Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 23.7.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 13
Autor : N. BIJELIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



PET GRUPA ČEKA NA OPTUŽNICE

PRED SPECIJALNIM SUDOM VODE SE ISTRAGE PROTIV VIŠE OD STOTINU PRIPADNIKA
ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Kriminalci „zaradili“ stotine miliona evra

ISTRAŽNO odeljenje Specijalnog suda trenutno vodi postupke protiv više od
stotinu ljudi osumnjičenih za pripadnost nekoj od organizovanih kriminalnih
grupa. U najvećem broju slučajeva, u pitanju su dela iz oblasti privrednog
kriminala, a ne zaostaju falsifikovanja, primanje i davanje mita, dok se, posle
dužeg vremena, iza rešetaka našla i grupa čija su „specijalnost“ bila
razbojništva. Prema nekim procenama, bavljenjem kriminalom ove grupe su
„zaradile“ nešto više od sto miliona evra.
Samo osumnjičenima za zloupotrebe u poslovanju „Mobtela“ na teret se stavlja da
su oštetili ovu kompaniju za oko 115 miliona evra. Policija je još u januaru
2006. godine podnela prvu krivičnu prijavu, a do sada ih je u tužilaštvo stiglo
još 11. Prvobitno, istraga je povedena pred redovnim odeljenjem beogradskog
Okružnog suda, da bi predmet posle izvesnog vremena preuzelo Specijalno
tužilaštvo. Oni su podneli zahtev za sprovođenje istrage protiv 20 osoba, zbog
29 krivičnih dela i to na štetu „PTT Srbije“, tadašnjeg suvlasnika „Mobtela“.
Za Bogoljubom Karićem, koji je označen kao organizator grupe, policija je
raspisala poternicu.
U martu ove godine, u Vranju je uhapšeno 11 osoba kojima se na teret stavljaju
zloupotrebe službenog položaja, falsifikovanje isprava, zelenaštvo, iznude.
Sumnja se da su na taj način pribavili protivpravnu imovinsku korist od skoro
tri miliona evra. Među uhapšenima su zaposleni u jednoj od vranjskih banaka,
koji su falsifikovanjem dokumentacije od banke uzimali poljoprivredne kredite.
Mesec dana kasnije, iza rešetaka se našlo 12 osumnjičenih koji su više desetina
miliona dinara, konačna cifra biće naknadno utvrđena, uzeli falsifikovanjem i
zloupotrebom platnih kartica u našoj zemlji, ali i u zemljama u okruženju -
Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, kao i u zemljama Evropske unije.
Zloupotrebu platnih kartica vršili su na dva načina: prvi, kupovinom najčešće
skuplje tehničke robe, zlata i satova, koje su preko svojih kanala prodavali
ispod realne cene i drugi - dizanjem novca na post-terminalima.
Veliku buru u javnosti izazvalo je, u maju, hapšenje desetočlane kriminalne
grupe kojoj se, zahtevom za sprovođenje istrage, na teret stavljaju zloupotrebe
položaja, primanje i davanje mita. Grupa u kojoj su advokati, policajci, lekari
i posrednici, osumnjičena je za korupciju i pomaganje prestupnicima da izbegnu
pravdu. Kao vođe označeni su advokati Nebojša Pavlović i Slavoljub Mitrović,
inače bivši načelnik Odeljenja za suzbijanje maloletničke delinkvencije u
beogradskoj policiji. Nedavno su uhapšene još dve osobe osumnjičene da su
pripadnici ove kriminalne grupe.
Pred istražnim sudijom Specijalnog suda, pre desetak dana, našli su se
pljačkaši izraelske zlatare u Beogradu, koji su osumnjičeni i za nekoliko
drugih razbojništava. Posle višemesečnog rada i praćenja u koordiniranoj akciji
sa Specijalnim tužilaštvom uhapšeneo je deset mladića i jedna devojka. Deo ove
grupe bili su akteri razbojništva u zlatari u Kolarčevoj ulici iz koje su uzeli
nakit, muške i ženske satove vrednosti 1.170.000 evra.
Uhapšeni se sumnjiče i za pljačku 27 miliona dinara, vlasništvo „PTT Srbije“,
zatim pljačku transporta 13 miliona dinara SCP „Internacional“, kao i za
razbojništvo nad radnicima obezbeđenja transporta novca firme „Progard
sekjuriti“ od kojih su uzeli 350.000 evra i 1,5 miliona dinara. Pripadnici ove
kriminalne grupe uhapšeni su u trenutku kad su se pripremali za izvršenje još
jednog krivičnog dela.

