Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 14.8.2008
Novina : Pravda
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



PROTIV KORUPCIJE PO 25 PREPORUKA

Telo Saveta Evrope koje nadgleda borbu protiv korupcije - GREKO, objavilo je u
junu 2006. godine izveštaj u kome je Srbiji dato 25 preporuka. U junu 2008.
GREKO je zaključio da je Srbija na zadovoljavajući način ispunila 12, a
delimično 13 preporuka. Do kraja 2009. godine i tih 13 moraju biti ispunjene.
Državni sekretar Slobodan Homen kaže da je Ministarstvo pravde već pripremilo
zakone o Agenciji za borbu protiv korupcije, o odgovornosti pravnih lica, i o
oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Antrfile :

============================




Datum : 14.8.2008
Novina : Biznis
Strana : 9
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



BORBA PROTIV KORUPCIJE

BEOGRAD Telo Saveta Evrope koje nadgleda borbu protiv korupcije GREKO ocenilo
je da je Srbija na zadovoljavajući način ispunila 12, a delimično 13 preporuka,
i podsetilo da i tih 13 moraju biti ispunjene do kraja 2009. Državni sekretar
Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je da je usvajanje ključnih zakona
za borbu protiv korupcije preduslov za ispunjavanje svih 25 preporuka.
- Najvažnije je da Skupština usvoji zakone čijim se donošenjem ispunjavaju sve
preporuke Saveta Evrope, ali i svi uslovi za „belu“ šengen listu - rekao je
Homen.
GREKO je, kao izuzetno značajne, naveo Zakon o krivičnom postupku, set
pravosudnih zakona, zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o
odgovornosti pravnih lica.

Antrfile :

============================




Datum : 14.8.2008
Novina : Borba
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ZAKONOM PROTIV KORUPCIJE

Smanjenje broja dozvola i skraćenje roka za njihovo izdavanje jedna je od
obavezujućih preporuka za borbu protiv korupcije koju Srbija treba da ispuni.
Telo Saveta Evrope koje nadgleda borbu protiv korupcije GREKO (Grupa država za
borbu protiv korupcije) objavilo je u junu 2006. godine izveštaj u kome je
Srbiji dato 25 preporuka. Posle dve godine, u junu 2008. GREKO je zaključio da
je Srbija na zadovoljavajući način ispunila 12, a delimično 13 preporuka. Do
kraja 2009. godine i tih 13 moraju biti ispunjene. Državni sekrctar
Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je Beti da je usvajanje ključnih
zakona za borbu protiv korupcije u Skupštini Srbije preduslov za ispunjavanje
svih 25 obavezujućih prepomka. U ovom trenutku je najvažnije da skupština radi
efikasno i usvaja zakone čijim se donošenjem ispunjavaju sve preporuke Saveta
Evrope, ali i svi uslovi za 'belu' šengen listu, rekao je Homen. On je podsetio
da je GREKO u poslednjem izveštaju ocenio da je od izuzetnog značaja da poćne
primena Zakonika o krivičnom postupku i usvoji set pravosudnih zakona, kao i da
se donosu zakoni o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o odgovornosti
pravnih lica. GREKO je ocenio da je Srbija zadovoljavajuće primenila ili
postupala po polovini preporuka dok su ostale ispunjene delimično, odnosno reč
je u najvećem broju slučajeva o tome da su državni organi uradili nacrte
neophodnih zakona, kazao je Homen. Homen je istakao da u narednom periodu
Srbija mora da radi na dodatnim merama za sprečavanje korupcije u javnoj upravi
uključujući i sukob interesa, zaštitom lica koja u dobroj nameri prijave
korupciju, kao i na jačanju i kapacitetima pravnih profesija, računovođa i
revizora mna otkrivanju i prijavljivanju eventualnih slučajeva korupcije.

