Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 8.7.2008
Novina : Danas
Strana : 9
Autor : RODOLJUB ŠABIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Komentar



I ŠTETA I SRAMOTA

Neophodan drugačiji odnos vlasti prema antikorupcijskim organima

Rodoljub Šabić

LiČni stav

„Privreda i celo društvo suočeni su sa velikim problemima u vezi sa korupcijom.
Veoma su visoki procenti privrednih subjekata koji su primorani na korupciju i
onih koji, zato što na nju nisu pristali, snose veliku štetu ili propadaju.
Korupcije ima svuda a posebno u zdravstvu, pravosuđu i izvršnoj vlasti. Tolika
je da se može suzbijati samo uz trajnu i koordiniranu saradnju svih organa i
tela sa odgovarajućim nadležnostima.“
Gore navedene ocene imao sam prilike da vidim u izveštaju s velikog
antikorupcijskog skupa koji je nedavno održan u Zagrebu, uz učešće predstavnika
svih antikorupcijskih organa i tela Hrvatske. Na njemu je, pored ostalog, iznet
i podatak da, zbog korupcije, njihova privreda gubi godišnje milijardu i
trista miliona dolara.
Izveštaj sa pomenutog skupa bio mi je zanimljiv, pre svega zato što ocene koje
sadrži snažno asociraju na naše prilike i veoma liče na one koje se kod nas
često čuju. I naravno, zato što provociraju pitanje - kolika je šteta od
korupcije kod nas? Upuštanje u pretpostavljanje iznosa te štete kod nas, uz
korišćenje na primer hrvatskog parametra, moglo bi biti zanimljiv logički
eksperiment. Ne toliko zbog toga što bi doveo do nekog bar približno tačnog
iznosa, već više zbog toga što bi neminovno podsetio na neke stvari na koje se
nedopustivo često zaboravlja.
Logična je pretpostavka da između dve zemlje, ona čiji stepen korupcije
objektivni posmatrači percipiraju kao veći, a sama je veća, sa više stanovnika
i većim društvenim proizvodom, svakako mora, bar u apsolutnim iznosima, da trpi
znatno veću štetu. Osim, razume se, ako ubrzano ne uspostavlja i razvija
potrebne, snažne antikorupcijske mehanizme.
Što se tiče mesta i ocene na Globalnom indeksu percepcije korupcije (CPI),
Srbija je na ovom u svetskim razmerama autoritativnom indeksu koji rangira
gotovo sve zemlje sveta, ocenjujući korupciju u njima ocenama od 0 do 10,
završila 2007. godinu na deobi 83-87 mesta, sa ocenom 3,4. Da bismo znali šta
tih 3,4 stvarno znači, dobro je da se podsetimo na neke stvari. Srbija se prvi
put na CPI-u pojavila 2000. s katastrofalnom ocenom 1,3. Sledeći put rangirana
je 2003. sa ocenom 2,3, da bi u naredne tri godine popravljala ocenu na 2,7, pa
2,8, pa 3,0. Za 2007. dobili smo pomenutih 3,4. Neki relativiziraju ovaj
poslednji „skok“ tvrdnjama da je posledica činjenice da se ocena ne odnosi na
teritoriju Kosova, a prvi put je odvojeno tretirana i Crna Gora, a oba ova
subjekta imaju sa korupcijom i ozbiljnije probleme od naših. Ali, kako bilo da
bilo, ova ocena ima nespornu vrednost kao najviša koju smo do sada dobili i kao
ocena koja nam je omogućila najbolji plasman koji smo do sada imali.
Naravno, treba znati i to da je još uvek reč o veoma lošoj oceni koja je jako
daleko od takođe ni slučajno naročito dobrih 4,1 koje je zaradila Hrvatska, a
još dalje od 5,0, što je prva ocena koja se smatra prihvatljivom.
Naše stanovništvo je, zna se, daleko brojnije od hrvatskog. Statistika kaže da
Srbija ima desetak miliona stanovnika, odnosno preko sedam i po miliona bez
KiM, dakle u svakom slučaju znatno više od približno četiri i po miliona,
koliko ima Hrvatska. Tako, mada susedi imaju mnogo veći društveni proizvod po
glavi stanovnika, imamo i za bar desetak milijardi dolara veći ukupan društveni
proizvod od njih.
Što se naših antikorupcijskih organa i tela tiče, u javnosti je prilično dobro
poznato da svi oni rade u „neadekvatnim uslovima“. Manje je poznato šta to
stvarno znači. Nemam volje, a mislim da nema ni potrebe da se upuštam u
elaboriranje konkretne situacije svakog, sa, bar na papiru, podugačkog spiska
raznih naših organa koji, u preventivnoj ili represivnoj sferi antikorupcijskog
delovanja, imaju neku manju ili veću ulogu.
Za ovu priliku biće dovoljno osvrnuti se na neke činjenice koje govore u kakvim
uslovima deluju dva veoma važna antikorupcijska organa - Uprava za javne
nabavke i Državna revizorska institucija. Prva radi u prostornim uslovima koji
bi se slobodno mogli nazvati katastrofalnim. Druga „radi“ bez ikakvih.
Četrdeset zaposlenih u Upravi za javne nabavke, uključujući i ljude Komisije za
zaštitu prava ponuđača na tenderima za javne nabavke, radi u prostoru od 160
kvadratnih metara. A Državna revizorska institucija nema ni to, nema nijednu
prostoriju koju bi mogla nazvati svojom. Bilo bi dobro uporediti ove (ne)uslove
sa uslovima u kojima deluju neki drugi državni organi, čiji racio postojanja
nije uvek lako shvatiti, ili organi koji su do juče bili sasvim mali a čija
struktura je hipertrofirala, pre svega kroz broj funkcionera najrazličitijeg
ranga. Neshvatljivo je da ljudi iz izvršne vlasti čija je obaveza da obezbede
uslove za nesmetan rad organa čije delovanje nam već štedi ili bi moglo
uštedeti još stotine miliona evra, ovakvo stanje tolerišu ne mesecima, već
godinama. Bar dva veoma dobra razloga ne samo da govore, nego „vrište“ protiv
takvog odnosa. Jer, ne samo zbog štete, kolika god da je, već i zbog sramote,
krajnje je vreme da se to, konačno promeni. Autor je poverenik za informacije

