Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 2.7.2008
Novina : Pravda
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



POZITIVNA OCENA POVERENIKU ŠABIĆU

Služba Poverenika za informacije od javnog značaja za tri godine rada
uspostavila je novi državni organ čiji je rad dobio dobre ocene i formalna
priznanja domaćih i stranih eksperata, Saveta Evrope i OEbSa, udruženja
novinara i građana. Služba Poverenika za informacije od javnog značaja Srbije u
protekle tri godine, od registrovanih 4.668 predmvta, većinom žalbi, rešila je
3.928, saopšteno je iz poverenikovog kabineta.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Komentar



CRNE LISTE

komentari

Nemanja Nenadić „Transparentnost Srbija“

„Crne liste“ su antikorupcijska mera s primenom u raznim oblastima i različitim
dejstvom - od zakonom uređenog uskraćivanja nekog prava onima koji se na toj
listi nađu do stavljanja na „stub srama“, što treba da ukaže građanima i
potencijalnim partnerima s kim imaju posla. Mere će biti uspešnije ukoliko je
broj „ocrnjenih“ manji i ukoliko je lista dostupna onima koji imaju načina da
imenovane kazne. Kada kršenje pravila i samo postane pravilo, veće su šanse da
se krivci provuku neopaženo. Takođe, ukoliko informacije o imenovanima nisu
lako dostupne, oni će proći bez štetnih posledica.
I sada se ove mere ponegde koriste, bilo na osnovu samog zakona (npr. kada
Odbor za rešavanje o sukobu interesa izrekne meru javnog objavljivanja
preporuke za razrešenje funkcionera (podnošenje ostavke, odluke o povredi
zakona)) bilo kao sredstvo da se preko javnog mnenja utiče na poštovanje zakona
(npr. kada poverenik za informacije objavi koji organi vlasti odbijaju da
izvrše konačna rešenja).
U javnim nabavkama bi ta mera mogla da bude posebno delotvorna. Kada bi
naručioci pomnije pratili izvršenje ugovora o nabavkama i predanije štitili
javne fondove, češće bi sudski gonili firme zbog neadekvatnog izvršenja ugovora
o nabavci. Uvid u listu takvih nesolidnih partnera, uz odgovarajuću zakonsku
odredbu, mogao bi da bude od koristi i ostalim naručiocima – da znaju s kim ne
treba da ulaze u posao nabavke.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : TANJA NIKOLIĆ ĐAKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



SRBIJA PUT DO POŽEGE MOŽE DA GRADI IZ NIP

Stručnjaci smatraju da bi nova koncesija bila gubljenje vremena

Sredstva bi obezbedili delom iz budžeta, ali i zaduživanjem putem kredita i
izdavanjem obveznica - kaže Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra za ekonomiju i
regionalni razvoj

Srbiji je autoput Horgoš-Požega neophodan, smatraju ekonomski stručnjaci. Oni
su ubeđeni da država ima snage da krene u njegovu izgradnju vrlo brzo,
obezbeđujući sredstva iz Nacionalnog investicionog plana ili putem zaduživanja
kroz povoljne kredite ili Fondove EU. Novi tender, prema mišljenju stručnjaka,
odložio bi izgradnju u nedogled.

