Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 7.8.2008
Novina : Biznis
Strana : 8
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



RATEL IPAK MENJA PRAVILNIK O INTERNETU?

BEOGRAD - Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) će uskoro doneti
odluku o mogućim izmenama ili povlačenju pravilnika o načinu kontrole internet
komunikacija. Zaštitnik građana Saša Janković kazao je da su mu čelnici RATEL-a
najavili da će Upravni odbor te agencije razmotriti njegove preporuke.
Janković se sastao s direktorom RATEL-a Milanom Jankovićem i predsednikom
Upravnog odbora Jovanom Radunovićem, ali nije želeo da govori o konkretnim
sugestijama koje je dao.
Sa čelnicima RATEL-a sastao se i Poverenik za informacije od javnog značaja
Rodoljub Šabić, koji je potom izjavio da je stekao utisak da je RATEL spreman
da obustavi primenu pravilnika do donošenja zakona o zaštiti podataka o
ličnosti.
Pravilnikom je predviđeno da internet-operateri oforme deo sistema za zakonom
dozvoljeni nadzor telekomunikacija i da državnim organima pruže informacije o
pretplatnicima i omoguće im da presreću razgovore i elektronsku poštu.
Predsednik UO RATEL-a potvrdio je da su razgovori o pravilniku počeli, ali nije
želeo da govori o detaljima. Vlada Srbije je 17. jula uputila Skupštini Srbije
Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Antrfile :

============================




Datum : 7.8.2008
Novina : Politika
Strana : A10
Autor : NEMANJA NENADIĆ
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna



PODACI O LIČNOSTI I BORBA PROTIV KORUPCIJE

Kompromitujući materijal koristi se kao veoma zgodno sredstvo za ucene, bilo da
je cilj uzimanje „otkupnine”, dobijanje ustupaka, „smirivanje” novinara koji
zadru u zabran...

Nemanja Nenadić,
programski direktor organizacije Transparentnost – Srbija

Do korumpiranja često dolazi radi sticanja informacija, pogotovo onih koje su
podobne da sticaocu obezbede materijalnu ili drugu korist. Na primer, u procesu
privatizacije nekog preduzeća nema vrednije stvari od insajderskog obaveštenja
o tome da firma vredi znatno više ili znatno manje od vrednosti koja se navodi
u zvaničnoj proceni. Kada država reguliše ekonomske tokove administrativnim
merama, pravovremena informacija o pripremi i sadržaju takvih odluka takođe
može imati ogromnu vrednost.
Specifičan vid informacija koje su pogodne za trgovinu jesu kompromitujući
podaci o pojedincima. To može biti saznanje da je neko prekršio zakon ili da se
ponašao suprotno načelima za koje se javno zalaže. To, takođe, mogu biti i
podaci o nečemu dopuštenom, što bi pojedinac želeo da zadrži za sebe i krug
bližnjih.
Kompromitujući materijal (u SSSR je čak svojevremeno skovan poseban izraz za to
– „kompromat”) koristi se kao veoma zgodno sredstvo za ucene, bilo da je cilj
uzimanje „otkupnine”, dobijanje ustupaka, „smirivanje” novinara koji zadru u
zabran, „privoljavanje” političara na saradnju, odvraćanje javnih ličnosti od
davanja podrške protivnicima režima bilo zarad toga da javni službenik zažmuri
na oba oka na kršenje zakona.
I mediji nekada objavljuju ovakav materijal. Taj problem ne mora imati direktne
veze sa korupcijom, osim kada mediji dobijaju materijal od ljudi iz vlasti.
Sigurno je i takvih slučajeva u Srbiji bilo mnogo, sudeći po tome što smo na
naslovnim stranicama viđali medicinske dijagnoze, podatke iz pretkrivičnog
postupka i transkripte telefonskih razgovora. Odnos medija i vlasti može biti
korupcija (kad mediji podmićuju službenike da bi došli do materijala) ili
zloupotreba od strane moćnika u organima vlasti, koji preko senzacionalističkih
medija žele da usmere pažnju javnog mnjenja u određenom pravcu.
Tako dolazimo i do pitanja informacija koje organi vlasti poseduju o nekome a
koje su ili prikupili i obradili suprotno propisima, ili predali (prodali)
nekome kome podaci nisu namenjeni.
Da se to ne bi dogodilo postoje pravila o zaštiti podataka o ličnosti,
ograničenja za situacije kada se smeju prikupljati i kontrola službi koje to
najčešće čine. Srbija treba da dobije jedan takav zakon uskoro.
Vladinim predlogom zakona predviđeno je da se o zaštiti ličnih podataka stara
poverenik za informacije, u čijoj nadležnosti se već nalazi za borbu protiv
korupcije izuzetno značajni Zakon o slobodnom pristupu informacijama.
To rešenje je dobro, jer se kroz „personalnu uniju” izbegavaju mogući sukobi
dva organa kada treba dati prevagu jednom pravu (što se dešavalo, recimo, u
Sloveniji). O spremnosti države na saradnju dobro govori to što je predlog
zasnovan na modelu jedne nevladine organizacije (CUPS) i što je u jednoj fazi
izrade traženo mišljenje Saveta Evrope.
U odnosu na taj model, najprimetnija promena je namera, iskazana u članovima 40
i 45, da se povereniku, koji odlučuje o žalbama građana, uz pozivanje na
razloge koji se veoma široko mogu tumačiti a teško proveriti, ograniči pristup
pojedinim prostorijama, zbirkama i podacima. Time se bitno sužava mogućnost
kontrole od strane ovog nezavisnog organa, ne samo da li su poštovana pravila i
prava građana o zaštiti podataka o ličnosti (nešto što tek treba da dobijemo),
već i postojeća pravila i prava o pristupu informacijama.
Usvajanje norme koja u ovoj meri narušava sistem prilično bi umanjilo koristi
od Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a uz to bi nanelo nemerljivu štetu
ostvarivanju prava na pristup informacijama i ohrabrilo jednako opasne namere
da se kroz posebne zakone ograniči domet ovom ubojitom antikorupcijskom oružju.
Pošto nam je skupština trenutno na „raspustu”, ima svakako dovoljno vremena da
do usvajanja zakona predlagač još jednom razmisli o ovim spornim tačkama ili da
umesto predlagača taj posao urade poslaničke grupe kroz odgovarajuće amandmane.

