Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 31.7.2008
Novina : NIN
Strana : 30
Autor : DRAGANA PERIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



A PRIVATNOST?

Nadležnim državnim organima naprasno su postali sumnjivi svi srpski korisnici
Interneta, mobilne i fiksne telefonije, pa su počeli da nas nadziru bez obzira
na Ustav i ljudska prava koja nam ustav garantuje

Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) usvojila je pravilnik koji je u
javnosti s pravom ocenjen kao odstupanje, pa čak i kršenje Ustavom garantovane
nepovredivosti tajnosti pisama i drugih komunikacija. “Tehnički uslovi za
podsisteme, uređaje, opremu i instalacije” koje je pre dve nedelje propisao
RATEL, a koji su objavljeni tokom ove nedelje, bili su, kako kažu u agenciji,
samo ispunjavanje zakonske obaveze da nalože internet-operaterima određene
standarde da bi nadležni organi mogli da prate komunikaciju. “Nadležni organi”,
kako zakon oslovljava MUP i BIA, do sada su pratili internet-saobraćaj uz
dozvolu suda i isključivo po potrebi, odnosno kada postoji osnovana sumnja ili
je krivično delo već učinjeno. Presretanje pošte se odnosilo na određene, ne na
sve korisnike i u određenom periodu, ne i konstantno.
Sudski nalog kao preduslov praćenja novim pravilnikom, međutim, nije predviđen.
Osim toga, nadležnim je organima operater obavezan da obezbedi “pasivan” i
“autonoman” rad. Što će reći, na svakodnevnoj liniji, bez znanja operatera koji
taj rad omogućavaju.
“Tehnički uslovi” su doneti radi sprovođenja odredbe člana 55. Zakona o
telekomunikacijama. Bez obzira na to što je, prema članu 41. Ustava Srbije,
sama odredba zakona diskutabilna.
Ustav Srbije u članu 41. garantuje tajnost pisma i drugih sredstava opštenja, a
predviđa da su odstupanja “dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke
suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti
Republike Srbije, na način predviđen zakonom”. S druge strane, član 55. Zakona
o telekomunikacijama predviđa da su odstupanja moguća “ako se ove aktivnosti
vrše u skladu sa zakonom ili sudskim nalogom”. Može se tumačiti – i bez sudskog
naloga. Stvaranjem tehničkih uslova (ako u njih spada i obaveza da se
konsultuje BIA prilikom zapošljavanja u privatnoj firmi) za neprekidno,
neometano i “autonomno” presretanje internet-saobraćaja, narušeno je osnovno
pravo na tajnost pisama svih građana Srbije i svih njihovih prijatelja i
neprijatelja, poslovnih saradnika; najkraće, svih sa kojima su u komunikaciji.
Istovremeno, pravilnik ne predviđa mehanizam kontrole naših “kontrolora” i ne
daje nikakve garancije da prilikom tih širokih ovlašćenja neće doći i do
zloupotrebe privatnosti. Tek, Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora
RATEL-a, podseća nas da “nam niko ne garantuje ni da poštar neće otvoriti naše
pismo, ali on to ipak ne čini, jer je protiv Ustava”.
Saša Janković, zaštitnik prava građana (ombudsman), kazao je da su u njegovoj
kancelariji “provera i analiza tog pravilnika u toku” i da će reagovati ukoliko
bude imao potvrdu o narušavanju sloboda i prava građana. Većina nevladinih
organizacija već se složila da je mogućnost nekontrolisanog presretanja
internet-saobraćaja veliki rizik za ugrožavanje ljudskih prava.
Nesreća NVO sektora je u tome što su im promakle odluke identične suštine s
početka ove godine. Jedna se odnosila na operatera fiksne telefonije, a druga
na mobilnu telefoniju. Iste metode nadzora već šest meseci, bez našeg znanja,