- Finansijska konstrukcija mogla bi da bude zatvorena do kraja godine, a posao
bi mogao da počne 1. 1. 2009. godine, kao što je predvideo i koncesionar.
Sredstva bi obezbedili delom iz budžeta, ali i zaduživanjem putem kredita i
izdavanjem obveznica. To znači da u slučaju raskidanja koncesionog ugovora sa
austrijskim konzorcijumom „Alpina Por“, početak izgradnje autoputa Horgoš-
Požega ne bi bio odložen - kaže Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra za ekonomiju i
regionalni razvoj.
Za izgradnju ovog puta, kako je već planirano, neophodno je oko milijardu i
dvesta miliona evra. Zaduženost Srbije je 30 odsto u odnosu na bruto dohodak, a
kriterijum EU je zaduženost u odnosu na bruto dohodak do 60 odsto.
- Kao država, relativno malo smo zaduženi i to nam daje prostor da na ovaj
način delom zatvorimo tu finansijsku konstrukciju - kaže Ćirić.
Prodajom evro obveznica za izgradnju autoputeva u Srbiji već je predviđeno da
se obezbedi od četiri do pet milijardi evra u naredne četiri godine. A, kako je
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, najavio, probna serija tih obveznica biće
emitovana u vrednosti od 500 miliona evra. Inače, u budžetu za 2007. godinu za
koridor 10 već je planirano 220 miliona evra. A samo je mali deo, kako je
Dinkić već rekao, potrošen.
Za razliku od Dinkića, vicepremijer Božidar Đelić nije spreman da se izjašnjava
na koji način bi država sama mogla da finansira izgradnju autoputa Horgoš-
Požega pre no što nova vlada odluči hoće li poništiti ugovor sa koncesionarom.
- To je ozbiljno pitanje koje mora da razmatra nova vlada. To ne može biti
odluka tehničke vlade. Nova vlada će se izjasniti da li će poništiti ugovor na
osnovu ponuda „Dojče banke“. Još nisam video koje su to izmene u ugovoru koje
predlažu i u kojoj meri odstupaju od prvobitnog ugovora. Ukoliko su odstupanja
velika, to bi trebalo da znači da nema ništa od te koncesije. Ali tek nakon
uvida u dokumenta, mogu da odgovaram i na pitanje da li bi država i na koji
način mogla da finansira izgradnju tog puta - kaže Đelić za „Blic“.
Ekonomista Stojan Stemenković bezrezervno podržava stav Ministarstva ekonomije
i regionalnog razvoja i kategoričan je da nova vlada treba da poništi ugovor o
koncesiji. Kaže da je koncesija dobra stvar samo u slučaju da postoji
koncesionar koji će preuzeti sav rizik na sebe, a da „Alpina Por“ traži izmenu
koju ne treba prihvatiti. Ubeđen je da država može sama da finansira izgradnju
ovog autoputa, ali da prethodno treba da proceni prioritete, imajući u vidu
koridor 10.
- Država treba da ulaže u izgradnju tog autoputa ako se proceni da je potreban
i isplativ. U budžetu nema novca za to, on je u teškoćama i bez tog izdatka.
Ali, novac bi mogao da se nađe iz Nacionalnog investicionog fonda, iz prihoda
od privatizacija - kaže Stamenković.
Saša Đogović, ekonomista, takođe podržava ideju da se država upusti u taj posao
zaduživanjem u inostranstvu, poput Hrvatske, koja je na taj način, u roku od
svega tri godine, izgradila sopstvenu infrastrukturu i 250 kilometara autoputa
Zagreb-Split.
On smatra da bi novi tender oduzeo još dodatne godine, a da, ukoliko vlada
odbaci ovaj ugovor sa austrijskim konzorcijumom, mora da reaguje vrlo brzo i po
najpovoljnijim uslovima dođe do kreditnih sredstava fondova EU da bi izgradila
infrastrukturu u Srbiji.
- Primaran je koridor 10, ali je svakako značajan i ovaj autoput. U budžetu
nemamo dovoljno novca ali ulaskom u kreditni aranžman mogli bismo da dođemo do
sredstava i završimo koridor 10 kao prioritet, a zatim da se upustimo u
izgradnju tog autoputa - kaže Đogović.
Naši sagovornici napominju da je Ibarska magistrala - „magistrala smrti“ -
izuzetno opterećena ruta, a da su putevi takođe neophodni za razvoj i rast naše
privrede i da zato država mora da obezbedi izgradnju infrastrukture koristeći
razne metode, od izdavanja akcija od vrednosti, do izdvajanja iz NIP-a.
Ministarstvo ekonomije, da podsetimo, dostavilo je predlog Vladi da poništi
ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš -Požega sa austrijskim
konzorcijumom „Alpina Por“, jer je koncesionar, umesto da dostavi dokaz da je
sposoban da finansira projekat, postavio dodatnih devet uslova. Između ostalog,
traže da država garantuje minimalan protok vozila na deonici puta na kojem bi
koncesionar trebalo da naplaćuje putarinu - u slučaju podbacivanja planiranog
protoka, država, odnosno, poreski obveznici bi plaćali nadoknadu - kao i
odlaganje roka za koncesiju sa 25 na 30 godina.

Antrfile : Ugovor pun skandaloznih rešenja

Čitav niz skandala prati koncesiju za autoput Horgoš-Požega i nejasne odredbe
ovog milionskog ugovora. Misterija je pratila vrednost ugovora. Postojalo je
više verzija ugovora. Prva je predviđala da koncesionar položi garancije od 150
miliona evra. U opštem delu ugovora date su garancije od samo 10 miliona evra.
Ključni aneksi ugovora (3, 4, 5, 11 i 12), „srž te koncesije“, skrivani su od
javnosti, kao i odgovor na pitanje da li je pojas zemljišta oko puta koji
pripada koncesiji jedan, deset ili sto metara. Onaj ko ima tu informaciju može
dobro da zaradi preprodajom zemljišta u budućnosti. Osim toga, ugovorom je
direktno omogućeno da koncesionar autoput gradi novcem koji se već naplaćuje na
naplatnim rampama i koji će se ubirati kako koja deonica bude završavana. Vlada
Srbije sklopila je posao sa konzorcijumom „FCC - Alpina“, ali se ubacio sa 50
odsto udela i austrijski „Por“. To je faktički značilo da će za obaveze
preuzete ugovorom odgovarati ne oni koji su obaveze preuzeli, nego neko sasvim
drugi, čime je obesmišljen koncept koncesije.

