Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 17.8.2008
Novina : Pravda
Strana : 6
Autor : VERICA BARAĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Negativna



DRŽAVA U KOJOJ JE KORUPCIJA DOMINANTA

Država u kojoj je korupcija dominanta i sistemski ugrađena, ne može taj problem
da reši formiranjem najavljene Agencije za borbu protiv korupcije.

Antrfile :

============================





Datum : 17.8.2008
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : MIRJANA ČEKEREVAC
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



(DEZ)INFORMATORI JAVNOSTI

IZA KULISA

Mirjana Čekerevac

Svako ko odluči da koristi podatke o platama u državnim organima iz informatora
tih institucija trebalo bi da bude vrlo oprezan, jer, mnogi od njih toliko dugo
nisu ažurirani, da bi ih komotno mogli nazvati – dezinformatorima. Međutim, u
Informatoru Narodne skupštine Srbije, jedan od retkih podataka koji je tačan
jeste onaj koji se tiče plata, ali samo poslaničkih i samo zato što one nisu
korigovane skoro četiri godine, pošto je ovaj dokument poslednji put ažuriran u
aprilu prošle godine.
Skupština Srbije objavila je, među prvima, svoj informator i bio je odličan.
Sadržao je sve podatke, naročito su detaljni i precizni bili baš finansijski,
dakle oni koji su i najtraženiji, ne samo od parlamenta, već i od drugih
državnih organa. U svakom trenutku se moglo videti s koliko novca Skupština
raspolaže, koliko je i na šta, po kvartalima, potrošila. Ali, tako je bilo do
prošle godine, kada se na ažuriranje „zaboravilo”. Nešto malo ranije i u vladi
su postali „zaboravni”, pa je poslednje ažuriranje njenog informatora obavljeno
u januaru prošle godine. U ministarstvima su ažurniji, ali u tim posebnim
informatorima nećete videti kolike su plate premijera, potpredsednika i
ministara, to piše u vladinom informatoru, baš kao što se samo tu mogu naći i
troškovi premijerovog i kabineta potpredsednika. Ni u drugim državnim organima
nije mnogo bolja situacija.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da postoji
zakon i uputstvo koje je on, na osnovu zakonskih ovlašćenja, dao o ažuriranju
podataka, ali se „veliki broj onih na koje se zakon odnosi, toga ne
pridržavaju.” On ističe da je „bolje nemati informator, jer onda ljudi zovu i
traže informacije, a kad postoji vi se pouzdate u njegove podatke, a oni
neažurirani po godinu dana.” Dakle, kaže Šabić, to je potpuno bezvredno kad je
neažurno. Poverenik, kako kaže, nema ni faktičku ni pravnu moć da nekoga natera
da bude ažuran. „Nikad nisam imao asistenciju vlade za te napore, a više puta
sam joj ukazivao na problem. Kad ’šetate’ po tim informatorima to je da se
konsternirate, jer oni sadrže i kontradiktorne podatke, posebno one koji se
tiču finansija za koje su novinari i javnost najzainteresovaniji. Meni, po
zakonu, pripada plata kolika i sudiji Vrhovnog suda Srbije, a ja sam, na
primer, mogao da vidim prema objavljenim podacima da imam manju platu od
sudije, ali zato veću od premijera i predsednika Republike – potpuni košmar.
Paradoks je da sve to imamo, dok slušamo priču o elektronskoj upravi, pa najavu
bitno promenjenog odnosa vlasti prema građanima i medijima...”
Najviše razloga za ljutnju, što se tiče neažurnosti skupštinskog informatora,
imaju poslanici, najnapadaniji i najkritikovaniji zato što „ništa ne rade, a
primaju ogromne plate.” Da je informator ažuriran, svako bi mogao da vidi da,
na primer, poslanici imaju manje plate od sekretara Narodne skupštine –
poslanička plata iznosi 75.883 dinara, a sekretarova je nešto viša od 90.000. U
informatoru, međutim, piše da je sekretarova plata 72.011 dinara. Da podsetimo,
poslanici su, kao i članovi vlade i imenovana i zaposlena lica u parlamentu,
imali mogućnost da povećaju plate, ali oni su uredno u poslednje tri i po
godine sve povišice za sebe odbijali, ali su glasali za sva povećanja plata
zaposlenima u parlamentu.
Skupština Vojvodine je uredno objavila Informator za saziv 2008-2012. godine,
što je za svaku pohvalu, a prema tamo navedenim podacima, isplativije je biti
poslanik u vojvođanskom parlamentu, pošto je tamo plata 73.299 dinara, ali uz
poslanički dodatak ona stigne do 110.000 dinara. Poslanik u srpskom parlamentu,
sa poslaničkim dodatkom, mesečno primi 105.000. I predsednik Skupštine
Vojvodine sa čistom mesečnom platom od 128.274 dinara je na dobitku u odnosu na
predsednika Narodne skupštine Srbije sa 105.884. dinara. Možda ovi podaci
svedoče zašto je Slavica Đukić-Dejanović odlučila da ne bude „na plati” u
parlamentu.
Veljko Odalović, sekretar Narodne skupštine Srbije, koji je svojevremeno i sam
bio poslanik u Skupštini SCG, gde su, usput, za mnogo manji rad poslanici
dobijali mnogo veće plate od kolega iz srpskog parlamenta, kaže za „Politiku”
da je već uočio problem skupštinskog informatora. On dodaje da je na sastanku
sa ljudima koji će se ovim poslom baviti, rekao da u informatoru sve
informacije moraju biti tačne i „sveže”, „nije to lak posao i neću da obećavam
nikakav rok u kome će biti urađen, ali obećavam da će biti u najkraćem periodu.”