Antrfile :

============================




Datum : 7.8.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : MARIJA MALEŠ
Ličnost : Vladimir Goati
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



ZAKONI ČEKAJU I PO ČETIRI GODINE NA USVAJANJE

Parlament treba da potvrdi blizu 50 dokumenata

Poslanici treba da ratifikuju i jedanaest ugovora vrednosti 286 miliona evra

U skupštinskoj proceduri na usvajanje čekaju 33 zakonska predloga i blizu
stotinu akata koji su od vitalnog interesa za život građana u narednih 30
godina. Samo prošle godine bivša vlada je u parlament uputila oko 50 zakonskih
predloga kojima bi trebalo da domaću regulativu uskladi sa evropskom, a
usvojena su samo dva.

Nagomilavanje zakonskih predloga nije sprečilo poslanike da 21. jula odu na
kolektivni odmor. Od tada je skupštinsko zdanje gotovo prazno, sem u vreme
isplaćivanja plata i dnevnica. Na oglasnoj tabli okačeno je samo obaveštenje na
kojem piše da se skupštinska sednica nastavlja 2. avgusta. Paradoksalno, jer
reč je o zasedanju zakazanom po hitnom postupku upravo zato što se na dnevnom
redu nalaze zakoni, kako kažu sagovornici „Blica“, koji su „hleb nasušni za
Srbiju“.
Deblokadu rada Skupštine čeka, pored predloga zakona o potvrđivanju SSP sa EU,
sporazuma između Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne
privrede i prelaznog sporazuma o trgovini sa EU, čak jedanaest međunarodnih
finansijskih ugovora čija bi ratifikacija stvorila uslove da Srbija počne da
koristi zajmove, kredite i donacije Svetske banke i Evropske investicione banke
u vrednosti od 286,22 miliona evra.
Sagovornici „Blica“ se slažu da su pomenuti, ali i mnogi drugi zakoni „još
juče“ morali da budu usvojeni jer građani ne smeju da trpe zbog opstrukcije
parlamenta i odmaranja poslanika koji su u skupštinskim klupama proveli jedva
četiri dana.
Vladimir Goati, direktor „Transparentnosti Srbija“, smatra da najpre treba
doneti set izbornih zakona.
- Tu prvobitno treba menjati zakon iz 2000. godine koji je katastrofalno loš,
ima proporcijalni sistem koji je zacementiran imperativnim mandatom iz 2006.
godine. Dakle, zbog neusvajanja tih zakona parlament koči društvo da ide napred
- ocenjuje on.
Potom je, prema njegovom mišljenju, neophodno doneti komplet zakona u vezi sa
borbom protiv korupcije jer, kako kaže, sadašnji zakoni koji regulišu ovu
oblast imaju mnogo nedostataka, doneti su pod pritiskom i sa velikom mogućnošću
odstupnice.
Ekonomista Goran Nikolić kaže za „Blic“ da je među najznačajnijim zakonima koje
treba usvojiti i zakon o denacionalizaciji, i to zbog stranih ulagača. Ovaj
zakon, podvlači on, usvojile su sve zemlje u tranziciji sem Srbije. Nikolić
takođe smatra da je neophodno doneti zakone u vezi sa korupcijom, o saobraćaju
i putnim ispravama, što su i uslovi da bi Srbija dospela na belu šengensku
listu.