Barać: Jednostrani raskid ugovora nije moguć

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać preporučila je da se
formira tim stručnjaka koji će proučiti ugovor o koncesiji za izgradnju
autoputa Horgoš-Požega i predložiti kako da Srbija izađe sa što manje štete iz
tog ugovornog odnosa. „Ne postoji mogućnost jednostranog raskida koncesionog,
kao ni bilo kod drugog ugovora. Ugovorne strane mogu zatražiti raskid ugovora,
o čemu odlučuje nadležni sud“, rekla je Baraćeva za agenciju Beta. „Sada su
građani Srbije uvereni da su postojali razlozi zbog čega su se krili detalji
koncesionog ugovora. Javnost konačno mora da zna šta piše u svim aneksima
ugovora i o obavezama države u slučaju da se koncesija realizuje ili se raskine
ugovor“, rekla je Barać.

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Blic
Strana : 5
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



VRAĆAJU PARE IZ 2006.

Stranke

Ministarstvo finansija postiglo je dogovor sa parlamentarnim strankama koje su
iz budžeta za 2006. dobile višak od oko 750.000 evra da im se od 1. jula od
sredstava koja im pripadaju za ovu godinu odbije prva rata duga, rečeno je juče
Tanjugu u tom ministarstvu. Pojedine političke partije saglasile su se da im se
dug odbija u jednakim mesečnim ratama, dok su ostale zatražile da odjednom
namire dug ili da novac vraćaju u šest mesečnih rata do kraja godine.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Danas
Strana : 7
Autor : R. D.
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



TRI GODINE RADA POVERENIKA ZA INFORMACIJE

Beograd - Poverenik za informacije od javnog značaja obeležio je juče tri
godine rada, tokom kojih je njegova služba rešila gotovo 4.000 predmeta,
uglavnom žalbi. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
usvojen je 2. novembra 2004. godine, 22. decembra te godine je Rodoljub Šabić
izabran za poverenika, ali je on uslove za rad dobio tek 1. jula 2005. godine.
Od tada je registrovano 4.668 predmeta, a rešeno 3.928. Oko 90 odsto onih
kojima su prethodno bile uskraćene informacije od javnog značaja, dobili su ih
posle obraćanja Povereniku za informacije. U nekoliko procenata, ukazuje se u
saopštenju, kad informacije nisu dobijene ni po nalogu Poverenika, razlog je to
što Vlada Srbije, čija je to zakonska obaveza, nije aktivirala mehanizme za
obezbeđenje izvršenja odluka Poverenika, saopšteno je iz kancelarija Rodoljuba
Šabića.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Danas
Strana : 9
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Komentar



POHLEPA IZNAD NAČELA

komentar

Nakon što su podeljeni ministarski resori u novoj vladi, na red je stigla
podela partijskog plena u javnim preduzećima i državnim agencijama i
direkcijama. Kojoj političkoj stranci će koje javno preduzeće pripasti već je
redovno pitanje koje prati formiranja svake nove vlasti u Srbiji. Javna
preduzeća su mesto za uhlebljenje lojalnih funkcionera, ali i ventil preko
kojeg partije iz državnih resursa ispumpavaju novac za svoje potrebe. Reč je,
odmah budimo jasni, o delovanju na ivici zakona, koje ponekad tu ivicu pređe i
završi kao čisti kriminal, težak milione evra.
Političari nove vladajuće koalicije za sada negiraju da se u pregovorima stiglo
do podele fotelja u javnim preduzećima. Važni su principi i politika koju će
nova vlada voditi za dobro građana, kažu oni. Ipak, kako je Danasu potvrdio
Dragan Marković Palma, „na osnovu toga koliko je koja stranka iz koalicije
dobila glasova na izborima, biće podeljena i mesta u upravnim odborima“.
Nekakvih razgovora je, dakle, ipak bilo. Pri formiranju prošle vlade račun je
bio jednostavan: u odnosu na izborne rezultate, od ukupno 30 preduzeća DS-u je
pripalo 15, DSS-u 10, a G17 Plus - pet. Sada će posao biti malo složeniji. Novu
vladu činiće ukupno devet partija, a podržaće je i Mađarska koalicija. Biće
zanimljivo pratiti političko-matematičke operacije koje će stranački
pregovarači izvesti u potrazi za „pravednim“ rešenjem.
Partijski ljudi, skriveni iza floskula, ne znaju da objasne zašto još nije
uvedeno obavezno raspisivanje konkursa za direktorske pozicije. Pa da se jave
najstručniji za restrukturisanje EPS-a i NIS-a, za privatizaciju Jata, za
modernizaciju železnica i puteva. Stranački kadrovi, slabo zamaskirani
parolama, nikako da kažu da se odriču prihodovanja od članstva u upravnim
odborima, gde se plate tretiraju kao najstroža državna tajna. Administrativni
odbor Skupštine Srbije tek je po reagovanju poverenika Rodoljuba Šabića uspeo
da izboksuje podatke o primanjima jednog broja državnih nameštenika u
preduzećima, agencijama i direkcijama. Pa se saznalo da direktor Aerodroma
„Nikola Tesla“ zarađuje gotovo 400.000 dinara, direktori Jata i Elektromreža
gotovo 300.000, dok je kod ostalih raspon plata od oko 120.000 do preko 200.000.
Dok se ne izvrši privatizacija, dok se broj agencija i direkcija ne svede na
minimum, dok stručnjaci putem konkursa ne dođu na odgovorna mesta i dok se ne
obezbedi puna javnost finansiranja političkih stranaka, građani će imati
mnoštvo dobrih razloga da sumnjaju u poštenje političara i da veruju u njihovu
pohlepu i potkupljivost.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Danas
Strana : 18
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



