Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 6.8.2008
Novina : Danas
Strana : 1
Autor : A. ROKNIĆ - I. PEJČIĆ
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



VIŠE OD DVA MILIONA DINARA ZA ZAKUP POSLANIČKIH STANOVA

Brojne beneficije za narodne poslanike i dok je Skupština u blokadi

Beograd - Više od dva miliona dinara, tačnije 2.177.500 dinara potrošeno je za
iznajmljivanje stanova za narodne poslanike u periodu od juna 2007. do juna ove
godine, navodi se u odgovoru Narodne skupštine na pitanja novinara Danasa koji
se pozvao na zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Tokom tog perioda naknadu za zakup stana dobijalo je sedam narodnih poslanika,
a ako se ukupna cifra podeli s brojem poslanika dobija se podatak da je svako
od njih za tu godinu dana dobio više od 300.000 dinara.
Osim ovih, u poslaničke beneficije spada i pravo na besplatan prevoz u
železničkom, drumskom, rečnom saobraćaju na teritoriji Srbije, kao i javnom
gradskom saobraćaju. Takođe, poslanici imaju pravo na naknadu troškova
putovanja ako do Beograda putuju svojim vozilima, naknadu za službena
putovanja, kao i besplatno korišćenje garaža. Za ishranu tokom zasedanja,
poslanici imaju dodatak koji iznosi pet odsto prosečne plate u privredi Srbije.
Prema podacima Narodne skupštine od 24. jula ove godine, od 250 narodnih
poslanika, čak 171 je imao zasnovan stalni radni odnos u parlamentu.
Za razliku od ranijih godina, kada je osnovni razlog političarima da se bave
politikom bio dobijanje stana od države, sada to više nije slučaj. Prekinuta je
praksa dodele stanova, tako da u prethodnom sazivu nijedan poslanik nije dobio
stan u trajno vlasništvo, ali ni na korišćenje. Za kupovinu stanova Narodna
skupština više ne izdvaja novčana sredstva, navodi se u odgovoru parlamenta.

Beograd - Više od dva miliona dinara potrošeno je za iznajmljivanje stanova za
narodne poslanike u periodu od juna 2007. do juna ove godine, navodi se u
odgovoru Narodne skupštine, na pitanja novinara Danasa koji se pozvao na zakon
o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Tokom tog perioda naknadu za zakup stana dobijalo je sedam narodnih poslanika,
a ako se ukupna cifra podeli s brojem poslanika dobija se podatak da je svako
od njih za tu godinu dana dobio više od 300.000 dinara.
U ovom sazivu Skupštine tri narodna poslanika dobijaju mesečno ukupno 105.000
dinara za zakup, odnosno po 35.000 dinara, ističu iz Narodne skupštine. U ovu
cifru uračunati su i troškovi struje, telefona i komunalih uslova. Iznos
naknade za zakup donet je na sednici Administrativnog odbora Skupštine, a
poslanici su dužni da Odboru dostave overeni ugovor o zakupu stana, kako bi
dobili naknadu.
Osim ovih, u poslaničke beneficije spada i pravo na besplatan prevoz u
železničkom, drumskom, rečnom saobraćaju na teritoriji Srbije, kao i javnom
gradskom saobraćaju. Takođe, poslanici imaju pravo na naknadu troškova
putovanja ako do Beograda putuju svojim vozilima, naknadu za službena
putovanja, kao i besplatno korišćenje garaža. Za ishranu tokom zasedanja,
poslanici imaju dodatak koji iznosi pet odsto od prosečne plate u privredi
Srbije.
Prema podacima Narodne skupštine od 24. jula ove godine, od 250 narodnih
poslanika, čak 171 je imao zasnovan stalni radni odnos u parlamentu. Prosečna
mesečna primanja poslanika na stalnom radu su oko 100.000 dinara, što uključuje
platu od oko 76.000 dinara i paušalni dodatak od 30.000 dinara, navodi se u
skupštinskom Informatoru.
Poslanici koji nisu na stalnom radu imaju pravo na naknadu u visini razlike
plate koju ostvaruje poslanik na stalnom radu.
Poslanička zarada obračunava se po koeficijentu 8,6 pomnoženom s osnovicom od
8.824 dinara. Ta osnovica utvrđena je odlukom Administrativnog odbora, 3.
februara 2005, i dosad nije promenjena. Svi narodni poslanici imaju pravo na
poslanički dodatak u mesečnom paušalnom iznosu od 40 odsto od punog iznosa
plate poslanika na stalnom radu, što je u dinarskoj protivvrednosti oko 30.354
dinara.
Primanja predsednika i potpredsednika Skupštine kreću se od 110.000 do 140.000
dinara.
Pravo na naknadu plate po isteku poslaničkih funckija u trajanju od šest
meseci, prema podacima parlamenta, trenutno koristi 61 bivši narodni poslanik,
tako da njima i narednih meseci teče radni staž i dobijaju poslaničku platu.
Za razliku od ranijih godina, kada je osnovni razlog političarima da se bave
politikom bio dobijanje stana od države, sada to više nije slučaj. Prekinuta je
praksa dodele stanova, tako da u prethodnom sazivu nijedan poslanik nije dobio
stan u trajno vlasništvo, ali ni na korišćenje. Za kupovinu stanova Skupština
više ne izdvaja novčana sredstva, navodi se u odgovoru parlamenta.