Antrfile :

============================




Datum : 14.8.2008
Novina : Dnevnik
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



ZLOUPOTREBAMA ŠIROM OTVORENA VRATA

I VOJVOĐANSKI OMBUDSMAN DIŽE DŽEVU ZBOG FAMOZNOG RATELOVOG UPUTSTVA

Vojvođanski ombudsman ocenio je juče da tehničko uputstvo za kontrolu Internet
komunikacija otvara mogućnost za zloupotrebu i proizvoljno nadziranje Internet
saobraćaja. U saopštenju kancelarije Pokrajinskog ombudsmana navodi se da
uputstvo ne sadrži ograničenja u pogledu sadržine koju državni organi mogu
tražiti tokom nadziranja komunikacije ni u pogledu vrste krivičnih dela za koju
se na taj način mogu prikupljati dokazi. Republička agencija za
telekomunikacije (Ratel) donela je uputstvo o načinu kontrole Internet
komunikacija, koji predviđa da se državnoj službi šalju podaci o korisnicima i
omoguć i joj se nadziranje komunikacije. U saopštenju ombudsmana navodi se da
takvo uputstvo otvara mogućnost za „zloupotrebu i proizvoljno nadziranje“
Internet saobraćaja pošto Srbiji nedostaju propisi o zaštiti podataka o
ličnosti, pa samim tim nema mehanizama za sprečavanje zlupotrebe podataka o
ličnosti. „Dokazi koji se prikupljaju ne poštujući ustavne garancije o
poverljivosti podataka, ne mogu se upotrebiti kao dokazi u krivičnom postupku“,
navodi se u saopštenju. Do sada su i Zaštitnik građana Srbije i Poverenik za
informacije od javnog značaja ocenili da bi pravilnik mogao da dovede do
zloupotreba. Ratel je nakon sastanka čelnika Ratela sa Zaštitnikom građana i
Poverenikom za informacije od javnog značaja odlučio da na narednoj sednici
Upravnog odbora razmotri mogućnost privremenog odlaganja primene uputstva o
kontroli Interneta.

Antrfile :

============================




Datum : 11.8.2008
Novina : Građanski list
Strana : 4
Autor : E. MARJANOV
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



DOGOVOR BI BIO BOLJI

NOVI SAD – Najava predsednice Narodne skupštine Slavice Đukić-Dejanović da će
okrenuti drugi list u radu parlamenta i da će u slučaju da bude potrebno
opomenjati oduzimati reč i udaljiti poslanika sa sednice izazvala je različita
reagovanja kod poslanika. Svi potvrđuju da su te mere predviđene Poslovnikom o
radu parlamenta i slažu se s tim da jeste u duhu demokratije i parlamentarizma
da se poslanici drže pravila koje je utvrdio parlament. S druge strane,
poslanici primećuju i to da se u državi događaju mnoge stvari o kojima se mora
razgovarati u parlamentu i onda kad oni nisu na dnevnom redu parlamenta, pa to,
kako smatraju, nije razlog da se nekome oduzima reč ili da se udalji sa
sednice, nego umesto toga predsednica mora biti fleksibilnija i treba dobro da
pripremi sednicu. Pojedini poslanici ukazuju i na to da se članovi 225 i 226
poslovnika pravno mogu protumačiti i tako da poslanik može iznositi teme koje
nisu utvrđene dnevnom redom.

Kako promeniti poslovnik

Poslanik Mađarske koalicije (MK) u Skupštini Srbije Laslo Varga kaže da mere
koje je najavila predsednica parlamenta nisu u suprotnosti s demokratijom i
parlamentarizmom, s obzirom na to da su one utvrđene Poslovnikom o radu
parlamenta.
– Videćemo na jesen da li će mere koje je najavila predsednica skupštine biti
efikasne. Verujem da bi bilo celishodnije postići dogovor s opozicijom, kako se
to inače radi u parlamentima u drugim državama – ocenjuje Varga. On ukazuje i
na to da sâm poslovnik daje mogućnost za blokadu rada skupštine, jer, kako
navodi, članovi 225 i 226 poslovnika mogu da se tumače da poslanik za
govornicom može izneti pitanja i momo dnevnog reda. To može izazvati blokadu
rada skupštine u slučaju da istovremeno i više desetina poslanika namerava da
otvori temu mimo dnevnog reda, kao što se desilo u julu u skupštini.
– Poslovnik treba da se izmeni, međutim, smatram da vladajuća većina u ovim
uslovima to ne bi mogla izglasati a da prethodno ne postigne kompromis s
opozicijom. U suprotnom, verujem da bi samo izmena poslovnika trajala najmanje
godinu dana – upozorava Varga.