Antrfile : MIRA I MARKO

OD juna prošle godine pred Specijalnim sudom se vodi istraga protiv jedne od
četiri grupe takozvane duvanske mafije, koju su, kako se tvrdi, predvodili
Mirjana Marković i njen sin Marko Milošević. Sa njima u grupi osumnjičeno je
još sedam osoba, među kojima je i Bojana Bajrušević. Kako se sumnja, oni su
švercom cigareta, u periodu od 1996. do 2001. godine, oštetili budžet Srbije za
više miliona evra.

============================




Datum : 23.7.2008
Novina : Danas
Strana : 18
Autor : S. ČONGRADIN - L. VALTNER
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



STATUT ILI POSLOVNIK UMESTO ZAKONSKOG REŠENJA

Da li je novi predsednik Skupštine Beograda u sukobu interesa zbog toga što je
istovremeno predsednik Skupštine opštine Savski venac

Posle izbora Branislava Belića najstarijeg odbornika u Skupštini grada Beograda
sa liste Za Evropski Beograd za predsednika Skupštine glavnog grada, odbornici
Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije koji su pre
glasanja napustili sednicu, istakli su da se Belić nalazi u sukobu interesa jer
je istovremeno i predsednik Skupštine opštine Savski venac. Naime, Branislav
Belić izabran je 18. juna na konstitutivnoj sednici opštine Savski venac za
predsednika skupštine.
Vršilac dužnosti gradonačelnika Zoran Alimpić rekao je za Danas da smatra da
Belić nije u sukobu interesa.
- Mislim da nema sukoba interesa, zato što gradske opštine nisu jedinice
lokalne samouprave. Gradske opštine se regulišu statutom grada. Novi Statut
grada biće usvojen najduže u roku od tri meseca od konstituisanja. Iz tog
razloga postoje mišljenja pravnika da te dve funkcije nisu u direktnom sukobu
interesa. Mislim da će verovatno Odbor za sprečavanje sukoba interesa i
nadležno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu moći, ukoliko je
potrebno, da da mišljenje o tome pa će u zavisnosti od tog mišljenja i Belić
postupiti, ali u ovom trenutku mesto predsednika Skupštine gradske opštine nije
isto kao i mesto predsednika neke prave opštine - rekao je Alimpić.
Slobodan Beljanski, potpredsenik Odbora za sprečavanje sukoba interesa ističe
za Danas da će se Odbor baviti tim pitanjem na prvoj sednici koja bi trebalo da
bude zakazana polovinom avgusta.
- Takav slučaj još nismo imali te ne bih mogao reći unapred ishod. Trebalo bi
ispitati kakav je odnos pojedinih opština prema gradskom nivou kao celini i na
taj ustanoviti da li je Branislav Belić u sukobu interesa. Stvar nije
jednostavna - zaključuje Beljanski.
Prema rečima Mijata Damjanovića, profesora Fakulteta političkih nauka rešenje
o tome da li je reč o sukobu interesa ne bi trebalo tražiti u Zakonu o lokalnoj
samoupravi jer se odredbe ne bave tom materijom.
- To je stvar statuta ili poslovnika. Svaka opština ima svoj poslovnik i
reguliše pitanja slična aktuelnom o sukobu interesa predsenika Skupštine
opštine Savski venac i predsednika Skupštine Beograda. Zakonom nije moguće
predvideti sve slučajeve te zbog upravo i postoje statuti i poslovnici - kaže
Damjanović za Danas. Naš sagovornik ističe da ne bi trebalo da se na kraju
ispostavi da je Belić u sukobu interesa jer je, kako kaže, siguran da će se
pronaći solomonsko rešenje, odnosno da će ili sam dati ostavku na mesto
predsednika Skupštine opštine Savski venac ili će biti razrešen, a sve u
zavisnosti od toga da li je reč o zaista privremenom rešenju postavljanja na
mesto predsednika skupštine glavnog grada ili trajnom.