Antrfile : Neophodna kontrola rashoda

„Troškove narodnih poslanika treba kontrolisati, ne bi li se utvrdilo da li je
reč o ekonomski opravdanim, ali celishodnim rashodima“, objašnjava za Danas
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. On podseća na slučaj od pre
nekoliko godina, kada su objavljeni skandalozni podaci o visini putnih
troškova. „Iznenađuje da je i pored enormnih isplata zbog putnih troškova, u
budžetu po toj stavci ostalo novčanih sredstava. To ukazuje da je neophodno da
se budžet realno planira, ali i da se kontroliše trošenje budžetskog novca“,
objašnjava Nenadić i dodaje da je dobro što je nakon tog slučaja promenjen
Pravilnik Skupštine na osnovu kojeg su isplaćivani ti troškovi, čime je
sprečena mogućnost zloupotrebe. Kada je reč o zakupu stanova za poslanike
Nenadić kaže da pretpostavlja da je to isplativije, kada Skupština zaseda, ali
i da je ekonomičnije da se plaćaju hotelski troškovi za smeštaj poslanika kada
nema sednice.

============================




Datum : 6.8.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 29
Autor : S. B.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



HITNA POMOĆ NA REANIMACIJI

VEĆINA SANITETSKIH VOZILA NEMA "KLIMU", PA SE U NjIMA KUVAJU I LEKARI I
PACIJENTI

NIŠ - Sve oči odgovornih u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Nišu "uprte" su u
nove gradske vlasti, jer su lekari i pacijenti prinuđeni su da se voze
sanitetskim vozilima, od kojih većina nema klima-uređaje.
Zavod "pokriva" teritoriju od 360 kvadratnih kilometara, kojoj gravitira oko
300.000 pacijenata. Leti temperatura u kolima premašuje 45 stepeni.
Tender za nabavku sanitetskih vozila nije uspeo prošle godine, tako da za
poslednje dve, nijedno vozilo nije pristiglo na adresu Zavoda, iako ih je
obećano četiri. Od ukupno 36 saniteta, novijeg datuma je samo 14, i to iz 2003.
godine.
- Pouzdali smo se u Ministarstvo zdravlja, koje bi trebalo da raspodeli 110
vozila u Srbiji, a Evropska agencija za rekonstrukciju je predvidela 110
miliona evra za obnavljanje voznog parka - kaže direktor dr Branislav Ničić.

Antrfile :

============================




Datum : 6.8.2008
Novina : Politika
Strana : A1
Autor : MILAN GALOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



NOVE LIČNE KARTE NEČITLJIVE

Građani ne mogu da koriste dokument sa čipom zato što nisu obezbeđeni
elektronski čitači nazvani „čelik”

