Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 18.8.2008
Novina : Biznis
Strana : 4
Autor : ŽIVAN LAZIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Negativna



PRIVATNI LEKARI BEZ IKAKVOG RIZIKA

Pozicija doktora u „večernjoj“, državnoj klinici biće bolja nego pozicija
lekara privatnika, jer nema preduzetničkog rizika kao u privatnoj praksi

Živan Lazić
redakcija@biznisnovine.com

Do 11. decembra bi trebalo da prestane praksa dvojnog rada lekara, stomatologa,
medicinskih tehničara - u državnoj ustanovi i u privatnoj ordinaciji - da bi se
pacijenti iz državnih usmeravali u privatne ambulante.
Draško Karađinović, iz Lekarske komore Južnobačkog okruga pojašnjava tehnike
prevođenja pacijenata. Odugovlačenje, blokiranje rada stvarali su liste čekanja
za dijagnostiku ili terapiju kada se upotrebljava sofisticirana i skupa oprema
- magnetne rezonance, ultrazvučni aparati, rendgen, sale za kateterizaciju,
laboratorije za složeniji nalaz, holter za srce ili pritisak, skener...
Pacijenti se, ako imaju novca, obraćaju privatnim ordinacijama gde im neophodnu
uslugu pruža uglavnom doktor iz državne prakse, najčešće isti od koga se
očekivala usluga i u državnoj bolnici.
Naravno, usluga se plaća vlasniku ordinacije, a smatra se da je trećina ili
polovina cene honorar za konsultantsku uslugu, kako se najčešće definiše rad
državnih doktora u privatnoj ordinaciji. Tako pacijent dva puta plaća uslugu,
kroz sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja i u privatnoj praksi.
Problematična naplata
A upravo je naplata od Fonda problematična. Kod nas nije jasno definisan
standardni paket usluga zajemčenih obaveznim osiguranjem, niti je određena cena
svake terapeutske usluge ponaosob. Stoga se finansiranje zdravstvene usluge
obavlja paušalno, na osnovu obima rada i sredstava utrošenih prethodne godine.
Očekivalo se da će krajem godine praksa teranja pacijenta privatniku prestati,
ali ministar Milosavljević donosi odluku kojom vanstandardne usluge mogu da se
pružaju u večernjim časovima u okviru zdravstvene ustanove. Međutim,
nedefinisan paket standardnih usluga praktično omogućava da se u večernjim
klinikama, što je eufemizam za privatnu kliniku, praktično mogu raditi sve
lekarske usluge uz besplatnu upotrebu državne opreme i potrošnog materijala.
Lekarima se omogućava i da podele radno vreme, pola u državnoj, pola u
privatnoj praksi, što se zabranjuje jedino direktorima, načelnicima sektora i
šefovima odeljenja.
Nije jasno zašto bi nov odnos između rada u državnoj i rada u privatnoj praksi
poboljšavao uslugu u javnom sektoru. Naprotiv, lekari se dodatno motivišu da
otežavaju pristup sofisticiranoj opremi, jer uveče mogu iste poslove raditi,
takoreći, u sopstvenoj klinici. Štaviše, pozicija doktora u „večernjoj“ klinici
biće i bolja nego lekara privatnika - ne snosi preduzetnički rizik!
Svetska banka je Srbiju svrstala na četvrto mesto po korupciji u zdravstvu -
iza Moldavije, Maroka i Tadžikistana - a bitan razlog je i što nema obavezne
kase svuda gde se naplaćuje usluga, u privatnim ordinacijama, ali i u državnim.
Na zdravstvo 9,5% BNP
Međutim, prošle godine u Srbiji je ukupno izdvojeno oko tri milijarde evra (9,5
odsto BNP) za zdravstvo, 2,1 milijardu je Fond platio državnim ustanovama, 200
miliona evra je iz državnog i opštinskih budžeta, 300 miliona su pacijenti
platili vanstandardne usluge državnom sektoru, a 450 miliona evra su ostavili u
privatnim ordinacijama, od čega se između trećine i polovine slilo u džepove
državnih doktora.
Hrvatska izdvaja osam, Bugarska 7,5, Slovačka sedam, a Rumunija tek četiri
odsto BNP, a imaju, sa izuzetkom Rumunije, po oceni Svetske banke, bolju, pre
svega organizovaniju, zdravstvenu službu. Zato i nove mere, osmišljene gotovo
po meri doktora sa pravom pristupa skupocenoj opremi, kao da su proistekle iz
logike ministra finansije. Međutim, Karađinović ceni da je upravo loša
organizacija proizvela liste čekanja i dvostruko plaćanje iste usluge, a to je
i glavni krivac prevelike potrošnje.

LoŠa imitacija privatne prakse

U oko 3.000 lekarskih ordinacija zaposlen je 3.051 lekar, a u oko 2.000
stomatoloških 2.262 stomatologa. Privatna praksa se svodi na posedovanje opreme
i prostorija, a usluge dominantno pružaju konsultanti iz državnih bolnica.
Odlukom ministarstva podstiče se umanjenje rada javne zdravstvene službe, a
državni doktori bezmalo prevode u privatnike, a javni i državni resursi
stavljaju na raspolaganje privatnom biznisu.
Tomica Milosavljević smatra da će se deo naplate usluga vraćati bolnicama,
premda o tome u odluci nema reči. Ministar ističe da se u Srbiji izdvaja 300
evra po stanovniku za zdravstvo, 12 puta manje nego što su izdvajanja u bogatim
zemljama, a kalkuliše da bi „večernje“ klinike državnim zdravstvenim ustanovama
donosile do šest miliona evra mesečno, a toliko bi bilo isplaćeno doktorima i
medicinskom osoblju za privatni rad u večernjim satima. Međutim, Milosavljević
ne računa trošak potrošne opreme i habanje sofisticirane opreme.