primenjuju se u odnosu na obe telefonije.
Objašnjavajući da nema razloga da usluge poskupe zbog opreme koju su
internet-operateri dužni da nabave, Radunović za NIN kaže: “I mobilna i fiksna
telefonija primenjuju ovu odluku već šest meseci. Kupili su opremu i koriste
je, pa cene nisu porasle, nego padaju.”
Podsećajući na član 55 Zakona o telekomunikacijama, on kaže da je RATEL imao
obavezu da donese tehničke uslove za posredovanje između operatera i nadležnih
službi, ali podvlači da u njegovoj obavezi nisu i neke druge sfere regulisanja,
kao što je garantovanje privatnosti: “RATEL nema obavezu da garantuje
privatnost, nego da obezbedi uslove na koje nas zakon obavezuje. Odnosno, žice
od operatera do nadležnih državnih organa. Apsolutno sam protiv narušavanja
privatnosti i pozivam nadležne da što pre donesu zakon o zaštiti podataka o
ličnosti, da bi se i ova odluka RATEL-a shvatila ispravno – kao korak ka
slobodi i pozivanje na odgovornost onih koji upadaju u račune banaka, prete
preko Interneta, rasturaju dečju pornografiju i učestvuju u terorizmu”, kaže
Radunović.
Osim nabavljanja opreme o svom trošku, koja će biti smeštena ili u prostorije
nadležne službe ili operatera, provajderi imaju obavezu da na zahtev službe
periodično dostavljaju baze podataka o korisnicima (koja se, takođe, smatra
tehničkim uslovom!?), te informacije o svakom proširenju mreže i kvaru (i
operateri telefonije), ali Radunović kaže da se pravilnik odnosi samo na
takozvane natprovajdere. To bi, valjda, trebalo da olakša građanima činjenicu
da bi njihov svaki privatni mejl, čak i četovanje ili telefonski razgovor, koji
se sada sve više vode i preko Interneta, mogao, ako mu je volja, da posmatra
onaj kontrolor što pritiska dugme u BIA. Natprovajderima se smatraju oni
operateri koji imaju sopstveni link sa inostranstvom, a takvi su Telekom,
Telenor, VIP i Verat. Sav saobraćaj, međutim, odvija se preko Telekomove
infrastrukture na koju se direktno oslanjaju svi provajderi. U RATEL-u očekuju
da će nadležni organ kontrolisati operatere, a operateri nadležne organe. Iako
operateri nemaju nikakvih mogućnosti za to. Niti su, po profesiji, kontrolori
sprovođenja zakona.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da treba kao
umirujuću pozdraviti izjavu profesora Jovana Radunovića po kojoj primena
“tehničkih uslova” i jeste moguća samo na osnovu sudskog naloga. “Ipak, u
pravnoj državi, garancije ovakve vrste moraju se zasnivati ne na izjavama
funkcionera nego na izričitim i konzistentnim pravnim normama a, s tim u vezi,
u ovom slučaju imamo problem.” Ne sporeći potrebu savremenog društva da se i na
globalnoj mreži bori protiv kriminala i štiti bezbednost građana, Šabić
insistira da ta bezbednost ne sme pogađati stečena prava građana. “I pravilnik
RATEL-a bio bi daleko manje sporan da je usvojen Zakon o zaštiti podataka o
ličnosti, to mrtvorođenče nastalo još 1998. godine. Morali bi da postoje i
mehanizmi zaštite. Skloni smo donošenju zakona koji odlično izgledaju na
papiru, a potpuno su nerealni i oko toga nam se stalno vrti problem
privatnosti. U svakom slučaju, ta vrsta narušavanja privatnosti mora biti
moguća samo na osnovu odluke suda i na određeno vreme. Ali čak ni iz same
odredbe 55 zakona nije baš nesporno da je tako.”
U RATEL-u se pozivaju na evropske direktive, ali Evropski institut za
standardizaciju telekomunikacija (ETSI) propisuje i veoma striktne uslove za
praćenje i presretanje saobraćaja. Ne pravilnicima i odlukama, nego zakonima je
