Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 9.8.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 6
Autor : I. M.
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



VEZATI OČI VELIKOM BRATU

RATEL RAZMATRA POVLAČENjE PRAVILNIKA O KONTROLi INTERNETA

Presretanje informacija skupo i ugrožava privatnost

REPUBLIČKA telekomunikaciona agencija (Ratel) najavila je da će možda povući
pravilnik o načinu kontrole interneta, protiv koga su se pobunili provajderi i
brojne organizacije. Njegova primena ugrozila bi privatnost građana, a
operatere bi koštala od 100.000 do milion evra, rečeno je na jučerašnjem
okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije.
Aleksandar Mutabdžić iz firme "Informatika" ocenio je kako je Ratelovo tehničko
uputstvo protivzakonito, jer je Zakonom o telekomunikacijama propisano da se
državnim organima mogu davati podaci o pojedinačnim korisnicima, dok je
Uputstvom predviđeno davanje zbirnih podataka o pretplatnicima.
- Zakonom o telekomunikacijama, za koji se tehničko uputstvo vezuje, predviđeno
da se nadzor komunikacija može sprovoditi uz sudski nalog ili u skladu sa
zakonom, a pravilnikom nisu predviđena dodatna ograničenja, što otvara
mogućnost za zloupotrebu - ocenio je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije
od javnog značaja. - Usvajanje zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je
ušao u skupštinsku proceduru, neće biti dovoljno da garantuje zaštitu
privatnosti jer je potrebno izgraditi dodatne mehanizme zaštite privatnosti i
izričito isključiti mogućnost kontrole bez sudskog naloga.
Zaštitnik građana Saša Janković preporučio je UO Ratela da Pravilnik stavi van
snage do donošenja zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Grozdan Petrović, član UO Ratela, najavio je da će taj odbor već na narednoj
sednici odlučivati o privremenom povlačenju uputstva. Ukoliko predlog bude
prihvaćen, uputstvo će biti van snage sve do donošenja zakona o zaštiti
podataka o ličnosti. Ali, u Ratelu ne znaju kada će se održati sednica.

Antrfile : PRESRETANjE o svom troŠku

RATELOV Pravilnik predviđa da internet operateri o svom trošku oforme deo
sistema za zakonom dozvoljeni nadzor telekomunikacija. Oni bi državnim organima
morali da pruže informacije o pretplatnicima i omoguće im da presreću razgovore
i elektronsku poštu.

============================




Datum : 9.8.2008
Novina : Danas - Vikend
Strana : 3
Autor : LIDIJA VALTNER
Ličnost : Vladimir Goati
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Intervju



AHILOVA PETA POLITIČKOG PORETKA

Profesor Vladimir Goati, direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija

Lidija Valtner

Politička scena Srbije izgleda paradoksalno. Društvo ide drumom, a parlament
šumom. Društvo, koje je decenijama stagniralo, želi da ide napred i da se
priključi zemljama koje su devedesetih godina bile daleko iza njega, dok
parlament deluje, od Pekića ću pozajmiti izraz, samoumrtvljeno, i ne reaguje na
jasne signale društva da donosi zakone i približava zemlju civilizacijskim
dostignućima ostvarenim u velikoj meri u Evropskoj uniji - kaže profesor
Vladimir Goati, direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija u
razgovoru za Danas.
- Za vas je taj paradoks očigledno sistemske prirode?
- Taj paradoks potiče iz toga što u Srbiji čitav podsistem predstavništva ne
funkcioniše. Postoje dva instituta koji ne postoje u drugim zemljama i koja
onemogućuju delovanje tog podsistema, a to su imperativni mandat i posredni
proporcionalni sistem. Imperativni mandat, koji predstavlja politički fosil iz
davno prohujalih epoha, zapisan je u Ustavu i poslanika svodi na promenljivog i
privremenog delegata od koga se ne očekuje da iznosi svoje mišljenje jer je
puki megafon partijskog vrha. Institucija posrednog proporcionalnog sistema,
nepoznata u političkoj teoriji i praksi, doprinosi tome da birači biraju mačku
u džaku, jer partije imaju pravo da „posle“ završenih izbora sa svojih lista,
na kojima je najčešće 250 kandidata, same biraju poslanike. Glasač ne zna koga
će one sa te liste izabrati, a obično za poslanike budu izabrani oni koji su sa
začelja liste. Čitav podsistem predstavništva je Ahilova peta postojećeg
političkog poretka u Srbiji i zahteva temeljnu reviziju, kaže profesor Vladimir
Goati, direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija u razgovoru za
Danas.
- Kako bismo na levom spektru ideologija mogli da pozicioniramo koaliciju
između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije?
- Skeptičan sam prema pojmovima koji datiraju iz Francuske buržoaske
revolucije, jer oni zahtevaju puno dodatnih objašnjenja. Ako se već koristi
dihotomija levica desnica, ona bi morala da bude različito definisana u odnosu
na onu iz 1789. I levica i desnica, u zemljama razvijene demokratije, danas
prihvataju parlamentarni sistem, pluralističko društvo i tržišnu ekonomiju.
Razlika je u tome što je levica spremna da izdašnije pomaže slabima, onima koji
su u lošijem položaju i spremna je da se država uključi u to.
- Kako onda nazvati savez DS-a i SPS-a. Da li je to samo savez iz interesa radi
formiranja vlasti?
- Ta koalicija je bila nužna jer je svaka druga opcija sa gledišta
civilizacijskog razvoja Srbije bila neuporedivo gora. SPS je bila vladajuća
partija u režimu koji je do 2000. prividno bio pluralistički. Posle je
eliminisana sa vlasti. Naglašavam, međutim, da je ona 2003. imala velike
programske i kadrovske promene (sa snažnim elementima interne demokratije), što
ukazuje da to ipak nije SPS od pre 5. oktobra. Uz to SPS je od 2004. do 2007.
bila lojalna partija koja je podržavala manjinsku prodemokratsku vladu. DS je
stranka u ekspanziji, građansko demokratske liberalne orijentacije s
intencijom, što u perspektivi može biti i stvarnost, da naglasi pitanje pomoći
socijalno ugroženim pojedincima i grupama. Za razliku od nas gde se diskusije
iscrpljuju u tome da li su koalicije principijelne ili ne, u razvijenim
demokratskim zemljama se raspravlja o tome da li određene koalicije imaju šansu
da budu trajne i uspešne. Mislim da će ova vladavinska koalicija biti
dugovečna, a očekujem i uspešna, jer za to postoje svi izgledi. Za sada se ne
uočava da će interni sukobi, koji obično razbijaju vladajuće koalicije, dovesti
do brzog i neslavnog kraja. Tim pre što je SPS mnogo investirala u sam čin
uključenja u koaliciju. Mislim da se SPS opredelila za budućnost koja obećava
njen dugoročni opstanak. Pretpostavljam da će joj poći za rukom da naglasi svoj
politički identitet u odnosu na radikale. Ukoliko SPS na moderan način neguje
internacionalizam, koji levica podrazumeva, mislim da će se udaljiti od te
opasne bilizine moćne partije kakva je Srpska radikalna stranka.
- Kako biste ocenili poziciju opozicionih stranaka, pre svega SRS i Demokratske
stranke Srbije?
- Ključna zajednička crta tih partija je naglašena skepsa prema svemu onome što
dolazi iz zapadnoevropskog kulturnog kruga. To je bio cement koji ih je
ujedinio. Doduše, to je koalicija u kojoj se uočavaju i međusobne razlike.
Razlike su u pogledu shvatanja demokratije, državnih granica, manjinskih prava
i drugo. Ali da se vratim na pitanje o mogućem opozicionom savezu. Ono što
zamenik predsednika SRS predlaže kao sporazum može biti i parlamentarna
koalicija. Kada se opozicija skupi, može da pravi vladu u senci i bude spremna
da u svakom trenutku zameni postojeću garnituru.
- Mislite li da će se to dogoditi, s obzirom na najave koje dolaze i iz DSS da
se od jeseni mogu očekivati zajednički nastupi opozicije?
- Opozicija je u izvesnoj meri prinuđena da jedinstvenim delovanjem parira
jedinstvu vladajuće koalicije.
Međutim, parlamentarne koalicije između dve slične partije poput SRS-a i DSS-a
su često dvosekli mač, jer snagom političke „gravitacije“ moćnija stranka često
usisava manju, a to je u ovom slučaju DSS. Težak izborni poraz DSS-a rezultat
je, sudeći prema nekim empirijskim istraživanjima, apstinencija dela njihovih
birača. Drugi deo njihovih birača je, pretpostavljam, glasao strateški, odnosno
između dve slične partije odabrao je jaču, to jest SRS jer je prosudio da ima
više šansi da osvoji vlast. Birač će prilikom glasanja uvek izabrati jaču
partiju između dve slične, jer birači „vole pobednike“. Tu je krupan problem
DSS. Inače, posle izbornog „zemljotresa“ 2008. čiji je najveći gubitnik DSS,
očekivao sam krupne promene u toj stranci.
- Ima li vođstvo DSS-a sada snage i plan da napravi jasnu razliku između te
stranke i radikala?
- Moguće je da se to i radi, ali za sada to nije poznato široj javnosti. Kada
partija doživi takve izborne poraze, mora da se menja programski, organizaciono
i kadrovski, ako želi da opstane. Ništa od toga, koliko mi je poznato, nije se
u DSS-u dogodilo. I dalje je na čelnom mestu lider koji je pre 16 godina
osnovao stranku i u međuvremenu doživeo niz izbornih poraza ne pomišljajući da
ustupi mesto sposobnijem. To je odsustvo želje da se partija prilagođava
stvarnosti (kadrovski, programski, organizaciono).
- Da li postoji mogućnost da se SRS unutar sebe podeli?
- Javnost veoma malo zna o internim odnosima u SRS. Oni su uspeli da s
neznatnim gubicima sačuvaju internu homogenost vođstva, izuzev u Novom Sadu.
Problem, koji je pre nekog vremena postao javan, je potencijalni sukob između
predsednika i zamenika predsednika stranke. Ali tu se još ne može govoriti o
internom raskolu. Pitanje i dilema koju SRS stalno ima jeste hoće li se tvrdo
držati svojih programskih opcija ili će pokušati da adaptacijom i promenom
proširi svoju biračku osnovu i tako dođe u priliku da menja društvo, jer je
cilj partije da zauzme vlast i usmerava društveni razvoj prema svojim
ociljevima, a ne da bude permanentna „senka“ drugih vladajućih partija. Do sada
se rukovodstvo radikala uvek opredeljivalo za pravovernost i za, po svaku cenu,
očuvanje ranije formulisanih ciljeva, odnosno za naglašenu programsku
doslednost bez ikakvih adaptacija.
- Vidite li neslaganje u jačini stavova između generalnog sekretara Aleksandra
Vučića i zamenika predsednika Tomislava Nikolića?
- I zamenik predsednika i generalni sekretar SRS su, iz konjunkturnih razloga,
često menjali ton za nekoliko oktava i demonstrirali, u većoj ili manjoj meri,
spremnost na kompromise, da bi opet ponovo jedan, ili obojica, krenuli starim
stazama. Mislim da je to više pitanje taktike i podele uloga unutar rukovodstva
nego znak internog sukoba. Zamenik predsednika SRS je, na primer 2004. pred
predsedničke izbore verbalno dosta ublažio svoj nastup i načelno se zalagao za
političku toleranciju. Posle toga je to zaboravljeno.
- Osim verbalnog ublažavanja mislite da nema želje radikala za promenom
programa?
- Za sada, nisam siguran, možda grešim, da kod ključnih ljudi postoji uverenje
da je programska, politička, organizaciona i kadrovska promena te partije nužna
kako bi se od velike stranke koja stalno s neznatnom razlikom gubi izbore
pretvorila u pobedničku stranku. Uostalom, treba imati u vidu da partije nisu
„organizacije jednakih“, već da u njima ključni uticaj ostvaruju ljudi iz vrha
stranke, posebno njen lider. Tu je, pre svega, predsednik koji, kako izgleda,
drži „sve konce“ u svojim rukama.
Ukoliko bi došlo do promene integrativnih ideja SRS, verujem da bi to izazvalo
krupne efekte na čitav partijski sistem Srbije. To bi dovelo do izvesnog
smanjivanja tenzija na partijskoj sceni i do ublažavanja rascepa, koji u ovom
momentu izgleda nepremostiv, između protagonista evropskih integracija i onih
koji smatraju da je povratak u pretpetooktobarsko razdoblje pravi izbor za
Srbiju.
- Autoritet predsednika
Posle formiranja Vlade govorilo se o veliko političkoj moći predsednika Srbije
i DS-a Borisa Tadića. Da li to može tako da se protumači?
- To je potpuno očekivano i čini mi se da odgovara istini. Dogodilo se da je
predsednik stranke, koja je stožerna u vladajućoj koaliciji, istovremeno i
predsednik Republike. To možda ne povećava vlast, ali povećava uticaj, moć i
autoritet predsednika DS. Treba imati u vidu da Srbija nije ni predsednički ni
polupredsednički sistem. Ali ne treba zanemariti da neposredni izbor
predsednika daje toj izabranoj ličnosti ogroman autoritet što je važan resurs u
politici. Mislim i da vlastitim delovanjem predsednik Srbije doprinosi
autoritetu proizašlom iz pobede na neposrednim izborima.