Antrfile :

============================




Datum : 18.8.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 3
Autor : D. M. S.
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



IMALI VIŠE A SAD DUGUJU

Stranke počele da vraćaju POTROŠENI novac

U državnu kasu sliće se 62,8 miliona

PRVA rata duga već je odbijena, a do kraja godine trebalo bi da se otplati svih
62,8 miliona dinara. Toliki je višak koji je tadašnjih 13 parlamentarnih
stranaka dobilo iz državne kase. Većina se opredelila da dug namiri tako što će
im se oduzimati od mesečnih "sledovanja" u ovoj godini.
Iz Ministarstva finansija ranije su pozvali stranke da se izjasne da li će dug
vratiti odjednom, a onima koji su se opredelili za rate prva je "dospela" 10.
avgusta. Partijama je deo duga oduzet već od julskog iznosa za redovan rad i
takva računica će važiti narednih pet meseci.
Na listi dužnika ima i stranaka koje su pre dve godine bile parlamentarne, a
njihovih poslanika sada nema u parlamentu. To znači da im ne stiže redovan
mesečni prihod od države, pa je nemoguće sprovesti naplatu odbijanjem od novih
primanja. U Ministarstvu finansija "Novostima" je rečeno da će sa njima
naknadno biti postignut dogovor o tome kako da vraćaju dug.
Višak na stranačkim računima, koji sad mora da se vrati, podsetimo, dogodio se
jer je partijama umesto 484.939.012, uplaćeno 547.298.000 dinara.
Najviše treba da vrati SRS - oko 16 miliona, pa DSS - 10,5, DS - sedam, G 17
plus - oko 6,8, SPS - 5,3... A, četiri stranke, koje su tada imale po jednog
poslanika, duguju oko 1,6 miliona dinara. Stranački dug, kako nam je
objašnjeno, neće se automatski raspoređivati na druge budžetske korisnike, već
ostaje u "odeljku" namenjenom partijama. Biće, dakle, milionski plus u toj
koloni.

Antrfile :

============================




Datum : 18.8.2008
Novina : Politika
Strana : A5
Autor : BILJANA BAKOVIĆ
Ličnost : Vladimir Goati
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : DA
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



BOLJE BITI KUM NEGO STRANAČKI FUNKCIONER

Ljudi menjaju partije zbog političkih uverenja, lične koristi, ali i iz puke
želje da budu deo pobedničkog tima

Građani su glasali, vlast je formirana na svim nivoima i sada je očigledno ko
su dobitnici, a ko gubitnici izbora održanih 11. maja. A ako nekome to ipak
nije jasno, neka pogleda iz kojih stranaka ljudi odlaze. Verovatno
najznačajniji među onima koji su otišli iz Demokratske stranke Srbije, jesu
trojica članova beogradskog odbora, Vladimir Todić, Vlada Dobrosavljević i Ivan
Markov. Kažu, zbog neslaganja s politikom stranke.
Trojica sada bivših članova Koštuničine stranke nisu se izjašnjavala da li će
potražiti druge partije koje bi bile više u skladu sa njihovim političkim
uverenjima. Praksa govori da veliki broj onih koji odu iz jedne završe u drugoj
stranci. Što iz uverenja, što zbog neke konkretne lične koristi. Ili, zbog
uverenja da će imati ličnu korist.

Rast članstva kad stranka dođe na vlast
– Ljudi menjaju stranke iz različitih motiva, koji se uvek prikrivaju pričom o
izneverenim političkim uverenjima. Neće niko priznati da bi on da sačuva
poziciju i da mu je najzgodnije, u vezi s tim, da promeni partiju. Niko nije
toliko iskren, čak ni prema sebi. Verovatno ima i nekih koji se u ovim
političkim turbulencijama odvajaju od svojih stranaka po nekim stavovima. Ali,
naravno da se ne bi odvojili da ta stranka opet ima vlast. Onda bi možda i
oprostili to što se ipak negde ne slažu. Ali, ako su gubitnici na izborima, ili
ne uđu u vlast, onda im to bude dobar alibi – smatra Branko Radun, politički
analitičar, saradnik „Nove srpske političke misli”.
Promena partije zbog političkih uverenja, naravno, kako kaže, nije motiv bez
značaja, ali je, po mišljenju Raduna, taj motiv znatno manje značajan od nekih
ličnih interesa.
– I nisu to samo materijalni interesi. Neko možda samo želi da bude viđen u
pobedničkom taboru, pa i ako nema neke koristi od toga – dodaje on.
Na želju ljudi da budu deo pobedničkog tima, kao jedan od motiva za
učlanjavanje u pobedničke partije ukazuje i Marko Blagojević, programski
direktor Cesida, koji ističe da ne postoji način da se proceni koliko je ljudi
u partije ušlo radi materijalne koristi, a koliko iz uverenja.
– Sigurno je da svaka partija beleži rast članstva kad dođe na vlast – kaže
Blagojević. Kao „najplastičniji” primer za ovakav stav politički analitičari od
2000. godine najčešće navode slučaj DSS-a, koji je naglo narastao kada je lider
stranke postao šef države.
Dragan Šormaz, zamenik predsednika Izvršnog odbora DSS-a, priznaje da u
partijama ima onih koji su tu samo radi ličnih interesa, karakterišući to kao
„recidiv iz komunističkog vremena –ljudi misle da im članska karta donosi
privilegije”. Ima u Srbiji, prema njegovim rečima, još tragova partijske
države, ali znatno manje nego ranije. Sistem se menja i partije sve manje mogu
da čine svojim članovima. Potrebno je vreme, kaže Šormaz, da bismo se i u tom
pogledu približili razvijenim državama.
„Pa i u njima ima i kadriranja i legendarnih priča o raspodeli mesta u upravnim
odborima. Svuda se određeni broj ljudi menja sa promenom vlasti i to je
normalno, jer menjate stvari i potrebni su vam ljudi od poverenja, ali oni,
naravno, moraju da budu i stručni za određeni posao”, kaže on.
Kada je reč o variranju članstva u njegovoj partiji, Šormaz kaže da to nije baš
tako kako deluje na osnovu medijskih napisa.
„Mediji obrate pažnju na pojedince, kao što su ovi u Beogradu, iako to nisu
neki za stranačku organizaciju značajni članovi. Na kraju, to je i dobro, jer
vidite ko je vera, a ko nevera ”, kaže Šormaz i, ne želeći da navede koliko DSS
sada ima članova, dodaje da je, posle svega, DSS došao na „pravu stvar”.
Nada Kolundžija, član Predsedništva DS-a, ne zna koliki je trenutno broj
članova njene partije, ali ističe da od 1990. godine broj članova, simpatizera,
pa i građana koji glasaju za DS, stalno raste, čak i u opozicionom razdoblju od
2003. do početka 2007. godine. Ona smatra da je „vreme za ideje koje DS
propagira, najviše uticalo na porast članstva”.

