Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 19.8.2008
Novina : Press
Strana : 4
Autor : D. ISAILOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



TADIĆ: RAT LOPOVIMA!

BEOGRAD - Lider Demokratske stranke Boris Tadić poručio je svojim stranačkim
kolegama da prioritet u radu nove gradske vlasti mora da bude odlučna borba
protiv korupcije! Tadić je u nedelju na sednici beogradskog odbora DS-a, sedeći
pored budućeg gradonačelnika Dragana Đilasa, objavio rat lopovima i rekao da ne
želi da se za njegovom strankom „vuku repovi iz Beograda“!

Prema tvrdnjama izvora Pressa, Tadić, koji se na sednicama Gradskog odbora
pojavljuje samo u kriznim i veoma bitnim momentima, poručio je da želi da
Beograd dobije efikasnu vlast koja će opravdati očekivanja građana.
- Predsednik je rekao da očekuje bespoštednu borbu protiv korupcije, odnosno
njeno sprečavanje i iskorenjivanje! On je rekao da se to odnosi na sve, bez
obzira na to o kom se nivou gradske vlasti radi, kao i da ne želi više da čuje
etikete o korumpiranoj vlasti u glavnom gradu - otkriva izvor Pressa iz vrha
DS-a.
U Predsedništvu Srbije Pressu je potvrđeno da je Boris Tadić prisustvovao
sednici beogradskog odbora.
Ključno obećanje
- Lajtmotiv predsednikovog govora na sednici beogradskog odbora DS-a bila je
borba protiv korupcije - ističu u Predsedništvu.
Na pitanje otkud predsedniku motiv da takav zahtev uputi gradskim
funkcionerima, u Predsedništvu kažu:
- Predsednik je poznat kao zagovornik borbe protiv korupcije na svim nivoima
vlasti i društva. Uostalom, jedno od njegovih ključnih obećanja u kampanji bila
je upravo borba protiv korupcije - navodi sagovornik Pressa.
Potpredsednik beogradskog odbora DS-a Zoran Alimpić potvrdio je za Press da je
predsednik Tadić bio na sednici tog odbora prekjuče i dodao da to nije ništa
neobično.
- Predsednik Tadić dolazi na najvažnije sednice, odnosno onda kada mu njegove
državničke obaveze dozvoljavaju. Sigurno je da je sednica beogradskog odbora
uoči izbora gradonačelnika i konstituisanja gradske vlasti važan dan i zbog
toga je Boris Tadić prisustvovao sednici odbora. Konačno, to je i njegov
matični odbor - rekao nam je Alimpić.
Na pitanje kako su članovi Gradskog odbora doživeli predsednikov zahtev za
borbom protiv korupcije, Alimpić nije želeo da odgovori:
- Sednica je bila zatvorena za javnost. Ne očekujte od mene ili bilo koga
drugog da očekujete da vam otkrivamo šta je predsednik govorio - dodao je
Alimpić.
„Vrlo težak posao“
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković, inače autor brojnih
stručnih radova o korupciji i vlasti, kaže za Press da Tadićeva inicijativa
„može da bude uspešna“.
- Ta inicijativa može da se odnosi na iskorenjivanje korupcije i na prevenciju
nove korupcije. To je vrlo težak posao, ali ako iko može da utiče da do toga
dođe je upravo Tadić, jer je on jači nego ikada. Od uspeha u tom poslu njemu će
zavisiti rezultat na nekim narednim izborima. Takođe, departizacija gradske
uprave je pozitivan korak u poboljšanju rada gradske vlasti - ocenio je
Stojiljković.

Antrfile : Danas izbor Đilasa

Sednica Skupštine Beograda na kojoj za gradonačelnika treba da bude izabran
Dragan Đilas, kao i ostali članovi Gradskog veća, biće održana danas. Prema
saznanjima Pressa, DS je odlučio i da u gradskoj vlasti zadrži dosadašnjeg
gradskog sekretara za obrazovanje Vladimira Todića, koji je nedavno napustio
DSS. Sigurni članovi Gradskog veća iz DS-a biće Ljiljana Jovčić, dosadašnji
sekretar za socijalnu i dečju zaštitu, kao i Zoran Kostić, funkcioner DS-a i
bivši predsednik opštine Mladenovac.

