Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 19.7.2008
Novina : Alo!
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



NS: TADIĆ U SUKOBU INTERESA

Nova Srbija ocenila je ju če da je predsednik Srbije Boris Tadić u sukobu
interesa, jer predsedava Nacionalnom savetu za infrastrukturu, „čime krši Ustav
i meša se u rad Vlade Srbije“. „Predsednik Srbije po Ustavu ima svoja
ovlašćenja kojih bi trebalo da se pridržava, a predsedavanje Nacionalnom savetu
je zloupotreba položaja sa ciljem da se kontrolišu sve institucije u državi“,
navedeno je u saopštenju NSa.

Antrfile :

============================




Datum : 19.7.2008
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : JELENA CEROVINA
Tema : Aktivnosti i komentari, Dostupnost informacija, Transparentnost Srbija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



ZDRAVI, DOK SE NE DOKAŽE SUPROTNO

I političari u drugim zemljama podjednako nerado kao i naši
govore o svojim bolestima. Nigde ne postoji zakon koji bi ih
obavezivao na to, a kako će se
postaviti zavisi od kulturnih obrazaca u pojedinim zemljama

Srbija je dobila novu vladu, ali koliko su bogati i kakvog su zdravlja njeni
članovi javnost verovatno nikada neće saznati, bar ne zvanično. Podatke iz
zdravstvenih kartona, naši funkcioneri uglavnom su i do sada skrivali od
znatiželjnih građana. Tek kada bi se neko od njih razboleo, bio operisan ili
odsutan s posla šturo bi se saopštavalo da je primljen na neku kliniku, tako da
je čaršiji ostavljano dosta prostora za spekulacije.
Da li i u kojoj meri građani treba da budu informisani o zdravlju čelnih ljudi
u državi? Koliko je to privatna stvar svakog pojedinca, a koliko je reč o
stvari od šireg društvenog značaja?
U članu 9 Zakona o javnom informisanju kaže se da su „nosiocima državnih i
političkih funkcija ograničena prava na zaštitu privatnosti ako je informacija
važna za javnost s obzirom na činjenicu da lice na koje se odnosi informacija
vrši određenu funkciju”.
Izvršni direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da i pored toga
što zakon otvara neka vrata da se privatnost političara manje štiti nego drugih
ljudi, ipak to ne znači da zakon kaže da može da se traži nečiji zdravstveni
karton.
„Nema obaveze da oni saopšte svoje zdravstveno stanje, niti postoji garantovano
pravo građana da to znaju. Logično bi bilo da se ljudi podvrgnu nekoj vrsti
osnovnog pregleda bez obzira da li će rezultati biti saopšteni javnosti. Ti
pregledi su uobičajeni kada se ljudi zapošljavaju i na nekim mnogo manje bitnim
mestima. To je nešto što je dobro i za njih same. A da li podaci treba da budu
javni ili ne o tome mogu da budu podeljena mišljenja”, kaže Nenadić i dodaje da
ima mnogo razloga i za i protiv obelodanjivanja zdravstvenog biltena
funkcionera. „Ako se ne odražava na vršenje funkcije zašto bi nekoga
interesovalo od čega neko boluje”, kaže Nenadić.
Međutim, da ti podaci i te kako interesuju najveći broj građana pokazalo je
jedno istraživanje koje je Transparentnost Srbija radila 2005. godine. Više od
polovine anketiranih je na pitanje šta bi od podataka o funkcionerima obavezno
trebalo da bude dostupno javnosti odgovorilo da su to podaci o njihovom