Pravila iz druge polovine prošlog veka
– Naravno, ne isključujem da postoje pojedinačni slučajevi koji u stranku ulaze
imajući na umu nekakve svoje lične interese. To je prosto deo ljudske prirode i
ne mogu da procenjujem u kom procentu takvih ljudi ima. Ali, najveći broj je
vođen idejom da ciljevi koje DS želi da ostvari jesu ciljevi koji su u
najboljem interesu građana – ističe ona.
Da li u Srbiji na početku 21. veka važi pravilo koje je važilo u drugoj
polovini prošlog veka – da se mora biti u pobedničkoj partiji da bi mogao da
računaš na radno mesto?
Branko Radun ocenjuje da članstvo u partiji uopšte nije bitno, koliko su bitne
veze sa ljudima u vrhu stranaka ili onima koji imaju uticaja u strankama
(finansijeri, recimo).
– Mislim, čak da je više ljudi koji su se, mimo partije, a preko partije,
nekako pozicionirali. Bolje je biti kum nekoga iz vrha partije nego, recimo,
član glavnog odbora. Mnogi od onih koji su u glavnim odborima, nemaju neke
koristi. Ljudi su često naivni pa misle da će im učlanjenje u partiju pomoći da
reše neke probleme – ističe on.
Prema njegovim rečima, po tome koliko se partije koriste za ostvarivanje ličnih
interesa Srbija je otprilike na nivou drugih tranzicionih zemalja. Ali, moglo
bi se reći da ima jednu, balkansku specifičnost – rođačke, prijateljske,
kumovske i druge veze koje su možda i jače od stranačkih.

Antrfile : U strankama oko 600.000 građana

Vladimir Goati u knjizi „Partijske borbe u Srbiji u postpetooktobarskom
razdoblju” navodi da „u Srbiji ukupan broj partijskih članova pokazuje čudesnu
postojanost” (oko 600.000), dok se „udeo pojedinih partija u članstvu bitno
menja”. Najvažnije partije DOS-a, „DSS i (znatno manje) DS su, zapravo, ’
zapljusnute’ 2001. talasom novih članova”.
Pozivajući se na pisanje „Politike”, Goati je naveo da je početkom 2002. godine
DSS imao 53.000 članova, što je, „prema našim procenama, između 12 i 15 puta
više nego što je DSS imao sredinom dvehiljadite. On je dodao kako se
pretpostavlja da je najveći broj članova DSS imao početkom 2003. godine
(100.000), da je posle toga počelo osipanje i da se partija suzila na zvaničnih
50.000 članova u junu 2005.
Goati je naveo da je zbog invazije „preobraćenika” DS krajem 2000. odlučio da
privremeno zaustavi prijem novih članova. Broj članova DS-a početkom 2002. je,
prema oficijelnim podacima, iznosio 103.251, što je 42 odsto više od broja
članova te partije dve godine ranije, dok je krajem 2005. u DS-u bilo oko
130.000 članova.
Na strani tadašnjih gubitnika broj članova je oscilirao. SPS je pre 2000. imao
oko 350.000. članova, sredinom 2002. blizu 100.000, „da bi se taj broj krajem
2005. sveo na jednu trećinu”, kako navodi Goati. Prema istom izvoru, radikali
su početkom 2000. imali tek koju hiljadu članova manje nego sredinom 2005, oko
130.000, ali uz oscilacije koje su se desile u međuvremenu. Posle 5. oktobra
taj je broj prepolovljen, dok se krajem 2003. članstvo popelo na oko 80.000.

============================




Datum : 18.8.2008
Novina : Pravda
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



REČ...

Meni, po zakonu, pripada plata kolika i sudiji Vrhovnog suda Srbije, a ja sam,
na primer, mogao da vidim da prema objavljenim podacima imam manju platu od
sudije, ali zato veću od premijera i predsednika Republike - potpuni košmar

Rodoljub Šabić

Antrfile :

============================




Datum : 18.8.2008
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



OGRANIČAVANJE PRAVA NA INFORMACIJE

ŠABIĆ

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je da su,
zbog činjenice da je Srbija, uz Crnu Goru, jedina zemlja Evrope bez zakona o
klasifikaciji tajnih podataka, mnogi su u poziciji da po nepreciznim i
proizvoljnim kriterijuma ograničavaju pravo na informacije, označavajući ih kao
tajne.