============================




Datum : 19.8.2008
Novina : Pravda
Strana : 8
Autor : N. ST. - J. R.
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



POLITIČARI KRIJU SVOJE BOGATSTVO

Svi državni funkcioneri u Srbiji - od najviših do onih u lokalnim samoupravama
- dužni su da prijave svoju imovinu Republičkom odboru za sukobe interesa,
minimum jednom godišnje. Međutim, iako u Srbiji ima više od 10.000 hiljada
funkcionera, za sada je to učinilo svega oko dve hiljade. Prema novom predlogu
Zakona o imovini, o kom poslanici u Skupštini tek treba da se izjasne - ko ne
ispuni svoju dužnost ili prikrije podatke, ići će u zatvor u trajanju od tri
meseca do pet godina, a uskratiće mu se i mogućnost bavljenja politikom u
narednih deset godina. Sagovornici „Pravde" smatraju da podatke o imovini ne
treba skrivati, ali mnogi od njih tvrde da će sprovođenje zakona biti teško
izvodljivo.
General Božidar Delić, poslanik Srpske radikalne stranke, tvrdi da je u Srbiji
usvojeno mnogo zakona koji su dobri, ali da se ne primenjuju.
- Tako će biti i sa zakonom o imovinskim kartama. To je bacanje prašine u oči
javno'sti. Gotovo niko od onih iz vladajuće garniture nije prijavio imovinu, a
firme i kompanije im se vode na kumove i prijatelje. Da postoji prava želja, to
bi odlično funkcionisalo, ali, nažalost, neće zaživeti - smatra Delić i dodaje
da „SRS nikad ne bi došla u situaciju da mora da se sukobi sa zakonom, jer po
onome što on zna, niko od radikala nema bogatstvo.
- Svima je rečeno da imovinu moraju da prijave na vreme. Čini mi se da među tih
2.000 političara koji su odmah postupili po propisu ima samo radikala. Od Nove
godina sam dva puta prijavio imovinu, a ovi ostali koji nisu - neodgovorni su,
jer u Srbiji ima više od 10.000 državnih funkcionera. SRS će se zalagati da se
taj zakon usvoji i sprovede zaključuje Delić, koji jeu nedoumici da li će
postojati većina koja će ga usvojiti.
Aleksandar Vlahović iz DS nije za to da imovina bude javno objavljena, već da
bude dostupna samo nadležnim institucijama.
- Ako se donese zakon, trebalo bi da ga svi poštuju, jer kao i kad je o drugim
zakonima reč, ako se ne poštuju mora doći do kazne i sankcionisanja. Bio bih
zadovoljan ako bi Odbor za sprečavanje sukoba interesa vodio pravu brigu o
tome. Ne mislim da imovina treba biti javno licitirana, osim za nadležne organe
- kaže Vlahović. Na pitanje da li je prijavio imovinu , Vlahović kaže: -
Naravno da sam prijavio i uredno plaćam porez.
Njegov stranački kolega, dr Oliver Dulić, ministar za ekologiju, smatra da
imovinu političara, ipak, treba obelodaniti.
- Svu svoju imovinu sam prijavio i kao ministar i u prethodnom sazivu
parlamenta, kao predsednik Skupštine. Slažem se da imovinu treba objaviti
na sajtu, jer imamo obavezu prema javnosti. To se u svetu pokazalo kao dobra
praksa, te i kod nas ministri, pre svega, treba da budu primer drugima - rekao
je Dulić i dodao da „svaku zloupotrebu i vid korupcije treba sankcionisati".
Dragan Šormaz iz DSS tvrdi da su svi poslanici sigurno dali potrebne podatke,
jer su „uvek na udaru zbog skupštinskih prenosa". On je istakao da je problem u
državnim funkcionerima koji nisu poznati javnosti, a koji najverovatnije nisu
prijavili imovinu.
Ako se zakon usvoji, naravno da mora i da se sprovodi.
Ali, znam da zakon o imovini tek treba da stigne u Skupštinu kako bi se o tome
uopšte raspravljalo. Nemam ništa protiv da imovina funkcionera bude dostupna
široj javnosti. Međutim, sasvim sam siguran da je svih 250 poslanika već
predalo podatke o imovini, među kojima sam i ja. Ali, postavlja se pitanje šta
je sa onih ostalih osam - devet hiljada funkcionera. Ne mislim samo na lokalnu
samoupravu, već i na one za koje javnost nikad nije čula - objašnjava Šormaz i
dodaje da „njih niko ne pominje i da bi mediji mogli malo da se pozabave i s
njima".
Aleksandra Janković, poslanik NS, smatra da je sasvim normalno da imovina
funkcionera bude dostupna javnosti.
- Trebalo bi da postoji neko telo koje će to stvarno da proverava, mada sumnjam
u to
- istakla je ona i dodala da je izuzetno važno ko će biti nadležan u toj
agenciji za provere.
- S obzirom na to da imamo vrlo ozbiljan stepen diktature i da je ovo u suštini
jednopartijski sistem, veliko je pitanje ko će se naći u toj „nezavisnoj“
komisiji. Plašim se da ovde ne postoji ništa što je nezavisno, a pogotovo što
će te članove birati baš Skupština Srbije, jer je njen rad blokiran upravo od
predsednice i od praktično ove vladajuće „semafor koalicije" - zaključila je
Jankovićka koja smatra da je ovo „još jedno glumljenje demokratije".
Da zakon još uvek nije definisan, pokazuje i činjenica da ni sami političari ne
znaju šta sve može da ih snađe, ako ne ispune dužnost. - Nisam imao priliku da
čujem nešto više o tom zakonu, ali nemam ništa protiv da bude dostupna javnosti
- rekao je Đorđe Milićević iz SPS. On je istakao da bi članovi Odbora za
sprečavanje sukoba interesa trebalo da budu vanstranačke ličnosti.
- Smatram da bi članovi tog odbora trebalo da budu vanstranački, kako to ni u
jednom trenutku ne bi bilo politizovano. Naravno, svaka netačno navedena
imovina treba da bude sankcionisana - naglasio je Milićević.