Antrfile :

============================




Datum : 9.8.2008
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : J. ČOLAK
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Aktivnosti i komentari, Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



PROBLEMATIČNE NORME OTVARAJU PANDORINU KUTIJU

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija

Beograd - Na prvi pogled se može činiti da zakon kojim se štite podaci o
ličnosti nema neposrednog dodira sa korupcijom i borbom protiv korupcije.
Međutim, te veze postoje, a u slučaju Srbije su i dodatno ojačane vezom između
predloženog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i antikorupcijskih propisa,
kaže u razgovoru za Danas Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti
Srbija. Prema njegovoj oceni, usvajanje problematičnih normi Predloga zakona o
zaštiti podataka o ličnosti, u velikoj meri bi umanjilo koristi od zakona, a uz
to bi nanelo štetu ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama, čime
bi se „ohrabrile i opasne namere da se kroz posebne zakone ograniči domet ovom
ubojitom antikorupcijskom oružju“.
On navodi da do korumpiranja često dolazi radi sticanja informacija, pogotovo
onih koje su podobne da sticaocu obezbede materijalnu ili drugu korist.
- Specifičan vid informacija koje su pogodne za trgovinu jesu kompromitujući
podaci o pojedincima. Često se, u potrazi za skandalima, mediji odlučuju da
objave ovakav materijal. Taj problem ne mora imati direktne veze sa korupcijom,
osim kada mediji dobijaju materijal od ljudi iz vlasti. Sigurno je i takvih
slučajeva u Srbiji bilo jako mnogo, sudeći po tome što smo na naslovnicama
viđali medicinske dijagnoze, podatke iz pretkrivičnog postupka i transkripte
telefonskih razgovora. Odnos medija i vlasti može biti korupcija, ali i vid
zloupotrebe moćnika u vlasti, koji preko senzacionalističkih medija žele da
usmere pažnju javnog mnenja - kaže Nenadić.
Naš sagovornik objašnjava da se time dolazi i do pitanja informacija koje
organi vlasti poseduju o nekome, a koje su prikupljene i obrađene suprotno
propisima.
- Da se to ne bi dogodilo postoje pravila o zaštiti podataka o ličnosti,
ograničenja za situacije kada se smeju prikupljati, ali i kontrola službi
bezbednosti. Upravo zbog toga je Srbiji neophodan zakon o zaštiti podataka o
ličnosti - navodi Nenadić.
Vladinim predlogom zakona predviđeno je da se o zaštiti ličnih podataka stara
poverenik za informacije, u čijoj nadležnosti se već nalazi Zakon o slobodnom
pristupu informacijama. To rešenje je dobro, jer se kroz „personalnu uniju“
izbegavaju mogući sukobi dva organa kada treba dati prevagu jednom pravu.
Kao sporne Nenadić ocenjuje članove 40, 45 i 49 u predlogu tog zakona. On
objašnjava da u njima provejava namera da se povereniku, koji odlučuje o
žalbama građana, ograniči pristup pojedinim prostorijama, zbirkama i podacima.
- Time se sužava mogućnost kontrole od strane ovog nezavisnog organa, ne samo
da li su poštovana pravila i prava građana o zaštiti podataka o ličnosti, već i
postojeća pravila i prava o pristupu informacijama - kaže naš sagovornik.
U nekim situacijama poverenik, upravo zbog člana 40, objašnjava programski
direktor Transparentnosti Srbije, neće biti u mogućnosti da odluči o
osnovanosti razloga na osnovu kojih je organ vlasti odbio zahtev građanina, i
da na taj način obavlja svoju funkciju, jer će i njemu samom biti onemogućen
pristup.
- Osnovi za uskraćivanje su vezani za ozbiljno ugrožavanje interesa nacionalne
ili javne bezbednosti, odbrane zemlje ili radnje sprečavanja otkrivanja,
istrage i gonjenja za krivična dela u skladu sa zakonom. Ovde je problem
dvojak. Kao prvo, može se postaviti pitanje da li je postojanje navedenih
razloga uopšte uređeno zakonom i da li je to učinjeno na adekvatan način. S
obzirom na razuđenost, zastarelost i nepotpunost regulative o određivanju
poverljivosti dokumenata, odgovor teško da može biti pozitivan u ovom trenutku
- ističe sagovornik Danasa i dodaje da manjkavost regulative o tajnosti ne
znači da tajni ne treba da bude.
On napominje da ono što treba da ostane tajna za građanina o kojem se
prikupljaju podaci, ne znači da ista informacija mora da bude tajna i za
poverenika. Na stranu to što se na ovakav način iskazuje „nepoverenje u
poverenika“, funkcionera kojem najviše predstavničko telo u zemlji dalo
zadatak da nadzire čuvanje ličnih podataka, što je samo po sebi apsurd, već se
poverenik efektivno onemogućava da neke od tih zadataka uopšte obavi, ocenjuje
Nenadić.
- Dodatan problem leži u remećenju već uspostavljenog sistema zaštite prava na
pristup informacijama, jer poverenik po Zakonu o slobodnom pristupu
informacijama od javnog značaja već ima garantovan uvid u svaki dokument, kada
rešava po žalbama, a to mu se u nekim slučajevima ovim predlogom zakona negira
i time se umanjuje delotvornost ostvarivanja tog prava. Ukoliko bi se dopustilo
otvaranje Pandorine kutije ograničavanja prava na pristup informacijama kroz
druge, kasnije donete zakone, bili bi uzdrmani temelji na kojima to pravo
počiva - napominje programski direktor Transparentnosti Srbije.
Jedan od problema, navodi naš sagovornik, jeste taj što predlogom zakona nisu
jasno definisani izuzeci kada rukovaoci podataka nisu obavezni da obaveste
poverenika o početku obrade podataka.
- Kada imamo na jednoj strani obavezu poverenika da „daje mišljenje o
uspostavljanju novih zbirki podataka“, da „daje mišljenje o tome da li određeni
način obrade podataka predstavlja specifičan rizik za prava i slobode
građanina“ i „nadzire zaštitu ličnih podataka“, a na drugoj strani odredbu koja
ima za cilj da onemogući povereniku da sazna da su takve zbirke uopšte
uspostavljene ili da se obrada vrši, jasno je da ni ciljevi zakona ne mogu biti
ostvareni - napominje sagovornik Danasa.