Antrfile :

============================




Datum : 18.8.2008
Novina : Kurir
Strana : 7
Autor : E. K.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



MUĆKA

Istražni organi ponovo ispituju privatizaciju „Dijamanta“ iz Zrenjanina i ulogu
rukovodstva fabrike u prodaji hrvatskom tajkunu Ivici Todoriću

BEOGRAD - Privatizacija „Dijamanta“ iz Zrenjanina ponovo je predmet
interesovanja istražnih organa, a naročito uloga tadašnjeg rukovodstva u
prodaji fabrike hrvatskom tajkunu Ivici Todoriću, saznaje Kurir od izvora
bliskih vrhu MUP. Prema njegovim rečima, posebno će se ispitati okolnosti
vezane za preuzimanje akcija „Dijamanta“ koje su pripadale beogradskoj firmi
„Društvo Sadra d.o.o. Beograd“, čiji je vlasnik bila Ljiljana Knežević, supruga
nekadašnjeg direktora „Dijamanta“ Save Kneževića.
- Zakonitost prodaje akcija „Dijamanta“ u javnosti je dovedena u pitanju 2005.
godine, ali nažalost, nadležni državni organi nikad se nisu bavili ovim
pitanjem. Podsećam da su svi brujali da je Knežević mimo berze prodao Todoriću
akcije, preko, navodno, anonimne firme DSDB. Ova firma je osnovana 31. marta
2005. godine, neposredno pre Todorićevog preuzimanja većinskog vlasništva, a
vlasnik je Ljiljana Knežević, supruga Save Kneževića. Čak je i sedište
kompanije registrovano na kućnoj adresi Kneževićevih u Beogradu. Ilustracije
radi, samo mesec dana od osnivanje ove firme u nenovčani kapital preduzeća
upisane su 81.872 akcije „Dijamanta“, čija vrednost prelazi 10 miliona evra.
Zvanično, osnivač ovog preduzeća je firma „Adison intertrejd inc. Trident trust
kompani limited“ sa Devičanskih ostrva.
- Pretpostavlja se da je Ivica Todorić, vlasnik hrvatske kompanije „Agrokor“,
većinski udeo u „Dijamantu“ stekao preuzimanjem 26,96 odsto akcija
investicionog fonda „Saut-ist ei fond“, kao i 24,90 odsto vlasništva anonimne
firme DSDB, odnosno „Društvo Sadra d.o.o. Beograd“ - objašnjava naš sagovornik
i podseća da su i pojedini rukovodioci „Dijamanta“ izjavljivali da su Knežević
i Todorić prijatelji više od dvadeset godina i da su smislili način kako da
izbegnu prodaju akcija na berzi.
S druge strane, Knežević je krajem maja osuđen na kaznu od godinu dana zatvora
ili uslovno tri godine, dok je drugooptuženi Đuro Kesić, bivši direktor
Dijamant banke, dobio kaznu od osam meseci zatvora, uslovno na tri godine.
Prema obrazloženju ove prvostepene presude, zloupotreba dvojice osuđenih u vezi
je s komisionim poslovima između Dijamant banke i Centro banke kojim je
Dijamant banka oštećena za 1,2 miliona dinara.
Kurir je pokušao da stupi u kontakt sa Savom Kneževićem, ali se on do
zaključenja ovog broja nije javljao. Takođe, stupili smo u kontakt i s pravnim
zastupnikom gospodina Kneževića, ali nam je on odgovorio da je na putu i da će
nam pružiti odgovore u toku nedelje.

Antrfile : Dete HDZ

Tajkun Ivica Todorić najveći je hrvatski investitor u Srbiji. U našu zemlju je
ušao 2003. godine kupovinom fabrike sladoleda, smrznutog voća i povrća
„Frikom“, a godinu dana kasnije i uljare „Dijamant“, gde je uz miraz dobio i na
desetine hiljada hektara najplodnije zemlje u Vojvodini. Todorić je vlasnik
trgovačkog lanca „Ideea“, koji je prošle godine počeo da se širi kupovinom
„Svislajon grosa“, koji je bio u vlasništvu Rodoljuba Draškovića, brata Vuka
Draškovića.
Otac Ivice Todorića bio je jedan od vođa MASPOK u Hrvatskoj, a uspon njihove
kompanije u Hrvatskoj se u tamošnjim medijima vezuje za bliskost vladajućoj
stranci HDZ i Franji Tuđmanu.

Koristio i mrtve

Optužnica protiv Sava Kneževića, podneta 14. maja 2003. za falsifikovanje
službenih isprava i utaju poreza, odbačena je zbog zastarelosti, jer je od
činjenja dela za koje se optuženi tereti prošlo više od deset godina. Kneževića
su teretili da je, koristeći položaj direktora i uslove koji nisu bili dostupni
drugim radnicima, za vreme upisa druge emisije akcija 1993. kupio 20.336
deonica. Pre nekoliko godina u javnost je izbila velika afera jer je Knežević
je u julu 2001. godine, po usvajanju Zakona o porezu na ekstraprofit, da bi
izbegao porez, pozvao 27 deoničara ili njihove naslednike i zahtevao da potpišu
blanko poreske prijave, na osnovu kojih su raspolagali daleko većim brojem
akcija od stvarnog. Po optužnici, na toj listi, pored desetak penzionisanih
radnika uljare koji za svoje akcije nisu ni znali, bilo je i osam pokojnika.