U skupštini se mora razgovarati o svim temama

Poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandra Jerkov takođe smatra
da poštovanje Poslovnika o radu skupštine jeste oličenje demokratije i
parlamentarizma, tim pre što je u pitanju poštovanje određenih pravila koje je
sama skupština utvrdila.
– Poslanici koji se najviše javljaju zbog povrede člana 225 i 226 u stvari
najviše zloupotrebljavaju poslanik. Ti članovi se nikako ne mogu tumačiti na
taj način da poslanik može govoriti o čemu god, nego se oni koriste da bi se
ukazalo na proceduralne greške u radu skupštine. Dakle, poslanik treba da bude
obavešten o radu Narodne skupštine. Ne može da ne dobije informacije o
sednicama, odborima, o promenama dnevnog reda, ne može da ne dobije materijal
itd. To nikako ne znači da poslanici mogu zloupotrebiti poslovnik i pričati o
čemu hoće – ističe ona. S druge strane, i ona smatra da se mora pronaći neki
kompromis s opozicijom, jer skupština treba da bude mesto gde će se razgovarati
o svim temama u društvu. Jerkovljeva dodaje i to da jeste pravo opozicije da
ukazuje na one probleme u državi za koje smatra da su bitni, međutim, ni
opozicija ni vladajuća koalicija ne mogu da drže u blokadi parlament nedelju
dana, jer to košta građane Srbije.

"Predsednica ne vlada situacijom"

Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) u više skupštinskih saziva Željko
Tomić kaže kako je tačno da mere koje je najavila predsednica parlamenta sadrži
poslovnik, ali on smatra i da je sve što se događa u parlamentu posledica loše
pripremljene sednice i toga što se predsednica ne konsultuje redovno sa
šefovima poslaničkih klubova.
– Ako je za miting u Beogradu odgovorna Srpska radikalna stranka kao
organizator, onda, vodeći se istom logikom, za sve što se dešava u parlamentu
kriv je onaj koji sednice organizuje. Dakle, predsednica ne vlada situacijom, a
to vuče korene iz toga što ona loše priprema sednice. Nekoliko puta su
održavane sednice Narodne skupštine bez ikakvih konsultacija sa svim šefovima
poslaničkih klubova. Tako da ta bahatost, primenjivanje sile u smislu lako ćemo
početi i završiti sednicu nikada nije uspevalo. Mi smo kao poslanici opozicije
morali ukazati na neke događaje. Podsetiću samo na povlačenje ambasadora, gde
smo u prilici da ne progovorimo ni reč, i naravno, posle toga je došlo hapšenje
Radovana Karadžića, o čemu bi svakako trebalo razgovarati u parlamentu, jer sav
život ipak nije uređen po dnevnom redu i u državi se događaju mnoge stvari, o
čemu poslanici treba da prozbore reč – ističe Tomić. Kaže da opozicija apeluje
na predsednicu da bude fleksibilnija i kooperativnija sa svim poslaničkim
grupama. Tomić navodi da predsednik skupštine mora biti potpuno nezavistan od
svoje poslaničke grupe i mora uvažavati svih 249 poslanika i sebe podjednako, a
ne da pokazuje određenu vrstu pristrasnosti i navijanja. Tomić dodaje da
opozicija zamera Slavici Đukić-Dejanović i zbog toga što je išla na
konsultacije kod predsednika Srbije Borisa Tadića, što je nedopustivo, jer ni
predsednik ni premijer nemaju pravo da se mešaju u rad Narodne skupštine, dok
predsednik parlamenta mora biti autonomna ličnost.

Antrfile : Zašto tek sada?