- Od velikog značaja je i zakon o udruživanju građana, kao i niz drugih zakona
koje treba izmeniti i uskladiti sa evropskom regulativom. Treba imati u vidu da
imamo niz zakona koji su još iz vremena Josipa Broza - podseća Nikolić.
Prema mišljenju pravnika Vladimira Todorića, prioritetno je ipak usvojiti zakon
o Skupštini i poslovnik, da bi se sprečila dalja opstrukcija parlamenta.
Paralelno s tim, kaže Todorić, moralo se raditi na zakonima koji se tiču
pravosuđa i bezbednosti kako bi se oni uskladili sa Ustavom. Takođe, kako kaže,
od vitalnog interesa su takozvani evropski zakoni koji svake godine budu
predloženi u daleko većem broju nego što ih Skupština usvoji.
- Te zakone bi trebalo usvojiti ove godine, ali videćemo šta će biti u
septembru. Jer, ako se iko u ovoj zemlji dovoljno odmarao, onda su to poslanici
i skupštinske službe - kaže Todorić.
Skandalozno je, kaže on, što su predlozi zakona o udruživanju građana i o
bezbednosti u saobraćaju bili potpuno spremni za usvajanje još pre četiri
godine, ali su sve vreme potiskivani u drugi plan jer nisu smatrani
prioritetnim.

Antrfile : Zakonski predlozi koji su najduže u proceduri

-Zakon o udruživanju građana (od 2004)
-Zakon o bezbednosti u saobraćaju (od 2004)
-Zakon o zaštiti konkurenciji *(od 2005)
-Zakon o nadzoru državne granice*
-Zakon o strancima (decembar 2007)
*više puta izmenjen

Najvažniji zakoni u proceduri

-Zakon o potvrđivanju SSP sa EU
-Set izbornih zakona
-Zakon o sprečavanja korupcije i kriminala
-Zakon o Skupštini
-Zakon o bezbednosti u saobraćaju
*po izboru sagovornika „Blica“

============================




Datum : 7.8.2008
Novina : Blic
Strana : 8
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



RATEL ĆE PREISPITATI PRAVILNIK O INTERNETU

Republička agencija za telekomunikacije će u narednih nekoliko dana doneti
odluku o mogućim izmenama ili povlačenju pravilnika o načinu kontrole internet
komunikacija, rečeno je juče agenciji Beta.

Zaštitnik građana Saša Janković kazao je da su mu čelnici Ratela najavili da će
Upravni odbor te agencije u narednim danima razmotriti njegove preporuke.
Janković se juče sastao sa direktorom Ratela Milanom Jankovićem i predsednikom
Upravnog odbora te agencije Jovanom Radunovićem, ali nije želeo da govori o
konkretnim sugestijama koje je dao. Sa čelnicima Ratela juče se sastao i
poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je nakon
sastanka kazao da je stekao utisak da je Ratel spreman da prihvati sugestije
stručne i šire javnosti i obustavi primenu pravilnika do donošenja Zakona o
zaštiti podataka o ličnosti. Šabić je istakao da ne može da tvrdi da će Ratel
tako postupiti. (Beta)

Antrfile :

============================




Datum : 7.8.2008
Novina : Kurir
Strana : 5
Autor : E. K.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



MANI, MANI, MANI...