MADE IN VRANJE

artičoke

MADE IN VRANJE - Dragomir Dragan Tomić „Simpo“ (tehnologija jedne karijere),
knjiga o biznis autokratiji na jugu centralne Srbije, autora Vojkaa Ristića,
novinara Danasa, biće predstavljena danas u podne, u press sali Media centra
Niš. O knjizi govore, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica
Barać, advokat i raniji predsednik Komisije za ispitivanje odgovornosti za
kršenje ljudskih prava Sima Radulović, Radoman Irić, dopisnik Agencije Beta i
RTV B92 iz Pčinjskog okruga i autor.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Danas
Strana : 4
Autor : L. VALTNER
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj



PARTIJE NISU PRIMETILE PROMENU NA RAČUNU

Ministarstvo finansija počelo da vraća u državnu kasu višak novca koji su
stranke dobile iz budžeta za 2006.

Naš list je juče iz Ministarstva prvi put dobio zvaničnu računicu koliko je
koja politička stranka dobila više novca nego što joj prema zakonu pripada

Beograd - Ministarstvo finansija juče je počelo da s računa skida novac
strankama koje su dobile višak od oko 750.000 evra iz budžeta za 2006. godinu,
rečeno je Danasu u tom ministarstvu. Prema ranijim informacijama koje smo
dobili iz resornog ministarstva strankama će se, počevši od 1. jula, u narednom
periodu od svake mesečne transakcije odbijati deo duga, kako bi sve bilo
obavljeno do kraja ove godine u šest jednakih mesečnih rata.
Naš list je juče iz Ministarstva prvi put dobio zvaničnu računicu koliko je
koja politička partija dobila više novca iz državne kase nego što joj pripada
prema Zakonu o finansiranju stranaka. Reč je o više od 60 miliona dinara, koje
tadašnje parlamentarne partije duguju državi i građanima Srbije. Najveći dužnik
je Srpska radikalna stranka, sa oko 17 miliona dinara. Sledi DSS sa 11,3
miliona, zatim DS - 7,6 miliona, G17 plus - 7,3 miliona, SPS - 5,6 miliona, SPO
- 3,9 miliona, Nova Srbija - 3,2 miliona, Socijaldemokratska partija 2,1
milion, Građanski savez - 1,9 miliona i na kraju Socijaldemokratska unija,
Socijalno-liberalna partija Sandžaka i Bošnjačka demokratska partija Sandžaka
sa po 1,7 miliona dinara.
Kako je Danasu poručeno iz DSS-a i Nove Srbije, oni za sada nisu primetili
nikakve promene na žiro-računu koje bi ukazivale da je odbijen navedeni dug.
Informaciju o tome da li je DS-u smanjen iznos na računu nismo dobili jer
portparol Jelena Trivan, na koju nas je uputio Marko Đurišić, predsednik
Izvršnog odbora, nije odgovarala na telefonske pozive.
Esad Džudžević, predsednik Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka, kaže za
Danas da je ova stranka svoj dug već počela da isplaćuje.
- Nemam informaciju da li nam je danas skinuto s računa, ali pretpostavljam da
ćemo ući u dinamiku Ministarstva finansija i da će nam se skidati kao i ostalim
strankama. Mi smo se s Ministarstvom i dogovorili da do kraja godine dug bude
isplaćen u jednakim mesečnim ratama - rekao je Džudžević.
Iako je naš list prošle nedelje iz stranke G17 plus dobio informaciju da će s
Ministarstvom finansija dogovoriti način na koji će ova stranka vraćati novac,
juče se Suzana Grubješić, članica Predsedništva stranke, u G17 zadužena za
finansije, nije javljala na telefon.
Kako je ranije rečeno Danasu, nakon što je postojanje viška i zvanično
utvrđeno, strankama je prosleđen dopis u kojem im je ponuđena mogućnost da
vrate ceo iznos ili da im se s računa skida deo po deo novca. Danas je saznao
da su Ministarstvu odgovorile Demokratska stranka, Bošnjačka demokratska
partija Sandžaka, DSS i Nova Srbija, koje su se izjasnile da im se mesečno
odbija višak dobijenog novca.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Press
Strana : 8
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



