Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 27.7.2008
Novina : Press
Strana : 10
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Reportaža
Ocena : Neutralna



ŽIVOT TEČE, VREME STALO

POŽAREVAC - Kazneno-popravni zavod za žene je od Autobuske stanice u Požarevcu
udaljen svega pedesetak metara. Većini osuđenica, međutim, ta razdaljina
izgleda predaleko. Mere je mesecima i godinama. Iz svojih paviljona je ne vide
i ne čuju, ali je osećaju. I sanjaju. Svaka od njih s nestrpljenjem iščekuje
dan kada će se teška metalna vrata odškrinuti, kada će svoje davno ostavljene
stvari pokupiti i nekud krenuti. Kuda, nije ni važno. Neko će kući, svojoj
porodici, druge će zastati, osvrnuti se iza sebe i poželeti da se vrate unutra.
Tek tu, pred masivnim vratima bez boje, shvatiće, možda, da zapravo i nemaju
gde da odu.

Tragajući za pričom iz života, stigosmo i na mesto gde života ima veoma malo.
Na mesto gde se vreme drugačije meri, među zidine gde jedino sivilo uspeva.
Ovde u centru Požarevca, u gradu koji većina osuđenica, zapravo, neće ni
videti, živi oko 200 devojaka, žena, starica i poneka trudnica. Dolaze iz svih
krajeva Srbije, poneka čak i iz dalekog sveta. Neke su prvi put, nekima je ovo
druga kuća. Jedino mesto gde će se, i pored svega, uporno vraćati.
Snežana Milivojević, zamenica upravnika Zavoda, kaže da je ovo jedini zatvor za
žene u zemlji. Tu su zbog ubistava, razbojništava, pronevera, prodaje droge,
saobraćajki. Žive zajedno, jedna pored drugih i svaka za sebe. Kada odsluže
kaznu, malo će ko uzeti broj telefona sobnih drugarica, malo će ko poželeti da
ih ikada više sretne.
Svi su im krivi
Ljubinka S. iz Bora je ovde već deveti mesec. Zbog zloupotrebe službenog
položaja dobila je tri i po godine zatvora. Kaže da je istražni postupak dugo
trajao, da je slutila ishod i da se psihički dobro pripremila za tamnovanje.
Ipak, neke stvari nije baš ovako zamišljala.
- Kada sam došla, najpre sam dve nedelje provela u karantinu, dobro proučila
pravila kućnog reda i odlučila da kaznu izdržim na najbolji mogući način - kaže
nam Ljubinka. - Ipak, prvi šok nisam mogla da izbegnem. Ne znam zašto, verovala
sam da su osuđenice podeljene na osnovu dela koje su počinile. Nažalost, nije
bilo tako. Kada sam kao novajlija prišla jednoj grupi devojaka, umesto
pozdrava, najpre su me upitale koga sam ubila. Tek sam kasnije shvatila da ću
živeti u društvu ubica, narkomana i prostitutki. Shvatila sam tada gde sam
došla, ali i svu težinu dela koje sam sama uradila.
Ljubinka najviše vremena provodi u radu, u kantini, i kaže da joj vreme tako
najlakše prolazi. Najstarija je u svojoj sobi, razgovara sa devojkama i ne može
da shvati one koje, koristeći zakonsko pravo, ne žele ništa da rade. Po ceo dan
ispijaju kafe, grizu se međusobno, opanjkavaju i sami sebi zagorčavaju život.
- Gledam devojke koje su zavisne od droge, pratim njihove krize, beznađe, čak i
razmaženost - kaže naša sagovornica. - Svi su im krivi, svi treba da ih tetošu,
odlično poznaju svoja prava, ali ne i obaveze. Među njima ima i puno
homoseksualnih parova, što me je takođe šokiralo. Ipak, shvatila sam da priroda
čini svoje i da im je to, možda, jedini način da obuzdaju hormone.
Ljubinka kaže da je pre dolaska uspela da zaradi penziju i da će joj posle
svega to puno značiti. Planira da zasadi svoju baštu, da se nečem posveti, da