Nikola Stankov, predsednik UO Agencije za kontrolu letenja, zarađuje šest
hiljada evra mesečno, četiri puta više od Tadića

BEOGRAD - Nikola Stankov, predsednik UO Agencije za kontrolu letenja, zarađuje
mesečno fantastičnih 466.939 dinara, ili nešto preko šest hiljada evra! U
izjavi za Kurir Stankov nije želeo previše da se bavi svojom zaradom, već nas
je uputio na saradnike.
- Sve podatke smo dostavili povereniku za informacije od javnog značaja
Rodoljubu Šabiću, a možete ih dobiti i od mog šefa kabineta. Izvinite me, ali
sada više ne mogu da pričam - rekao nam je Stankov i spustio slušalicu.
U Agenciji za kontrolu leta tvrde da je prosečna mesečna zarada 160.562,67
dinara, dok je prosečna zarada oblasnog radarskog kontrolora 266.484,36 dinara.
Predsednik Upravnog odbora odnosno direktor mesečno zarađuje 466.939,15 dinara.
Agencija je formirana odlukama skupština Republike Srbije i Republike Crne Gore
kao društvo s ograničenom odgovornošću. Kao međudržavna firma, Agencija nije
javno preduzeće ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori, niti je korisnik budžetskih
sredstava Srbije, pa nije ni na teretu naših poreskih obveznika. Agencija se
finansira od avio-prevoznika za pružene usluge navigaciono-meteorološkog
obezbeđenja vazdušne plovidbe. Godišnji prihodi za funkcionisanje Agencije
usvajaju se odlukom 38 zemalja, članica Eurokontrola. Vlade Srbije i Crne Gore
daju saglasnost na takav finansijski plan, koji potom usvaja Skupština Agencije.
Međutim, poslanik NS Miroslav Markićević tvrdi da je plata Stankova još pre dve
godine iznosila 16.500 evra.
- Tada smo kao članovi skupštinskog Administrativnog odbora zatražili podatke o
platama direktora i članova upravnih odbora u javnim preduzećima, ali nismo
dobili odgovor. Pričalo se da je njegova plata bila ubedljivo najviša, ali i da
su plate članova u tom UO bile oko 200.000 dinara. Ni u ostalim preduzećima
nisu bile ništa manje, pošto su i tamo plate išle do pola miliona dinara -
navodi Markićević.
Radikal Momir Marković, koje je svojevremeno potegao pitanje smene Stankova,
kaže da je on „po zanimanju muž bivše šefice kabineta premijera Zorana Đinđića
Biljane Stankov“.
- Po tom ključu je 2002. i došao na mesto prvog čoveka kontrole letenja. Prvo
je razjurio sve koji nisu imali partijsku knjižicu DS i zamenio ih
nekvalifikovanim ljudima. Zatim se okružio savetnicima i pomoćnicima, od kojih
nijedan ne zarađuje manje od 10.000 evra mesečno - tvrdi Marković.
Ako su tvrdnje ove dvojice tačne, milioner Stankov od mesečne plate može da
kupi novi „mercedes“ A klase. Za te pare bez problema može da se pazari
garsonjera u bilo kom prigradskom naselju. Do voli život na visokoj nozi,
Stankov bi mogao da se useli i u ekskluzivan apartman u hotelu „Hajat“, pa da
mu opet mesečno ostane pola plate.

Antrfile : Vijetnamac voli motorne sanke

U neslavne poduhvate Stankova Momir Marković ubraja i ideju da se radarski
sistem za kontrolu obogati još jednim.
- Instalirao je pre tri-četiri godine radarski sistem na Kopaoniku, iako je
znao da Kfor njegovo korišćenje neće odobriti. To mu nije bio dosta, pa je
kupio i četvoro motornih sanki kako bi radnici obezbeđenja dolazili do tog
radara, mada on ne radi - kaže Marković, dodajući da je prilikom kupovine
radarskih sistema mogućnost pljačke ogromna. Kao izuzetno sumnjiv slučaj on
navodi uvoz radarske opreme iz Vijetnama po odobrenju direktora, pitajući se
otkad je to ta istočna zemlja velesila u avio-saobraćaju.