Antrfile : JankoviĆ: Staviti van snage

Zaštitnik građana Saša Janković saopštio je juče da je preporučio Upravnom
odboru Ratela da Uputstvo stavi van snage dok se ne donese zakon o zaštiti
podataka o lIčnosti. On je naglasio da pojedine odredbe Uputstva, posebno kada
ne postoji kvalitetni normativni okvir, ostavljaju prostor za zloupotrebe i
nezakonito ugrožavanje Ustavom utvrđenog prava za zaštitu tih podataka. Prema
Zakonu o Zaštitniku građana, Ratel je obavezan da Jankovića obavesti da li je
postupljeno po njegovoj preporuci.

============================




Datum : 9.8.2008
Novina : Press
Strana : 11
Autor : LJ. R.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



TRI NEDELJE ZA NABAVKU ČITAČA ZA LIČNE KARTE

BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije i ministar
za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić naredio je juče svim
administracijama i nadležnim institucijama da do 1. septembra nabave čitače za
biometrijske lične karte.
Đelić je juče održao hitan sastanak sa predstavnicima svih nadležnih resora i
izdao nalog da se čitači nabave u maksimalnom roku od tri nedelje. On je
naredio i formiranje međuresorske radne grupe sa MUP-om na čelu, koja će
pratiti projekat u vezi sa ličnim kartama, i sazvao naredni sastanak za utorak,
12. avgust, kada će se proveriti da li su sve institucije preduzele potrebne
korake za hitnu nabavku čitača.
Ove elektronske uređaje moraju da nabave banke, pošte, ministarstva, opštine,
svi organi državne uprave... Kako Press saznaje u Vladi Srbije, za njihovu
nabavku svaka institucija će se sama snalaziti.
- Čitači ne koštaju uopšte puno. Izgledaju kao najobičniji čitač smart kartice.
Svaka institucija će verovatno sama za sebe pisati zahtev za nabavku ili se
snalaziti za kupovinu - kažu u Vladi, gde dodaju da se ovi čitači mogu kupiti u
apsolutno svakoj kompjuterskoj firmi.
Press je juče kontaktirao nekoliko većih kompanija koje se bave kompjuterskom
opremom, poput „Komtrejda“, „Pakoma“, međutim u ovim radnjama rečeno nam je da
oni nemaju ove čitače. S druge strane, Jelena Janković iz Informativne službe
opštine Zvezdara, koja je „smart“ čitače nabavila još pre nekoliko meseci,
rekla nam je da njih ima na našem tržištu i da se prodaju po ceni od 10 do 100
evra.
- Čitač funkcioniše normalno. On čita lične karte tako što se sa sajta MUP-a
skine takozvani čelik program. Jedini problem koji smo imali jeste da kada
odštampamo ličnu kartu, ne izlazi adresa, pa zbog toga moramo klijente da
šaljemo da uzmu potvrdu o prebivalištu. O tome smo obavestili MUP, gde su nam
rekli da će okloniti te nedostatke - objašnjava Jankovićeva.
Opština Zvezdara čitače nije nabavljala putem javne nabavke. Pitanje je,
međutim, da li će institucije koje ih budu kupovale na ovaj način moći da
ispoštuju rok do 1. septembra, jer, prema rečima direktora Uprave za javne
nabavke Predraga Jovanovića, proces traje oko šest nedelja.
- Ceo proces, počev od pripreme do izbora najboljeg ponuđača, ukoliko nema
nikakvih žalbi, traje oko mesec i po do dva - rekao je za Press Jovanović.

Antrfile :

============================




Datum : 9.8.2008
Novina : Politika
Strana : A7
Autor : M. GALOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



ĐELIĆ: ČITAČI LIČNIH KARATA DO 1. SEPTEMBRA

Biometrijski i drugi podaci građana koji nemaju problema

sa zakonom ne dostavljaju se nikom u inostranstvu, pa ni Interpolu
Zbog problema sa čitačima ličnih karata, o čemu je „Politika” pre dva dana
obavestila građane Srbije, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Republike Srbije,
održao je juče hitan sastanak sa svim nadležnim resorima. On je izdao nalog
svim administracijama i nadležnim institucijama da najkasnije za tri nedelje
nabave čitače čipovanih isprava i tako se osposobe za nesmetano poslovanje sa
građanstvom.
Naloženo je i formiranje međuresorske radne grupe na čijem će čelu biti
Ministarstvo unutrašnjih poslova. Naredni sastanak na kome će se proveriti da
li su sve institucije preduzele potrebne korake za hitnu nabavku čitača biće
održan u utorak, 12. avgusta.
Želeći da se uveri kakva je situacija na šalterima, ekipa „Politike” posetila
je juče opštinu Novi Beograd, po broju stanovnika najveću u Srbiji.
Prema rečima Miloša Hetlerovića, pomoćnika predsednika ove opštine, do zabune
je došlo jer MUP nije blagovremeno obavestio sve ustanove o proceduri upotrebe
čitača.
– Koriste se standardni čitači „smart” kartica, koje imaju gotovo sve ustanove.
Problem je nastao zbog nedostatka komunikacije, jer mi nismo bili obavešteni o
kakvom je čitaču zapravo reč – objašnjava Hetlerović.
Novobeogradska opština trenutno poseduje ove uređaje u dva odeljenja –
pisarnici i biračkom spisku. Kako kažu, primetili su da na šaltere dolazi veoma
mali broj ljudi sa savremenim ličnim kartama.
Građani koji podnesu zahtev za izradu nove lične isprave mogu da se opredele za
dokument sa čipom ili bez njega.
– Kod isprava bez čipa svi podaci su ispisani na površini karte što zapravo
znači da građani dobijaju staru ličnu kartu, samo u novom plastificiranom
obliku – kaže naš sagovornik.
On ističe da lica bez odgovarajuće kvalifikacije i nivoa pristupa ne mogu imati
uvid u biometrijske podatke građana, tako da nema razloga za strah da će do
njihovih ličnih podataka doći nestručno lice.
Redakciji „Politike” obratili su se građani koji su sa novom ličnom kartom
putovali na letovanje u Crnu Goru, tvrdeći da su im na graničnim prelazima
crnogorski policajci nova biometrijska dokumenta provlačili kroz elektronski
čitač posle čega su im saopštavali da su na poternici Interpola, „ali je sve u
redu, jer su svi sa novim ličnim kartama Srbije na poternici”. Zbog takve
opaske posumnjali su da opet postoji neki problem sa novim dokumentima.
U MUP-u Srbije nezvanično kažu da je nemoguće da sistem Interpola tako reaguje
na nove lične karte, već da je očigledno reč o neslanoj šali policajaca koji
znaju da Srbija, za razliku od Crne Gore, još nije svoje granične prelaze
povezala sa bazom podataka međunarodne policijske organizacije.
– Taj sistem je jedinstven, kada bi neki policajac na ulazu u Crnu Goru
pretragom podataka utvrdio da je za vlasnikom lične karte ili pasoša raspisana
poternica Interpola, taj podatak bi se mogao očitati u zemlji koja traži to
lice. A takvu osobu nijedan policajac ne bi smeo da pusti da ode, što bi se
brzo utvrdilo – objašnjavaju u MUP-u Srbije.
Biometrijski i drugi podaci građana koji nemaju problema sa zakonom ne
dostavljaju se nikome u inostranstvu, pa ni evidenciji Interpola. U ovoj bazi
podataka od 2002. godine čuvaju se podaci o oko 16 miliona ukradenih i nestalih
pasoša, ličnih karata i vozačkih dozvola među kojima je i oko 70.000 nestalih
dokumenata građana Srbije, a ti podaci su dostavljeni tek nakon što je gubitak
tih dokumenta objavljen u „Službenom listu”, pa je samim tim postao i javan.