Antrfile :

============================




Datum : 23.7.2008
Novina : Biznis
Strana : 5
Autor : TANJA JANKOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Najava : DA
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



EVROPU ĆE GREJATI MINEL KOTLOVI

Izvršni direktor inženjeringa „Rudnap grupe - Minel kotlogradnje“ za Biznis

Vučko Vuković

Povratićemo stari ugled i ponovo ćemo ući na evropsko tržište, tako da će do
2015. godine 80 odsto naših prihoda dolaziti iz inostranstva

„Rudnap grupa - Minel kotlogradnja" planira da za nekoliko godina značajnije
prodre na evropsko tržište, jer smatramo da ćemo do tada uspeti da povratimo
dobru reputaciju koju su firme sa ovih prostora izgubile u poslednjih
petnaestak godina, kaže u intervjuu za Biznis Vučko Vuković, izvršni direktor
inženjeringa te vodeće jugoslovenske fabrike za izradu kotlova i delova za
termoenergetska postrojenja.

Najavili ste skoro preseljenje fabrike sa postojeće lokacije na Karaburmi i
izgradnju nove sa modernijim postrojenjima. Da li ste odredili novu lokaciju?

- Trenutno pregovaramo za određene lokacije u Obrenovcu i time ćemo se
približiti energetskim centrima kao što su TE „Nikola Tesla" i TE „Kolubara B".

Koliko je ova odluka povezana sa najavom za tendere za izgradnju novih blokova
u TE „Nikola Tesla" i završetak TE „Kolubara B"?

- Tačno je da mi svoju perspektivu vezujemo za korisnike koje ste pomenuli, kao
i da su oni naši partneri, ali s druge strane, prema dugoročnom planu i
strategiji koju nam je uradila specijalizovana i stručna nemačka konsultantska
kuća TMG, do 2011. trebalo bi da napravimo postepeni, a zatim značajniji
izlazak na evropsko tržište, koje u tom trenutku treba da povuče oko 60 do 70
odsto naših proizvodnih kapaciteta. Evropsko energetsko tržište je veliko i u
ekspanziji je, ali stanje koje smo zatekli u fabrici zahteva određeno vreme i
detaljne pripreme.

„Rudnap grupa" je privatizovala „Minel kotlogradnju" 2006. godine? U kakvom
stanju je tada bila fabrika?

- „Minel kotlogradnja" je plaćena oko dva miliona evra. U tom trenutku to je
zvučalo kao realna cena, mada s obzirom na realan uvid u stanje firme koji je
usledio nakon određenog vremena provedenog u MK, cena nije bila mala, jer je
firma bila u relativno lošem stanju. Zatekli smo stare mašine, starosni prosek
zaposlenih preko 55 godina i velika dugovanja prema dobavljačima. Sada, dve
godine posle privatizacije, poslujemo sa dobitkom. Prošle godine smo ostvarili
prihod od oko 11 miliona evra. Reprogramirali smo dugove i stalno ih vraćamo.
Dug prema dobavljačima koji smo nasledili značajno smo smanjili. Planiramo da
se u novu fabriku, koja bi trebalo da bude završena do kraja 2009. godine,
uselimo bez „lošeg nasledstva". Do sada je na realizaciju zatečenih dugova,
neisplaćenih zarada iz vremena pre privatizacije, nezavršenih ugovora iz
perioda pre privatizacije i socijalnih programa uloženo skoro deset miliona
evra, a ukupne planirane investicije za sledećih nekoliko godina su oko 30
miliona evra.

Novi vlasnik je prilikom privatizacije prihvatio obavezu da do kraja juna 2008.
godine u modernizaciju fabrike uloži najmanje dva miliona evra. Rok za
ispunjenje ovih obaveza je istekao. Da li je ugovor ispoštovan?

- Da, ali cifra iz kupoprodajnog ugovora će biti višestruko veća, a s obzirom
na ukupne planirane investicije, premašiće 20 miliona evra u naredne tri godine.