Krišto ili Srećković naslednici?

Kako Kurir saznaje, oko na zlatnu fotelju prvog čoveka Agencije za kontrolu
letenja bacili su kadrovi G17 plus i SPO. Kao glavni pretendenti iz SPO navode
se bivši direktor „Jata“ Nebojša Starčević ili visoki funkcioner ove stranke
Srđan Srećković. Izvor Kurira objašnjava da glavni kandidati stranke Mlađana
Dinkića još nisu poznati, ali ne isključuje mogućnost da direktor Aerodroma
„Nikola Tesla“ Bojan Krišto pređe na ovu dobro plaćenu funkciju, što bi na neki
način bila zahvalnost stranke što je do sada dobro vodio „Lutriju Srbije“ i
Aerodrom.

============================




Datum : 7.8.2008
Novina : Danas
Strana : 1
Autor : I. TOŠOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



MOGUĆE POVLAČENJE SPORNOG PRAVILNIKA

Očekuje se nova odluka Ratel-a o kontrolisanju internet komunikacija

Beograd - Republička agencija za telekomunikacije narednih dana doneće odluku o
mogućim izmenama ili povlačenju pravilnika o načinu kontrole
internet-komunikacija, najavljuju sagovornici Danasa. Podsetimo, da je uputstvo
Ratel-a izazvalo negativne reakcije javnosti zbog mogućnosti zloupotrebe koje
bi država dobila nadzorom nad telekomunikacionim saobraćajem bez adekvatnih
zakona. Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora Ratel-a u izjavi za Danas
nije isključio mogućnost da odluka bude doneta još danas, ali je naglasio da će
najpre sačekati da im se dostave preporuke zaštitinika građana Saše Jankovića.
Sa čelnicima Ratel-a juče se, osim Jankovića, sastao i poverenik za informacije
od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Beograd - Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) narednih dana doneće
odluku o mogućim izmenama ili povlačenju pravilnika o načinu kontrole
internet-komunikacija, najavljuju sagovornici Danasa. Podsetimo da je uputstvo
RATEL-a izazvalo negativne reakcije javnosti zbog mogućnosti zloupotrebe koje
bi država dobila nadzorom nad telekomunikacionim saobraćajem bez adekvatnih
zakona.
Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora RATEL-a rekao je za naš list da su
se on i Milan Janković, direktor RATEL-a, juče sastali sa Sašom Jankovićem,
zaštitnikom građana, ali da im Jankovićeve preporuke još nisu dostavljene. On
je naglasio da bi još tokom današnjeg dana mogla biti doneta odluka o narednim
koracima RATEL-a, ali da će najpre sačekati da im se dostave preporuke.
- Pravilnik jeste u skladu sa Zakonom o čuvanju elektronskih podataka, ali
zbog mogućih zloupotreba, nakon što razmotrimo Jankovićeve preporuke donećemo
odluku o sledećim koracima - naveo je Radunović.
Saša Janković takođe je potvrdio za Danas da očekuje da se RATEL u narednim
danima izjasni o mogućem rešenju.
- Ne mogu da prejudiciram kakva će biti njihova odluka - kategoričan je
Janković. On je 30. jula saopštio da je počeo da razmatra da li pravilnik o
načinu kontrole komunikacija preko interneta može da ugrozi Ustavom garantovana
prava građana.
Sa čelnicima RATEL-a juče se sastao i poverenik za informacije od javnog
značaja Rodoljub Šabić. On je rekao za Danas da „ima utisak da je RATEL spreman
da preduzme odgovarajuće korake i prihvati sugestije stručne i šire javnosti,
odnosno da obustavi primenu Pravilnika dok se ne donese Zakon o zaštiti
podataka o ličnosti“.
Naš sagovornik je dodao da je na sastanku ponovio primedbe i sumnje u mogućnost
zloupotrebe primenom takvog pravilnika, zato što Srbija još nema zakon o
zaštiti podataka o ličnosti, kao ni mehanizme zaštite prava na tajnost
podataka. Prema njegovim rečima, ako se primena pravilnika ne obustavi, prava
građana mogu biti zaštićena i unošenjem odredbi koje bi isključile kontrolu
komunikacija građana bez sudske odluke. Pravilnikom se predviđa da internet
operateri o svom trošku oforme deo sistema za zakonom dozvoljeni nadzor
telekomunikacija, kao i da državnim organima pruže informacije o pretplatnicima
i omoguće im presretanje razgovora i elektronske pošte.
Do sada su na pravilnik reagovali Asocijacija nezavisnih elektronskih medija,
Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije, kao i druge
organizacije i stručnjaci. Beogradski centar za ljudska prava najavio je da će,
ukoliko RATEL ne povuče Pravilnik pokrenuti inicijativu za ocenu njegove
ustavnosti.
Zbog negativnih reakcija iz RATEL-a je prošle nedelje saopšteno da su
Pravilnikom propisani samo tehnički uslovi koji su potrebni za ovlašćeni
državni nadzor u oblasti telekomunikacija, kao i da je to u skladu sa Zakonom o
telekomunikacijama, a da isti zakon propisuje zaštitu privatnosti u okvirima na
koje se Zakon o telekomunikacijama odnosi.
Vlada Srbije je 17. jula uputila Skupštini Srbije Predlog zakona o zaštiti
podataka o ličnosti.