Antrfile : Adresa na čipu iz praktičnih razloga

Na površini čipovane lične isprave vidljivi su osnovni lični podaci građana
koji su nepromenjivi, kao i otisak prsta. Informacije o mestu prebivališta
nalaze se na čipu iz praktičnih razloga. Naime, ukoliko dođe do promene mesta
boravka, podaci će se jednostavno promeniti na čipu, a građani će biti
pošteđeni dodatnog troška i komplikacija oko izrade novog dokumenta.

============================




Datum : 9.8.2008
Novina : Politika
Strana : A7
Autor : M. G.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



ZAŠTITNIK GRAĐANA PROTIV „TEHNIČKIH USLOVA” RATELA

Saša Janković preporučio stavljanje van snage dokumenta o elektronskom nadzoru
do donošenja zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Zaštitnik građana Saša Janković zatražio je od Republičke radiodifuzne agencije
za telekomunikacije (Ratel) da povuče kontroverzne „Tehničke uslove” za
provajdere kojim se oni obavezuju da instaliraju opremu za nadzor Interneta i
elektronske pošte.
„Nakon razmatranja Uslova i uzevši u obzir izjašnjenje predstavnika Ratela,
zaštitnik građana misli da „Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i
instalacije Internet mreže”, pored toga što ostvaruju cilj zbog koga su donete,
tj. definišu tehničke uslove koji omogućavaju nadležnim državnim organima da na
način određen zakonom vrše elektronski nadzor, istovremeno otvaraju mogućnost
zloupotreba i onemogućavaju, odnosno znatno otežavaju, vršenje kontrole nad
načinom na koji se sprovodi ograničenje prava na privatnost komunikacija”,
navodi se u preporuci Jankovića Ratelu koja je juče objavljena.
Istovremeno, naveo je Janković, pojedine odredbe Uslova, u situaciji kada je na
domaku, ali još ne postoji kvalitetan normativni okvir za zaštitu podataka o
ličnosti, ostavljaju prostor za zloupotrebe i nezakonito ugrožavanje Ustavom
utvrđenog prava za zaštitu tih podataka.
„Zato zaštitnik građana, postupajući preventivno u okviru svog Ustavom i
zakonom utvrđenog delokruga, daje mišljenje, odnosno preporučuje Upravnom
odboru Agencije za telekomunikacije da Tehničke uslove za podsisteme, uređaje,
opremu i instalacije Internet mreže od 11. jula 2008. godine stavi van snage do
donošenja zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a da u međuvremenu, u saradnji
sa ombudsmanom, u dijalogu sa stručnjacima iz oblasti ljudskih prava,
bezbednosti i telekomunikacija, preispita određene odredbe tehničkih uslova,
uključujući i način objavljivanja i stupanja na snagu ovog podzakonskog akta,
radi njihovog unapređenja”, navodi se u preporuci zaštitnika građana Ratelu.

Antrfile :

============================




Datum : 9.8.2008
Novina : Kurir
Strana : 10
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



PONUDILA CARINIKU MITO OD 50 EVRA

Policija

PREŠEVO - Opštinskom sudu u Preševu privedena je Melanija N. (59), državljanka
Rumunije, osumnjičena za pokušaj podmićivanja carinika, saopštila je juče
policija.
U saopštenju se navodi da je osumnjičena pre dva dana ponudila 50 evra cariniku
na graničnom prelazu Preševo, kako ne bi preduzeo zakonske mere prema
državljaninu Rumunije Sorinu M.
Istražni sudija Opštinskog suda u Preševu osumnjičenoj je odredio pritvor do
mesec dana. (Beta)

Antrfile :

============================




Datum : 9.8.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : VUK Z. CVIJIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



PODACI O IMOVINI JAVNI, A ZA LAŽNU PRIJAVU - ZATVOR

Predlog zakona o kontroli imovine funkcionera

Imovinske karte biće objavljene na internet sajtu, a agencija će biti dužna da
prati svaku promenu imovine

U zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije, čije se usvajanje uskoro
očekuje, propisano je da će imovina državnih funkcionera biti javno objavljena,
a u slučaju da odbiju da je prikažu ili da lažu, biće kažnjeni zatvorom od tri
meseca do pet godina.

- To je jedan od suštinskih zakona, koji će sprečiti sukob interesa, koji će
obavezati sve državne funkcionere da registruju imovinu i njime će biti uvedena
kontrola finansiranja političkih stranaka. Ukoliko se državnim funkcionerima
izrekne zatvorska kazna, prestaće im javna funkcija i biće im zabranjeno da
ponovo stiču javne funkcije u roku od deset godina - kaže državni sekretar
Ministarstva pravde i jedan od autora zakona Slobodan Homen.
Prema njegovim rečima, ovaj zakon je i važan zato što je jedan od od sedam
zakona koji su uslovi za ukidanja viza i stavljanje Srbije na belu šengensku
listu.
- Konvencijom UN protiv korupcije, koju je potvrdila naša zemlja 2005. godine,
predviđeno je formiranje nezavisnog tela za sprečavanje korupcije. Pored toga,
formiranje nezavisnog tela za borbu protiv korupcije predstavlja jedan od
uslova za pridruživanje EU i predstavlja ispunjavanje četiri preporuke Grupe
država za borbu protiv korupcije (GREKO) Saveta Evrope - kaže Homen.
Svi će morati da prijave imovinu, od najviših državnih funkcionera, preko
ministara, poslanika u Skupštini, poslanika u pokrajini, odbornika po
opštinama, ali i funkcionera u javnim preduzećima.
Po ovom zakonu, funkcioner je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice od
strane bilo kog državnog organa ili javnog preduzeća.
- Imovinske karte biće objavljene na internet sajtu, a agencija za borbu protiv
korupcije biće dužna da prati svaku promenu imovine. Takođe, zakon sadrži
precizne odredbe kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javne funkcije,
pravila u vezi s poklonima koje funkcioner prima za vreme vršenja javne
funkcije, način prijavljivanja imovine funkcionera i lica povezanih s
funkcionerima - objašnjava Homen.
Agenciju za borbu protiv korupcije činiće direktor i odbor koji broji devet
članova. Članove će birati Skupština na predlog predsednika države, Vlade
Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Administrativnog odbora Skupštine, Advokatske
komore Srbije, Socijalno-ekonomskog saveta, Državne revizorske institucije,
poverenika i ombudsmana i Udruženja novinara putem zajedničkog dogovora.
Direktor agencije biće biran na javnom konkursu, a uslov će biti završen pravni
fakultet i najmanje devet godina radnog iskustva. Takođe, jedan od uslova je da
nije osuđivan za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije
direktora. Prema odredbama zakona, direktor i članovi odbora neće moći da budu
članovi političkih stranaka i imaće iste obaveze i zabrane koje se po ovom
zakonu odnose na funkcionere.
Homen kaže da su trenutno u toku dodatne konsultacije oko pojedinih rešenja
koja predviđa ovaj zakon.
- Veoma je bitno istaći da će, zajedno sa zakonom o agenciji, Vlada usvojiti i
zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka - kaže
Homen.
Prema njegovim rečima, neposredno po usvajanju zakona biće neophodno da Vlada
obezbedi sve potrebne uslove za rad agencije, što podrazumeva novac, prostorije
i zapošljavanje stručnog kadra.
On očekuje da se opozicija ne protivi ovom zakonu, posebno ne DSS.
- Ovaj zakon se već nalazio u Skupštinskoj proceduri u vreme vlade Vojislava
Koštunice. Zakon je bitno unapređen i ojačana su ovlašćenja agencije da
ispituje sve vidove korupcije. Novina je da funkcioneri mogu i krivično da
odgovaraju. Očekujem da opozicija, a naročito DSS, ne opstruišu donošenje tog
zakona. Ovaj zakon je predviđen i odlukom Narodne skupštine o utvrđivanju
nacionalne strategije za borbu protiv korupcije iz 2005. godine - kaže Homen.