će pokušati da zaboravi. Nada se da će i uspeti.
Ubila čim je izašla
Aleksandra Vučetić iz Beograda je sasvim drugačija priča. Kažu da je nekad bila
lepotica, ali je od lepote malo šta ostalo. Izrazito mršava, bez zuba, sa
brojnim ožiljcima koje je sama sebi nanela. Kaže da plaća danak burnoj
prošlosti, ali i uslovima u kojima se rodila i rasla.
- Otac i stric, braća blizanci, bili su poznati u Zemunu - priča Aleksandra,
koju nazivaju Duda. - Radili su šta su radili, pa je nekako bilo normalno da i
ja nastavim njihovim putem. Imala sam samo 13 godina kada sam izvršila oružanu
pljačku. Obučavali su me pokojni Bata Trlaja i Ćenta, koji su me naučili da se,
ako me uhvate, branim time što sam maloletna. Branila sam sebe, ali sam i
prikrivala i druge. Mnoga dela sam preuzela na sebe, pa se u jednom trenutku
nakupilo više od 260 krivičnih dela.
Duda kaže da je nekada među kriminalcima vladalo međusobno poštovanje, da su se
problemi rešavali u takozvanim ferkama, tučama u kojima nije bilo noževa i
vatrenog oružja. A onda se, kaže, sve promenilo. Došli su novi klinci sa
pištoljima i svako je želeo preko noći da postane bos. Zajedno sa bratom od
tetke, Kristijanom Golubovićem, otišla je u Nemačku gde se bavila šaniranjem,
provalama, dilovanjem droge, zlatom... Tamo je prvi put i ubila.
- Smakla sam jednog Šiptara koji je nasrnuo na Kristijana - priznaje Duda. -
Nisam se zbog toga pokajala, niti sam zbog toga odgovarala. Međutim, posle
drugog ubistva, kada sam ubila čoveka koji je pokušao da mi preotme opljačkan
plen, morala sam da bežim za Jugu.
Aleksandra brzo menja raspoloženje, nekada poleti, ne možete je zaustaviti,
nekad jednostavno zaćuti, iz nje se ni reč ne možete izmamiti.
- Ni sama ne znam koliko sam robijala, jer bih posle svakog izlaska nastavljala
po starom - priznaje. - Sećam se da sam istog dana po izlasku iz zatvora, kod
Fontane u Novom Beogradu, ubila svog rođaka. Maltretirao je moju porodicu, pre
svega majku, nisam mogla to da trpim i pozvala sam ga čim sam izašla. Rekla sam
mu da imam neku jeftinu drogu, nije ništa posumnjao i došao je. Ubila sam ga sa
dva hica. Verovala sam da ću posle toga dobiti doživotnu robiju, ali je keš
završio posao. Advokati su dobro plaćeni, podmazali su gde treba, pa sam se
izvukla sa samo osam godina.
Aleksandra tamnuje u Požarevcu i čeka dan kada će izaći. Ostale su joj tri
godine. Kaže da će se posle svega najverovatnije „penzionisati“, da će se
smiriti i otvoriti neki lokal. Ako do tada još nekog ne ubije.
- Jednostavno, nemam živaca, mnogo toga me nervira i ne dam na sebe -
objašnjava Duda. - Kad me uhvate lutke, najbolje je da mi niko ne prilazi.
Ipak, na pitanje šta će reći sinu kada se budu videli, Aleksandra spušta pogled
i ćuti. Posle kraćeg razmišljanja nam reče: „Ništa! Videće kako ja izgledam i
sve će mu biti jasno.“

Ekipa Pressa

Antrfile : TrudniČko ratovanje

I posle povratka iz Nemačke Aleksandra Vučetić nastavila je sa starim životom.
Nizala su se razbojništva i krađe, optužnice, zatvori i robija. Uspela je da
pobegne na ratište u Hrvatsku gde je, kaže, bila prava atrakcija. Najviše zbog
maskirnog odela i poodmakle trudnoće, što je bio pravi mamac za fotoreportere.
Sina Dušana je rodila pre 16 godina, ali ga je retko viđala. Porođaj joj,
očigledno, nije promenio život.