Da li imate planova i da li ste u pregovorima za neke konkretne poslove u
zemljama Evropske unije?

- U toku su pregovori sa inostranim partnerima za nekoliko velikih ugovora,
mada smo svesni da je postepeni povratak reputacije i dokazivanje kroz
obavljene poslove način na koji se može značajnije ući na evropsko tržište. To
podrazumeva da će sledeće godine oko deset odsto prihoda dolaziti iz
inostranstva, dok za 2015. godinu planiramo da ti prihodi budu oko 80 odsto od
ukupnog ostvarenog prihoda firme.

Da li ste i do koje mere uspeli da povratite „dobar glas" firme među partnerima
i klijentima?

- To je jedan od naših primarnih ciljeva i veoma sam zadovoljan onim što smo
postigli na tom polju. Mogu da navedem konkretan primer saradnje sa „Ju-Es
stilom". Pre privatizacije bio je probijen rok za neke ugovorene poslove sa „Ju-
Es stilom". Sada kada smo mi dobili posao, uradili smo ga pre roka i vrlo
kvalitetno, tako da sledeće godine očekujemo od njih da nas angažuju na
nekoliko velikih poslova i da se ta saradnja nastavi.

Isto tako, dva velika vrelovodna kotla za „Beogradske elektrane", koje radimo u
konzorcijumu sa firmom „Kirka Suri", takođe su pozitivna referenca u svakom
smislu.

U čemu je specifičnost vaše fabrike?

- U tome što nema serijsku proizvodnju, već je svaki proizvod poseban, zavisno
od zahteva i potreba naručioca. Proizvodu se posvećujemo od nule, počev od
izrade dokumentacije, kompletnog inženjeringa, izbora materijala i definisanja
tehnologije, do njegove proizvodnje, montaže i održavanja. U tom smislu ne
treba nam klasična proizvodna automatska linija. S jedne strane, to nam otežava
posao, ali je i velika prednost, jer je reč o segmentu industrije u kojem na
nacionalnom nivou imamo najbolju šansu da pokažemo kreativnost i posvećenost
poslu.

Svake pete godine se desi da se poslovi ponavljaju, tako da nema serije. Na
primer, pomenuti kotlovi za „Beogradske elektrane", od 116 MW i 140 MW,
verovatno se neće ponoviti u sledećih nekoliko godina, što znači da i sledeći
put krećemo praktično od nule. Posao smo dobili neposredno po privatizaciji
„Minela" i mnogi su sumnjali da će fabrika, u stanju u kakvom je bila, moći da
ga iznese. U doba kada je „Minel" imao 1.700 zaposlenih, trebalo im je dve
godine da izrade kotao od 116 MW. Mi smo ga, sa 300 zaposlenih, doveli do
„hladne probe" za manje od godinu dana.

Da li ste zbog toga privilegovani na tenderima?

- Tačno je da postoje poslovi za koje smo mi specijalizovaniji od drugih i tu
smo u izvesnoj prednosti, mada učestvujemo na tenderima kao i svi drugi. Neki
„know-how" se nalazi u „Minelu" u poslednjih 30 godina, dok u poslednjih 15
godina dolazi do nelegalnog iznošenja dokumentacije koja je intelektualna
svojina MK, ali to je nešto što se ne dešava samo nama. Naša dokumentacija se
pojavljuje na mestima gde ne bi trebalo, ali to je ono što se desilo svim
velikim firmama koje su služile kao „javni servis" malim privatnim firmama u
nastajanju.

Što se privilegija na tenderima tiče, toga u našem slučaju do sada nije bilo.
Čak i kada smo praktično jedini koji radimo određene poslove, mi na tender
moramo da izađemo.

Da li su ove firme koje ste naveli odlučile da se udruže kako bi lakše dobile
poslove na izgradnji TE „Nikola Tesla" i TE „Kolubara B"?

- Domaći zakon o javnim nabavkama daje male prednosti domaćim firmama u nekim
bodovanjima, ali često su reference ili bilansi na strani velikih svetskih
kompanija kao što su „Alstom", „Hitači", „Simens" i „Dženeral elektrik".

Antrfile :

============================