============================




Datum : 18.8.2008
Novina : Ekonomist
Strana : 18
Autor : MILAN ĆULIBRK - ZORAN PRERADOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : DA
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



RUŠENJE GRAĐEVINSKE MAFIJE

Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja

Za obračun sa građevinskom mafijom, koja pokušava da izgradnjom objekata opere
nelegalno stečeni novac, pored političke volje neophodno je doneti i neke
zakone, a pre svih o oduzimanju imovine stečene korupcijom i kriminalom. U
naredne dve nedelje Vlada će proglasiti opšti interes za putne pravce Niš-
Dimitrovgrad i Leskovac-Preševo i počeće procedura eksproprijacije

Problem vlasništva nad građevinskim zemljištem, neefikasnost sistema izdavanja
građevinskih dozvola i korupciju, koja je skopčana sa tim, prepoznali smo kao
glavne barijere za biznis u Srbiji i Ministarstvo životne sredine i prostornog
planiranja učiniće sve da se to što pre promeni, kaže resorni ministar Oliver
Dulić u intervjuu za Ekonomist magazin.

On precizira da će se radi otklanjanja tih barijera paralelno preduzimati
kratkoročne mere, u vidu izmene ključnih zakona do kraja ove godine, dok će se
na dugi rok raditi na novom zakonu o planiranju i izgradnji.

Ključni ograničavajući faktor za direktne strane, posebno grinfild investicije
je to što stranci ne mogu biti vlasnici, već samo zakupci građevinskog
zemljišta na 99 godina. Da li i kada planirate ukidanje tih barijera?

Oliver Dulić: Jedan od prioriteta, ujedno i merila uspešnosti ovog
Ministarstva, biće da se konkurentska pozicija Srbije zbog sporog izdavanja
građevinskih dozvola značajno popravi. Na dugi rok planiramo usvajanje novog
zakona, a gorući problem rešićemo kratkoročno i do kraja godine izmenićemo
zakone o planiranju i izgradnji, proceni uticaja na životnu sredinu i katastru
nepokretnosti. Prvi će rešiti pitanje vlasništva nad gradskim građevinskim
zemljištem, ubrzaće se izdavanje odobrenja za izgradnju za nekih 100 dana i
definisati za koje je objekte neophodna klasična dozvola za izgradnju.

Takve dozvole neće biti obavezne za porodične kuće i objekte i za njih će
procedura biti skraćena. Izmenama tog zakona konačno će se definisati i
restitucija građevinskog zemljišta, jer će ono biti vraćeno bivšim vlasnicima
ili njihovim naslednicima, a definisaćemo i šta raditi kada je na njemu
izgrađen objekat koji je u vlasništvu nekog drugog.

Drugim zakonom će se preciznije definisati objekti za koje se traži obavezna
procena uticaja na životnu sredinu i sama procedura za to smanjiti sa 270 na
oko 220 dana, a trećim će se aktivirati ogroman kapital, koji je sada van
funkcije i ne može da se koristi ni za hipotekarne kredite, niti za bilo šta
drugo. Takođe finansiraćemo izradu prostornih planova u opštinama koje to još
nisu uradile, a takvih je 65 odsto. Zbog toga lokalni urbanistički zavodi sami
tumače i donose sopstvene planove i izdaju građevinske dozvole, što je razlog
za veliku korupciju na lokalnom nivou. Izradom prostornih planova u svim
opštinama i izmenama zakona smanjićemo i korupciju, vezanu za izdavanje
građevinskih dozvola.

Na koji način mislite da obeštetite stare vlasnike gradskog građevinskog
zemljišta?

O. Dulić: Do sada je bio problem što su lokalne samouprave imale mogućnost da
blokiraju vraćanje imovine, da je u međuvremenu izdaju u zakup na 99 godina, pa
čak i prodaju. To više neće biti moguće, jer će po sili zakona prethodnim
vlasnicima biti priznato pravo vlasništva. Praktično, ako na tom zemljištu nije
u međuvremenu ništa izgrađeno, ono će biti vraćeno ranijim sopstvenicima i tu
nikakve intervencije lokalnih vlasti neće biti moguće.

A šta će biti sa zemljištem na kojem su u međuvremenu izgrađeni neki objekti?

O. Dulić: U tom slučaju će vlasnici industrijskih objekata ili stanova to
ostati sve dok te zgrade budu postojale. Onog trenutka kada zgrade budu srušene
zemljište će se vratiti ranijim vlasnicima, a do tada će dobijati naknadu za
građevinsko zemljište, koja se sada plaća državi. To je model koji u ovom času
deluje kao najrealniji, a svakako će biti i drugačijih viđenja. No, nećemo
dozvoliti da raniji vlasnici odmah sruše sve objekte koji su na tom zemljištu
izgrađeni.

Za dobijanje građevinske dozvole u Srbiji u proseku su potrebna 204 radna dana.
Kako nameravate da promenite takvu praksu, jer mnogo toga zavisi i od lokalnih
organa vlasti?

O. Dulić: Mi ne možemo značajnije da utičemo na efikasnost zavoda za urbanizam
po opštinama. Zato i postoje velike razlike, pa se u nekim opštinama, kao što
je Inđija na dozvolu čeka 30, a u nekim i 200, 300 dana. Ljude ne možemo da
menjamo, ali možemo da u sve opštine prenesemo modele koji su se pokazali
uspešnim i izmenama zakona da jasnije definišemo procedure i otklonimo „uska
grla“, koja omogućavaju razna tumačenja.