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da je logično
sprovoditi mere da se rasprava u parlamentu vodi o onome što je utvrđeno
dnevnom redom, a ne o drugim stvarima. Međutim, on je postavio pitanje zašto te
mere nisu bile primenjene dosad.
– Kad se vodi rasprava o nekom zakonu, mislim da zaista nema smisla pričati o
bilo čemu drugom, nego o zakonu. Ali bi se moglo razmišljati i o tome da se
narodnim poslanicima ostavi neki dan u nedelji ili u mesecu kad bi mogli
iznositi teme za koje smatraju da su bitne za društvo. Verujem da i to može
biti veoma korisno – kaže Nenadić.

============================




Datum : 14.8.2008
Novina : Vreme
Strana : 22
Autor : MARIJA VIDIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



SAOBRAĆAJ I SAOBRAĆAJNI ZNACI

Internet i privatnost

Pravilnik Republičke agencije za telekomunikacije RATEL o ovlašćenom nadzoru na
internetu, koji je protekle nedelje izazvao burne reakcije u javnosti, narednih
dana biće ponovo razmotren i najverovatnije – povučen

Dokument pod nazivom "Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i
instalacije internet mreže" zapravo je tehničko uputstvo RATEL-a o onome što
internet provajderi i natprovajderi treba o svom trošku da urade, kako bi
omogućili i olakšali posao nadležnim organima koji se bave elektronskim
nadzorom. Zahvaljujući tim tehničkim uslovima, službe za nadzor mogle bi da
presreću elektronsku poštu, IP telefonski saobraćaj, četovanja i da prate
ostale aktivnosti korisnika interneta.

Prema dosadašnjim reakcijama javnosti, najveći problem u sadržaju pravilnika je
to što nije postavljeno jasno ograničenje onima koji vrše nadzor, odnosno tvrdi
se da se ovde radi o neselektivnom nadzoru svih korisnika interneta u Srbiji.
Proteklih nedelja rečeno je i da je dokument neustavan jer se direktno kosi sa
članovima Ustava Srbije kojim je zagarantovana tajnost pisama i drugih
sredstava opštenja, kao i zaštita podataka o ličnosti. Ocenjeno je i da je
nemoralan, te da ostavlja ogroman prostor za zloupotrebe.

Još jedna sumnjiva stvar bila je to što se u ovom dokumentu navodi da ga je
usvojio Upravni odbor RATEL-a "u saradnji sa javnim telekomunikacionim
operatorima i državnim organima nadležnim za neposredno sprovođenje
elektronskog nadzora" 11. jula, a na snagu je stupio već sutradan. "Uopšte nije
sporno da li elektronski nadzor treba da postoji ili ne, svima je jasno da se
država mora boriti protiv zloupotreba interneta kao što su, na primer, dečja
pornografija ili terorizam. U svetu su rasprave na ovu temu pokrenute posle
terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. Ako sličnu debatu nismo
pokrenuli posle atentata na premijera, ne vidim zašto je to pitanje baš sad
presečeno tim aktom RATEL-a", zapitao se predsednik nevladine organizacije
Centar za razvoj Interneta Slobodan Marković, koji "odgovorno tvrdi" da nijedan
provajder koji posluje u Srbiji nije konsultovan tokom sastavljanja pravilnika.
"Da je bilo konsultacija, okruglog stola ili da je bar poslato cirkularno
pismo, došlo bi se do nekog prihvatljivog rešenja", rekao je Marković.

Državni organi nadležni za neposredno sprovođenje elektronskog nadzora –
policija, Bezbednosno-informativna agencija i slične službe – do sada su, prema
Zakonu o telekomunikacijama, od internet provajdera mogli da dobijaju podatke
samo uz sudski nalog, dakle ukoliko imaju povod. Kako smo saznali od pojedinih
internet provajdera, one su, sa urednim sudskim nalogom, to i radile.