Antrfile :

============================




Datum : 8.7.2008
Novina : Alo!
Strana : 2
Autor : MILAN BEČEJIĆ
Tema : Dostupnost informacija, Pristup informacijama o finansiranju političkih
partija
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



L U MUS I U GUZ

MILAN BEČEJIĆ direktor RTV Šabac

Kad, recimo, novinar hoće da isprovocira lidera bilo koje političke partije u
Srbiji, dovoljno je da mu postavi dva „nepristojna" pitanja: koliko njegova
stranka ima članova i kako se finanslra. Većina će reći da preživljavaju
zahvaljujući članarini i velikodušnim donatorima. Novac koji im stiže iz
državnog budžeta malo ko će da pomene jer se on podrazumeva kao normalno,
redovno finansiranje. Otuda me je zapanjila odluka države da 13 stranaka kojima
je „greškom" 2006. uplaćeno ukupno 750.000 evra ove pare vrate u ratama i bez
kamate! Dakle, političke partije funkcionišu po onoj narodnoj - ,,i u mus i u
guz"! Em im zakon (jedva donet tri godine posle 5. oktobra) već četiri godine
omogućuje da primaju donacije od fizičkih i pravnih lica, em se koriste
državnim jaslama čak i na ovaj način gde se država postavlja kao najbolja banka
na svetu. Pri čemu nema provere da li iko poštuje zakon. Član 20, recimo,
propisuje koliko se može utrošiti novca u kampanji, uz sankciju da će za
prekršaj • (!! nije li reč o krivičnom delu) morati da plati dvostruki iznos od
dozvoljenog! Kako sad da u ovom kontekstu razmišljam o, recimo, Čedi Jovanoviću
i njegovom LDP, koji je firmi koju vodim još iz predsedničkih izbora ostao
dužan skoro 10.000 evra? Kaže mi osoba iz njegove stranke da je to sitnica, jer
ukupno duguju preko milion evra. Molio sam boga da uđu u vlast, ne bi li
ispeglali bar ove „sitne" dugove. Sad uzalud očekujem šta će odlučiti
Trgovinski sud (a zašto Trgovinski?!). Jer ukoliko neka stranka bude
pravosnažno kažnjena za prekršaj gubi pravo na javno finansiranje u narednoj
godini. Pa ko će sad da kazni Čedu kad se od LDPa očekuje podrška na
republičkom, pogoto vo na nivou Beograda? Jasno je da je postojeći Zakon o
finansiranju političkih partija samo demokratski privezak. Tokovi javnog i
tajnog finansiranja i dalje su tabu, a nema nade da će neka vrana drugoj zbog
toga vaditi oko proveravajući ima li pranja para ili korupcije, ko trguje i
kupuje moć i uticaj donirajući jednu ili, istovremeno, više stranaka...? A ovde
čuči jedan od najvažnijih razloga zašto je politika u Srbiji postala
najunosniji biznis i sudbina umesto života.