Iako je Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu definisao objekte za koje je
takva procena obavezna, za iste objekte se sada u nekim opštinama zahteva takva
procena, a u drugima ne. Novim rešenjima sve nedoumice će se eliminisati i to
će biti obaveza samo za objekte za koje će to zaista biti neophodno. Uz
nedovoljno definisane zakone, ogromna korupcija u građevinskom sektoru
posledica je i mentalnog sklopa zaposlenih u administraciji.

Za svođenje korupcije na prihvatljiv nivo potrebno je sistemsko rešenje, a ova
vlada je rešena da to uradi i to joj je jedan od prioriteta.

Koliko korupciju podgreva krupni kapital?

O. Dulić: Logika svakog kapitala je da pokuša da nađe rupe u zakonu, a svakako
to više dolazi do izražaja u jednom „grbavom“ sistemu, u kome administracija
ima skrormne plate, a veliku moć da svojim odlukama omogući nekome visok
profit. Krupni kapital je, ipak, mnogo manje kriv od nasleđenog mentaliteta i
pravnog haosa, koji je nekada omogućavao, pa čak i sistemski podsticao
korupciju. Zato je jako važno da postoji politička volja da se korupcija u
građevinskoj oblasti suzbije.

Verujete li da možete da se izborite sa građevinskom mafijom u Srbiji?

O. Dulić: Prema onima koji grade bez građevinske dozvole mora rigorozno da se
primenjuje Zakon o planiranju i izgradnji, koji je propisao stroge kazne. Pa
kako je uopšte moguće da se bespravno grade stambeni objekti, a da oni koji to
rade krivično ne odgovaraju. Drugo je građevinska mafija, koja pokušava da
izgradnjom objekata opere nelegalno stečeni novac. Za obračun sa njom, pored
političke volje, za koju imam utisak da postoji, neophodno je doneti i nekoliko
zakona, a pre svega o oduzimanju imovine stečene korupcijom i kriminalom.
Uveren sam da je toj vrsti i obimu korupcije odzvonilo.

Širom Srbije ponovo cveta divlja gradnja, sve je više građana koji su ostali i
bez novca i bez stanova. Kako stati na put fantomskim investitorima?

O. Dulić: Pitanje je kako su uopšte mogli da uđu u posed zemljišta i da grade,
šta su radile građevinske i urbanističke inspekcije, ali i zašto građani kupuju
očigledno nelegalne objekte za koje ne postoji dozvola za gradnju, koji nisu
uknjiženi i koje neće moći nikada da uknjiže kao svoje vlasništvo? Apelujem na
građane da paze šta i od koga kupuju, a Ministarstvo će rigoroznije pratiti rad
lokalnih administracija koje su fantomskim investitorima omogućile gradnju.

Veliki je problem i što je do sada legalizovano samo 15 odsto nelegalnih
objekata u Srbiji, sagrađenih pre usvajanja Zakona o planiranju i igradnji
2003. i naredne godine pokušaćemo posebnim zakonom da rešimo problem i da
ohrabrimo one koji žele da legalizuju preostalih 85 odsto takvih objekata. Iako
bez toga oni neće moći da se uključe na tržište nekretnina, jedno od najbrže
rastućih, plašim se da će legalizacija trajati jako dugo.

Šta će biti sa nelegalnim objektima izgrađenim posle 2003. godine?

O. Dulić: Zakonom je jasno propisana krivična odgovornost vlasnika takvih
objekata i već narednih nedelja izdaćemo rešenja za rušenje svih objekata,
izgrađenih posle 2003. u zaštićenim prirodnim dobrima, na Kopaoniku, Tari ili
na obalama jezera Uvac. Nećemo imati milosti prema svima koji su, kršeći zakon,
ugrozili i prirodu i zdravlje ljudi.

Hoće li se pojedincima, koji su poslednjih godina intenzivno kupovali
poljoprivredno zemljište omogućiti da ga pretvore u građevinsko i da na taj
način steknu ogroman profit?

O. Dulić: To je jedno od pitanja koje će biti “testirano” prostornim planom
Srbije i opština. Trenutno mnogi gradovi pate od nedostatka zemljišta za
gradnju industrijskih objekata, pa bi poljoprivredno zemljište, uz magistralne
pravce, moglo da se iskoristi za to. Nije suština u tome da nekoga ko je to
zemljište kupio legalno sprečimo da zaradi. Ta odluka je na lokalnim vastima i
samo je pitanje na koji će način oni preimenovati poljoprivredno u građevinsko
zemljište.

Razmišlja li se, eventualno, o nekakvom oporezivanju tako stečenog profita, jer
se, ipak, radi o ljudima koji su to zemljište kupovali po neuporedivo nižim
cenama?

O. Dulić: To je pre pitanje za ministra finansija, ali se slažem da bi takvo
rešenje imalo smisla, pogotovo za one koji su imali informacije kuda će ići
neki magistralni pravci, pa su znali da će kupovinom poljoprivrednog zemljišta
moći da zarade velike pare, jer će ono brzo biti pretvoreno u građevinsko.

Može li i na koji način država da omogući da građevinsko zemljište u Srbiji
postane jeftinije, jer je ono jedan od ključnih razloga što su stanovi,
naročito u Beogradu, papreno skupi?

O. Dulić: To je stvarno pitanje tržišta, a država može da unese balans na to
tržište izgradnjom socijalnih stanova. Nadam se da ćemo već 2009. usvojiti
zakon o socijalnoj izgradnji i da ćemo u početku graditi od pet do sedam, a
kasnije i deset hiljada socijalnih stanova godišnje. Njihova cena koštanja biće
oko 325 evra po kvadratu, a cena zakupa stana od 60 kvadrata biće maksimalno od
50 do 70 evra mesečno. Siguran sam da će to doprineti padu cena na tržištu
nekretnina.