zdravstvenom stanju, a među njima čak dve trećine je naročito interesovanje
pokazalo za psihičko zdravlje političara.
Nenadić napominje da bi trebalo imati na umu da bi ti podaci mogli da se
zloupotrebe i da se i sada to dešava i pored toga što su zvanično funkcioneri
kao i drugi građani zaštićeni lekarskom tajnom koja obavezuje sve lekare. Neki
podaci iz tih kartona ipak dospeju u javnost.
Upravo da bi sprečio spekulacije o svom zdravlju predsednik Srbije Boris Tadić
je krajem marta ove godine, neposredno nakon što je drugi put seo u
predsedničku stolicu, obelodanio podatke iz svog kartona. U saopštenju iz
njegovog kabineta navedeno je da je on „zdrav, bez tegoba i u dobrom stanju što
je utvrdio konzilijum lekara Vojnomedicinske akademije”. Mediji su, da
podsetimo, tokom predsedničke trke uveliko spekulisali o Tadićevom zdravstvenom
stanju, od toga da navodno boluje od multiple skleroze pa do toga da odavno ima
astmu.
O stanju njegovog zdravlja počelo je da se spekuliše još 2004. godine kada je
prvi put kao predsednik Srbije bio na bolničkom lečenju. Tada je Tadić na VMA
proveo desetak dana, a konzilijum lekara je saopštio da je u pitanju infekcija
donjih respiratornih puteva. Kasnije je saopšteno da su mu operisani sinusi, a
prošle godine ležao je na istoj klinici radi operacije žučne kese.
I novi premijer Srbije Mirko Cvetković nije od onih koji ćute o ovoj osetljivoj
temi. On je pre nekoliko dana u jednom televizijskom intervjuu priznao da ima
nekih zdravstvenih problema, te da zbog toga mora da vodi računa o tome kako se
hrani.
Ideju da bi funkcionere pre stupanja na dužnost trebalo pregledati prvi je
promovisao Zoran Đinđić. Svim tadašnjim kandidatima za ministre u vladi koju je
vodio od 2001. do 2003. na VMA je urađen EKG srca, pregledana su im pluća, krv
i urin, a bili su podvrgnuti i psihotestu. Rezultati nikada javno nisu
saopšteni, a Đinđić je, kako su kasnije neki svedočili, samo saopštio da dva
kandidata nisu „prošla”.
U lekarskim krugovima postoje različita mišljenja o tome da li podatke o
zdravlju političara treba javno saopštavati.
Doktor medicinskog prava, generalni sekretar Udruženja medicinskog prava i član
Etičkog odbora Srbije Hajrija Mujović-Zornić kaže da bi svakako funkcionere pre
nego što stupe na dužnost trebalo podvrgnuti lekarskom pregledu, ali da te
podatke ne bi trebalo objavljivati.
„To je jako osetljiv teren. Ti podaci ne bi trebalo da budu dostupni široj
javnosti, ali bi morao da se formira neki organ, neka komisija pri skupštini
koja bi se bavila proverom psihofizičkog stanja budućih članova vlade. Kao što
je za stupanje na bilo koji posao neophodan taj pregled tako bi trebalo da bude
i u njihovom slučaju. Možda bi to trebalo uviti u formu kompetentnosti za posao
i tražiti im uz to i imovinsko stanje”, kaže naša sagovornica.
Ona ističe da je ovo tim važnije, jer je reč o ljudima čije odluke mogu da
imaju posledice po čitavu državu. Prema njenim rečima, i samim političarima je
ponekad bolje da kažu od čega boluju jer spekulacije mogu da im nanesu više
štete. Postoji obaveza čuvanja lekarske tajne ali, kako kaže, uvek mogu da
postoje i izuzeci ako to nalaže društveni interes.