Antrfile :

============================




Datum : 7.8.2008
Novina : Danas
Strana : 5
Autor : S. ČONGRADIN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



SVE JE DRŽAVNA TAJNA

Srbija i Crna Gora jedine u Evropi nemaju zakon o klasifikaciji tajnosti
podataka

Beograd - Sve političke partije slažu se da je neophodno usvajanje zakona o
klasifikaciji tajnosti podataka, tako da „iznenađuje“ izostanak političke volje
da se to i sprovede u delo. Ukoliko se ima u vidu da je suština tog zakonskog
rešenja sprečavanje zloupotreba nosilaca državnih i javnih funkcija, problem
dobija na težini.
Sudbina zakonskih rešenja koja bi trebalo da tranzicione procese u društvu
učine manje podložnim svim onim opasnostima koji su i doveli društvo u taj
položaj, uglavnom je takva da budu izglasani tek kada se završi transformacija
oblasti za čije sprovođenje oni i jesu neophodni.
Podsetimo na primer Zakona o zaštiti konkurencije koji je donet pred sam kraj
privatizacije, odnosno u situaciji već uspostavljenih monopola u pojedinim
privrednim granama.
Upravo oni koji bi bili pod udarom zakona o klasifikaciji tajnosti podataka
utiču na odlaganje uvođenja sankcija za prikrivanje podataka i informacija.
Zakon bi se bavio odgovorima na pitanja od toga kolike su plate političkih
funkcionera, do toga da li pripadnici službi bezbednosti vrše zloupotrebe. U
tom slučaju ne bi više bilo moguće da se pod velom „državne tajne“ od javnosti
skrivaju podaci od javnog interesa.
Inicijativa mladih za ljudska prava podnela je Skupštini Srbije krajem prošle
godine predlog tog zakona. Ta nevladina organizacija prikupila je 70.000
potpisa građana kako bi ubrzala proces usvajanja. Tada su se sve političke
partije jednoglasno složile da je zakon o klasifikaciji tajnosti podataka
nužan, ali je problem nastao zato što je predlog podnela nevladina
organizacija.
Kako objašnjavaju za Danas kreatori Predloga zakona o klasifikaciji tajnosti
podataka, istovremeno bi trebalo izglasati i izmene i dopune Zakona o slobodnom
pristupu informacijama, jer su, kako kažu, iako je on za skoro četiri godine,
koliko se primenjuje, dao fantastične rezultate u nekim oblastima, uočeni
nedostaci, pogotovo na planu sprovođenja rešenja Poverenika za informacije od
javnog značaja. To bi uz donošenje zakona o klasifikaciji informacija, odnosno
jasnog preciziranja šta može da bude državna, službena, vojna ili druga tajna
omogućilo građanima pravi pristup informacijama koje mogu imati značaj za njih.
- Uvek će postojati podaci koji će biti tajni, ali oni moraju da budu uređeni u
jedan sistemski zakon. Bez tog zakona sve može biti državna tajna, odnosno
svaka zloupotreba može biti proglašena državnom tajnom. Sve uređene zemlje
imaju taj zakon. Srbija i Crna Gora jedine u Evropi nemaju sistemski zakon u
toj oblasti. Nepostojanje zakona o klasifikaciji informacija otvara prostor za
korupciju, mahinacije, prikrivanje krivičnih dela i zloupotrebu službenog
položaja - kaže za Danas Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta, jedan
od vodećih teoretičara građanskog prava, koji je učestvovao u izradi Predloga
zakona o klasifikaciji tajnosti podataka.
On naglašava da bez tog zakona nije moguće funkcionisanje ni druga dva - Zakona
o zaštiti ličnih podataka i Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja.
- Zakonom bi se regulisalo da građani mogu od svakog državnog organa da traže
bilo koji podatak koji se nalazi u njihovom posedu, a tajnost onih nedostupnih
bila bi zakonski definisana i niko ne bi mogao time da manipuliše. U ovom
trenutku u kojem se društvo nalazi, sve može biti proglašeno državnom tajnom -
ističe Vodinelić.
Osim toga, naš sagovornik posebno naglašava da nepostojanje te regulative
sprečava saradnju sa drugim državama koje neće sarađivati sa Srbijom ukoliko ne
znaju kuda teku podaci koje joj daju.