Građani Srbije koji su, posle dugog čekanja u redu pred šalterima policijskih
stanica, konačno dobili novu biometrijsku ličnu kartu sa čipom neprijatno su
iznenađeni saznanjem da im moderna tehnologija nije olakšala, već, naprotiv,
otežala svakodnevne formalnosti. Naime, da bi se biometrijske lične karte mogle
upotrebiti u banci, pošti ili opštini neophodno je da njihovi službenici imaju
elektronski čitač sa programom koji su u MUP-u nazvali „čelik” –č(itač)
el(ektronske) li(čne) k(arte).
Bez čitača nova lična karta je neupotrebljiva, budući da na njoj nisu slovima i
brojevima ispisani uobičajeni lični podaci, već su samo pohranjeni u čipu.
Samim tim nemoguće je priložiti kopiju lične karte sa vidljivim podacima (kao
što je, na primer, adresa), što je uobičajen administrativni zahtev, recimo, za
povlasticu GSP-a, dobijanje indeksa, poresku prijavu, kredit, sudske overe...
Pre dva dana MUP Srbije se oglasio saopštenjem u kome je ova institucija
uputila poziv ministarstvima zdravlja, rada i socijalne politike, kao i
organima državne uprave i lokalne samouprave da „nabave čitače elektronskih
čipovanih ličnih karata”. Međutim, u ministarstvima zdravlja, rada i socijalne
politike juče nije bilo moguće doći do informacije o nabavci elektronskih
čitača. Redakciji „Politike” juče u telefonskoj anketi nije pošlo za rukom da
pronađe nijednu ustanovu ili firmu koja koristi pomenute čitače.
Prema nezvaničnim informacijama, Komercijalna banka je u ponedeljak nabavila
čitače novih ličnih karata i prosledila ih filijalama, ali još nisu počeli da
ih koriste.

Sa prve strane – Čak ni državno preduzeće JP PTT „Srbija” ih nema na šalterima,
pa moderna lična karta sa čipom neće biti od koristi u, na primer, Glavnoj
pošti u Takovskoj ulici u Beogradu.
U Novom Beogradu, najvećoj opštini u Srbiji, kažu da su pre „nekoliko dana”
dobili informaciju od MUP-a o elektronici koja se mora uvesti. Međutim, sada je
neophodno sprovesti transparentan proces javne nabavke.
– Do sada nismo imali većih problema, jer, sudeći po iskustvu naših šalterskih
službenika, u opštinu nije dolazilo mnogo građana sa elektronskom ličnom kartom
sa čipom. Dok se ne uvedu čitači, a trudićemo se da to bude što pre, građani
koji imaju takve lične karte moraju iz policijske uprave u Ljermontovljevoj
ulici doneti prijavu prebivališta da bi završili svoje poslove u našoj opštini.
Oni koji imaju nove lične karte bez čipa, odnosno sa ispisanim podacima na
kartici, ili stare lične karte, poslove završavaju kao i do sada – kaže za
„Politiku” Miloš Hetlerović, pomoćnik predsednika opštine Novi Beograd.
U MUP-u Srbije juče nisu želeli da detaljnije komentarišu ovaj problem sa
biometrijskim ličnim kartama, ali je u pisanom odgovoru na pitanja „Politike”
navedeno da zainteresovani za očitavanje ličnih karata sve informacije mogu
naći na veb-sajtu MUP-a.
„Uporedo sa početkom izdavanja novih biometrijskih ličnih karata na sajtu MUP-a
www.mup.sr.gov.yu postavljena je aplikacija ’čitač elektronske lične karte’ sa