U nacrtu Zakona o predsedniku, kako tvrdi izvor „Politike” stajala je odredba
po kojoj je budući predsednik bio obavezan da prođe psihofizički test, ali je
na volšeban način izbačena na telefonskoj sednici vlade tako da se nije našla u
Predlogu ovog zakona.
I političari u drugim zemljama podjednako nerado kao i naši govore o svojim
bolestima. Nigde ne postoji zakon koji bi ih obavezivao na to, a kako će se
postaviti zavisi od kulturnih obrazaca u pojedinim zemljama. Tako u Americi
poslednjih petnaestak godina, po pravilu, predsednički kandidati saopštavaju
podatke iz svojih kartona. To, međutim, nije oduvek bila praksa. Tako se, kako
za „Politiku”, priča Obrad Kesić, analitičar iz Vašingtona, tek nedavno
pokrenula priča o tome da li je prvi predsednik SAD Džordž Vašington bio
sposoban da zbog bolesti obavlja funkciju.
„Slično se desilo i u slučaju Frenklina Ruzvelta koji je bolovao od multiple
skleroze. Za vreme dok je bio predsednik nije smela da se objavi nijedna
njegova fotografija u kolicima. Sada smo saznali i da je Ronald Regan dok je
bio predsednik pogotovo pri kraju drugog mandata bolovao od Alchajmerove
bolesti. U toku trke za predsedničkog kandidata postavilo se i pitanje
zdravstvenog stanja Bila Klintona, bivšeg predsednika i supruga demokratske
kandidatkinje Hilari Klinton”, kaže Kesić.
Baš kao i u Srbiji, u nedostatku podataka, spekuliše se poluproverenim
informacijama jer sistem državnih i vojnih bolnica koji se brinu o
predsednikovom zdravlju tradicionalno kriju te podatke. Da bi predupredio
moguće dezinformacije, pogotovo što je već zašao u godine, republikanski
kandidat za predsednika Džon Mekejn je odlučio da svoj zdravstveni bilten
predoči javnosti odmah. U njemu je stajalo da je bolovao od raka kože, ali da
je to sanirano kao i da ima neke posledice mučenja tokom zarobljeništva u
Vijetnamu, ali da nije ništa ozbiljnije u pitanju. On se, međutim, poslužio
lukavstvom pa je te podatke izneo u petak, računajući da za vikend to neće biti
udarna vest, a da će se potom o njegovom zdravstvenom stanju manje govoriti.
U Americi, kaže Kesić, postoji tradicija da glasači imaju uvid u opšte stanje
nekog predsedničkog kandidata, ali se ipak ne ide u detalje. Nedavno se razvila
i polemika koju su pokrenuli aktivisti organizacija za borbu protiv određenih
bolesti koji smatraju da se bolest javne ličnosti ne bi smela kriti jer njihov
primer upravo i drugim obolelim pokazuje da se ipak može normalno živeti i da
to ne mora biti prepreka karijeri.
U Francuskoj je situacija potpuno drugačija. Prema rečima Miloša Jovanovića,
saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu koji je diplomirao u
Parizu i dugo živeo u ovoj zemlji, Francuzi veoma poštuju privatnost svake
osobe pa i političara. O Miteranovoj teškoj bolesti saznalo se tek kada je
otišao sa predsedničke funkcije, iako mu je dijagnoza postavljena početkom
osamdesetih godina kada je stupao na prvi mandat.
„Francuzi imaju zadršku što se tiče privatnog života. To nije nešto što puni
novine, što je izloženo kritici. Novinari i medijska elita se ne interesuje
previše za takve stvari. To nije u francuskoj kulturi i duhu”, kaže Jovanović.