ŠABIĆ: PONOSNI NA POHVALE

BEOGRAD - Služba poverenika za informacije od javnog značaja za tri godine rada
uspostavila je novi državni organ, čiji je rad dobio dobre ocene i formalna
priznanja domaćih i stranih eksperata, Saveta Evrope, Evropske unije i OEBS-a,
udruženja novinara i građana, saopštio je kabinet poverenika.
Ističući da su pozitivni rezultati ostvareni u neadekvatnom prostoru, sa
nekoliko puta manjim brojem saradnika i uz značajno manji utrošak budžetskih
sredstava u odnosu na predviđene, poverenik Rodoljub Šabić je ocenio, međutim,
da nije dobro što se rad u neadekvatnim uslovima negativno odražava na ažurnost
delovanja poverenika.

(Tanjug)

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Press
Strana : 10
Autor : R. Ž. MARKOVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



OBVEZNICAMA DO AUTOPUTA

BEOGRAD - Finansiranje autoputa Horgoš-Požega državnim obveznicama (bondovima),
kao što namerava ministar ekonomije Mlađan Dinkić, trenutno je najrealnije, s
obzirom na visoke bankarske kamate u svetu i nedostatak sredstava u srpskom
budžetu! Ekonomisti, međutim, upozoravaju da bi trebalo pažljivo odabrati
trenutak kada ponuditi obveznice na tržište.

Pomoćnik ministra ekonomije Nebojša Ćirić objašnjava za Press da bi prodaja
državnih obveznica verovatno bila povoljnija nego uzimanje kredita od stranih
banaka
- Umesto da se zadužimo kod neke banke i plaćamo kamate, možemo da izdamo
emisiju državnih obveznica. Kupac bi, na primer, posle nekoliko godina mogao da
vrati državi te obveznice i uz to dobije određenu kamatu. To bi nas verovatno
jeftinije koštalo nego kamata koju bismo plaćali na klasičan kredit - objasnio
je Ćirić.
Jednostavnije objašnjeno, ako je kamata kod neke banke 10 odsto godišnje,
Srbija bi mogla da izda emisiju obveznica gde bi kupcu obećala kamatu od pet
odsto posle određenog vremena. Tako bismo dobili novac za gradnju autoputa, a
umesto da platimo 10 odsto banci, platili bismo pet odsto donosiocu obveznice.
Ekonomisti smatraju da je ovaj način dobar za finansiranje autoputa Horgoš-
Požega, ali da treba biti i jako oprezan. Milan Kovačević navodi da bi Srbija
sigurno mogla da proda bondove, ali je pitanje po kojoj ceni i uz koju kamatu.
- Mogli bismo, na primer, da izdamo jednu emisiju deonica u vrednosti od 1,5
milijardi evra, koliko košta izgradnja puta, sa rokom dospeća od 25 godina. To
je sličan rok kao kod koncesije i takođe bismo gradili tuđim novcem. A mogli
bismo da izdamo i više manjih emisija, na primer po 300 ili 500 miliona evra.
Te obveznice mogli bi da kupuju i stranci i naši građani - kaže Kovačević. On
smatra da bi najbolje bilo kombinovati finansiranje, delom iz budžeta, a delom
od obveznica i kredita.
Kamatne stope u svetu stalno rastu, a najveći investitori sve više se okreću
ulaganjima u istočne zemlje, pa ekonomisti smatraju da bi se lako moglo desiti
da Srbija bude prinuđena da kupcima ponudi veće kamate na naše obveznice kako
bi mogla da ih privuče. Tako profesor sa Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić kaže
da treba pažljivo odabrati trenutak kada bi se obveznice pustile na tržište.
- Srbija ima nizak kreditni rejting BB minus. Znači da bi zbog visoke premije
rizika verovatno i kamata na bondove bila visoka. Obveznice jesu dobre za
finansiranje autoputeva, ali zbog finansijskih tendencija u svetu nije
najpovoljniji trenutak za tako nešto. Ako se krene na ovaj korak, treba dobro
proceniti trenutak kada ponuditi obveznice na tržištu - navodi Đukić.