Antrfile : Funkcioneri podržavaju javnu kontrolu imovine

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja
- Ta oblast je inače kontroverzna u našoj kulturi. To je evropski standard i
nemam ništa protiv. Nemam ništa da krijem.
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine
- Apsolutno. Nemam nikakvu dilemu u vezi s tim i radim to već sedam godina,
svake godine.

Saša Dragin, ministar poljoprivrede

- Svoju imovinu i sada i svake godine prijavljujem i ona je javna. Nemam
problem da bilo ko zna šta posedujemo moja porodica i ja.
Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine
- Apsolutno se slažem s tim da građani treba da znaju imovinsko stanje
funkcionera.

============================




Datum : 9.8.2008
Novina : Blic
Strana : 11
Autor : D. V.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



RATEL NAJAVIO POVLAČENJE PRAVILNIKA O INTERNETU

Pod pritiskom javnosti, Republička agencija za telekomunikacije na narednoj
sednici Upravnog odbora povući će pravilnik kojim je naređivala operatorima da
državnim organima omoguće neustavnu tajnu kontrolu elektronske pošte bukvalno
svih naših građana.

Na okruglom stolu u organizaciji Privredne komore Srbije povlačenje spornog
pravilnika najavio je Grozdan Petrović, član Upravnog odbora Ratela, i to na
narednoj sednici, posle čega kreće javna rasprava o spornim pitanjima. Na ovom
skupu je baražno kritikovan dokument, u suštini ne samo kao neustavan, već i
toliko pravno nemoralan da omogućava presretanje nečije elektronske pošte,
izmenu njene sadržine i slanje prvobitnom primaocu.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, ocenjuje da
privatnost građana neće biti garantovana ni donošenjem zakona o zaštiti
podataka i ličnosti, već se moraju ojačati mehanizmi isključivanja tajnog
praćenja bez naloga suda. Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta
ukazuje da uputstvo Ratela obavezuje operatore da kupuju veoma skupu opremu za
nadzor koja je potrebna državi, a ne njima, što se, kako je zapazio, u oba
slučaja preliva na džepove građana (bilo kroz poreze, bilo kroz povećanje cena
net usluga). Ukoliko bi ovakvo upustvo bilo primenjeno, onda bi operatori
morali da izdvoje od 100.000 do milion evra, naveo je Aleksandar Mutabdžić iz
„Informatike“.

Antrfile :

============================




Datum : 9.8.2008
Novina : Dnevnik
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ZA „VELIKOG BRATA” POTREBNO MILIONČE

KONTROVERZNA RATELOVA ODLUKA ATAKUJE I NA DŽEP PROVAJDERA

Primena uputstva o načinu kontrole internet komunikacija bi operaterima
nametnula ogromne troškove i ugrozila bi pravo građana na privatnost, rečeno je
juče na okruglom stolu posvećenom toj temi. Aleksandar Mutabdžić iz firme
"Informatika" kazao je da bi oprema za presretanje internet komunikacija
provajdere koštala najmanje 100.000 evra, a da bi troškovi mogli da idu do
milion. Po njegovim rečima, uputstvo je protivzakonito jer je Zakonom o
telekomunikacijama propisano da se državnim organima mogu davati podaci o
pojedinačnim korisnicima, dok je Ratelovim tehničkim uputstvom predviđeno
davanje zbirnih podataka o pretplatnicima. Poverenik za informacije od javnog
značaja Rodoljub Šabić je istakao da je Zakonom o telekomunikacijama, za koji
se vezuje tehničko uputstvo, predviđ eno da se nadzor komunikacija može
sprovoditi uz sudski nalog ili u skladu sa zakonom, a pravilnikom nisu
predviđena dodatna ograničenja, što otvara mogućnost za zloupotrebu. On je
ocenio da usvajanje zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je ušao u
skupštinsku proceduru, neće biti dovoljno da garantuje zaštitu privatnosti.
Potrebno je izgraditi dodatne mehanizme zaštite privatnosti i izričito
isključiti mogućnost kontrole bez sudskog naloga. Član Upravnog odbora
Republičke agencije za telekomunikacije Grozdan Petrović kazao je da će taj
odbor na narednoj sednici odlučivati o privremenom povlačenju uputstva i da će
verovatno nakon toga biti organizovana javna rasprava o pitanjima koja su
povodom tog dokumenta pokrenuta u javnosti. Tehničkim uputstvom o načinu
kontrole interneta predviđeno je da internet operateri o svom trošku oforme deo
sistema za nadzor telekomunikacija i da državnim organima pruže informacije o
pretplatnicima i omoguće im da presreću razgovore i elektronsku poštu. Ratel je
odluč io da razmotri mogućnost privremenog odlaganja primene uputstva o
kontroli interneta nakon sastanka čelnika Ratela sa zaštitnikom građana i
poverenikom za informacije od javnog značaja. Robert Sepi iz kancelarije
zaštitnika građana ocenio je da je potrebno razviti mehanizme za kontrolu onih
koji nadziru komunikacije. Simo Ivaneža iz provajdera Ju-bi-si kazao je da
Ratelov pravilnik otvara mogućnost da operateri kontrolišu komunikacije, ali da
ih dovodi u opasnost od ucena kriminalnih krugova, koji bi iz svojih interesa
mogli da žele da pristupe informacijama.

Antrfile :

============================




Datum : 9.8.2008
Novina : Glas Javnosti
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



PRESRETANJE E-POŠTE I DRSKO I SKUPO

Javna rasprava o uputstvu Ratela koje omogućava kontrolu na Internetu

BEOGRAD - Primena uputstva o načinu kontrole Internet komunikacija operaterima
bi nametnula troškove od sto hiljada do milion evra i ugrozila bi pravo građana
na privatnost, rečeno je juče na javnoj raspravi posvećenoj toj temi.
Prema rečima Aleksandra Mutabdžića iz firme Informatika, uputstvo Ratela je
protivzakonito jer je Zakonom o telekomunikacijama propisano da se državnim
organima mogu davati podaci o pojedinačnim korisnicima, dok je Ratelovim
tehničkim uputstvom predviđeno davanje zbirnih podataka o pretplatnicima.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić istakao je da je
Zakonom o telekomunikacijama, za koji se tehničko uputstvo vezuje, predviđeno
da se nadzor komunikacija može sprovoditi uz sudski nalog ili u skladu sa
zakonom, a pravilnikom nisu predviđena dodatna ograničenja, što otvara
mogućnost za zloupotrebu.
On je ocenio da usvajanje zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je ušao u
skupštinsku proceduru, neće biti dovoljno da garantuje zaštitu privatnosti jer
je potrebno izgraditi dodatne mehanizme zaštite privatnosti i izričito
isključiti mogućnost kontrole bez sudskog naloga.
Član Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije (Ratel) Grozdan
Petrović kazao je da će taj odbor na narednoj sednici odlučivati o privremenom
povlačenju uputstva i da će verovatno nakon toga biti organizovana javna
rasprava.

Antrfile :

============================




Datum : 9.8.2008
Novina : Pravda
Strana : 7
Autor : P. JEREMIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



TIJANIĆ: HOĆE DA UNIŠTE RTS

JUKOM TRAŽI OD DIREKTORA JAVNOG SERVISA DA POLOŽI RAČUNE

Komitet pravnika za ljudska prava zatražio je odgovor od nadležnih državnih
organa šta se desilo sa 9.438.000 evra za nabavku opreme za organizaciju
„Evrosonga" 2008. godine i da li su ta sredstva isplaćena za ugovor koji nije
realizovan.
Biljana Kovačević-Vučo, predsednica JUKOM ističe da RTS nije još dostavio
budžet za organizaciju „Evrosonga".
- Podsećamo da Radio televizija Srbije još uvek nije dostavila budžet za
„Evrosong", što je izazvalo sumnju u određene neregularnosti oko finansiranja
te manifestacije. Generalni direktor RTS, umesto odgovora, poveo je neprimerenu
kampanju protiv Poverenika za informacije od javnog značaja i JUKOM - ističe
Vučo.
Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS kratko je prokomentarisao navode
Biljane Kovačević-Vučo:
- Sve su ovo igre da bi se uništila Radio-televizija Srbije. Sve oko finansija
je stvar Organizacionog odbora, i račun je gotov. Taj komitet radi svoj posao i
zna se da ga vodi Beba Popović. Čim budu usvojili sve ovo, gotovo je što se
tiče RTS. Bolje bi im bilo da se pozabave situacijom u Srbiji nego što se bave
RTS i sa mnom - poručuje Tijanić.