Antrfile : Gluposti ispred prioriteta

Mnogi od političara tvrde da su nove rigorozne mere ka političarima nametnute
ispred primarnih problema, pa tako Milorad Mirčić iz SRS kaže da neće da se
bakće „s tim glupostima, jer je egzistencija naroda pod znakom pitanja".
- Imovinske karte nikoga ne interesuju. Država je u ozbiljnoj krizi. Imamo
važnije probleme i radi se o tome da li ćemo opstati kao narod. Ne želim da se
bavim tim glupostima o imovini, koje sad nameću ispred bitnijih stavki, kako bi
zabašurili prioritete.

============================




Datum : 19.8.2008
Novina : Glas Javnosti
Strana : 8
Autor : G. J.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



POSAO BIVŠOJ FIRMI DINKIĆEVOG POMOĆNIKA

BEOGRAD - Ministarstvo ekonomije odlučilo je da sprovede restriktivni postupak
za dodeljivanje posla procene Naftne industrije Srbije prema Zakonu o javnim
nabavkama. Ovaj postupak predviđa da se firmama, koje su prošle kvalifikaciju u
prethodnom periodu, pošalje obaveštenje da dostave svoju ponudu za određeni
posao. Namera da se unajmi procenitelj za NIS i unajmljivanje „Dilojta“ u delu
domaće javnosti je protumačeno i kao namera da se ospori Sporazum o saradnji
Srbije i Rusije u oblasti nafte i gasa kojim je predviđeno da se NIS proda
„Gasprom njeftu“. Ruska strana tvrdi da se na ovaj način revidira dogovor koji
predviđa da za 51 odsto NIS plate 400 miliona evra, odgovarajući da nema nameru
da izdvoji više para. Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, smatra da je ponuđeni
iznos mali i da će pregovarati sa Rusima o njenom povećanju.
Dušan Belanović, PR Agencije za privatizaciju, kaže da se u restriktivan
postupak ušlo u skladu sa Zakonom jer je, pre svega, hitno bila potrebna
procena NIS zbog podele besplatnih akcija ove kompanije građanima. On kaže da
je ovakva opcija navedena u članu 23 Zakona o javnim nabavkama i dodaje da će
se procena koristiti i kod pregovora sa Rusima.
- Poslata su obaveštenja „velikoj četvorki“, kako se nazivaju konsultantske
kuće „Dilojt“, „Prajs voterhaus kupers“, KPMG, „Ernst i Jang“ da dostave svoje
ponude, ali je to uradila samo jedna. Posle procene komisije odlučeno je da se
sklopi ugovor sa „Dilojtom“ koji je i jedini dao ponudu - objašnjava Belanović.
Na pitanje da li je postupak valjan ako se dostavi samo jedna ponuda on
odgovara da to dopušta Zakon. „Smatramo i da je cena od 480.000 evra dobra jer
se slični poslovi u inostranstvu plaćaju mnogo, mnogo, skuplje“, navodi on.
Određene spekulacije u vezi cele procedure izazvao je podatak da je Nebojša
Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije, radio u „Dilojtu“. U Agenciji navode da on
nije odlučio o dodeljivanju posla već komisija u kojoj su bili Dušan Šutanovac,
savetnik u Agenciji, Marija Ilić, rukovodilac u Agenciji, Dušan Vuković,
savetnik u Ministarstvu ekonomije i Filip Šanović, savetnik u Agenciji.
Vlada Srbije stoji iza svih stavova energetskog sporazuma koji je potpisan sa
Rusijom, izjavio je juče premijer Mirko Cvetković. On je rekao da će se voditi
pregovori o sklapanju gasno-naftnog aranžmana i prodaji NIS, ali da ne može
ništa više o tome da kaže.