Antrfile :

============================




Datum : 17.8.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 9
Autor : DRAGOLJUB STEVANOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : DA
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



TAJNA VEĆA OD DRŽAVE

U našoj zemlji nema preciznih pravila na koja dokumenta moŽe da se stavi oznaka
tajnosti

Srbija i Crna Gora jedine u Evropi nemaju zakon o klasifikaciji tajnosti
podataka

Dragoljub Stevanović

U ZAGLAVLjU papira, gotovo preteći, otkucano - "državna tajna". Na drugom
dokumentu ista poruka otisnuta pečatom. Podaci su strogo zaštićeni i zato
nećemo o njima. Jer, za otkrivanje napisanog sleduje kazna i do deset godina
zatvora!
Zato nije nikakva tajna, a posebno ne državna, da Srbija nema jedinstveni zakon
kojim bi se regulisalo koja dokumenta mogu da nose oznaku tajnosti. Postoje,
dakle, sankcije za odavanje podataka, ali se ne zna koji "papiri" zaslužuju da
budu skrivani od očiju javnosti i zaključavani iza sedam brava.
Srbija i Crna Gora su jedine države u Evropi bez zakona o klasifikaciji tajnih
podataka. Kod nas tu oblast "uređuje" konglomerat od nekoliko stotina propisa,
od kojih je većina prevaziđena i međusobno suprotstavljena. Haos, dakle.
- U takim uslovima mnogi su u poziciji da po nejasnim, nepreciznim i često
proizvoljnim kriterijuma ograničavaju pravo na informacije, označavajući ih kao
tajne - ukazuje Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
Prof. Vladimir Vodinelić, direktor Centra za unapređivanje pravnih studija, još
je konkretniji:
- Danas sve može biti proglašeno državnom tajnom!
U praksi se pokazalo da su oznake tajnosti "kačene" i na podatke o platama
funkcionera, na ugovore o prodaji javnih preduzeća, pa čak i na pravilnike o
radu. Iako se odavno pominju, državne i vojne tajne posebno su postale
popularne u periodu kada je naša država počela da sarađuje s Hagom.
NekadaŠnja Vlada SRJ često je bivše državne funkcionere oslobađala obaveze
čuvanja tajni, najčešće zbog svedočenja pred Tribunalom. "Zavet ćutanja" skinut
je nekadašnjem jugoslovenskom predsedniku Zoranu Liliću, zameniku načelnika
Javne bezbednosti MUP Srbije Obradu Stevanoviću, Radomiru Markoviću, načelniku
Službe državne bezbednosti Srbije... Istovremeno, oznake tajnosti ukinute su sa
hrpe vojnih propisa.
I sam oslobođen čuvanja tajne, a zbog razgovora sa istražiteljima Haškog
tribunala, bivši zamenik šefa SDB Zoran Mijatović kaže za "Novosti" da je 1999.
godine, kada je prvi put penzionisan, potpisao izjavu da će čuvati tajne koje
je saznao pri vršenju službe. Nigde, međutim, nije precizirano šta se pod
tajnom podrazumeva.
MijatoviĆ nam priča da je u nekadašnjoj SDB, a sada BIA, u njegovo vreme
pravilnik o radu službe nosio oznaku državne tajne. Taj dokument je štampan u
"Službenom glasniku", ali je ceo tiraž proglašen tajnim. Zaposleni ne dobijaju
primerak, a sa pravilima se upoznaju na specijalističkom kursu službe.
- Svaki državni organ ima neki svoj propis o tome šta predstavlja tajnu, a od
slučaja do slučaja se odlučuje koje informacije ili dokumenti dobijaju tu
oznaku - napominje Mijatović. - Za mene je neshvatljivo da, na primer, ni
pravosudni organi nemaju pristup svim dokumentima, već zavise od procene šefa
službe da li će skinuti oznaku tajnosti. A, to nije dobro za čitav proces.