ova oblast regulisana u zemljama Evropske unije. Biljana Kovačević-Vučo,
predsednica JUKOM-a, slaže se sa Šabićem da bi set zakona morao da prethodi
odluci koja se opravdava borbom protiv kriminala.
“Smatram da je veći problem u nedostatku ili nepoštovanju prateće zakonske
regulative kao što je civilna kontrola BIA, mehanizmi kontrole koji će
garantovati da neće doći do zloupotrebe privatnosti, nepoštovanje Zakona o
dostupnosti informacija od javnog značaja, nedostatak Zakona o zaštiti podataka
o ličnosti. To jeste samo pravilnik, ali on omogućava nesmetanu zloupotrebu, a
da mi ni do sada nismo znali da li je BIA zloupotrebljavala podatke”, kaže
Kovačević-Vučo.
Predlog tog zakona koji nedostaje vlada je odobrila 31. januara ove godine, a u
skupštinsku proceduru je stigao pre deset dana. Usvajanjem Zakona o zaštiti
podataka o ličnosti nestala bi, međutim, i svaka mogućnost da javne ličnosti,
poslanici i funkcioneri izbegnu da svoju imovinu dostave na uvid javnosti.
Poznato je da je “privatnost javnih službenika” jedina prepreka za uvid
javnosti u njihove bankovne račune. Zato što ovaj zakon nije na vreme usvojen,
vodila se i žustra polemika o opravdanosti biometrijskih podataka u ličnim
kartama. Ali zakonodavcima je, ipak, lakše da se svaki čas skrivaju iza
“evropskih standarda” ugrožavajući deo po deo privatnosti građana, nego da
usvoje jedan zakon zbog koga bi, istina, morali da srede svoje finansije i
stave ih na uvid javnosti.
I sami kreatori spornog pravilnika pozivaju se na evropske direktive, ali ne
uspevaju da dokažu da su u tom poslu, kako Evropa nalaže, u javnoj raspravi
konsultovali sve zainteresovane strane. Radunović tvrdi da je bio posrednik
između nadležnih organa i operatera i da su se ovi godinu dana usklađivali.
Operateri, pak, ne kažu da Radunović ne govori istinu, ali tvrde da ih niko
nije konsultovao.
Vladimir Stanković, direktor marketinga Euneta, kaže da nije bilo nikakve
rasprave na tu temu. “Imali smo interne analize ovog dokumenta i zaključili smo
da su uputstva vrlo široka i otvorena za razna tumačenja. Najpre, nije jasno ko
su to natprovajderi, jer se svi naši linkovi završavaju na jednom -Telekomovom.
Policija nikada do sada nije imala problema da sarađuje sa operaterima, ali je
dolazila sa sudskim nalogom. Samo kroz Eunet prođe tri miliona mejlova dnevno i
želim da verujem da će i ubuduće policija sarađivati s nama samo sa sudskim
nalogom. Podaci o klijentima nisu dostupni ni zaposlenima u Eunetu”, kaže
Stanković.
Drama bi hipotetički mogla da se završi i tako što će samo jedan, glavni
provajder, nabaviti opremu za praćenje, ali je sa aspekta privatnosti svejedno
da li će se privatne prepiske čitati u jednom od 160 manjih provajdera ili samo
u Telekomu. U ugovorima između operatera i RATEL-a, koji je ovlašćen da izdaje
dozvole za rad, do sada je pisalo da operateri imaju obavezu da čuvaju samo one
podatke koji su neophodni za sastavljanje računa korisnicima i to samo u onom
periodu koji je potreban za reklamaciju.
Za pohvalu je da država želi pre sprečiti nego lečiti kriminal. Ako se
kriminal, međutim, jedino može “lečiti” sprečavanjem građana da budu slobodni u
pravima stečenim pre dva veka, da li je stanovnike ove demokratske zemlje
trebalo pitati šta bi više voleli – da službenici koje plaćaju rade svoj posao
ili da sede u kancelariji i uz kaficu kao roman čitaju mejlove svih dok traže
jednog uljeza među njima? Izgleda da smo svi naprasno postali sumnjivi.