Antrfile :

============================




Datum : 19.8.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



POBEDNIK

Rodoljub Šabić
poverenik za informacije
Ukazao da je Srbija jedina zemlja uz Crnu Goru koja nije zakonski regulisala
tajnost podataka

Antrfile :

============================




Datum : 19.8.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 8
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



TRAŽIĆE OPERATERA

Kargo centar na beogradskom aerodromu

JOŠ jedan važan tender očekuje nas ove jeseni. Naime, javni poziv za operatera
koji će upravljati postojećim kargo centrom na beogradskom aerodromu, biće
raspisan u septembru ili oktobru.
Sudeći prema najavi Bojana Krišta, generalnog direktora Aerodroma „Nikola
Tesla“, u naredne dve nedelje trebalo bi da bude završena studija koja će
pokazati da li kargo centar ostvaruje profit. Odnosno, da li omogućava da se
poslovanje aerodroma podeli po profitnim celinama na teretni saobraćaj,
putnički, opštu avijaciju za privatne avione i neavijatičarski deo.
Trenutno se koristi oko 40 odsto kapaciteta kargo terminala, a od novog
operatera se očekuje da posle određenog perioda upravljanja kaže šta bi od
novih sadržaja trebalo da se izgradi za dalji razvoj i povećanje prometa robe.
Prema rečima Bojana Krišta, profit beogradskog aerodroma u ovoj godini će
četiri puta nadmašiti prošlogodišnjih 360 miliona dinara.

Antrfile :

============================




Datum : 19.8.2008
Novina : Borba
Strana : 2
Autor : NEMANJA NENADIĆ
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