Antrfile :

============================




Datum : 19.7.2008
Novina : Glas Javnosti
Strana : 3
Autor : D. B
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



TADIĆ DOBIJA SEKIN CD

BEOGRAD - Omladina Gradskog odbora Nove Srbije danas će u 11 sati ispred zdanja
na Andrićevom vencu predsedniku Borisu Tadiću ostaviti CD sa najmodernijim
turbofolk hitovima, kao i uramljenu fotografiju pevačice Seke Aleksić u okviru
akcije „Narodnjaci su prava stvar“.
Potpredsednik NS-a Dubravka Filipovski rekla nam je da je Tadić godinama pričao
da je protiv turbo-folka, ali da je njegovo nedavno gostovanje u Končarevu
dokaz da je promenio ploču. Osim toga, NS je saopštila i da je Tadić u sukobu
interesa i da na najgrublji način krši Ustav i meša se u rad vlade jer
predsedava Nacionalnim savetom za infrastrukturu.

Antrfile :

============================




Datum : 19.7.2008
Novina : Glas Javnosti
Strana : 18
Autor : DRAGOSLAV MANIĆ FORSKI
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna



DOBRO POSTAVLJENA PITANJA - TRAŽE ODGOVOR

Srbija je, eto, dobila još jednu vladu. Vladu za evropsku Srbiju. Vladu po
ukusu predsednika države Srbije i po volji evropskih „prijatelja“ Srbije, tj.
onih koji su 1999. godine bombardovali Srbiju. Bombardovali je uranijumom i
plutonijumom. Doduše, oslabljenim, ali dovoljno jakim da njihova radioaktivnost
deluje u sledećih nekoliko vekova. Dakle, oni nisu bombardovali samo decu u
vrtićima, bolnicama, školama, nego i decu koja se još nisu rodila. Da! Zagadili
su jednu prelepu zemlju, a sada će je ti isti navodno usrećiti. Kako?
Predsednik Vlade Republike Srbije najavio je da će njeni prioriteti biti:
ulazak Srbije u Evropu, nepriznavanje „nezavisne države Kosovo“, završetak
transformacije društvenog uređenja iz jednog oblika u drugi (prodajom narodnih
dobara) i - briga o socijalnoj sigurnosti građana. Ali, ne reče: kada, kako,
čime, s kime? Ostaje nama, običnim građanima, da se pitamo.
Kada će Srbija ući u tu Evropsku uniju? Kako? Da li cela ili osakaćena (bez
Kosova i Metohije)? Kako će preskočiti prvo „ne“ - Lisabonskom dogovoru? Kako
ćemo ispuniti mnogo puta izrečene zahteve Haškog tribunala? Da li će referendum
proveriti volju naroda?
Šta se postiže time što Vlada Republike Srbije i njen predsednik (tj.
predsednik Republike Srbije) neće da priznaju „nezavisno“ Kosovo? Da li će to
nešto da izmeni? Da li će to sprečiti Solanu i druge iz EU i NATO da budu u
Prištini ispoštovani, sa svim ceremonijama, uobičajenim prilikom posete
zvaničnika nekoj državi? Da li će to pomoći prognanim Srbima da se vrate na
svoja vekovna ognjišta? Da li će država Srbija moći da kontroliše svoju južnu
pokrajinu?
Da li će rasprodaja narodnih dobara i dalje ići mimo volje radnika, koji su
najlepše godine života uložili u ta dobra? Da li će se zaustaviti socijalno
raslojavanje stanovništva na bogataše i sirotinju? Šta će biti kada se potroše
jalove pare? Čime će se gasiti socijalni požari? Kako obuzdati inflaciju? Kako
objasniti preživelim penzionerima da od obećanja Krkobabića nema ništa?
Da li će građane Srbije neko da pita da se (naravno, referendumom) izjasne za
kakvu su Srbiju: republiku ili monarhiju?
Da li će se izmeniti Zakon o finansiranju političkih stranaka, koji, bez obzira
na rezultate politike, garantuju svim parlamentarnim strankama sigurne izvore
prihoda? Da li će politika i dalje biti najunosnija profesija u siromašnoj
Srbiji?
Da li će se promeniti Zakon o izborima, pa da narod bira umne i poštene ljude,
a ne političke stranke, koje delegiraju poslanike u parlamentu, pa oni zaborave
na narod, a slušaju diktat stranačkih čelnika? Gde je tu demokratija, tj.
vladavina naroda? Zar ima većeg primera za autokratiju, tj. vladavinu jedne
ličnosti, od ove koja vlada preko stranačkih poslušnika u organima vlasti?
Eto, vidi se, mnogo je pitanja. A odgovori? Da li će ih dati vreme i događaji?
Ko će to da dočeka?
Dragoslav Manić Forski, književnik
Selo Radoševac

Antrfile :

============================




Datum : 19.7.2008
Novina : Kurir
Strana : 6
Autor : PRENETO
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Agencija : FONET
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



BORIS TADIĆ U SUKOBU INTERESA

Nova Srbija

BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić nalazi se u sukobu interesa i na
najgrublji način krši Ustav i meša se u rad Vlade, jer predsedava Nacionalnim
savetom za infrastrukturu, saopštila je juče Nova Srbija.
NS je ocenila da predsednik države po Ustavu ima ovlašćenja kojih se mora
pridržavati, a da predsedavanje Nacionalnim savetom za infrastrukturu
predstavlja zloupotrebu položaja sa ciljem da se kontrolišu sve institucije u
državi.
Nova Srbija će zatražiti formiranje anketne komisije za preispitivanje odluke
Saveta o poništenju sporazuma za izgradnju koncesije Horgoš - Požega da bi
nadležne institucije dale svoje mišljenje o zloupotrebi ovlašćenja predsednika
države, dodaje se u saopštenju. (FoNet)

Antrfile :

============================




Datum : 19.7.2008
Novina : Gazeta
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



NS: TADIĆ U SUKOBU INTERESA

Nova Srbija juče je ocenila da je predsednik Srbije Boris Tadić u sukobu
interesa, jer predsedava Nacionalnim savetom za infrastrukturu, “čime krši
ustav i meša se u rad Vlade Srbije”. Predsednik Srbije po Ustavu ima svoja
ovlašćenja kojih bi trebalo da se pridržava, a predsedavanje Nacionalnim
savetom je zloupotreba položaja sa ciljem da se kontrolišu sve institucije u
državi - navedeno je u saopštenju NS-a. NS je najavila da će tražiti formiranje
anketne komisije.