Antrfile :

============================




Datum : 7.8.2008
Novina : Dnevnik
Strana : 6
Autor : M. Ž.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



SUDSKI NALOG SPREČAVA ZLOUPOTREBU

PROTEST PROTIV RATELOVOG PRAVILNIKA O KONTROLI INTERNETA IPAK DAO REZULTAT

Republička agencija za telekomunikacije najavila je da će u narednih nekoliko
dana njen upravni odbor doneti odluku o mogućim izmenama ili povlačenju
pravilnika o načinu kontrole internet komunikacija. Na taj pravilnik su do sada
reagovali i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Nezavisno udruženje
novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije i druge organizacije i stručnjaci,
a Beogradski centar za ljudska prava najavio je da će pokrenuti inicijativu za
ocenu njegove ustavnosti, ukoliko ga RATEL ne povuč e. Sa predstavnicima
Agencije o spornim rešenjima iz pravilnika razgovarali su i zaštitnik građana
Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. On
je kazao da je stekao utisak da je RATEL spreman da prihvati sugestije stručne
i šire javnosti i obustavi primenu pravilnika do donošenja zakona o zaštiti
podataka o ličnosti. Ponovio je stavove da primena takvog pravilnika može da
dovede do zloupotreba, jer Srbija još nema zakon o zaštiti podataka o ličnosti,
ni funkcionalne mehanizme zaštite prava na tajnost podataka. Ukoliko se primena
pravilnika ne obustavi, prava građana mogu se zaštititi i unošenjem odredbi
koje bi isključile kontrolu komunikacija građana bez sudskog naloga.
Pravilnikom je predviđeno da internet operateri o svom trošku oforme deo
sistema za zakonom dozvoljeni nadzor telekomunikacija i da državnim organima
pruže informacije o pretplatnicima i omoguće im da presreću razgovore i
elektronsku poštu. Šabić je ranije ocenio da će sigurno najviš e pažnje privući
odredbe o obavezi internet provajdera da nadležnim službama, policiji ili
Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) omoguće potpuno autonomno posmatranje
internet aktivnosti pretplatnika i preusmeravanje dolaznog i odlaznog
saobraćaja.