LIČNOST BEZ ZAŠTITE

Na prvi pogled se može činiti da zakon kojim se štite podaci o ličnosti nema
neposrednog dodira sa korupcijom i borbom protiv korupcije. Međutim, te veze
postoje, a u slučaju Srbije su i dodatno ojačane vezom koja postoji između
predloženog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ostalih antikorupcijskih
propisa. Korupcija je specifičan odnos u kojem postoje najmanje dva učesnika
jedan koji o nečemu odlučuje i drugi kojije na neki način zainteresovan za
sadržaj, donošenje ili nedonošenje te odluke. Sama odluka može da bude doneta u
okviru ovlašćenja koje odlučilac ima, ali i prekoračenjem ili uzurpacijom tih
ovlašćenja. Do korumpiranja često dolazi radi sticanja informacija, pogotovo
onih koje su podobne da sticaocu obezbede docnije materijalnu ili drugu korist.
Na primer, u procesu privatizacije nekog preduzeća, nema vrednije stvari od
insajderskog obaveštenja o tome da firma vredi znatno više ili znatno manje od
vrednosti se navodi u zvaničnoj proceni. Kada država reguliše ekonomske tokove
administrativnim merama, pravovremena informacija o pripremi i sadržaju takvih
odluka takođe može imati ogromnu vrednost (npr. kao u slučaju skandala koji su
potresali SFRJ osamdesetih kada je iz SIVa procurela informacija da o datumu
„zamrzavanja" cena). Specifičan vid informacija koje su pogodne za trgovinu
jesu kompromitujući podaci o pojedincima. To može biti saznanje da je pojedinac
prekršio zakon, ili da se ponašao suprotno načelima za koje se javno zalaže. To
takođe mogu biti i podaci o nečemu dopuštenom, što bi pojedinac želeo da zadrži
za sebe i krug bližnjih. Kompromitujući materijal (u SSSR je čak skovan poseban
izraz za to «kompromat») se koristi kao veoma zgodno sredstvo za ucene, bilo
da je cilj uzimanje «otkupnine», dobijanje ustupaka na drugoj strani,
«smirivanje» novinara koji zadru u zabran, «privoljavanje» političara na
saradnju, odvraćanje javnih ličnosti od davanja podrške protivnicima režima ili
zarad toga da javni službenik zažmuri na oba oka na kršenje Zakona. Kao i u
mnogim drugim prilikama u vezi sa korupcijom, i ovde je zgodno setiti se vođe
grupe TNT iz stripa «Alan Ford», legendarnog Broja 1, koji u sveščici ima
zapisane kompromitujuće podatke o svakom njujorškom pozorniku i gradskom
većniku. Često se, u potrazi za skandalima, mediji odlučuju da objave ovakav
materijal. Postoji i mreža saradnika koji takav materijal prikupljaju uz
nadoknadu (npr. takozvani paparaci koji snimaju poznate ličnosti zanemarujući
njihovu potrebu za privatnošću). Taj problem ne mora imati direktne veze sa
korupcijom, osim kada mediji dobijaju materijal od ljudi iz vlasti. Sigurno je
i takvih slučajeva u Srbiji bilo jako mnogo, sudeći po tome što smo na
naslovnicama viđali medicinske dijagnoze, podatke iz pretkrivičnog postupka i
transkripte telefonskih razgovora. Odnos medija i vlasti može biti korupcija
(kada mediji podmićuju službenika da bi došli do materijala), ili zloupotreba
od strane moćnika u organima vlasti, koji preko senzacionalističkih medija žele
da usmere pažnju javnog mnenja u određenom pravcu... (tekst preuzet sa Portala
Argus).

Antrfile :

============================




Datum : 19.8.2008
Novina : Danas
Strana : 8
Autor : RODOLJUB ŠABIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



PRIVATNOST POD NADZOROM

Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti sadrži i neka čudna rešenja