Antrfile :

============================




Datum : 11.7.2008
Novina : Naša reč
Strana : 22
Autor : DA. K.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



O POSLUŠNICIMA I NJIHOVOJ VLASTI

O našim sudbinama odlučuje šačica ljudi i glavnu reč vode tajkuni i zato sada
gotovo ništa nije posebna vest, jer se afere nižu jedna za drugom, a pokazalo
se da je korupcija i dalje isplativa delatnost moćnih pojedinaca – pojasnila je
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

Novinar i aforističar iz Vranja Vojkan Ristić, leskovački đak, beogradski
student i dopisnik lista Danas iz Vranja, predstavio se knjigom ,,Made in
Vranje’’ koja ,,dolazi kao opomena svim ljudima koji su svoju pamet predali u
ruke političarima, da se uzmu u pamet, da o državi brinu kao javnom dobru i da
s dobrom verom učestvuju u društvenim poslovima”. Knjiga je i jedna vrsta
sociološkog udžbenika, jer na makro planu razotkriva političku manipulaciju
javnim mnjenjem i pokazuje šta sve može zadesiti građane jednog društva,
Pčinjskog okruga, ali i Srbije, kad jednoj rđavoj vlasti prepuste upravljanje
državom bez ikakve kontrole. Ova ocena recenzenta Miše Brkića bila je okosnica
zanimljivog promotivnog skupa posvećenog ovom najnovijem delu Vojkana Ristića.
O knjizi, stvaralaštvu Vojkana Ristića, ali i aktuelnom politčkom trenutku,
govorili su Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Radomar
Irić, novinar iz Vranja i advokat Sima Radulović.
-Ova knjiga je ogledalo naše stvarnosti, jer nam pokazuje da i dalje nemamo
uređenu državu. O našim sudbinama odlučuje šačica ljudi i glavnu reč vode
tajkuni. Zbog toga sada gotovo ništa nije posebna vest, jer se afere nižu jedna
za drugom, a pokazalo se da je korupcija i dalje isplativa delatnost moćnih
pojedinaca – pojasnila je Verica Barać. Radoman Irić, novinar iz Vranja, ukazao
je na Ristićev nesumljiv istraživački nerv i spremnost da se suoči sa temama
koje su drugima daleke i strane. Objašnjavajući fenomen Dragomira- Dragana
Tomića, decenijama najmoćnijeg Vranjanca, dugogodišnjeg direktora Simpa i
,,tehnolgiju jedne karijere’’, što je i podnaslov Ristićeve knjige, advokat
Sima Radulović je naglasio da je izostao 6. oktobar i lustracija, koja je,
inače, sprovedena u gotovo svim istočnoevropskim zemljama. Knjigu sam pisao
punih petnaest godina. Nije bilo autocenzure, ali bih dodao da je ovo zapravo
četvrta verzija moga rukopisa. Nažalost, najnoviji događaji, posebno povratak
SPS na političku scenu, ali i moćnih ljudi te stranke, povod je da pišem
nastavak ove knjige – pojasnio je Ristić.
Sa ,,herojem” knjige Dragomirom- Draganom Tomićem, kako je podvukao, autor
Vojkan Ristić nikada nije razgovarao, ali je imao prilike da ga više puta
susretne. U vranjskim glasilima, ova knjiga je prećutana, a razlog se lako može
naslutiti – zaključio je Vojkan Ristić, najavljujući nova književna i
aforistička ostvarenja.

Antrfile : Imali smo dobre profesore

Vojkan Ristić, odgovarajući na brojna novinarska pitanja, između ostalog je
rekao da se rado seća gimnazijskog školovanja u Leskovcu i svojih dragih
profesora od kojih neki više nisu među živima.
-Ja sam bio đak-putnik, jer sam u to vreme svakoga dana prevaljivao put do
Vladičinog Hana, gde je živela moja porodica. Naravno, nisam išao pešice, već
autobusom, ali je bilo naporno i u isto vreme interesantno. Upoznao sam mnoge
ljude i slušao priče o zanimljivim događajima – kazao je Vojkan Ristić, koji je
posle školovanja u Leskovcu, pohađao i uspešno završio Fakultet političkih
nauka u Beogradu.

============================