TUMAČENJA: Svrha novog pravilnika je, kako je objašnjeno u RATEL-u, zaštita od
terorizma i prevencija kriminala, i to nije sporno. Aleksandar Mutabdžić iz
firme Informatika ocenio je, međutim, kako je RATEL-ovo tehničko uputstvo
protivzakonito, jer je Zakonom o telekomunikacijama propisano da se državnim
organima mogu davati podaci o pojedinačnim korisnicima, dok je novim
pravilnikom predviđeno davanje zbirnih podataka o pretplatnicima. Slično je
reagovala i Lidija Komlen-Nikolić, tužilac za borbu protiv visokotehnološkog
kriminala, koja smatra da je pravilnik "spisak lepih želja svih policajaca i
tužilaca na svetu. Nema razloga, po mom mišljenju, da se internet saobraćaj
posmatra drugačije od bilo koje vrste telekomunikacionog saobraćaja. Tehnički
uslovi u ovakvoj odluci su u najmanju ruku neostvarivi i, nažalost, pokazali su
neozbiljnost institucije koja ih je donela", rekla je ona.

Da li se radi o zbirnom i neselektivnom prikupljanju informacija ili ne, stvar
je, očigledno, različitog tumačenja pravilnika. U njemu piše da internet
provajderi treba da omoguće pristup ažurnoj bazi podataka ili da je dostavljaju
periodično, na zahtev, državnom organu. Da bi to bilo moguće, oni bi od sada
trebalo da uredno prikupljaju sve lične podatke o korisnicima interneta (podaci
kao što su imejl i šifra, vrsta usluge koju korisnik interneta plaća
provajderu, podaci o tome da li korisnik interneta štiti svoje podatke i na
koji način, njegova IP adresa...). To bi značilo da nešto više od 180 internet
provajdera koji imaju odobrenje RATEL-a za obavljanje tog posla, treba da
prikuplja podatke o milionima ljudi širom Srbije koji svakodnevno pristupaju
internetu. Pri tome, treba napomenuti da se ti podaci kod jednog provajdera
obično ne nalaze na jednom mestu u jednoj tabeli, fajlu ili dokumentu već
rasuti po najrazličitijim evidencijama i "teški" i po nekoliko desetina
gigabajta. Takođe, nije poznato da li svi internet provajderi uopšte čuvaju ove
podatke.

Osim sređivanja i dostavljanja baza podataka koju već imaju, provajderi prema
pravilniku moraju da obezbede hardver i softver koji će da omogući "monitoring
internet aktivnosti u realnom vremenu", presretanje imejlova, IP telefonskog
saobraćaja i instant mesindžera, odnosno četovanja. Ti podaci bi organima
nadzora trebalo da omoguće da pronalaze podatke koji ih zanimaju prema imenu
korisnika, broju telefona, imejlu, IP adresi, pa sve do korisničkog imena koje
se koristi na nekom programu za četovanje i MAC adrese (Media Access Control
adresa, jedinstvena identifikacija mrežne karte koja se nalazi u kompjuteru
korisnika).

DRUGA STRANA: Dušan Stojković, advokat specijalizovan za pravo interneta, u
razgovoru za "Vreme" napominje da takva formulacija ne znači da će oni koji
sprovode elektronski nadzor imati sve podatke kod sebe, uredno prikupljene,
složene i sortirane. On podseća da je u pravilniku navedeno da je donet na
osnovu Zakona o telekomunikacijama čiji član 55 izričito zabranjuje bilo kakav
nadzor bez sudskog naloga i da, iako to pravilo možda nije dovoljno naglašeno u
pravilniku, ono i dalje bespogovorno važi.

Stojković još navodi da provajderi, kada se pojave slučajevi koji zahtevaju
uvid u lične podatke (na primer, ako se radi o krivičnim delima ili zaštiti od
terorizma), moraju biti tehnički opremljeni da takve podatke uz sudski nalog i
dostave. On dodaje da je u celokupnoj raspravi vezanoj za pravilnik ispravno
reagovao jedino Beogradski centar za ljudska prava. Ova nevladina organizacija
najavila je da će podneti inicijativu za ocenu ustavnosti pravilnika pred
Ustavnim sudom Srbije, jer je sud jedini koji može da dâ relevantnu ocenu o
tome krše li se pravilnikom ljudska prava ili ne.

