Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 18.7.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 8
Autor : T. SPALEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



PODMAZUJ NA ŠALTERU

NadleŽni godinama obeĆavaju brŽe izdavanje dozvola za gradnju, ali se joŠ niŠta
ne menja

Vreme za dobijanje papira meri se i godinama. Korupcija ključni problem u
opštinama

ZA izgradnju benzinske pumpe u Srbiji potrebno je čak 107 papira, a za
najjednostavnije objekte “svega” 30. Vreme koje investitori provedu obilazeći
šaltere opština i komunalnih preduzeća meri se i godinama. Komplikovana
procedura za izdavanje dozvole za izgradnju, ali i cene po kojima se do njih
dolazi, stavile su Srbiju na začelje liste Svetske banke o uslovima poslovanja
na zapadnom Balkanu.
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2003. godine lokalne samouprave
nadležne su za izdavanje dozvola za gradnju. A, ključni problem u radu opština
je korupcija, koja je posebno uzela maha kod izdavanja građevinskih dozvola.
Ima slučajeva da investitori “izgube živce” pa svoje građevine zidaju bez
dozvola. Lakše je kažu, legalizovati objekat nego pribaviti papire u skladu sa
zakonom.
U svakom slučaju, pre nego krenu u potragu za neophodnom dokumentacijom, kako
strani tako i domaći, investitori moraju da se “naoružaju strpljenjem”. Iako su
vlasti kroz Zakon o planiranju i izgradnji najavljivale da kompletna procedura
može da se obavi na jednom šalteru, to se u praksi nije desilo. Takođe, pre
nego što se upuste u ovu “avanturu” investitori bi trebalo da napune džepove.
Građani za obične porodične kuće traže minimum 15.000 evra, a ozbiljni
investitori i milionske iznose za neophodne dozvole, takse, saglasnosti,
naknade, priključke, projektovanje...
U Srbiji, prema izveštaju Svetske banke, procedura dobijanja dozvola traje od
183 do 414 dana. Međutim, ima primera na terenu koji iskaču iz tih okvira.
Inđija to radi u najkraćem roku, i to na jednom šalteru. Kapitalna prednost ove
opštine prevashodno je efikasna administracija.
A, najteže je u Beogradu. Ima slučajeva da od urbanističkih uslova do kamena
temeljca prođe i četiri godine. Prvi korak su rešeni imovinsko-pravni odnosi.
Doći do parcele u glavnom gradu je težak i mukotrpan posao. Slede urbanistički
uslovi. Za dobijanje odobrenja za izgradnju neophodan je i idejni projekat.
Zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju podnosi se opštini, a u slučaju
Beograda ako zdanje ima više od 800 kvadrata onda gradskim službama. Kada se
pribavi odobrenje za izgradnju kreće “obijanje šaltera”. Radi se glavni
projekat i geomehanički elaborat. Inače, odobrenje za izgradnju važi godinu
dana, kopija plana šest meseci... Kada dokumentu istekne “rok trajanja”
pribavlja se ponovo.
U katastru nepokretnosti treba pribaviti kopiju plana, list nepokretnosti i
uverenje o formiranju parcele, a protok regulacije rade privatne geodetske
službe. Uslove daju i komunalna preduzeća - “Elektrodistribucija Beograd”,
“Vodovoda i kanalizacija, “Telekom” i “Beoelektrana”... Komunalna preduzeća
daju i saglasnost na glavni projekat. Svakako najveća stavka na koju se žale
svi investitori, jer za uloženi novac ipak ne dobijaju uređenu lokaciju, jeste
naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, koja se određuje po zonama.
Uz sve ovo, za prijavu radova treba priložiti i glavni projekat sa tehničkom
kontrolom. Isto tako, prilaže se i ugovor sa izvođačem radova, koji mora da
bude overen u sudu. Osam dana pre početka gradnje investitor treba u opštini da
prijavi radove i tek tada gradilište može da oživi.

Antrfile : BESMISLENA SKLONIŠTA

ZA investitore potpuno je besmislena stavka - skloništa. Svi investitori, da bi
dobili dozvolu, dužni su da plate, bez obzira na to da li je reč o porodičnoj
kući ili stambenoj zgradi - potvrdu za “skloništa”.
Samo taj papir košta dva odsto od četvrtine predračunske vrednosti objekta koji
će se graditi.