Antrfile : Jasna MatiĆ, ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo

Zakon stariji od pravilnika

Poslednja RATELOV-a odluka odnosi se na internet-provajdere. Po nekim sličnim,
prethodnim, odlukama već postupaju operateri mobilne i fiksne telefonije. Ako
već isključuje potrebu za sudskim nalogom prilikom praćenja celokupnih
komunikacija, ministarku za telekomunikacije i informatičko društvo pitamo:
koji su mehanizmi da se spreči zloupotreba praćenja i narušavanja privatnosti?
- Zakon o telekomunikacijama jasno propisuje da je prisluškivanje moguće jedino
uz sudski nalog. I to se podjednako odnosi i na internet-saobraćaj, kao i na
fiksnu i mobilnu telefoniju, kao uostalom prisluškivanje prostorija i slično. U
rešenju o tehničkim uslovima (potrebnim da se ta radnja izvrši) nije neophodno
ponovo navoditi odredbe zakona, koje su u svakom slučaju važeće.
Pojednostavljeno rečeno: RATEL je ovim dokumentom samo pojasnio šta
“prisluškivanje” tačno znači u tehničkom smislu, a jasno je da se to može
desiti samo na zakonom propisan način, da to mogu vršiti samo za to ovlašćeni
organi i to isključivo uz sudski nalog.

Da li RATEL-ova odluka može ugroziti razvoj informatičkog društva, tehnološku
pismenost i poslovanje provajdera?
- Pravilnikom o uslovima za pružanje internet-usluga po članu 15. već ranije su
definisane obaveze pružalaca internet-usluga, a tehnički uslovi koji su
doneseni, samo bliže određuju te obaveze. Javnost mora da bude informisana da
je RATEL-ovo rešenje samo dokument tehničke prirode, usmeren isključivo prema
provajderima, da on nema zakonsku snagu, pa time ni mogućnost da utiče na
postupke propisane zakonom. Razumljivo je da su internet-provajderi
nezadovoljni ovako propisanim tehničkim uslovima koji za njih predstavljaju
dodatne tehničke zahteve i podrazumevaju dodatne investicije, ali se ipak ne
može govoriti o tome da ova odluka RATEL-a ugrožava razvoj informatičkog
društva u Srbiji.

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Komentar



POBEDNIK

Rodoljub Šabić
poverenik za informacije od javnog značaja
Preporučio Ratelu da u pravilnik koji omogućava nadzor prepiske preko interneta
unese odredbu o nalogu suda

Antrfile :

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



REŠITI PROBLEM KORUPCIJE

INTEGRACIJE

Kada budu otklonjene druge prepreke na putu evropskih integracija, Srbija će se
neminovno suočiti sa pitanjem delotvornosti borbe protiv korupcije, ukazuje
„Transparentnost Srbija“. Srbija će biti pod stalnim nadzorom, naročito posle
početka primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i najavljenog
pojačanog priliva evropskih fondova.

Antrfile :

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Danas
Strana : 5
Autor : I. Ž.
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



SAN SVAKE POLICIJE

Reakcije na Pravilnik Ratela kojim se službama bezbednosti omogućava nadzor
korisnika Interneta

Beograd - Pravilnik koji je prošle nedelje propisala Republička agencija za
telekomunikacije, kako bi se službama bezbednosti omogućio uvid u elektronsku
prepisku građana, naišao je na osudu novinarskih udruženja, većeg broja
stručnjaka, ali i naveo poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba
Šabića da upozori da je sporna odredba u suprotnosti sa Ustavom.
Rodoljub Šabić je istakao u saopštenju za javnost da Srbija nema funkcionalne
mehanizme zaštite podataka o ličnosti i ukazao na to da je ostavljena mogućnost
da se komunikacije kontrolišu bez sudskog naloga. Poverenik je ocenio da je
dobro što direktor Ratela tvrdi da će se kontrola obavljati samo na osnovu
sudskog naloga, ali da je to potrebno precizirati izmenom odredbi Pravilnika i
zakonima.
Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije reagovali su
izrazima zabrinutosti zbog mogućnosti da građanima budu uskraćena prava na
privatnost i slobodu izražavanja. Ova udruženja su zatražila od Ratela da hitno
stavi van snage Pravilnik kojim se krše Ustav i brojne međunarodne konvencije.
Biljana Kovačević-Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava navela je da su
tehnički uslovi koje je propisao Ratel u suprotnosti sa odredbama 54. i 55.
Zakona o telekomunikacijama. Ona je najavila da će pokrenuti postupak ocene
ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom zbog kršenja pomenutih odredaba
zakona, ali i Zakonika o krivičnom postupku i drugih zakona koji štite
privatnost građana. Beogradski centar za ljudska prava takođe je najavio da će
pokrenuti ocenu ustavnosti Pravilnika .
Lidija Komlen-Nikolić, tužilac za borbu protiv visokotehnološkog kriminala,
zaključila je da su uslovi pobrojani u Ratelovoj odluci spisak želja svih
policajaca i tužilaca na svetu. Pravilnik je definisan na način koji je „u
najmanju ruku neozbiljan, pogotovo što postoje preporuke Saveta Evrope o
smernicama vezanim za saradnju policije i internet provajdera“, ističe
Komlen-Nikolić.