uputstvom za instalaciju i korišćenje iste, koju mogu preuzeti svi
zainteresovani subjekti, prevashodno pravna lica kojima je u poslovanju
neophodna identifikacija građana. Navedenom aplikacijom je uz čitače kartica
omogućeno očitavanje svih javno dostupnih podataka o građaninu (ime, prezime,
očevo ime, adresa, JMBG, rok važenja, slika) koji su sadržani u ličnoj karti sa
čipom. Građani su se obraćali službenicima MUP-a u vezi sa učitavanjem podataka
sa lične karte u kojoj je ugrađen čip, pri čemu su dobijali informacije da
pravni subjekti, kojima je potreban podatak o adresi lica koje se pojavljuje u
postupku pred tim subjektom, mogu očitati podatak o adresi na gore pomenuti
način”, navedeno je u dopisu MUP-a Srbije „Politici”.
Na sajtu MUP-a mogu se pronaći podaci o aplikaciji „čelik” koja bi, kako je
navedeno, trebalo da radi sa svim čitačima smart kartica koji se mogu kupiti
kod prodavaca računarske opreme. Podaci sa lične karte se automatski očitavaju
kada se pravilno ubace u čitač, na većini uređaja kartica se ubacuje položena,
sa čipom nagore.
Đakon Oliver Subotić, po obrazovanju informatičar i učesnik brojnih tribina na
temu biometrije, kaže da nije iznenađen problemima sa novim ličnim kartama, jer
je ovaj proces „konceptualno pogrešno vođen”. Srbija je prvo kupila elektronsku
opremu, zatim je donesena zakonska regulativa, a o elektronskim čitačima počelo
je da se govori nakon što su se nove lične karte našle u rukama građana. Javne
rasprave, pre nego što se krenulo u taj proces, nije bilo.
– U zemljama koje su uvele biometriju, uzimanje takvih podataka je stvar ličnog
izbora. Uvek postoji alternativa, odnosno izbor ličnih dokumenata bez
biometrijskih podataka. U Srbiji, a jedini smo takav primer u svetu, pa bi se
ova praksa mogla nazvati „srpski primer”, obavezno je uzimanje biometrijskih
podataka od svih građana, a stvar izbora je – čip. Čitači elektronskih karata
nisu skupa tehnologija, ali mislim da bi bilo bolje da su i na ličnim kartama
sa čipom slovima ispisani osnovni podaci, pa bi građani mogli da završe svoje
poslove i tamo gde nema čitača – smatra Subotić.
Prema zvaničnim podacima, do sada je podneto više od 110.000 zahteva za
izdavanje biometrijske lične karte, od čega je više od dve trećine građana
tražilo dokument sa čipom. Primetno je da se povećava procenat onih koji ne
žele čip.
– U početku je bila navala „čip entuzijasta”, procenjujem da će na kraju
procesa zamene ličnih karata odnos biti 60 prema 40 odsto u korist ličnih
karata sa čipom jer su jevtinije – u slučaju promene adrese nema novih zahteva
i taksa, podaci se menjaju samo u čipu. Mislim da će, ne samo zbog ličnih
uverenja, već i aktuelnih problema u upotrebi, splasti interesovanje za lične
karte sa čipom – kaže Subotić.
Stare lične karte, u obliku knjižice, još se izdaju građanima i važe do 27.
jula 2011. godine. Čuvajte ih, poštedite sebe čekanja u redovima ili problema
sa čipom i elektronskim čitačima.