Sličnog je mišljenja i Milan Škulić, profesor krivično-procesnog prava na
Pravnom fakultetu u Beogradu. On objašnjava da je reč o čisto tehničkom
uputstvu, i da se u svetu pred sudovima sve češće koriste dokazi prikupljeni
kontrolom interneta i elektronske pošte, pa se ova oblast uređuje i kod nas. "U
javnosti, kada se pomenu mere nadzora, odmah se pomisli na zloupotrebe koje su
moguće u svakoj od pomenutih oblasti. Zakon je jasan – za zloupotrebu
prisluškivanja, kontrole interneta ili elektronske pošte postoje krivična
odgovornost i sankcije", kaže on.

TROŠKOVI: Prema rečima Slobodana Markovića iz Centra za razvoj interneta,
problem je i što pravilnik operatoru uvodi obaveze koje nisu definisane
zakonom, kao i to što operator mora da pokrije sve troškove ovlašćenog nadzora,
uključujući i opremu koja nije deo njegove infrastrukture. Međutim, te obaveze
ipak jesu navedene u Zakonu o telekomunikacijama, u članu 55, koji kaže da su
internet provajderi dužni da o svom trošku nabave uređaje, opremu i instalacije
za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor, i to u roku od 10 meseci od trenutka
propisivanja tehničkih uslova.

Dok pojedini veći internet provajderi (od ukupno više od 180 registrovanih) već
imaju ovakvu opremu, većina su ipak male firme, pa čak i samostalne zanatske
ili zanatsko-trgovinske radnje koje nemaju na raspolaganju nikakav novac za
ulaganje, a posebno ne za ulaganje u nešto što im ni na koji način neće pomoći
da bolje posluju. Kako je procenjeno da oprema propisana ovim pravilnikom može
da košta od nekoliko desetina do 100.000 evra, to bi ili podiglo cene internet
usluga, ili pozatvaralo neke provajdere. Manjak pravilnika je svakako to što u
njemu nije definisano kakvu opremu provajderi treba da nabave i od koga, pa su
se zato čuli pojedini komentari da je dokument koji se bavi tehničkim uslovima
napisan nestručno.

Jedan deo ovih podataka koje prema pravilniku internet provajder treba da
prikuplja, vrlo je jednostavno pribaviti, a drugi, prema mišljenju stručnjaka –
gotovo nemoguće. Vlasnik internet sajta, odnosno administrator, na primer,
sasvim legalno ima vrlo pregledan uvid u mnoštvo podataka o svima onima koji su
posetili njegov sajt. Administrator na primer zna iz kog grada ili čak dela
grada pa i ulice (zavisi od razvijenosti interneta) je posetilac, koja mu je IP
adresa, koji operativni sistem koristi, konfiguraciju računara, rezoluciju
monitora, identifikacioni broj mrežne karte...

PRITISAK JAVNOSTI: Zbog negativnih reakcija javnosti, RATEL će još jednom
razmotriti pravilnik za koji tvrdi da je u skladu sa Zakonom o
telekomunikacijama, a time i Ustavom. On bi mogao biti povučen sve dok ne stupi
na snagu Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je po hitnoj proceduri
upućen Skupštini Srbije na usvajanje.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, ocenjuje da
privatnost građana neće biti garantovana ni donošenjem Zakona o zaštiti
podataka i ličnosti, već se moraju ojačati mehanizmi isključivanja tajnog
praćenja bez naloga suda.

Advokat Dušan Stojković, međutim, napominje da je uz članove Ustava kojima je
zagarantovana zaštita podataka o ličnosti, odredba Zakona o telekomunikacijama
koja kaže da je nadzor moguć samo uz sudski nalog sasvim dovoljna da ograniči
ove službe od zloupotrebe. On dodaje da je donošenje Zakona o zaštiti podataka
potrebno kako bi se sistemski regulisala zaštita podataka o ličnosti, i da je
Srbiji taj zakon potreban, ali da on neće dodatno uticati na sprovođenje
RATEL-ovog pravilnika.

Antrfile :

============================