Antrfile :

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Politika
Strana : A8
Autor : M. S. P.
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



SPC KRITIKUJE RATELOV PRAVILNIK

Građani moraju biti potpuno zaštićeni od nelegalnog korišćenja tehnologija
nadzora i njihovo pravo na privatnost zagarantovano zakonskim aktima mora biti
ispoštovano do kraja, poručuju iz Srpske pravoslavne crkve povodom Ratelovog
uputstva koje obavezuje pružaoce internet-usluga da nadležnim državnim organima
omoguće elektronski nadzor nad svojim klijentima. U prvom reagovanju iz
Patrijaršije ističe se da se podacima koje poseduju internet-provajderi ne sme
pristupati bez prethodne sudske dozvole.
Đakon Oliver Subotić, inače informatičar, smatra da Ratelov pravilnik Tehnički
uslovi za elektronski nadzor internet komunikacija podseća na vladinu avanturu
sa biometrijskim sistemima identifikacije, koji su prvo kupljeni, a tek posle
nekoliko godina pravno opravdani. Ovaj pravoslavni teolog i informatičar
objašnjava da u tehničkom pogledu mora postojati sistem strogog uvida u mesto i
vreme kada je konkretan službenik pristupao određenom delu baze korisničkih
podataka. Neophodne su i precizne kaznene mere u slučaju neautorizovanog
pristupa podacima ili odliva podataka ka neautorizovanim korisnicama. „Pre bilo
kakvih tehničkih uslova poput onih navedenih u dokumentu Ratela mora postojati
precizna i sveobuhvatna zakonska norma koja bi bila njihova osnova”, dodaje
Subotić.

Antrfile :

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



GRAĐANI NE TREBA DA BRINU

SAOPŠTENJE RATELA

UPUTSTVO o tehničkim uslovima za omogućavanje ovlašćenog nadzora u oblasti
telekomunikacija za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije koje je propisala
Republička agencija za telekomunikacije (RATEL), u potpunosti su u skladu sa
Zakonom o telekomunikacijama, saopštio je juče RATEL.
Ti propisi odnose se isključivo na tehničke aspekte i obavezuju samo
"natprovajdere" - "Telekom Srbija", "Telenor", "VIP mobile" i "VeratNet", dok
ostali internet-provajderi ne podležu obavezama, dodaje se u saopštenju.
"Građani ne treba da brinu da će njihova privatnost biti ugrožena", izjavio je
predsednik Upravnog odbora RATEL-a prof. Jovan Radunović i dodao da je odluka
"ne znači da će svako moći da prati razmenu njihove elektronske pošte", a
nadzor će se odvijati po nalogu nadležnog suda.

Antrfile :

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 6
Autor : B. R.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



