Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 21.7.2008
Novina : Alo!
Strana : 3
Autor : J. P.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ČISTKA U POLICIJI: JOČIĆEV KUĆNI PRIJATELJ PAO ZBOG MITA

Pripadnici sektora unutra šnje kontrole MUPa Srbije su u subotu po podne
stavili lisice na ruke svom kolegi Branku Staniću, zaposlenom u upravi za
smeštaj i prijatelju bivšeg ministra Dragana Jočića. Njega je juče saslu šao
istražni sudija, a kako „Alo!“ saznaje, protiv njega je pokrenuta krivična
prijava zbog zloupotrebe službenog položaja. Da li je ovo tek po četak čistki u
policiji, ostaje da se vidi. Branko Stanić je pre nekoliko godina bio zamenik
načelnika uprave kriminalistič ke policije u SUPu Beograd. Kako na čelnika u
tom periodu nije ni bilo, on je obavljao i njegove poslove. - U nizu provera
rada pripadnika MUPa došli smo do dokaza protiv Stanića. On je privrednicima
obećavao „da će im sve i svašta završiti“ u policiji i za to primao poveć e
svote novca. Naravno, nijedno svoje obećanje nije ispunio - kažu u policiji.
Kako „Alo!“ saznaje, Stanić je bio operativac u trećem odeljenju i radio je na
rasvetljavanju ubistava. Po Jočićevom dolasku na čelo MUPa, Stanić, koji je sa
ministrom kućni prijatelj, po činje da napreduje. Bez fakultetske diplome
postao je zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije Sekretarijata
unutraš njih poslova Beograd. - Branko Stanić je za to vreme uspeo da zavr ši
fakultet, a pre godinu i po se „šuškalo“ da on može da zauzme mesto Milorada
Simića, tada šnjeg načelnika SUPa Beograd. Trenutno ispitujemo da li je
uhapšeni u mutnim radnjama sara đivao još sa nekim - dodaje naš izvor.

Antrfile :

============================




Datum : 21.7.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : DRAGAN VUKADINOVIĆ
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



OBAVEZNO NA DVE STOLICE

komentari

Dragan Vukadinović ekonomski analitičar

Može li „evropska“ Palma (alijas Dragan Marković iz Končareva) da „njiše grane“
istovremeno u parlamentu i u Jagodini. Gore poslanik, dole predsednik opštine.
Isti je slučaj i sa Verkom (Stevanovićem) i još jednim poslanikom. Nekoliko
drugih je podnelo ostavke i krenulo u svoje opštine i gradove. Dakle, može li
ili ne može.
Ja mislim, ne samo da može nego bi i moralo. Svaki poslanik, kao najviši
predstavnik naroda, morao bi istovremeno biti predsednik opštine, ili direktor
nekog velikog preduzeća ili ustanove. Ako su „najviši“, moraju znati i raditi
najviše. Makar dva posla istovremeno. Za istu platu. Tako da bi se, samo na
osnovne bruto plate, bez dnevnica i putnih troškova, godišnje ukupno uštedelo
555 miliona dinara, ili sedam miliona evra. Malo li je na ovu inače preglomaznu
javnu potrošnju. Budžet bi dobio, a niko ne bi izgubio. Poslanici bi isto
primali, posao ne bi trpeo. Pa i sada poslanici još nešto rade. Malo, malo pa
poluprazna sala.
Šta je sa sukobom interesa, pitaće se neko. Da na primer Palma ili neko drugi
namesti nešto Jagodini ili nekom drugom. Ako može da namesti, namestiće i ako
nije predsednik opštine. Ali pre će biti da ne može. Mandati pripadaju
partijama, pa ako imaš neku svoju specijalnu filozofiju, možeš da pogrešiš
(glasaš suprotno) samo jednom. I nikada više, jer u ormaru čeka blanko ostavka.
Znači, može se samo dobiti. U parlament će ući ljudi koji su ekonomski, pravni,
kulturni i svaki drugi život opipali golim rukama. Pa će nam i zakoni biti
bolji i brži.

Antrfile :

============================




Datum : 21.7.2008
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : MARIJA MALEŠ
Ličnost : Vladimir Goati
Tema : Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



NOVI ZAKON SMANJUJE BROJ STRANAKA NA POLITIČKOJ SCENI SRBIJE

Novi zakon o političkim partijama, čiji se tekst još usklađuje, neminovno će
dovesti do smanjenja broja stranaka u Srbiji kojih je trenutno više od 600 jer
će broj potpisa za osnivanje porasti sa 100 na 5.000. Za stranke nacionalnih
manjina biće potrebno 500 potpisa.