Antrfile :

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Internet ogledalo
Strana : 20
Autor : GORDAN BRKIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



PROVAJDERI POSTAJU "CINKAROŠI"?

Bura oko odluka RATEL-a

Republička agencija za telekomunikacije donela je 11. jula po mnogima spornu
odluku koja će bezbednosnim službama omogućiti da kontrolišu internet saobraćaj
u Srbiji i svakog pojedinačnog korisnika. Tim propisom provajderi su dobili
obavezu da o svom trošku nabave opremu za prisluškivanje i da je ustupe
bezbednosnim službama. Osim što se zamera da je odluka doneta bez javne
rasprave, u kritikama se kaže da ona uvodi tajne
službe na mala vrata u kontrolu Interneta, a provajdere vodi u bankrot

Upravni odbor Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) donelo je na
svojoj 105. sednici, održanoj 11. jula, dokument o tehničkim uslovima za
podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet mreže. Iza ovog rogobatnog
naziva krije se nevelika odluka na četiri strane koja internet-servis
provajderima propisuje mnoštvo obaveza spram državnih bezbednostnih organa.
RATEL je odluku utemeljio na Zakonu o telekomunikacijama, te na sopstvenom
statutu. Ovaj dokument je stupio na snagu dan posle donošenja, dakle 12. jula.
Odmah po objavljivanju na sajtu RATEL-a, 21. jula (deset dana posle usvajanja),
odluka je izazvala pravu buru kod korisnika Interneta i provajdera. Srpska
internet zajednica je negativno reagovala iz više razloga. Najpre, ovakva
odluka otvara vrata kontroli Interneta od strane državnih bezbednosnih organa u
situaciji kada Srbija još nema zakone koji bi štitili privatnost građana, niti
poverenika za zaštitu privatnosti informacija. Ona nije doneta u skladu sa
preporukama Saveta Evrope, čiji je Srbija član.
Ni provajderi nisu zadovoljni. Pomenuti dokument nameće im teške obaveze koje
prete da ugroze njihovo poslovanje, što direktno, što indirektno. Naime,
propisani uslovi obavezuju pružaoce internet usluga da o svom trošku
instaliraju opremu za račun bezbednosnih službi. Kako je reč o velikom izdatku,
postoji bojazan da bi većina provajdera mogla da bankrotira. Takav trošak bi
moglo da izdrži svega par firmi koje se bave ovim poslom.
Zbog odluke RATEL-a ovih dana na internet-forumima vrcaju teške reči. Može se
čuti kako takva restriktivna pravila nisu postojala čak ni za vreme režima
Slobodana Miloševića, iako je Internet kao resurs korišćen za njegovo
svrgavanje sa vlasti. Restrikcija nije bilo ni tokom bombardovanja 1999.
godine, kao ni za vreme vanrednog stanja koje je uvedeno posle ubistva
premijera Zorana Dinđića. Forumaši zato s pravom pitaju zašto se sada donose
ovako restriktivna pravila, kada se svi u zemlji trude da se ratosiljaju lošeg
nasleda.

RATEL-ovi uslovi

Upravni odbor RATEL-a je odluku utemeljio na članu 55. stav 3. Zakona o
telekomunikacijama u kome se kaže da tehničke uslove za podsisteme, uređaje,
opremu i instalacije definiše Agencija, u saradnji sa telekomunikacionim
operaterima i državnim organima nadležnim za neposredno sprovođenje
elektronskog nadzora. U stavu dva ovog člana se propisuje dužnost
telekomunikacionih operatera da o sopstvenom trošku obezbede opremu za
ovlašćeni elektronski nadzor.
U tački 2. RATEL-ovog dokumenta propisano je da su operateri dužni da vode baze
podataka zakupljenih linija, specijalnih i poprečnih veza od najnižih do
najviših ravni, tj. od fizičkog voda do najvišeg protoka. Provajderima je
naloženo da omoguće direktan pristup i uvid u baze podataka svih zakupljenih
linija, a izmene podataka o korisniku i nameni moraju biti svakodnevno
ažurirane. Od njih se traži da omoguće direktan uvid u evidencije o smetnjama
na telekomunikacionim uređajima i prekidima, da najave radove na mreži i slično.
Telekomunikacioni podsistemi, uređaji, oprema i računarski sistemi smeštaju se
u prostorijama nadležne državne službe ovlašćene za elektronski nadzor ili u
posebnim prostorijama u okviru telekomunikacionih centara, koje obezbeduju i
opremaju javni telekomunikacioni operateri, po zahtevu i tehničkim propisima
nadležnog državnog organa. To praktično znači da provajderi treba da nabave
opremu, a da je onda instaliraju kod državne službe.
Provajderi su dužni da državnim organima obezbede pristup ažurnoj bazi sa
ličnim podacima korisnika, kao i bazi podataka o korisnicima elektronske pošte.
Pružaoci internet usluga su u obavezi da o svom trošku omoguće državnom organu
da u realnem vremenu sprovodi pasivni monitornig aktivnosti proizvoljnog
pretplatnika i da vrše preusmeravanje saobraćaja, uključujući i elektronsku
poštu tog korisnika ka centru nadležne službe bezbednosti.

Na mala vrata

Iako protivnici ovakve odluke RATEL-a ne spore da je potrebno uvesti mere za
kontrolu internet-saobraćaja kako bi se sprečile zloupotrebe ovog resursa,
poput organizovanja terorizma, trgovine ljudima, pedofilije, oni s pravom
ukazuju na sporne momente. Pođimo najpre od onog proceduralnog. RATEL-u se
zamera što je dokument doneo bez ikakve javne rasprave. Ako se ispostavi da
nije konsultovan ni jedan internet-servis provajder onda je prekršen i Zakon o
telekomunikacijama koji to nalaže.
Slobodan Marković iz Centra za razvoj Interneta kaže da niko nije znao da će
RATEL doneti ovaj dokument. On ističe da je to protivno dobroj praksi u
Evropskoj uniji, kao i smernicama Saveta Evrope. I poverenik za informacije od
javnog značaja Rodoljub Šabić ukazuje da bi bilo dobro da ovaj akt stupi na
snagu posle ozbiljne javne rasprave, s obzirom šta Internet znači danas. Šabić
je u izjavi za jedan beogradski dnevni list rekao da sam akt, inače, sadrži
dosta nejasnoća i da njihovo značenje zavisi od toga ko ih tumači.
Ipak, mnogo važnija od proceduralnog problema jeste činjenica da bezbednosni
organi na osnovu ovog dokumenta mogu da dođu do podataka koje zadiru u
privatnost građanina. Slobodan Marković upozorava da se time krši ustavna
kategorija o privatnosti. On ukazuje da će bezbednosne službe moći da presreću
internet saobraćaj, između ostalog i poštu korisnika, uz podsećanje da je u
našoj zemlji zagarantovana tajnost pisma. Marković smatra da službe tako na
mala vrata ulaze u kontrolu korisnika Interneta u Srbiji.
- U ovom trenutku ne postoje zakoni o zaštiti privatnosti i zaštiti ličnih
podataka, niti poverenik za zaštitu ličnih podataka. Očito je ideja da se
postojeći balans pomeri u korist službi bezbednosti. Provajderi imaju obavezu
da poscupaju po ovome, a BIA recimo ne postupa po nalogu poverenika za
informacije od javnog značaja - kaže Marković. On podseća da su bezbednosne
službe u više navrata odbijale sudske odluke, rešenja ombudsmana i poverenika
za pristup informacijama, čak i kada je traženo objavljivanje banalnih podataka.