MOĆNI, ALI SKUPI

NAŠE ZDRAVSTVO NE MOŽE DA NABAVI SKUPE APARATE POTREBNE NEUROHIRURGIJI

Cena i do sedam miliona evra. Lečenje jednog pacijenta u Zagrebu 7.500 evra

DA li zdravstvo Srbije može da se upusti u nabavku visokosofisticiranih, skupih
aparata kao što su "sajber-najf" i "gama-najf" za radiohirurgiju i zračenje
onkoloških pacijenata? Ili bi, eventualno, bilo isplativije da robotizovane
mašine kupi privatnik, kod kojeg bi se pacijenti na pregled ili terapiju
upućivali o trošku osiguranja? O ovome se naširoko polemiše u stručnoj
javnosti, naročito od kada je nedavno u Beogradu predstavljen "sajber-najf",
prvi i jedini robotizovani sistem za radiohirurgiju na svetu.
Koliko su našem zdravstvu potrebni ovi aparati? Od početka godine više od 15
pacijenata upućeno je o trošku osiguranja na "gama-najf", robot za zračenje u
Hrvatsku. Vukašin Vukičević, direktor sektora inoosiguranja u Republičkom
zavodu za zdravstveno osiguranje, kaže da je svaki ovaj tretman kasu osiguranja
koštao između 6.600 i 8.500 evra po pacijentu, zavisno od lokalizacije
oboljenja i dužine zrčenja."Gama-najf" koristi se za 10 indikacionih područja,
a naše osiguranje terapiju plaća samo neurohirurškim pacijentima.
- Godišnje u Zagreb šaljemo oko 50 pacijenata i to nas košta između 400.000 i
500.000 evra - kaže profesor dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.
- Ali, jedan "sajber-najf" košta čak sedam miliona evra, a ceo budžet zdravstva
za opremu i infrastrukturu je 15 miliona evra. Razmišlja se i o nabavci ove
opreme, ali neću da licitiram kada, i da tako podležem suptilnim pritiscima
onih koji zagovaraju tezu da ove aparate treba nabaviti što pre makar i u
privatnoj režiji.
Prof. Milosavljević kaže da su neke firme Ministarstvu zdravlja posredno nudile
da nabave ove aparate, ako mogu da računaju na ugovor sa RZZO o kupovini
njihovih usluga. Za takvo rešenje, navodi ministar, ima argumenata i za i
protiv, na ovom stepenu razvoja i finansijske moći našeg zdravstva sa samo 250
evra po glavi stanovnika za lečenje godišnje - mnogo više protiv.
- Za nas je bolje rešenje da ove aparate kupimo novcem iz budžeta, čim to bude
moguće - navodi prof. Milosavljević. - To je za naše zdravstvo višestruko
jeftinije, nego da kupujemo usluge od privatnika koji bi aparat u inostranstvu
uzeo na lizing. Želimo da uključimo privatnike u mrežu zdravstva gde god za to
postoji potreba, i gde god je moguće, ali još nemamo dovoljno finansijski
stabilan sistem da bismo u svim oblastima medicine mogli da ulazimo u
"kombinacije" privatno-javno.
Za 11 godina od prve primene "sajber-najfa", do sada je lečeno više od 30.000
pacijenata u svetu. Istraživanja pokazuju da je "sajber-najf" dao odlične
rezultate u terapiji pacijenata sa metastazama na plućima, jetri, kostima ili
bubrezima, a "gama-najf" kod onih koji su imali metastaze na mozgu. Aparati su
moćni, ali skupi, pa ih nemaju ni mnogo bogatije zemlje. Pacijentima iz Srbije
najbliži je "gama-najf" u Zagrebu, a "sajber-najf" u Nemačkoj.

Antrfile : INSTALACIJA

ČAK i kada bismo danas odlučili da kupimo "sajber-najf" morali bismo da čekamo
18 do 24 meseca, koliko je potrebno da se aparat instalira - kaže prof. Tomica
Milosavljević. - Privatnici imaju jasnu računicu, jer su ovakvi aparati
komercijalni, pogotovo što ih nema u susednim zemljama, izuzev "gama-najfa" u
Hrvatskoj. "Sajber-najf" bi već za tri godine sam sebe otplatio.

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Ličnost : Nenad Nenadić
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