Da li je do sada bilo pokušaja lobiranja i pritisaka da se izdejstvuje nekakav
poseban status?

O. Dulić: Nadležnosti Ministarstva su veoma značajne i očekujem da će biti
lobiranja, najviše prilikom usvajanja sistemskih zakona i podzakonskih akata o
ekološkim standardima. Do sada toga nije bilo, a ne vidim ni da je moguće da
neko promeni put kojim ova zemlja ide, a to je put ka EU, što podrazumeva i
odgovarajuća pravila igre.

Znači li Dinkićeva najava da će se država pozajmiti 1,7 milijardi evra za
gradnju autoputa na Koridoru 10 da već postoji prostorni plan za njega ili taj
plan tek treba da se uradi?

O. Dulić: Planska dokumentacija od Horgoša do Beograda je uglavnom završena i
radovi mogu odmah da počnu, a u naredne dve nedelje Vlada će proglasiti opšti
interes za putne pravce Niš - Dimitrovgrad i Leskovac - Preševo i počeće
procedura eksproprijacije. Ako bude zastoja, predložićemo izmene Zakona o
eksproprijaciji, vodeći računa da se napravi balans između interesa i prava
vlasnika tog zemljišta i interesa države da se završe ovi koridori.

Nalazite se na čelu vladine Kadrovske komisije. Šta je njen posao i hoćete li
insistirati da se za direktore javnih preduzeća na javnim konkrursima biraju
stručnjaci, a ne partijski ljudi kao do sada?

O. Dulić: Namera svih u vladi je da na čelo javnih preduzeća dođu najstručniji
ljudi, ali je pitanje da li će tako zaista biti. Ne mislim da je pripadnost
stranci diskvalifikujuća za stručne ljude, ali je tačno da je do sada bilo
slučajeva da su na čela javnih preduzeća dolazili strogo partijski kadrovi.
Pitanje menadžmenta javnih preduzeća važno je za ukupni razvoj zemlje i ta
preduzeća ne posmatram kao partijski plen, već kao potencijalne motore ili
kočničare razvoja. Neka od njih su veliki budžetski korisnici i značajno
učestvuju u javnoj potrošnji, a ako se drugačije organizuju mogla bi da postanu
pokretači razvoja.

Ja sam za to da se na konkursima biraju najstručniji ljudi i nadam se da će
stranke imati mnogo manje uticaja na izbor direktora nego do sada. Kroz
Kadrovsku komisiju Vlade je proteklih mesec dana prošlo na stotine različitih
imenovanja, državnih skretara, pomoćnika ministara, kao i članova različitih
vladinih komisija i odgovorno tvrdim da su u 80 odsto slučajeva imenovani
stručni ljudi. Ovo je verovatno vlada sa najmanje partijskih ljudi na mestu
državnih sekretara i pomoćnika ministara. To je dobar znak odustajanja od
partokratije koja je vrhunac doživela u prvoj vladi Vojislava Koštunice, kada
su ministarstva deljena po vertikali kao stranački plen.

Kako se u to uklapaju najave da će visoki funkcioneri SPS-a i G 17 plus Dušan
Bajatović i Vlajko Senić biti imenovani za direktore Srbija gasa i Jata?

O. Dulić: Takve najave su na nivou novinarskih spekulacija. U ime DS-a mogu da
kažem da smo do sada na nekoliko ozbiljnih primera pokazali da nam nije stalo
do na važna mesta dovedemo isključivo stranačke ljude. Pa, ni premijer Mirko
Cvetković nije član stranke.

Da li ćete morati da namirujete apetite koalicionih partnera?

O. Dulić: Insistiraćamo da se na konkursu biraju najstručniji i nadam se da će
i naši koalicioni partneri prepoznati kao važno da Srbija dobije efikasnu i
stručnu državnu upravu i javna preduzeća.

Koliko kadrova uopšte imenuje Vlada Srbije?

O. Dulić: Mnogo, na hiljade, ali tu spadaju i upravnici bolnica, škola,
načelnici okruga, načelnici SUP-ova, njihovi pomoćnici…

Da li postoji prećutni dogovor da se koalicioni partneri ne mešaju jedni
drugima u kadrovska rešenja?

O. Dulić: Do sada nismo imali previše primedbi na kadrovska rešenja naših
partnera, a svima nam je jasno da cela vlada može da doživi neuspeh ako neki
njen činovnik napravi problem.

Skupština Srbije je u blokadi. Vidite li kao njen doskorašnji predsednik izlaz?

O. Dulić: Jako je važno da i opozicija i pozicija shvate političku realnost.
Opozicija mora da shvati da je izgubila izbore i da dozvoli onome ko je pobedio
da sprovede svoj program. Opozicija ne bi smela da zloupotrebljava demokratiju
i blokira institucije, da permanentnim izazivanjem nestabilnosti i haosa
provocira nove izbore. Pozicija, pak, mora da razume da bez elementarnog
dijaloga sa opozicijom ne može da se ide u evropske integracije i modernizaciju
društva.

Dogovor sa opozicijom je jedini način da se posao završi i na tome sam
insistirao kao predsednik parlamenta. Nažalost, Poslovnik omogućava svakom
poslaniku da uzurpira rad parlamenta i da ne dopusti da se bilo koji zakon
izglasa, a to mnogi zloupotrebljavaju. Srbija je, pri tome, jedina zemlja koja
nema elementarni konsenzus o evropskim integracijama, a do tog konsenzusa mora
da se dođe. Uz takav dogovor veoma lako ćemo usaglasiti naše zakonodavstva sa
EU, bez čega nema evropskih integracija. Ako je opoziciji stalo da potpuno
blokira život u zemlji, nije isključena ni promena Poslovnika, da se
rigoroznije redefinišu pravila igre u parlamentu. Ali, to bi dovelo do
permanentne političke krize.