Antrfile : BaraĆ: Sporazuman raskid

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać preporučila je juče
da se formira tim stručnjaka koji će proučiti ugovor o koncesiji za izgradnju
autoputa Horgoš-Požega i predložiti kako da Srbija izađe sa što manje štete iz
tog ugovornog odnosa. Prema njenoj oceni, najbolje bi bilo da se taj ugovor
raskine sporazumno.
- Srbija je već imala velike troškove u pripremi koncesije i najmanje joj treba
još jedan dugotrajan spor pred međunarodnom arbitražom - naglasila je
predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

Hrvatski model

U regionu je već bilo sličnih primera finansiranja autoputeva iz državnih
obveznica. Tako se u Hrvatskoj oko 55 odsto puteva finansiralo iz budžeta, 30
odsto od kredita Evropske banke, dok je oko 15 odsto finansirano od domaćih
kredita i državnih obveznica. Hrvatska je sa realizacijom izgradnje puteva
krenula od 2000.

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Biznis
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



NE POSTOJI MOGUĆNOST JEDNOSTRANOG RASKIDA KONCESIJE

BEOGRAD - Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać preporučila
je juče da se formira tim stručnjaka koji će proučiti ugovor o koncesiji za
izgradnju autoputa Horgoš-Požega i predložiti kako da Srbija izađe sa što manje
štete iz tog ugovornog odnosa.
- Ne postoji mogućnost jednostranog raskida koncesionog, kao ni bilo kod drugog
ugovora. Ugovorne strane mogu zatražiti raskid ugovora, o čemu odlučuje
nadležni sud - rekla je Baraćeva za agenciju Beta.
Ona je istakla da još nisu poznati svi detalji ugovora o koncesiji, kao ni
posledice njegovog raskida za Srbiju.
- Sada su građani Srbije uvereni da su postojali razlozi zbog čega su se krili
detalji koncesionog ugovora. Javnost konačno mora da zna šta piše u svim
aneksima ugovora i o obavezama države u slučaju da se koncesija realizuje ili
da se ugovor raskine - rekla je Baraćeva.
Prema njenoj oceni, najbolje bi bilo da se taj ugovor raskine sporazumno, jer
bi u tom slučaju šteta po Srbiju bila samo u gubljenju kredibiliteta i
poverenja stranih investitora.
- Srbija je već imala velike troškove u pripremi koncesije i najmanje što joj
je potrebno jeste još jedan dugotrajan spor pred međunarodnom arbitražom -
naglasila je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Zastupnik Vlade Srbije u koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega Mihajlo
Marković izjavio je juče da za sada ne postoji opravdan razlog da Vlada Srbije
jednostrano raskine koncesioni ugovor.
- Ako bi Vlada Srbije sada raskinula ugovor o koncesiji, sigurno bi se ta
odluka našla pred međunarodnim arbitražnim sudom - rekao je Marković.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Biznis
Strana : 9
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



ŠABIĆ ZADOVOLJAN REZULTATIMA

BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je
da je zadovoljan ostvarenim rezultatima tokom tri godine provedene na toj
funkciji.
Oko 90 odsto građana dobilo je prethodno uskraćene informacije od javnog
značaja nakon obraćanja povereniku, oko sedam odsto žalbi je odbijeno ili
odbačeno, a u nekoliko procenata informacije nisu dobijene zato što vlada, čija
je to zakonska obaveza, nije aktivirala mehanizme za izvršenje odluka
poverenika.
Statistički podaci govore da smo moji saradnici i ja uspeli da postavimo na
noge novi državni organ, izjavio je Rodoljub Šabić.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 29
Autor : M. R.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



MITO

U PRVIH pet meseci ove godine policija je uhapsila pet osoba i podnela devet
krivičnih prijava u slučajevima protiv korupcije, iako je broj prijavljenih
dela četiri puta veći.
Mada je Novi Sad drugi po veličini grad u Srbiji, broj podnetih krivičnih
prijava novosadskih policajaca, zbog primanja ili davanja mita, među najnižima
je u celoj Srbiji.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Alo!
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



STRANKE VRAĆAJU PARE

Ministarstvo finansija postiglo je dogovor sa parlamentarnim strankama koje su
iz budžeta za 2006. dobile višak od oko 750.000 evra da im se od 1. jula od
sredstava koja im pripadaju za ovu godinu odbije prva rata duga, rečeno je juče
Tanjugu u tom ministarstvu. Pojedine političke partije saglasile su se da im se
dug odbija u jednakim mesečnim ratama, dok su ostale zatražile da odjednom
namire dug ili da novac vraćaju u šest mesečnih rata do kraja godine. Prema
evidenciji u budžetu za 2006. godinu, parlamentarne stranke su iz budžeta za
2006. godinu dobile oko 62 miliona dinara više nego što im pripada po Zakonu o
finansiranju stranaka. SRS je tada dobio oko 15 miliona dinara više, DSS oko 11
miliona, DS i G17 plus po sedam miliona, dok su SPO i NS dobili po oko tri
miliona dinara više nego što im pripada.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Pregled
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



HORGOŠ-POŽEGA NA SUDU U STRAZBURU?