============================




Datum : 27.7.2008
Novina : Kurir
Strana : 6
Autor : O. N.
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



PREVARA

Stopirano izdavanje novih pasoša, iako je država potrošila čak 110 miliona evra
na štamparsku opremu. Sporan sedmi nivo biometrijske zaštite, koji poništava
ostale nivoe

BEOGRAD - Pompezno najavljivani, novi srpski pasoši umesto da budu simbol
evropskih integracija otvorili su novu političku i finansijsku aferu. Usred
letnje sezone građanima se u policijskim stanicama otvoreno savetuje da traže
stare pasoše, jer izdavanje novih nije ni počelo.
Kako Kurir saznaje, izdavanje srpskih pasoša, koje je trebalo da počne još 7.
jula, faktički je prekinuto. Iako ni Dačić ni Đelić to nisu zvanično potvrdili,
novi pasoši uopšte se ne izdaju! A, prema zvaničnim podacima, država je u
opremu za najmodernije biometrijske pasoše potrošila više od 110 miliona evra!
I već u prvoj seriji crvenih pasoša uočena je greška na jednom od sedam sistema
zaštite. Jednostavno, deo tehnološki modernih, biometrijskih zaštitnih slojeva
ne funkcioniše. Građani zbog ovoga ne bi trebalo da imaju problema jer su
falična dokumenta povučena, a Božidar Đelić kaže da će se od 7. avgusta
situacija normalizovati. Međutim, bez obzira i na najave Ivice Dačića, ministra
policije, sagovornici Kurira iz beogradske policije tvrde da ni od novog roka
„neće biti ništa“.
- Interesovanje za nove pasoše je ogromno, ali pošto još nemamo jasna upustva o
izdavanju, građane na šalterima upućujemo da, ako im je hitno, izvade ili
produže stare putne isprave - kaže komandir jedne policijske stanice u Beogradu.
Konkretno, procedura za izdavanje novih pasoša počinje zakazivanjem mesta u
redu za čekanje. Dešava se da se ni posle celog radnog vremena ne dočeka red za
predaju dokumentacije, pa se čekanje nastavlja i sutra. Po zakonu, MUP nove
pasoše treba da izda za 30 dana, što je trenutno nemoguće, pa se građanima
savetuje da se strpe.
Novi ministar policije i zamenik premijera Ivica Dačić prošle nedelje je
posetio Zavod za izradu novčanica i lično „ostvario uvid u proces i tehnologiju
izrade novih pasoša i ličnih karata“.
Predstavnici Zavoda i firme koja isporučuje tehnologiju izrade polikarbonatske
stranice informisali su Dačića da će poštovati dogovorene rokove i da su
problemi u izradi otklonjeni.
- Konkretno, sedmi nivo zaštite, ukoliko ne radi, poništava svih ostalih šest.
Ne znam zašto se toliko insistiralo na tome da kupimo preskupu opremu i
izdajemo tehnološki najsavremenije pasoše u Evropi kad, na primer, francuski
pasoš ima četiri nivoa zaštite - pita se naš sagovornik.

Antrfile : MUP gluv, Đelić nem

Kurir je pokušao da direktno u MUP Srbije dobije odgovor na pitanje zašto je
stopirano izdavanje novih pasoša, ali u Birou za informisanje rečeno nam je da
je jedina informacija koja je dostupna javnosti saopštenje o poseti ministra
Dačića Zavodu za izradu novčanica.
Ni novi saradnik potpredsednika Đelića za odnose s javnošću nije bio rečitiji -
on nas je samo uputio na MUP, uz opasku da je to sada njihova nadležnost.

Počasni pasoši sa greškom?

Na sva zvona objavljena je akcija dodele 204 počasna pasoša znamenitim i
zaslužnim Srbima. Iako zvanično nije potvrđeno, sumnja se da je baš u toj,
prvoj seriji, bilo najviše isprava s greškom i da je tako i uočen problem sa
sedmim nivoom zaštite.

Igranje sa stotinama miliona

Iako je još 2001. i 2003. tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović potrošio
oko 100 miliona evra za nabavku opreme za štampanje biometrijskih ličnih
dokumenata, MUP Srbije je prošle godine s jednom austrijskom firmom za isti
posao sklopio ugovor o tehničkoj saradnji u vrednosti od pet do 10 miliona
evra! Preskupa oprema koju je nabavio Mihajlović ne sadrži aparaturu za
personalizaciju pasoša, koja je neophodna za izradu dokumenata po novoj
tehnologiji sa čipovima.

============================