Rodoljub Šabić

LiČni stav

Narodna skupština će uskoro razmatrati Predlog zakona o zaštiti podataka o
ličnosti. Dobro je što je tako, iz više razloga. Kako se to najčešće kaže,
usvajanje tog zakona moglo bi nas za dobar korak približiti „belom šengenu“.
Još je važnije što bi taj zakon mogao (i morao) biti osnovna pretpostavka za
izgradnju jednog pravnog mehanizma kakvog nemamo, a kakav je neophodan
savremenom, demokratskom društvu.
Potreba da, nakon bar decenije zakašnjenja, dobijemo delotvoran mehanizam za
zaštitu privatnosti, odnosno podataka o ličnosti, zahteva krajnje odgovoran
odnos kako prema artikulisanju rešenja u zakonu, tako i prema obezbeđenju
organizacionih, logističkih, materijalnih i svih drugih pretpostavki za njihovo
sprovođenje u život.
U tom kontekstu, zaista je „zanimljivo“ rešenje iz člana 45. stav 2. Predloga
zakona. Ono omogućava organima bezbednosti da iz razloga „državne i javne
bezbednosti“ i to „sve dok razlozi traju“, uskrate organu koji treba da štiti
podatke o ličnosti uvid u relevantne podatke, zbirke podataka, pa čak i pristup
u prostorije. Pojednostavljeno, građanima će zakonom biti zajamčena zaštita
privatnosti odnosno zaštita podataka o ličnosti, ali će zaštita od nezakonite
„obrade“ od strane organa bezbednosti biti moguća - samo ako je ti organi
dopuste. Najblaže rečeno-interesantno, zar ne?
Zar čl. 45. st. 2. ne asocira na pričice o „kozi i vuku“ ili „zeki i kupusu“?
Zar mnogi, u pomenutim podacima, zbirkama podataka i prostorijama neće
prepoznati, na primer, one iz famoznih RATEL-ovih „tehničkih uslova“ za
presretanje internet komunikacije? Zar nadležni organ, bez obzira ko to bio,
suočen s ovakvim ograničenjima, i to iz rastegljivih, teško proverljivih
razloga, i još na rok koji može trajati u nedogled, ozbiljno može garantovati i
obezbediti delotvornu zaštitu podataka?
Ovakva ograničenja bitno hendikepiraju mogućnosti za delotvorno delovanje u
zaštiti podataka o ličnosti, bez obzira na to kom organu ta zaštita bude
poverena. U konkretnom slučaju, stvar dodatno komplikuje to što se kao organ
nadležan da štiti podatke o ličnosti predviđa već postojeći državni organ -
Poverenik za informacije. A on, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama,
izričito ima pravo uvida, bez ograničenja, u svaki nosač informacija u posedu
organa vlasti.
Zar takva situacija nije „pomalo“ kontroverzna? Očigledno je da jeste. Zato se
može steći utisak da se ovim rešenjem, na mala vrata, (ne)svesno otvara
mogućnost da se dovede u pitanje i relativizuje postojeće ovlašćenje Poverenika
za informacije od javnog značaja, ovlašćenje izuzetno bitno, čak fundamentalno
za funkciju koju već vrši. Ostavljanje mogućnosti za diskreciono, izuzetno
značajno sužavanje ovlašćenja nadležnog organa u postupku kontrole i zaštite
prava je „zanimljivo“, ne samo zbog suprotnosti sa već utvrđenim, postojećim
ovlašćenjima Poverenika za informacije, nego i zbog odnosa prema standardima
koji su utvrđeni u međunarodnim dokumentima iz ove oblasti, koje smo potpisali
i prihvatili. Recimo, sa odredbama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na
automatsku obradu podataka i, takođe, odredbama Dodatnog protokola uz tu
Konvenciju. U kontekstu odredbi kojima Protokol uređuje položaj nadzornih
organa, a koje pored ostalog predviđaju i ovlašćenja da se bez ograničenja
umešaju u sve pravne postupke i ukažu na kršenje prava, uključujući i
ovlašćenja da samostalno vode istragu, ograničenja predviđena čl. 45. st. 2.
izgledaju karikaturalno, a to da se Skupštini njihovo usvajanje predlaže
istovremeno kad i ratifikacija Protokola deluje gotovo cinično.
Zbog toga pomenuto rešenje (i još neka slično kontroverzna) treba isključiti iz
teksta Predloga zakona. Kako Poverenik za informacije ni nakon ustavnih promena
nije dobio mogućnost da predlaže amandmane na zakone koji se odnose na oblast u
kojoj je odgovoran, s tim u vezi obratio sam se Zaštitniku građana, koji ta
prava po Ustavu ima. Zaštitnik građana će podneti odgovarajuće amandmane, a
nadam se da nije preveliki optimizam očekivati da ih poslanici prihvate.
Situacija je još „zanimljivija“ u vezi sa realnim pretpostavkama za primenu
zakona. Valjda „vodeći računa“ o vremenu potrebnom za obezbeđenje tih
pretpostavki, predlagač predviđa odložni rok za početak primene zakona - 1.
januar 2009. godine. Samo, koliko taj „realističan“ pristup ima veze sa pravom
realnošću?
Zakon zadržava rešenje po kojem akt o organizaciji službe Poverenika donosi
Poverenik sam, ali na isti saglasnost daje Narodna skupština. A prva, formalna
ali neophodna pretpostavka za to da se Poverenik za informacije upusti u
preuzimanje novih poslova jeste izmena akta o organizaciji njegove službe. To
je dobra prilika da se, s tim u vezi, podsetimo nekih ranijih situacija.
Poverenik za informacije je akt o organizaciji dostavljao na saglasnost
Narodnoj skupštini dva puta. Prvi put prilikom formiranja, a drugi put dve
godine kasnije, radi formalnog terminološkog usklađivanja sa zakonom. Prvi put
je na saglasnost čekao pet, drugi put neverovatnih 18 meseci.
Inače, dobro je poznato da Poverenik za informacije, kao uostalom i gotovo sva
„nova“, nezavisna tela, od samog početka radi u neadekvatnim uslovima. Ni više
od tri godine nije bilo dovoljno da bi odgovorni u Vladi obezbedili neophodne
prostorne uslove za smeštaj službe Poverenika. Na sva upozorenja da to ugrožava
ostvarivanje funkcije nadležni su ostali gluvi. Usled toga umesto sa
predviđenih 21, služba funkcioniše sa svega sedam radnika, sa odgovarajućim
negativnim konsekvencama po ažurnost rada. Zar neko stvarno misli da je realno
da kroz tri meseca ta služba u tim okolnostima preuzme zadatak koji je
neuporedivo teži, veći i kompleksniji? Ili možda, u maniru Potemkina, misli da
nam je umesto zaštite podataka o ličnosti dovoljan i samo njen privid?
Autor je poverenik za informacije