TRI CRTICE O INFORMACIJAMA

Nemanja Nenadić „Transparentnost Srbija“

Priča o korupciji vrti se često oko oskudnih resursa, bilo da je reč o robama
kojih nema dovoljno na tržištu ili o robi koja je najcenjenija - pravim
informacijama u pravo vreme. Predmet korupcije tako mogu biti insajderske
informacije o vrednosti nekog preduzeća koje se prodaje ili informacija o
administrativnom uplivu države u ekonomiju poput nameravanog zamrzavanja cena
od određenog datuma.
U SSSR je skovan izraz „kompromat“, koji je i na srpskom razumljiv. Pretnja
obelodanjivanjem potencijalno kompromitujućeg materijala koristi(la) se zarad
obezbeđenja vernosti ili navođenja na zloupotrebe u korist ucenjivača. Po
prirodi stvari, do takvog materijala najlakše su dolazile obaveštajne službe.
Kompromat može biti saznanje ili dokaz o kršenju propisa, koje se ne
prijavljuje istražnim organima, već se koristi kao adut za ucenu ili naprosto
neko saznanje iz sfere privatnog, koje može poslužiti u istu svrhu.
Pravilnik Ratela niti stvara niti treba da reši problem koji postoji, budući da
je reč o aktu koji bi trebalo da reguliše samo „tehničke uslove za elektronski
nadzor“, a ne sprečavanje neovlašćenog nadzora i zloupotrebe podataka
prikupljenih nadzorom. Bilo bi dobro da na talasu sadašnjih rasprava dobijemo i
dobra rešenja i za te probleme.

Antrfile :

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Glas Javnosti
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



BUGARI KAO PRIMER SRBIJI

BEOGRAD - Organizacija Transparentnost Srbija ocenila je juče da će se Srbija u
daljem procesu evropskih integracija suočiti s pitanjem delotvornosti borbe
protiv korupcije, prenosi Beta.
U saopštenju se navodi da najnoviji primer suspenzije evropske pomoći Bugarskoj
zbog sumnje na korupciju u raspodeli fondova EU pokazuje da će i Srbija biti
pod stalnim nadzorom, naročito kada počne primena Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju.
„Bez obzira na korisnost spoljnog nadzora EU, ne treba gajiti iluzije da on
može biti dovoljan da obezbedi suzbijanje korupcije i sprečavanje zloupotrebe
domaćeg budžeta i javne imovine“, ukazuje se u saopštenju.

Antrfile :

============================




Datum : 1.8.2008
Novina : Borba
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



PRIVATNOST GARANTOVANA USTAVOM I ZAKONIMA

Republička agencija za telekomunikacije je saopštiia da je privatnost prepiske
garantovana ustavom srbije i da zbog toga njen pravilnik o kontroli interneta
ne ugrožava prava građana. Građani ne treba da brinu da će njihova privatnost
biti ugrožena pravilnikom koji smo doneli, kazao je predsednik Upravnog odbora
Ratela Jovan Radunović i dodao da će se nadzor Internet prepiske odvijati po
nalogu suda. Radunović je istakao da je pravilnik donet radi primene Zakona o
telekomunikacijama, koji propisuje da se komunikacija može kontrolisati po
sudskom nalogu ili u skladu sa zakonom. Poverenik za informacije od javnog
značaja Rodoljub Šabić ukazao je ove sedmice da ta odredba ostavija mogućnost
da se komunikacija kontroliše bez sudskog naloga, što može dovesti do
ugrožavanja prava na privatnost prepiske i komunikacija. Poverenik je ocenio da
je dobro što direktor Ratela tvrdi da će se kontrola obavljati samo na osnovu
sudskog naloga, ali da je to potrebno precizirati zakonima. U saopštenju
Ratela, navodi se da je zaštita privatnosti Ustavom garantovano pravo i da
zakoni i podzakonska akta poput pravilnika podležu ustavnim ograničenjima.
Čelnik te regulatorne agencije ocenio je ipak da je potrebno da se dopuni
institucionalni okvir i da se donesu zakoni koji se odnose direktno na tu
oblast i dodao da je za ocenu ustavnosti nadležan samo Ustavni sud i da je
Ratel spreman da u potpunosti poštuje odluku koju bi taj sud doneo. Zahtev za
ocenu ustavnosti Beogradski centar za ljudska prava najavio je da će pokrenuti
ocenu ustavnosti pravilnika o načinu kontrole Internet komunikaci je gradana
ukoliko Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) ne povuče taj
podzakonski akt.
Ustav Srbije propisuje da se tajnost pisama i drugih sredstava komunlkacije
može kršiti samo uz sudski nalog, đok u pravilniku Ratela nema odredbi o
zaštiti privatnosti građana i o tome da je đržavnom organima potreban sudski
nalog za kontrolu komunikacija.

Antrfile :

============================