Antrfile :

============================




Datum : 7.8.2008
Novina : Borba
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



USKORO O PRAVILNIK O INTERNETU

Republička agencjja za telekomunikacije će u narednih nekoliko dana doneti
odluku o mogućim izmenama ili povlačenju Pravilnika o načinu kontrole internet
komunikacija, rečeno je agenciji Beta. Zaštitnik građana Saša Janković kazao je
da su mu čelnici Ratela najavili da će Upravni odbor te agencije u narednim
danima razmotriti njegove preporuke. Janković se sastao sa direktorom Ratela
Milanom Jankovićem i predsednikom Upravnog odbora te agencije Jovanom
Radunovićem, ali nije želeo da govori o konkretnim sugestijama koje je dao.
Javnost će biti obaveštena o tome nakon što Ratel donese odluku, kazao je on.
Janković je 30. jula saopštio da je počeo da razmatra da li pravilnik o načinu
kontrole komunikacija preko Interneta može da ugrozi Ustavom garantovana prava
građana. Sa čelnicima Ratela se sastao i Poverenik za informacije od javnog
značaja Rodoljub Šabić, koji je nakon sastanka kazao da je stekao utisak da je
Ratel spreman da prihvati sugestije stručne i šire javnosti i obustavi primenu
pravilnika do donošenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Šabić je istakao
da ne može da tvrdi da će Ratel tako postupiti. Poverenik je kazao da je na
sastanku ponovio stavove koje je već ranije izneo u javnosti da primena takvog
pravilnika može da dovede do zloupotreba jer Srbija još nema zakon o zaštiti
podataka o ličnosti ni funkcionalne tnehanizme zaštite prava na tajnost
podataka. Ukoliko se primcna pravilnika ne obustavi, prava građana mogu se
zaštiti i unošenjem odredbi koje bi isključile kontrolu komunikacija građana
bez sudskog naloga, naveo je on. Pravilnikom je predviđeno da Internet
operateri o svom trošku oforme deo sistema za zakonom dozvoljeni nadzor
telekomunikacija i da državnim organima pruže informacije o pretplatnicima i
omoguće im da presreću razgovore i elektronsku poštu. Šabić je ranije ocenio da
će sigurno najviše pažnje privući odredbe o obavezi Internet provajdera da
nadležnim službama. policiji ili Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA)
omoguće potpuno autonomno posmatranje Internet aktivnosti pretplatnika i
preusmeravanje dolaznog i odlaznog saobraćaja. Predsednik upravnog odbora
RATELa potvrdio je da su razgovori o pravilniku počeli ali nije želeo da govori
o detaljima današnjih razgovora.

Antrfile :

============================




Datum : 7.8.2008
Novina : Glas Javnosti
Strana : 7
Autor : B. P.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



BEZ ZAVIRIVANJA U TUĐU E-POŠTU

Ombudsman i poverenik za informacije „pritisli“ RATEL da promeni pravilnik

BEOGRAD - Republička agencija za telekomunikacije će u narednih nekoliko dana
doneti odluku o mogućim izmenama ili povlačenju Pravilnika o načinu kontrole
Internet komunikacija, koji je inače izazvao burne reakcije u javnosti zbog
mogućnosti da policija i službe bezbednosti čitaju i kontrolišu elektronsku
poštu građana i pravnih lica.
Zaštitnik građana Saša Janković je Upravnom odboru RATEL-a uputio preporuke o
izmeni ovog pravilnika. Janković se juče sastao sa direktorom RATEL-a Milanom
Jankovićem i predsednikom Upravnog odbora te agencije Jovanom Radunovićem, ali
nije želeo da govori o sadržaju sugestijama koje im je dao.
- RATEL će, kako su mi rekli, uskoro na sednici Upravnog odbora razmotriti moje
preporuke. U interesu postupka je da javnost bude obaveštena o tome tek pošto
RATEL donese odluku. Ne želim da se članovi Upravnog odbora ove agencije o
mojim predlozima informišu iz medija - rekao je juče za Glas Saša Janković.
Sa čelnicima RATEL-a juče se sastao i poverenik za informacije Rodoljub Šabić,
koji je tom prilikom izneo stav da primena njihovog pravilnika može da dovede
do zloupotreba jer Srbija nema zakon o zaštiti podataka o ličnosti niti
funkcionalne mehanizme zaštite prava na tajnost podataka.
Beogradski centar za ljudska prava juče je najavio da će pokrenuti inicijativu
za ocenu ustavnosti tog pravilnika ukoliko ga RATEL ne povuče.

Antrfile :

============================