Antrfile :

============================




Datum : 8.7.2008
Novina : Alo!
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Potencijalni sukob javnog i privatnog interesa
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



POBEDNIK

ŽARKO OBRADOVIĆ
Pre izbora za ministra podneo ostavku na mesto dekana na „Megatrendu" da ne bi
došao u sukob interesa

Antrfile :

============================




Datum : 8.7.2008
Novina : Press
Strana : 5
Autor : M. DOBROMIROVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



CEKIĆ I VASIĆ ODBIJAJU DA SAZOVU SEDNICU SAVETA RRA

BEOGRAD - Republička radiodifuzna agencija nalazi se skoro u potpunoj blokadi
jer predsednik Saveta RRA Nenad Cekić i njegov zamenik Aleksandar Vasić
odbijaju da sazovu sednicu Saveta, koju zahteva većina njegovih članova,
saznaje Press. Članovi Saveta su ogorčeni što je bez njihovog znanja objavljen
oglas u kome se poziva na prijavu kandidata za novi Upravni odbor RTS-a.

- Tri člana RRA danima zahtevaju hitan sastanak Saveta, međutim Cekić i Vasić
odbijaju da ga zakažu! Članove interesuje zašto su Cekić i Vasić prekršili sve
zakonske obaveze i sami odlučili da raspišu konkurs, kao i zašto oglas pod
hitno nije povučen posle oštre reakcije medija, stručnjaka i samog RTS-a - kaže
za Press izvor blizak Savetu.
Pressu je u RTS-u nezvanično rečeno da je UO ove kuće mislio upravo na Nenada
Cekića i Aleksandra Vasića kada je podneo krivičnu prijavu protiv NN lica iz
RRA.
- Očigledno je da neko falsifikuje odluke RRA, a pošto je lažni konkurs u
medijima potpisao Cekić, on je prvoosumnjičeni za taj falsifikat! UO RTS-a
traži intervenciju okružnog javnog tužioca, ali i poverenika za informacije
Rodoljuba Šabića, koji mora da utvrdi da li je uopšte održan sastanak Saveta
RRA na kome je bilo reči o izboru novog UO, kako su glasali članovi Saveta i da
li postoji zapisnik! Međutim, tužilac još nije pozvao Cekića i Vasića da daju
izjavu, a Šabić se nije oglasio - kaže naš izvor iz vrha RTS-a.
Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić kaže da ovaj slučaj „nije posao za
analitičare, političare ili novinare“.
- Ovo je nadležnost visokospecijalizovane medicine i kriminalističke policije -
rekao nam je kratko Tijanić.
Bivši član Saveta RRA i profesor FPN-a Miroljub Radojković tvrdi za Press da se
iza oglasa za nove članove UO krije smena Aleksandra Tijanića.
- Stvar je više nego jasna, reč je o pokušaju smene Tijanića! Sad, pošto samo
Upravni odbor RTS-a može da smeni direktora, Savet RRA radi na tome da sruši
ceo mehanizam kako bi ga smenio, ili da upozori UO „ili ćete smeniti Tijanića,
ili ćete vi biti smenjeni“! - objašnjava Radojković. On kaže da je razlog zašto
se ovo radi vrlo jednostavan.
- Došla je nova vladajuća koalicija, koja hoće da smeni Tijanića! Ali, UO RTS-a
postoji upravo da bi sprečio direktan upliv politike u Javni servis - kaže
Radojković.
Profesor FPN-a Rade Veljanovski, jedan od pisaca Zakona o radiodifuziji, kaže
da RRA ne može da smenjuje članove UO „kada se nekome prohte“!
- Ako postoji neki razlog za to, on se prvo mora obrazložiti Savetu RRA, a
potom UO RTS-a. Naravno, ni javnost se ne sme zaobići jer je reč o javnom
servisu. Pitanje je ko je inicirao taj oglas! U medije je procurela informacija
da je to učinio Nenad Cekić, ali to po zakonu jednostavno nije moguće - kaže
Veljanovski.

Antrfile :

============================



Datum : 8.7.2008
Novina : Ekonomist
Strana : 12
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



PREDSEDNICA SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać izjavila je da vlada
DS-SPS pokazuje da Srbija nije imala odlučan prekid sa periodom od 2000.
godine. “Nije se radilo na izgradnji institucija, nije bilo pitanja
odgovornosti za ono što nam se desilo, nisu reformisane tajne službe, nisu
otvoreni dosijei”, rekla je Baraćeva i dodala da se SPS još nije reformisao
niti je spreman da preuzme odgovornost za ono što je radio.

Antrfile :

============================




Datum : 8.7.2008
Novina : Ekonomist
Strana : 12
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



REPUBLIČKOJ IZBORNOJ KOMISIJI

Republičkoj izbornoj komisiji dostavljeni su izveštaji stranaka i koalicija o
utrošenim sredstvima u kampanji za parlamentarne izbore održane 11. maja.
Očekuje se da RIK odredi revizora, koji treba da obavi kontrolu podnetih
izveštaja, a rok za to je 90 dana od dana podnošenja izveštaja. RIK je saopštio
da je za troškove sprovođenja i organizovanja oba kruga predsedničkih izbora u
Srbiji ukupno utrošeno 902,7 miliona dinara.

Antrfile :

============================