Zato je ključno da pozicija ponovo pruži ruku opoziciji, jer građani žele u EU.
Ukoliko opozicija to ne prihvati jedini izlaz je promena Poslovnika, jer život
ne sme da se zaustavi. Pogrešno je verovanje da silom može da se promeni odnos
na političkoj sceni i duboko verujem da postoji prostor za dogovor.

Da li zaista verujete da bi takav poziv imao bilo kakvog efekta imajući u vidu
da se „narodnjaci“ i SRS protive članstvu u EU?

O. Dulić: Oni se protive, ali se građani ne protive. Radikali i narodnjaci su
do poslednjeg sekunda verovali da će formirati vladu i jako im je teško da
progutaju činjenicu da su ponovo opozicija i da će to verovatno ostati još
četiri godine. Ova vlada ima perspektivu da izgura pun mandat, jer se okupila
oko veoma važnih ciljeva koje svi prepoznajemo kao prioritete. Dogovor uvek
daje bolje rezultate, nego besmisleno kopanje rovova, tim pre što sukobi na
kraju, ipak, moraju da se okočaju pruženom rukom. Kao što smo postigli labav i
klimav, ali ipak, konsenzus o državnoj politici prema Kosovu, možemo da
postignemo sličan konsenzus i za prijem u EU.

Kada se to desi, odnosi na političkoj sceni će se istorijski promeniti, jer će
u tom slučaju ova država, ko god bio na vlasti, ići ka tom cilju. Srbija je
ušla u Partnerstvo za mir, vrlo brzo ratifikovaće Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju, postaće kandidat za ulazak u EU, ima permanentan rast BDP-a i
stranih investcija, koje su uslov za dalji ekonomski napredak i njeni građani
počinju da žive normalno. Ona, takođe, ima i otvorenih teških problema iz
prošlosti, ali ih polako zatvara.

Dakle, to su stvari koj značajno menjaju suštinu odnosa na političkoj sceni i
oni koji budu destabilizovali prilike i smanjivali šanse da zemlja ekonomski
napreduje prosto će gubiti podršku i otići će ispod cenzusa. Poznajem mnogo
manje ljudi koje zanima kada je uhapšen Karadžić ili zbog čega Ratko Mladić
mora da bude u Hagu, nego onih koje zanima da li će im posao biti bolji, da li
će za taj posao biti adekvatno plaćeni i kada će moći da uzmu kredit za stan i
auto.

Kada ste pomenuli hapšenje Karadžića, da li je izostala očekivana reakcija EU i
aktiviranje bar Prelaznog sporazuma?

O. Dulić: Mislim da će Prelazni sporazum biti aktiviran već u septembru.
Hapšenje Karadžića desilo se u avgustu kada su briselska i administracije
drugih zemalja na godišnjim odmorima.

To je delimično tačno, ali najavljeno je da će se čekati decembar i novi
izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca?

O. Dulić: To hapšenje nije usledilo da bi se dobila neka nagrada. To je
pogrešan pristup.

Zar Vladi zbog javnosti nije potreban konkretan potez iz Brisela?

O. Dulić: Svima nam se već zgadilo da pričamo o Hagu i želimo da se to pitanje
završi što je pre moguće, a taj problem neće nestati dok se saradnja sa Hagom
ne završi. Jasno je, takođe, da se ta saradnja neće definisati drugačije dok se
optuženi ne nađu u Hagu. Očekujemo da će Skupština biti deblokirana i da ćemo
ispuniti plan Vlade da se do 1. januara 2009. usvoji 41 zakon, što je neophodno
za sticanje statusa kandidata i da se Srbija nađe na beloj šengenskoj listi.

Kako u tom smislu deluju najave da bi Srbija u prvoj polovini 2009. godine
mogla da postane kandidat za članstvo u EU?

O. Dulić: Dva problema moraju biti rešena za ubrzanje evopskih integracija.
Prvi je postizanje konsenzusa čitavog društva o tome, a drugi je vezan za
status Kosova. To je nešto što, ipak, stoji kao problem u komunikaciji sa
pojedinim zemljama članicama EU. Mi moramo mudro, gledajući da održimo u sedlu
oba prioriteta, i ulazak u EU i očuvanje našeg integriteta, da dovedemo Srbiju
pred vrata EU.

Kada bi Srbija mogla da dobije status kandidata za članstvo u EU?

O. Dulić: Ukoliko parlament počne da radi svoj posao i ako u EU bude postojala
svest o važnosti napredovanja Srbije, to je moguće postići na početku sledeće
godine.

Preti li Srbiji opasnost da postane „smetlište Evrope“?

O. Dulić: U skupštinskoj proceduri se trenutno nalaze zakoni o ambalaži i
ambalažnom otpadu, kojim će se zabraniti uvoz elektronskog i drugog otpada u
vidu polovnih proizvoda.

Kako ćete rešiti probleme u ekološki najugroženijim gradovima?

O. Dulić: Urađeni su akcioni planovi za Pančevo, Bor i Veliki bački kanal i oni
se sprovode uz pomoć različitih investitora. Svako ko bude kupio RTB Bor moraće
da uloži 180 miliona dolara u ekološke projekte koji će omogućiti čistije
tehnologije. I novi zakon o planiranju i izgradnji postaviće standarde za
energetsku efikasnost koji će investitori morati da primenjuju, a povećanjem
energetske efikasnosti i investicijama u obnovljive izvore energije smanjiće se
i emisija štetnih gasova.

Antrfile :

============================