O trošku provajdera

Posebna priča su obeveze koje ovaj dokument nameće provajderima. Prema odluci
RATEL-a njima se nalaže da o svome trošku nabave hardver i softver, da ga
instaliraju u prostorijama nadležnog državnog organa ili kod takozvanog
nadprovajdera i da bespogovorno ispunjavaju zahteve bezbednosnih službi. Simo
Ivanježa, direktor provajdera "Yubc.net" procenjuje da potrebna oprema košta
pola miliona evra. On postavlja pitanje zašto bi provajderi davali toliko para
da bi prisluškivali za račun države.
Iako još nije sasvim jasno šta će sve od opreme biti potrebno, izvesno je da
njena nabavka neće biti mali izdatak za provajdere. Zato se ovih dana može čuti
kako će mnogi od njih biti oterani u propast (Ivanježa, na primer, kaže da će
verovamo dobiti nalog da zatvori firmu ako ne nabavi opremu). Čak i oni
pružaoci internet-usluga koji bi mogli da kupe tu opremu, verovatno bi trošak
nabavke prebacili na svoje klijente, a to bi značilo više cene pristupa
internetu za krajnje korisnike.
Internet servis provajderi u našoj zemlji su i do sada saradivali s državnim
organima oko ovlašćenog nadzora saobraćaja na globalnoj mreži. Uz njihovu pomoć
otkriveni su i procesuirani, doduše retki, slučajevi kriminala koji je u Srbiji
počinjen zloupotrebom Interneta. Setimo se slučaja pedofila koji je suđen i
pravosanžno osuden. Provajderi ne beže od te obaveze, ali traže da borba protiv
pretnji koje dolaze sa Interneta finansijski ne padne samo na njihova pleća.
U RATEL-u na sve ovo kažu da neće biti presretan sav saobraćaj i sva pošta, već
samo na zahtev nadležnog organa u zakonom propisanoj proceduri. Iz Agencije
poručuju da se ovakav nadzor propisuje međunarodnim propisima Evropske unije
koji omogućavaju prevenciju kriminala, uključujući prevare i terorizam. Kada je
reč o zaštiti privatnosti građana, ova oblast je uređena drugim zakonima i nije
u nadležnosti RATEL-a, poručuju iz ovog regulacionog tela.

Antrfile : Iz dokumenta RATEL-a

Javni telekomunikacioni operator je obavezan da:
- uredno vodi baze podataka zakupljenih linija, specijalnih i poprečnlh veza,
od najnižih do najviših ravni, tj. od fizičkog voda do najvišeg protoka u
telekomunikacionoj i transportnoj mreži i RTV prenosa;
- omogući direktan pristup i uvid u baze podataka svih zakupljenih linija, a
izmene podataka o korisniku i nameni moraju biti svakodnevno ažurirane;
- omogući direktan uvld u evidencije o smetnjama na telekomunikacionom
uređajima i prekidima telekomunikacionog saobraćaja. Radovi na
telekomunikacionoj mreži koji će uzrokovati prekide u saobraćaju moraju se
najaviti 48 časova pre otpočinjanja. Telekomunikacioni podsistemi. uređaji,
oprema i računarski sistemi smeštaju se u prostorijama nadležnog državnog
organa ovlašćenog za elektronski nadzor (u daljem tekstu: nadležni državni
organ) i/ili u posebnim prostorijama u okviru telekomunikacionih centara, koje
obezbeđuju i opremaju javni telekomunikacioni operatori, po zahtevu i tehničkim
propisima nadležnog državnog organa. Javni telekomunikacioni operator (mrežni
operator, pružalac usluga i pružalac pristupa) koji uvode vlastitu
kriptozaštitu telekomunikacionih sadržaja, obavezni su da uklone kriptozaštitu
pre dostavljanja sadržaja komunikacije nadležnom državnom organu. Javni
telekomunikacioni operator obavezuje se da na zahtev nadležnog državnog organa
dostavi podatke o svim komunikacionim sredstvima koja su se pojavljivala na
određenoj geografskoj, fizičkoj ili logičkoj lokaciji u minimalnom periodu od
poslednjih 48 časova, nezavisno od postojanja telekomunikacione aktivnosti.
Pružalac Internet usluga dužan je da nadležni državni organ upozna sa tehničkim
karakteristikama hardvera i softvera i tipovima linkova koje koristi.
Nadležnom državnom organu moraju se pružiti podaci o namerama pružaoca Internet
usluga u pogledu proširenja, nadogradnje ili izmene vitalnih tehničkih
podsistema i primenjenog softvera.
Pružaocu Internet usluga zabranjeno je stvaranje tehničkih mogućnosti kojima bi
podaci iz člana 54. Zakona o telekomunikacijama ("Službeni glasnik RS", br.
44/03 i 36/06) postali dostupni trećoj strani. Pružalac Internet usluga je
dužan da:
- nadležnim državnim organima omogući pristup ažurnoj bazi podataka o
pretplatnicima i periodično na zahtev dostavlja eksportovanu bazu podataka u
formatu dogovorenom sa nadležnim državnim organima. Baza treba da sadrži pored
ličnih podataka iz ugovora sa pretplatnikom i vrstu usluga, informaciju o
postojanju zaštite prenosa podataka, način pristupa pretplatnika, maksimalnu
brzinu prenosa podataka i identifikacione adrese;
- nadležnim državnim organima omogući pristup ažurnoj bazi podataka o
korisnicima elektronske pošte;
- upoznaje nadležne državne organe o načinu zaštite podataka o korisnicima;
- imenuje, uz saglasnost nadležnih državnih organa osobu za kontakt i
komunikaciju sa nadležnim državnim organima.
Veza nadležnih državnih organa i pružaoca Internet usluga ostvaruje se preko
linkova koje obezbeđuje i održava o svom trošku pružalac Internet usluga.
Pružalac Internet usluga dužan je da o svom trošku omogući nadležnom državnom
organu u realnom vremenu potpuno autonomni pasivni monitoring Internet
aktivnosti proizvoljnog pretplatnika i preusmeravanje dolaznog i odlaznog
saobraćaja ka akvizicionom centru nadležnog državnog organa. Navedena obaveza
može se ostvariti u okviru svog tehničkog sistema ili u okviru tehničkog
sistema nadprovajdera.
Pružalac Internet usluga dužan je da, u okviru svog tehničkog sistema obezbedi
hardver i softver za pasivni monitoring u realnom vremenu, servisa elektronske
pošte i preusmeravanje sadržaja pošte ka akvizicionom centru nadležnih državnih
organa. Pružalac Internet usluga je dužan da, u okviru svog tehničkog sistema,
obezbedi hardver i softver za monitoring saobraćaja između proizvoljnog
pretplatnika, preko pružaoca Internet usluga, prema trećem Internet provajderu.
Hardver i softver, koji obezbeđuje pružalac internet usluga, treba da omoguće:
a) pasivni monitoring Internet aktivnosti u realnom vremenu;
b) prikupljanje i analizu statistike Internet aktivnosti;
v) presretanje elektronske pošte, pridruženih sadržaja (attachment) i obradu
Web mail-a;
g) presretanje IP telefonskog saobraćaja, faksimila i IP video saobraćaja;
d) presretanje IM (instant messenger) saobraćaja;
đ) presretanje saobraćaja na peer-to-peer mrežama.
Hardver i softver treba da omoguće rekonstrukciju presretnutog saobraćaj
do nivoa aplikacije i filtriranje po:
a) korisničkom imenu ili korisničkom telefonskom broju;
b) adresi elektronske pošte;
v) IP adresi (ili opsegu);
g) MAC adresi;
d) IM (instant messenger) identifikaciji.

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Internet ogledalo
Strana : 24
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Saopštenje
Ocena : Neutralna



U SKLADU ZA ZAKONOM I OVLAŠĆENJIMA

Saopštenje RATEL-a

Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) oglasila se saopštenjem povodom
iznetih primedbi u javnosti u vezi sa pravilnikom o tehničkim uslovima za
podsisteme, uređaje, opremu i instalacije koji omogućava ovlašćeni nadzor u
oblasti telekomunikacija. U saopštenju koje je potpisao predsednik Upravnog
odbora RATEL-a Jovan Radunović, kaže se da je ovaj akt donet u skladu sa
Zakonom o telekomunikacijama, te da su njime definisani isključivo tehnički
aspekti koje je davalac Internet usluga dužan da ispuni, a svrha obaveze je
zaštita od terorizma i prevencija kriminala.
U saopštenju se navodi da su odredbe o zaštiti privatnosti sadržane u višem
akš, odnosno u Zakonu o telekomunikacijama, gde u stavu 1 člana 55 stoji da su
"zabranjene sve aktivnosti ili korišćenje uređaja kojima se ugrožava ili
narušava privatnost i poverljivost poruka koje se prenose telekomunikacionim
mrežama, osim kad postoji saglasnost korisnika ili ako se ova aktivnost obavlja
u skladu sa zakonom ili sudskim nalogom izdatim u skladu sa zakonom".
Obaveze javnih telekomunikacinih operatora takode su definisane stavom 5 člana
54 Zakona o telekomunikacijama u kome stoji da je "javni telekomunikacioni
operator dužan da nadležnim državnim organima omogući pristup i analizu
podataka, u skladu sa zakonom" i stavom 2 člana 55 zakona u kome se kaže da je
"javni telekomunikacioni operator dužan da kao deo sistema, o sopstvenom
trošku, oformi podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom ovlašćeni
elektronski nadzor određenih telekomunikacija", stoji u saopštenju RATEL-a.
Tehnički uslovi (i samo tehnički uslovi), koje je Agencija donela posle skoro
godinu dana konsultacija i razgovora sa operatorima, slede iz stava 3 člana 55
Zakona o telekomunikacijama: "Tehničke uslove za podsisteme, uređaje, opremu i
instalacije iz stava 2 ovog člana definiše Agencija, u saradnji sa
telekomunikacionim operatorima i državnim organima nadležnim za neposredno
sprovođenje elektronskog nadzora". Na kraju RATEL-ovog saopštenja se navodi da
je "Agencija na zakonit način donela navedene tehničke uslove, u skladu sa
svojom zakonskom obavezom, a u cilju zaštite od terorizma i kriminala".