Zanimljivo je da svi članovi Odbora za odbranu i bezbednost pri Skupštini
Srbije, nadležnog za kontrolu rada MUP i BIA, potpisuju izjavu o čuvanja tajnih
i poverljivih informacija koje su im dostupne tokom mandata. I, upravo zato
nigde nije "procureo" podatak o plati bivšeg šefa BIA Radeta Bulatovića, jer im
je to dostavljeno sa oznakom - tajna.
- U slučajevima kad nije bilo osnova, nalagao sam da se informacije, iako su
formalno nosile oznaku "tajna", stave na raspolaganje javnosti. Najčešće se
tako postupalo, ali ne uvek - kaže Šabić. - Drastičan primer je slučaj sa JP
"Putevi Srbije", kada su se iza službene tajne krili podaci koji su potvrđivali
veliku krađu na rampama na autoputu. Išlo se dotle da se moj nalog poništi pred
Vrhovnim sudom... Trebalo je više meseci da rešenje poverenika bude izvršeno i
da ti podaci postanu javni.
Uprkos nalogu poverenika, mnogo vremena je potrošeno i da bi se obelodanio
ugovor o prodaji RTB Bor, o nabavci aviona između “Jata” i “Erbusa”... I,
koncesija o izgradnji autoputa Beograd - Horgoš, takođe, vodila se kao tajna, a
obelodanjena je tek posle žestokog pritiska javnosti.
Veliki korak u regulisanju pitanja tajnosti podataka, po mišljenju prof.
Vladimira Vodinelića, kod nas je načinjen kada je usvojen Krivični zakon i onaj
o privrednim društvima. Za početak, propisano je da se pod plaštom tajne ne
mogu prikrivati krivična dela ili slučajevi korupcije.
Po njegovim rečima, sledeći korak treba da bude usvajanje zakona o
klasifikaciji tajnih podataka. Vodinelić je učestvovao u izradi takvog
zakonskog predloga, čije je usvajanje potpisima podržalo 70.000 građana, a sve
u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava. Tekst je čak ušao u
skupštinsku proceduru, ali mu je trenutna sudbina - tajna.
- Kad nema tog zakona, ni onaj ko bi zatražio neku informaciju ne zna da to sme
da učini, a onaj ko bi je dao ne zna da li sme da je prosledi - ističe prof.
Vodinelić. - Ovaj zakonski predlog previđa četiri stepena tajnosti informacije.
To "stepenovanje" je urađeno na osnovu nepovoljih posledica koje bi mogle da
nastanu po društvo ili državni organ ukoliko bi se konkretni podatak otkrio.
Poseban organ, kome bi se obraćao svako ko naiđe na zatvorena vrata, izdavao bi
"bezbednosni sertifikat", bez kojih određeni podaci ne bi mogli da se dobiju.
Posebna pravila su predviđena za naše građane, a posebna za strance.

Antrfile : KAZNE ZA ŠPIJUNE

KO neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili
dokumente koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao, a koji
predstavljaju državnu tajnu, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina -
zaprećeno je u Krivičnom zakonu.
Zatvorska kazna od tri do 15 godina sleduje svakom ko tajne vojne ili službene
podatke dojavi stranoj državi ili organizaciji. U istom zakonu se "tretira" i
poslovna tajna, za čije je otkrivanje kazna zatvora od tri meseca do pet godina.

STEPEN TAJNOSTI

IZUZETNO važni podaci za upravljanje državnim institucijama tretiraju se kao
državna, dok vojna obuhvata poverljive podatke vezane za uniformisane sastave
vojnih jedinica. A, jednom prihvaćena obaveza čuvanje tajne smatra se trajnom.
Postoje tri stepena vojne tajna: interna, poverljiva i strogo poverljiva.
Državnom tajnom se štite strateške informacije vezane za rad Vlade,
Predsedništva, dok službena tajna znači čuvanje podataka BIA i MUP.