PARCELE

VELIKI problem u Beogradu predstavlja zemljište. Ipak, sada direktnom pogodbom
sa vlasnicima porodičnih kuća i udžerica mogu da se obezbede parcele za
izgradnju stambenih zgrada. Vlasnici kuća (koje investitor poruši), dobiju od
25 do 30 odsto novoizgrađenih kvadrata, na istoj parceli. Ali, strani
investitori u takve “dilove” još ne ulaze.

============================




Datum : 18.7.2008
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : T. M. S.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



VUKADINOVIĆ PREUZEO DUŽNOST

Saša Vukadinović je juče, posle sednice Vlade na kojoj je imenovan za novog
direktora Bezbedonosno-informativne agencije, preuzeo dužnost od Radeta
Bulatovića, koji je na toj funkciji bio od marta 2004.
Primopredaja dužnosti obavljena je u sedištu tajne policije na Banjici, bez
prisustva novinara, nakon čega je Bulatović službenim vozilom napustio zgradu
BIA.
Novi i stari direktor BIA juče su, kao i na nekoliko sastanaka u poslednja dva
dana, razmenili informacije o započetim akcijama, stanju u službi i završenim
poslovima.
Vukadinović je do juče bio na funkciji direktora Uprave za izvršenje zavodskih
sankcija Ministarstva pravde. Pre toga je šest godina šefovao kruševačkom
policijom. Najveći policijski uspeh postigao je raskrinkavanjem kruševačkog
kriminalnog klana i hapšenjem vođe Zorana Jotića Jotke. Zbog ovog hapšenja,
našao se na udaru Jotićevih advokata, koji su protiv njega krenuli u medijsku
hajku, optužujući ga za torturu nad Jotićem i iznudu iskaza. Napadu na
Vukadinovića pridružio se i tadašnji šef unutrašnje kontrole policije Vladimir
Božović, upornim insistiranjem da se „identifikuju policajci koji su iznudili
iskaz od Jotića“. Napad je prestao tek 2006. godine, kada je Vukadinović
raskrinkao Jotićev pokušaj da iz Centralnog zatvora preko prijatelja podmiti
sudiju Vrhovnog suda Ljubomira Vučkovića i tako izdejstvuje puštanje na
slobodu. Akcijom u kojoj je uhapšen sudija Vučković, što je u Srbiji i jedini
slučaj privođenja sudije Vrhovnog suda, utvrđeni su i Jotićevi kontakti s
biznismenima i ljudima iz vrha policije i pravosuđa.
Vukadinović je rukovodio i policijskim timom koji je prošlog leta rasvetlio
ubistvo hrvatskog državljanina Jakupa Hajdinija, koga su dvojica policajaca sa
saučesnikom presrela na naplatnoj rampi u Bubanj Potoku, odvezla ga na planinu
Goč, gde je ubijen i zakopan, a njegov je automobil sutradan prodat.

Antrfile :

============================




Datum : 18.7.2008
Novina : Dnevnik
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



SAŠA VUKADINOVIĆ DIREKTOR BIA

Vlada Srbije imenovala je juče Sašu Vukadinovića za direktora
Bezbednosno-informativne agencije (BIA), saopštio je na konferenciji za
novinare posle sednice Vlade ministar Oliver Dulić. Dulić je rekao da su svi
članovi Vlade uvereni da će Vukadinović efikasno obavljati svoj posao.
Vukadinović je do sada obavljao dužnost načelnika Uprave za izvršenje zavodskih
sancija. Bio je načelnik SUP-a, a zatim i Policijske uprave u Kruševcu. Tokom
2003. godine, u policijskoj akciji “Sablja”, kao načelnik policije u Kruševcu
učestvovao je u hapšenju vođe kruševačkog klana Zorana Jotića Jotke i njegove
grupe. Radio je i na otkrivanju Jotićevog pokušaja da iz Centralnog zatvora u
Beogradu podmiti sudiju Vrhovnog suda Srbije LJubomira Vučkovića da bi bio
pušten na slobodu. Za direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija pri
Ministarstvu pravde postavljen je u junu 2007. godine. Vukadinović je
svojevremeno bio član Izborne komisije za izbor poslanika u Veće republika u
Saveznoj skupštini, a ubrzo potom je postao i član Nadzornog odbora za
sprovođenje izbora. Kadar je Demokratske stranke i ono što se, po najavama, od
njega očekuje jeste reformisanje bezbednosnog sektora.

Antrfile :

============================