Antrfile :

============================




Datum : 6.8.2008
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : B. DRAGOVIĆ-SAVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



NAĆI LEK PROTIV UBIJANJA VREMENA

MOŽE LI SE SKUPŠTINSKA VEĆINA IZBORITI S BLOKADOM PARLAMENTA?

Profesor Fakulteta politič kih nauka dr Čedomir Čupić upozorio je na to da bi,
ukoliko se nastavi aktuelni način rada Skupštine Srbije, posledice po zemlju
mogle biti pogubne. On je za „Dnevnik“ ocenio da je ono što je dosad pokazao
novi saziv samo „ubijanje vremena“, te ukazao na to da je vreme najznačajniji
resurs koji Srbija ne sme da rasipa. – Bez zakona određene oblasti ostaju
neregulisane, dok, s druge strane, postoje standardi koje treba da ispunimo
kako bismo mogli da uđemo u Evropsku uniju, odnosno u svet razvijenih. A ko god
to zaustavlja, pravi velike štete za Srbiju – istakao je Čupić. Naime, novi
saziv republičkog parlamenta u samom startu našao se u blokadi, te je njegovo
zasedanje prekinuto u julu pošto, zbog opstrukcije opozicije, nije bilo moguće
niti usvajanje dnevnog reda. Umesto u avgustu, kako je bilo predviđeno,
zasedanje je ponovo odloženo za 2. septembar. Predsednica Skupštine Slavica
Đukić-Dejanović izjavila je tim povodom da će tenzije u Skupštini Srbije biti
manje ako se do 22. avgusta postigne dogovor o vlasti u Beogradu. Komentariš
ući za B-92 primedbe da na blag način predsedava Skupštinom, ona je ocenila da
restriktivne mere ne bi doprinele poboljšanju rada, i dodala da je odranije
poznato „ko se izražava na kakav način“. Čupić kaže da Srbija, s obzirom na
stanje u kojem je država, što podrazumeva visoku nezaposlenost, nizak standard
i ekonomsku nestabilnost, nije u poziciji da na međustranačke svađe gubi
nijedan dan, a kamoli nekoliko meseci. – Iz tih razloga, mislim da je ovaj
saziv parlamenta pokazao sve slabosti, ali i to da proevropski blok nije učinio
ono što je morao odmah po dolaski na vlast: da stvori uslove za efikasan rad
parlamenta – istakao je on. Istakao je da je parlament najznač ajnija politička
institucija, odnosno „svetilište politič kog života“, te da je strašno ako se
to mesto pretvara u politič ki cirkus. Komentarišući primere sankcionisanja
opstrukcije rada Skupštine za vreme vladavine DOS-a, Čupić je kazao da se te
sankcije moraju vratiti u skupštinski poslovnik. – To se mora učiniti, ali u
strogoj proceduri, a ne da to bude samovolja predsedavajuć eg – rekao je on.
Čupić smatra da novčane kazne, koje su se tad takođe primenjivale, ipak nisu
dovoljno efikasne, jer, kako kaže, velikim političkim partijama nije problem da
isplate te kazne za sate i sate propagande koji su, inače, u komercijalnom TV
programu vrlo skupi. – Mnogo je veća kazna ako se neko isključ i s nekoliko
sednica zbog nepoštovanja institucije parlamenta i njegove procedure, jer time
niti učestvuje u parlamentarnom radu, niti prima platu. Takav poslovnik treba
doneti! I to nije pitanje vladajućih i opozicije, jer se poslovnik odnosi na
sve poslanike koji se ponašaju neprimereno ili koriste poniž avajuće reči –
rekao je on. Čupić kaže da će, u protivnom, aktuelna skupštinska većina,
ukoliko ne nađe način da se izbori s blokadom parlamenta, biti odgovorna jer
nije u stanju da ispuni obećanja koja je građanima dala na izborima. I
organizacija “Transparentnost Srbija” upozorila je na to da pred srpskim
parlamentom „stoje gorući zadaci“, a da se dragoceno vreme „troši u
opstrukcijama i predugim odlaganjima skupštinskog rada“. “Transparentnost
Srbija” ocenila je da aktuelni saziv parlamenta „pokazuje možda najveće
slabosti od obnove višestranačja u Srbiji“.

Antrfile : Sankcije, zabranjene reči, televizija...

– Novim poslovnikom terbalo bi ograničiti diskusije, kao i primedbe na
proceduru, koje bi mogli da iznose samo šefovi poslaničkih grupa. S druge
strane, neophodno je zabraniti upotrebu određenih reči. Naravno, te promene
obavezno moraju da uključe i sankcije, koje bi bile gradirane od opomene do
isključenja poslanika iz paralamenta na određeni period ukoliko krši te odredbe
poslovnika. Pa ako neko hoće da blokira parlament, neka kasnije svojoj partiji
i biračima objašnjava zašto ga nema na skupštinskim zasednjima – smatara
Čedomir Čupić. On je naveo da je u Kraljevini Srbiji 1905. godine postojao
skupštinski Poslovnik koji je predviđao oko 70 reči koje nisu smele da se
izgovore na sednicama Skupštine, kao i sankciju – isključenje s pet redovnih
zasedanja, što je trajalo otprilike dve i po godine. Dodao je da postoje i
drugi način da se sankcionišu poslanici koji opstruišu rad parlamenta, kao što
je ukidanje direktnih televizijskih prenosa. – Taj način nije popularan, ali je
možda neophodan zbog stanja u kojem je naš parlamentarni život. Ukidanjem
televizijskog prenosa mnoge stranke više ne bi imale interesa da skupštinsku
govrnicu koriste u propagandne svrhe. Umesto toga, mogla bi se napraviti
Internet-prezentacija zasedanja, kao što se primenjuje u Norveš koj, gde je
parlamentarni život najrazvijeniji. Tamo nema TV prenosa jer je to izuzetno
skupo, već građani o sednicima mogu da se informiš u putem Interneta – kazao je
Čupić.