Međutim, dok u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu smatraju da bi na
političkoj sceni, nakon dva izborna ciklusa, trebalo da ostane oko 20 stranaka
sa tendencijom smanjivanja, drugi poznavaoci političkih prilika ocenjuju da bi
ih, zbog teritorijalne i nacionalne složenosti našeg društva, moralo ostati
najmanje 70.
Pored toga, sva je prilika da će i manje stranke koje u republičkom parlamentu
opstaju zahvaljujući koalicionim savezima, uporedo sa svim ostalim strankama,
morati da prođu preregistraciju i konačno proveriti svoj politički kapacitet.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kaže za „Blic“
da Nacrt zakona o političkim strankama predviđa oštrije kriterijume za
osnivanje političkih partija kojih u Srbiji sada ima 620.
- Osnovni cilj zakona je da se politička scena u Srbiji uozbilji. Povećavanje
broja osnivača političkih partija sa sadašnjih 100 punoletnih osnivača na
5.000, kao i obavezna „preregistracija“ stranaka na svakih osam godina,
doprineće tome da svi oni koji žele da se bave politikom preuzmu veću
odgovornost i rizik za taj posao. Pomenuta rešenja su pretpostavka za jeftiniji
i efikasniji izborni proces, kao i bolju kontrolu rada i poslovanja političkih
organizacija od javnosti i nadležnih organa - kaže ministar Marković i očekuje
da će nakon dva izborna ciklusa na političkoj sceni Srbije ostati dvadesetak
političkih stranaka, sa tendencijom smanjivanja. Kako tvrdi, nacrt novog
zakona ne favorizuje nikog i sve političke stranke će imati jednaku šansu jer
„svi idu u preregistraciju - pa ko ispuni uslove, postojaće“.
- Naročito je važno da registracija partija ne bude nešto što se događa za sva
vremena, nego je potrebno da se nakon šest do osam godina obavi preregistracija
koju ne bi mogle da prođu one stranke koje se u tom periodu više od dva puta
nisu kandidovale na izborima - ističe za „Blic“ Vladimir Goati, direktor
„Transparentnosti Srbija“ koji je učestvovao u izradi nacrta ovog zakona.
Političke parije koje su samostalne ili u koaliciji u republici ili pokrajini
trebalo bi, prema njegovom mišljenju, automatski preregistrovati na isti način
na koji je to učinjeno u Crnoj Gori. To je dovelo do smanjenja broja političkih
partija u susednoj državi na nekih 20 odsto od ukupno 70-ak koliko ih je bilo
ranije. Goati veruje da bi u Srbiji preregistracija imala sličan efekat i da bi
ovde od postojećih ostalo svega 20 odsto.
On kaže da je neophodno donošenje nove regulative u ovoj oblasti i zbog toga
što se veliki broj stranaka kandiduje na izborima upravo zbog finansiranja
predizbornih kampanja. „Sve to košta, a plaćaju poreski obveznici“, napominje
Goati i dodaje da je to samo jedna strana medalje zbog koje treba regulisati
zakon u ovoj oblasti. Činjenica je i da skoro polovina političkih stranaka ne
uspeva da skupi potpise za učestvovanje na izborima.
„Nema potrebe za održavanjem političkih patuljaka“, slaže se politički
analitičar Zoran Stojiljković koji je, takođe, učestvovao u izradi nacrta
zakona, navodeći da u stabilnim političkim sistemima egzistira desetak
političkih partija.
Međutim, kada je Srbija u pitanju, Stojiljković smatra realnim da se broj
stranaka svede na 70 do stotinu. Time bi, prema njegovom mišljenju, bio
zadovoljen i demokratski princip na slobodu okupljanja oko određene ideje i
onemogućio bi se monopol velikih stranaka, a „ne bi više svako u okviru svog
komšiluka mogao da formira stranku“. Prava meta za registrovanje stranaka, kako
kaže, trebalo bi da bude od tri do pet hiljada overenih potpisa.
U okviru grupe koja radi na izradi zakona, napominje Stojiljković, postoje
različita mišljenja:
- Jedni bi da svedu broj stranaka na desetak, ali to je paradoksalno jer mi smo
i teritorijalno i nacionalno složeno društvo, a imajući u vidu i manjinske i
regionalne stranke ne možemo da imamo desetak stranaka koliko bi neki želeli -
smatra Stojiljković.
On dodaje da ne bi trebalo zaboraviti i na proveru političkog kapaciteta onih
stranaka koje „udenute u koalicione saveze“ participiraju u republičkom
parlamentu od 2000. godine.

Antrfile : Zakon o finansiranju

- Veliki broj malih stranaka koje su trenutno u parlamentu od oktobra 2000. u
okviru koalicija prošle su test, ali bez ikakve provere političkog kapaciteta -
kaže Stojiljković, aludirajući na SDU, DHSS, LSV, LDP i G17 plus.
Stojiljković, međutim, upozorava da pored novog zakona o političkim partijama
stabilizaciju političkog sistema u Srbiji treba da prati i donošenje kompletne
regulative u ovoj oblasti, a pre svega zakona o finansiranju stranaka.

Gubitnici dobijaju oko 40.000 evra

Samo učestvovanjem na parlamentarnim izborima budžeti partija koje nisu ušle u
parlament mogli bi biti bogatiji za skoro 40.000 evra. Pod uslovom da u
kampanji nisu zakupljivale bilborde i reklamni prostor, pravile TV spotove ili
štampale letke, liste su morale da potroše jedino 6.000 evra, koliko košta
overa 10.000 potpisa, od ukupno 45.500 evra, koliko je svaka iz budžeta dobila
za predstavljanje u kampanji.
Iz budžeta Srbije za protekle izbore partijama je namenjeno ukupno pet miliona
evra, a od toga četiri miliona dele liste koje su ušle u parlament na osnovu
broja mandata. Milion evra namenjeno je za vođenje kampanje, koji dele
podjednako sve liste koje učestvuju u izborima, što znači da je svaka dobila
oko 45.500 evra. Na parlamentarnim izborima, više od polovine lista, njih 14,
nije prešlo cenzus, a od tog broja čak 12 je dobilo manje od 10.000 glasova,
manje i od broja potpisa koji su morali da prikupe.

============================