oni koji nisu osumnjičeni. Kada su u pitanju provajderi,
zatraženo je da se tačno naznači struktura opreme i objasni zašto oni treba da
finansiraju
nabavku sredstava koja će koristiti državni organi (u Italiji i još nekim
zemljama država snosi troškove kupovine opreme).
RATEL se javnosti obratio saopštenjem dan uoči održavanja velikog skupa o
spornoj odluci. U saopštenju se kaže da se predsednik Upravnog odbora
Republičke agencije za telekomunikacije Jovan Radunović 6. avgusta sastao sa
poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem i sa
zaštitnikom građana Sašom Jankovićem. Na ovim sastancima konstatovano je da je
Uputstvo o tehničkim uslovima doneto u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama.
U saopštenju se podseća da je Vlada Republike Srbije 17. jula uputila Skupštini
na usvajanje po hitnom postupku Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti,
kojim treba da budu precizno definisani postupci i radnje kojim bi se sprečila
mogućnost zloupotrebe, kao i da je zaštitnik građana Saša Janković uputio dopis
Upravnom odboru RATEL-a sa predlogom da razmotri mogućnost da stavi van snage
ovaj dokument do donošenja pomenutog zakona. Pošto je cilj donošenja ovog
dokumenta bio zaštita od terorizma i kriminala, uz poštovanje zaštite
privatnosti, Upravni odbor RATEL-a će na prvoj narednoj sednici razmotriti ovaj
predlog, kaže se na kraju saopštenja.

Sporan i zakon

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je u izjavi koja je
objavljena na sajtu www.poverenik.org.rs ocenio da je podnošenjem Predloga
zakona o zaštiti podataka o ličnosti Vlada Srbije učinila veoma značajan korak
u stvaranju pravnog mehanizma koji je neophodan savremenom demokratskom
društvu. Ipak, Šabić upozorava da pojedina rešenja sadržana u predlogu nisu
dobra. On kaže da se ova ocena pre svega odnosi na odredbu iz stava 2. člana
45. Njome se predviđa da bezbednjaci mogu da onemoguće organu nadležnom za
zaštitu podataka o ličnosti uvid u to šta se i ko se prisluškuje, odnosno čije
aktivnosti se prate na Internetu.
Ovaka odredba otvara mogućnost da se suspenduje pravo poverenika za informacije
od javnog značaja koji, inače, ima neograničeno pravo uvida u podatke državnih
organa, što je garantovano Zakonom o slobodnom pristupu informacijama. Čak i
kada bi, što svakako nije realno, isključili mogućnost zloupotrebe pomenutih
odredbi, jasno je da su one u suprotnosti sa osnovnim ciljem donošenja zakona -
obezbeđenjem delotvorne zaštite podataka o ličnosti, ocenio je Šabić. On je
zato zatražio da se pomenuto i još neka kontroverzna rešenja isključe iz teksta
Predloga zakona.

Antrfile :

============================


Ebart Consulting - Medijska dokumentacija
http://www.arhiv.co.yu
Svetozara Markovića 79, 11000 Beograd.
tel.: +381 11 361 96 67
fax.: +381 11 361 96 68

Kontakt osoba: Mirko Stanojević, šef Press clipping-a
============================


Datum : 20.8.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 17
Autor : S. JANJIĆ - M. PRELEVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Negativna



"ELEKTRANE" POD LUPOM

PREDUZEĆE "Beogradske elektrane" nije u prethodnih nekoliko godina sprovodilo
javne nabavke i raspisivalo obavezne tendere, već su poslovi vredni do čak 500
miliona dinara davani nekoj od desetak firmi koje su bile na "ekskluzivnom
spisku". Do ovih podataka došli su, kako nezvanično saznajemo, inspektori
Gradske agencije za budžetsku reviziju, koji već mesec dana proveravaju
poslovanje ove komunalne kuće.
Nezakoniti potezi privukli su pažnju i Odeljenja za privredni kriminal MUP-a,
koje je u prethodnim nedeljama takođe "češljalo" poslovne knjige "Elektrana".
Dokumentaciju o radu "Beogradskih elektrana" policijski inspektori tražili su i
od Sekretarijata za stambene i komunalne poslove, čija Uprava za energetiku bi
trebalo da kontroliše ovo javno preduzeće. U praksi, međutim, kako čujemo, nije
bilo tako - "Elektrane" izveštaje o svom poslovanju nisu slale ovom radnom telu.
Na dušu rukovodstva, na čelu sa generalnim direktorom Vladanom Markovićem,
stavlja se i da su od žitelja mnogih zgrada, čak i u
strogom centru grada, tražena sredstva da bi se zgrade i kuće priključile na
sistem grejanja.
- Tek kada bi stanari sakupili potreban iznos, na teren su izlazili radnici
"Elektrana" i postavljali radijatore - kaže naš izvor. - Jedan od takvih
slučajeva zabeležen je u Kneza Miloša 53, na uglu sa Ulicom vojvode Milenka.
Stanarima je prvo rečeno da je posao u toj ulici završeni i da ove godine neće
biti moguće naknadno ih priključiti, ali radovi, ipak, naprasno počinju za koji
dan.
U preduzeću je u utorak bilo nemoguće dobiti bilo kakvu informaciju o
događajima. Zaposleni su uglas tvrdili da ništa "sumnjivo" nisu opazili, a
radnici obezbeđenja kažu da nikakva inspekcija nije posetila Savski nasip u
poslednjih nekoliko dana. Telefon generalnog direktora Vladana Markovića, inače
člana Demokratske stranke Srbije, tokom celog dana bio je nedostupan.
Ovo, inače, nije prvi put da su "Elektrane" pod lupom javnosti. Nisu bile retke
ni žalbe građana da se, navodno, plan toplifikacije sprovodi onako kako to
odgovara nekome u preduzeću. Do sada je, međutim, sve ostajalo na nivou
čaršijskih priča.

Antrfile : "METLA"

AKO se utvrdi da je Vladan Marković zaista prekršio zakon, on će postati drugi
direktor jedne gradske kuće protiv kojeg se vodi istraga. Policija je 13.
novembra prošle godine uhapsila Dragana Ignjatovića, čelnika "Gradske čistoće",
kao i još nekoliko članova rukovodstva tog komunalnog preduzeća, pod sumnjom da
su budžet Republike Srbije oštetili za 1,5 milijardi dinara.

IZVEŠTAJI

AGENCIJA za budžetsku reviziju je formirana pre četiri godine odlukom Skupštine
grada. Njen posao je da istražuje kako se troši novac u gradskim opštinama, kao
i u javnim preduzećima. Svoje nalaze dostavljaju isključivo gradonačelniku. Na
njenom čelu nalazi se ekonomista Ismet Abdulović. Javnosti su postali poznati
kada su pre dve godine otkrili da se novac nenamenski trošio u opštini Grocka.

============================