Antrfile :

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Internet ogledalo
Strana : 26
Autor : VOJISLAV RODIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



ELIMINACIJA NEPODOBNIH

Vojislav Rodić, predsednik Udruženja Internet provajdera, član Upravnog odbora
RNIDS

Ja sam najozbiljnije shvatio obavezujuće uputstvo RATEL-a, pogotovu imajući u
vidu da sam za njega saznao nekoliko dana pošto je već stupilo na snagu. Prvo
sam odlučio da kupim opremu za prisluškivanje Skype komunikacije, nekako mi je
Skype "najsumnjiviji" sa bezbednosne tačke gledišta, mnogo se tu "tračari", jer
je besplatno, pri tom komunikacija može istovremeno da bude
audio-video-tekstualna + prenos datoteka + konferencijski poziv za više
istovremenih učesnika - pa kao stvoreno za terorističku ćeliju.
Kao profesionalcu mi veoma imponuje što je RATEL znao za mogućnost
prisluškivanja Skype komunikacije i pre nego što je ta vest saopštena (i to
samo kao špekulacija) u uglednom Heise Security. Ali, Skype neće ni da čuje da
mi proda opremu - kažu da je namenjena samo državnim organima, ne dolazi u
obzir da neka privatna firma nabavi takvo čudo tehnike. Objašnjavao sam im da
je RATEL obavezao Internet provajdere da snose troškove nabavke jer je naša
država siromašna, a provajderi bogati (ili barem jedan među njima, koji se ne
bavi samo Internet uslugama, ali i za njega se priča da je u popriličnim
dugovima prema jednoj stranoj finansijskoj instituciji). Na ljude iz Skypea to
nije ostavilo nikakav utisak - očigledno do sada nisu imali posla sa našim
RATEL-om.
Sad sam u nebranom grožđu, osećam se kao učenik osnovne škole koji je na času
opšte tehničkog dobio za domaći zadatak da napravi model Ajfelove kule od šper-
ploče, ali u knjižari neće da mi prodaju testericu jer je suviše oštra. S jedne
strane sam obavezan da nabavim najmoderniju opremu, s druge strane Skype neće
da mi proda takvu opremu jer radi samo sa državama (a i to ne priznaje javno).
Da bilo šta prigovorim RATEL-u ne smem - skoro smo imali priliku da vidimo kako
se proveo državni organ koji je hteo da "udari" na nezavisnost RATEL-a. Da
postupim po apsurdnom "naređenju" ne mogu, jer sam tako vaspitan, uz to nisam
član ni jedne partije, pa ne moram da se zaklanjam iza "partijske discipline',
a što je često opravdanje za ljude koje inače znate kao razumne, kada odjednom
počnu da se ponašaju suprotno zdravom razumu. Ostalo bi mi samo da se čudim, da
iščuđavanje nisam potrošio u prethodnih dvadesetak godina kontinuiranog
rastakanja svih profesionalnih i društvenih standarda.
Jasno je da je dokument RATEL-a nesprovodiv, barem nije u ovom (neodređenom)
obliku, ali upravo to je i smisao ovakvih dokumenata. Niko ne može da uradi ono
što se traži jer nije tačno ni rečeno šta se traži. Zbog toga su svi "krivi".
Naravno, onda nezavisnom organu ostaje na volju da, kada odluči, ode u
inspekciju i okrivljenog sankcioniše. Ako se iko usudi da pita "pa dobro kakvu
opremu da nabavimo, koji su to standardi kojih moramo da se pridržavamo"
odgovor će biti "sve vam piše u TEHNIČKIM USLOVIMA". Pri tom se kaže da su
troškovi na teret Internet provajdera - ali to u stvari znači da su troškovi na
teret korisnika Internet usluga. Odakle inače Internet provajderima sredstva
nego od korisnika Internet usluga (naravno, sa izuzetkom onog jednog provajdera
koji ima zaleđinu iz koje može da finansira praktično neograničene gubitke).
Skriveni astronomski troškovi, su u stvari poenta donošenja ove mere. To je
način da se eliminišu nepodobni provajderi (a nepodobni su svi koji nisu pod
direktnom državno-partijskom kontrolom), da bi na kraju ostao jedan koji će,
kao takav, više vredeti u budućoj prodaji. Naravno, kad prodajete monopolistu
sa njim prodajete i celokupno tržište jer kupac neće platiti veću cenu za
monopolistu ako će monopol da istekne čim on uđe u posed, nego će tražiti isti
status za niz godina unapred (seća li se neko privatizacije duvanske
industrije).

Antrfile :

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Internet ogledalo
Strana : 27
Autor : SLOBODAN MARKOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



POREMEĆEN BALANS

Slobodan Marković, Centar za razvoj Interneta

Malo je reći koliko sam šokiran sadržajem dokumenta koji je Upravni odbor
RATEL-a usvojio 11. jula. Pod maskom navodnih "tehničkih uslova za Internet
mreže" u Srbiji se uvodi do sada nezabeleženi masovni i ničim ograničeni nadzor
i arhiviranje svih oblika elektronskih komunikacija za potrebe službe
bezbednosti. Zaista više ne znam da li uopšte ima smisla pozivati RATEL da
samostalno stavi van snage ovaj bezumni dokument jer način na koji je donet i
njegov sadržaj ozbiljno urušavaju kredibilitet RATEL kao nezavisnog
regulatornog tela i dovode u pitanje samu svrhu njegovog postojanja. Priču o
nekim evropskim vrednostima i idealima ne bih ni počinjao, jer bi to bilo
neukusno u ovom kontekstu.
Niko, verujem, nije protiv ovlašćenog nadzora, ali neki balans između službi
bezbednosti, ISP i korisnika mora da postoji, a taj balans je sada ozbiljno
narušen. Takođe, vrlo bitno je znati da u Srbiji ne postoji adekvatni pravni
okvir koji bi regulisao privatnost, zaštitu od zloupotrebe podataka itd. Dakle,
balans se stalno pomera u korist službi bezbednosti, a istovremeno se ne
uspostavljaju drugi mehanizmi koji bi ga vratili u neko ravnotežno stanje.
Posledica toga je da se sada provajderima nameću nesrazmerne i nerealne
obaveze, a te iste službe već godinama krše zakone, sudske odluke, rešenja
ombudsmana i poverenika za pristup informacijama od javnog značaja za apsolutno
sve, pa i najbanalnije srvari kao što je recimo podatak o broju priskuškivanih
osoba na godišnjem nivou (ne spisak, samo cifra).
RATEL nije sproveo ni najosnovniju proceduru za donošenje ovog dokumenta, koja
je jasno navedena u članu 55. Zakonao telekomunikacijama. Sve da se i radi o
nameri da samo propiše tehničke uslove za sprovođenje ovlašćenog nadzora, RATEL
ima obavezu nametnutu ustavom i Zakonom o telekomunikacijama da obezbedi uslove
za zaštitu privatnosti komunikacija, korisnika telekomunikacija. Imajući to u
vidu, kao i činjenicu da u okviru domaćeg pravnog sistema nije adekvatno
regulisano postupanje sa podacima koji se dobiju u okviru ovlašćenog nadzora,
RATEL je morao ili sam da postavi neke standarde/postupke ili da u "Tehničke
uslove" stavi odredbu o odloženom stupanju akta na snagu, po usvajanju
regulative kojom se regulišu ti standardi/postupci.

Antrfile :

============================