============================




Datum : 17.8.2008
Novina : Blic
Strana : 17
Autor : JELENA ILIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



OKRIVLJENI BEŽE OD OPTUŽNICA

Proces za korupciju u Kragujevcu

Sud naredio privođenje petoro optuženih u aferi „Indeks“ koji izbegavaju
uručenje optužnice

SMEDEREVO – Danas se navršava godinu dana od podizanja optužnice protiv aktera
afere „Indeks“, ali se još pouzdano ne zna kada će početi suđenje za korupciju
na kragujevačkom Pravnom fakultetu.
Glavni razlog što sudsko veće ne može da zakaže glavni pretres leži u činjenici
da optužnica ni posle 12 meseci nije postala pravosnažna jer nekolicina sa
njenog spiska, krijući se i menjajući mesto prebivališta, uporno izbegava da je
primi. Zbog toga je sud naredio privođenje svih koji na ovaj način pokušavaju
da umaknu ruci pravde.
- Naredila sam privođenje petoro optuženih, a na policiji je koliko će brzo taj
nalog da ispuni. Tek kada istekne zakonski rok za izjavljivanje prigovora na
optužnicu, vanraspravno krivično veće će odjednom odlučivati o svim
prigovorima, kojih zaista ima puno. Početak suđenja zakazaću kada budem imala
prvi slobodan termin, ali to sigurno neće biti pre oktobra. Suđenje će biti
kontinuirano, nekoliko nedelja svakodnevno - kaže za „Blic nedelje“ predsednik
tročlanog sudskog veća sudija Slađana Bojković.
U smederevskom Okružnom tužilaštvu kažu da nikada do sada nisu imali teži i
složeniji slučaj. Na istu optuženičku klupu trebalo bi da sednu profesori i
studenti okrivljeni za kupoprodaju ispita, što će biti jedinstvena slika,
nezabeležena u Srbiji.
- Ovo je najzahtevniji predmet s najvećim brojem optuženih u istoriji
smederevskog tužilaštva, a jedinstven je i u srpskom pravosuđu. Proceduru je
usporilo oglašavanje ovdašnjeg suda nenadležnim, kao i zahtev da sudi
Specijalni sud za organizovani kriminal. Ipak, razumni rokovi ističu, i nadamo
se da će suđenje početi što pre - iznosi za „Blic nedelje“ Zoran Antić, vršilac
dužnosti okružnog javnog tužioca u Smederevu, koji i zastupa optužnicu.
Tužilac Antić je pre tačno godinu dana stavio potpis na 113 strana optužnice
protiv 41 osobe. Među njima su 23 profesora pravnih fakulteta u Kragujevcu,
Beogradu i Nišu, koji se terete se primanje mita, zloupotrebu službenog
položaja i falsifikovanje dokumenata. U aprilu 2008. godine podignuta je nova,
dopunska optužnica protiv još 47 lica - 33 studenata iz Kragujevca i 14
pomagača u navodnom polaganju ispita.
Afera „Indeks“ je otkrivena februara prošle godine. Među prvima je uhapšena
Emilija Stanković, bivši pomoćnik ministra prosvete, i dekan Pravnog fakulteta
u Kragujevcu Sveto Purić. Prema dokazima iz šestomesečne istrage, ispiti su
plaćani od 500 do 1.000 evra, dok su diplome koštale između 12.000 i 15.000
evra.

Antrfile : Ključne karike u lancu korupcije

Tužilaštvo je optužilo 88 lica, među kojima su 23 profesora i 33 studenta. Prvi
na listi optuženih je Saša Jovanović, koji je označen kao posrednik.
Drugooptužena Dragana Petrović, profesor krivičnog prava, i trećeoptužena
Emilija Stanković, bivša pomoćnica ministra prosvete, označene su kao glavne
karike u lancu. Iza njih slede Srđan Đorđević, docent Pravnog fakulteta u
Kragujevcu, Sveto Purić, bivši dekan istog fakulteta, profesori Božin
Vlašković, Dragan Bataljević, Ivan Čulaković, Predrag Stojanović, kao i
profesori beogradskog Pravnog fakulteta Oliver Antić i Slobodan Panov. Među
optuženima je i profesor u penziji Boro Čejović, autor brojnih komentara
Krivičnog zakona Srbije.

============================