Antrfile :

============================




Datum : 19.8.2008
Novina : Blic - Beograd
Strana : 2
Autor : I. MIŠKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



LEKOVI SE NE SMEJU KUPOVATI BEZ JAVNIH NABAVKI

Apoteke „Beograd“ negiraju optužbe o postojanju monopola.

Funkcioner LDP-a Ivan Andrić optužio je prošle nedelje u intrervjuu za „Blic“
Apoteke „Beograd“ da su veledrogeriji „Jugohemija“ dozvolile monopol i da ona
ima većinski udeo u nabavci lekova Apoteke „Beograd“.

Zvanični podaci pokazuju da monopola nema, ali mesta za korupciju i te kako
ima, jer rukovodstva apotekarskih ustanova sama odlučuju od koga će kupiti
lekove.
Olivera Gordić, direktor Apoteka „Beograd“ u izjavi za „Blic“ negira ove
optužbe i kaže da javnost ima pravo na precizne podatke o udelu veledrogerija u
snabdevanju lekovima, što je i dostupno. Ona smatra da je reč o zabludi
pojedinih političara i ističe da su mogli da su hteli da dođu do tih podataka.
- Kod nas nijedna od veledrogerija nema ni 30 odsto udela u snabdevanju, tako
da o monopolu nema govora. Ne shvatam čemu služe ove prozivke - pita se Olivera
Gordić, uz komentar da ne zna da li će ostati na čelu najvećeg lanca apoteka u
Beogradu nakon formiranja nove gradske vlasti.
Republički zavod za zdravstveno osiguranje plaća lekove koje apoteke izdaju
građanima. Međutim, RZZZO ne kontroliše kako se apoteke snabdevaju niti od
kojih veledrogerija uzimaju lekove.
Svetlana Vukajlović, direktor RZZZO, kaže za „Blic“ da je pominjanje monopola u
vezi sa „Jugohemijom“ iznošenje neistina u političke svrhe. Ipak, i ona vidi
kao problem to što apotekarske ustanove u Srbiji lekove nabavljaju bez tendera.
- Ne slažem se sa tim da apoteke bez javnih nabavki kupuju lekove. Zato smo
tražili od Uprave za javne nabavke tumačenje ovog problema, ali nikada nismo
dobili odgovor. Nije nemoguće da onda postoji određen monopol pojedinih
veledrogerija. Zato smatram da nabavka lekova mora da bude transparentna i da
treba uvesti tendere za nabavku lekova - naglasila je Svetlana Vukajlović.

Antrfile : Zvanično - nema monopola

Kako stoji u zvaničnom saopštenju Apoteka „Beograd“, u prvih šest meseci ove
godine realizovane su nabavke lekova, medicinskih sredstava i sredstava opšte
namene u vrednosti nešto većoj od dve milijarde i 934 miliona dinara. U tim
nabavkama, između ostalih, „Velefarm“ je učestvovao sa 27,55 odsto, „Farmanova“
sa 19,61 odsto, „Jugohemija“ sa 18,19 odsto, „Farmalogist“ sa 7,03 odsto
učešća...

============================