Mihajlo Marković: Ne postoji opravdan razlog za raskid ugovora

Ako bi Vlada Srbije raskinula ugovor o koncesiji ta odluka bi se našla pred
međunarodnim arbitražnim sudom

Beograd
Zastupnik Vlade Srbije u koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega Mihajlo
Marković izjavio je juče da za sada ne postoji opravdan razlog da
Vlada Srbije jednostrano raskine koncesioni ugovor. „Ako bi
Vlada Srbije sada raskinula ugovor o koncesiji sigurno bi se ta odluka našla
pred međunarodnim arbitražnim sudom“, rekao je Marković.
On je naveo da, prema odluci Vlade iz marta, koncesionar ima rok da do kraja
ove godine obezbedi finansijsku konstrukciju
za izgradnju autoputa Horgoš-Požega. „Odlukom Vlade je
do kraja juna trebalo da se okončaju pregovori sa Dojče bankom o uslovima koje
je ta banka postavila da bi finansirala koncesionara.
Koncesionar ima mogućnost da do kraja godine nađe drugog finansijera ili da
obezbedi sredstva da sam finansira ceo projekat“, naveo je Marković.
Raskid koncesionog ugovora, kako je objasnio, ne može Vladi da predlaže nijedno
ministarstvo. „Moja obaveza kao zastupnika Vlade u koncesiji je da o
pregovorima sa koncesionarom i finansijerom pribavim mišljenja Ministarstva
finansija, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, republičkog javnog
pravobranioca i Sekretarijata za zakonodavstvo.
O tim mišljenjima ću obavestiti Vladu i predložiti dalje postupanje u slučaju
koncesije“, rekao je Marković. Dojče banka je, prema njegovim rečima, od devet
zahteva koji se odnose na garancije od finansijskog rizika u realizaciji
koncesije, šest uputila koncesionaru, a tri Vladi Srbije.
„Vlada treba da obavesti Dojče banku o svojoj odluci, što ne znači da se time
stavlja tačka na pregovore. Moguće je da pregovori budu nastavljeni, kako bi se
došlo do najpovoljnijeg rešenja“, rekao je Marković.
Marković je naveo da je Dojče banka u pregovorima zastupala i Evropsku
investicionu banku (EIB), Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) i
Međunarodnu finansijsku korporaciju (IFC), koji bi bili sufinansijeri koncesije.

Antrfile : Barać: Što manje štete za Srbiju

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać preporučila je juče
da se formira tim stručnjaka koji će proučiti ugovor o koncesiji za izgradnju
autoputa Horgoš-Požega i predložiti kako da Srbija izađe sa što manje štete iz
tog ugovornog odnosa. „Ne postoji mogućnost jednostranog raskida koncesionog,
kao ni bilo kod drugog ugovora. Ugovorne strane mogu zatražiti raskid ugovora,
o čemu odlučuje nadležni sud“, rekla je Barać. Ona je istakla da još nisu
poznati svi detalji ugovora o koncesiji, kao ni posledice njegovog raskida za
Srbiju. „Sada su građani Srbije uvereni da su postojali razlozi zbog čega su se
krili detalji koncesionog ugovora. Javnost konačno mora da zna šta piše u svim
aneksima ugovora i o obavezama države u slučaju da se koncesija realizuje ili
raskine ugovor“, rekla je Barać. Prema njenoj oceni, najbolje bi bilo da se taj
ugovor raskine sporazumno, jer bi u tom slučaju šteta po Srbiju bila samo u
gubljenju kredibiliteta i poverenja stranih investitora. „Srbiji je već imala
velike troškove u pripremi koncesije i najmanje joj treba još jedan dugotrajan
spor pred međunarodnom arbitražom“, naglasila je predsednica Saveta za borbu
protiv korupcije.

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Večernje Novosti
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



INFORMACIJE

SLUŽBA poverenika za informacije od javnog značaja obeležava tri godine rada,
tokom kojih je rešila gotovo četiri hiljade predmeta, uglavnom žalbi. Oko 90
odsto onih kojima su prethodno bile uskraćene informacije od javnog značaja,
dobili su ih posle obraćanja povereniku za informacije. Oko sedam odsto žalbi
je odbijeno ili odbačeno. Objavljen je i Katalog sa oko 11.000 organa javne
vlasti. Poverenik Rodoljub Šabić je, povodom tri godine rada, ocenio da
statistički podaci govore da su njegovi saradnici i on uspeli da novi državni
organ postave na noge.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Glas Javnosti
Strana : 6
Autor : PRENETO
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna



TRI GODINE RADA POVERENIKA

BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja obeležio je juče tri
godine rada, tokom kojih je ta služba rešila gotovo četiri hiljade predmeta,
uglavnom žalbi, prenosi Beta.
- Ostvarivanje evropskih pravnih standarda nije stvar lepih želja i priča, već
realnog života i prakse i zato zahteva i potrebne administrativne kapacitete i
odgovarajuće normativno okruženje - rekao je Rodoljub Šabić agenciji Beta.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Politika
Strana : A10
Autor : NEMANJA NENADIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



STRANKOVLADA I MEĐUPARTIJSKA KONTROLA

Kako god bilo, međupartijska kontrola nikada ne može da zameni kontrolu
nezavisnih državnih institucija i javnosti

Nemanja Nenadić,
programski direktor organizacije Transparentnost – Srbija

Odgovornost vlade, od koje zavisi hoće li korupcije biti više ili manje,
postiže se polaganjem računa drugim granama vlasti, nezavisnim državnim
institucijama, međunarodnim organizacijama i, naravno, građanima. Naša vlada je
samo formalno odgovorna skupštini iz koje proishodi – naprotiv, diktira joj
tempo i sadržaj rada. Drugi državni organi, koji kontrolišu izvršnu vlast, ili
nisu do kraja formirani (državna revizija, Ustavni sud, ombudsman), ili ih
izvršna vlast ne poštuje koliko bi morala (slučajevi odluka poverenika za
informacije i Komisije za zaštitu prava, preporuka Odbora za rešavanje o sukobu
interesa).
Građani bi možda i želeli da učine vladu odgovornom, ali im nedostaju oruđa i
znanja. Tačno je da oni, glasajući, mogu da „kazne krive a nagrade prave”, ali
im u obilju afera bez sudskog epiloga i u odsustvu konkretnih programa nije
lako da razluče ni ko su „krivi” ni ko su „pravi”, ni koji je udeo stranke u
dobrom ili lošem učinku vlade. Osim toga, oni pri odlučivanju uzimaju u obzir i
utisak o sposobnosti partija da reše druga za zemlju bitna pitanja.
Posledica izbornog sistema, partijske scene i ustavnih rešenja u Srbiji je
strankovlada, koja se pokazuje na mnogo načina. Jedan od njih je vertikalna
podela ministarstava i preduzeća u kojoj svaka partija kontroliše „svoje”
resore („feudalizacija”), kakva se praktikuje od 2004. Pored nedovoljne
institucionalne i javne kontrole, tako izostaje i međupartijska.
U prilog „feudalizacije” isticana je jasna odgovornost određene partije za
stanje u zauzetom sektoru. Zaista, potrebno je da birači prepoznaju uči-
nak pojedinih stranaka u vladajućoj koaliciji radi budućeg izbornog
opredeljenja. Argumenti protiv su takođe snažni: povećana trvenja u vezi sa
udelom pojedinih sektora u budžetu i tajmingom donošenja odluka, jači motivi za
ostvarivanje partikularnih interesa koji mogu ići nauštrb ostvarivanja
prioriteta celine (vlade, odnosno zemlje).
Tokom kampanje, rešenost da se prekine s praksom „feudalizacije” je najjasnije
iskazivao LDP. Biće zanimljivo videti u kojoj meri će ti principi biti
primenjeni tamo gde ova stranka bude u vladajućoj strukturi. U toku
postizbornih pregovora, o „defeudalizaciji” još se nije javno govorilo, osim
kroz sporadične najave sa raznih strana, da bi u budućoj vladi ministar i
državni sekretar trebalo da budu iz različitih partija.
Pri oceni dometa ove mere za borbu protiv korupcije treba imati u vidu da
„feudalizacija” ima mnoge svoje pipke, koji se ne završavaju na ministarskim i
doministarskim foteljama, već se prostiru po dubini državnih organa i drugih
korisnika javne imovine. Osim toga, uspeh od uvođenja „novog igrača” može da
izostane ako ovaj pristane da bude samo figura, u zamenu za kupljeno ćutanje.
Tada je rasipanje javnih resursa još veće, jer treba zadovoljiti apetite više
koalicionih partnera od istog kolača.
Mera se može pokazati i kao dobra, jer partije mogu delati efikasno kada žele
da steknu dobru reputaciju. Na primer, ako se u nekom ministarstvu vrše
zloupotrebe, to bi bilo poznato ljudima iz obe partije koje tamo upravljaju.
Partija koja bi bila čvrsto rešena da spreči zloupotrebe, to bi mogla
izdejstvovati (i bez podizanja prašine u medijima) uslovljavanjem opstanka
koalicije. Međutim, čak ni kada volja za borbu protiv korupcije ne postoji ni
na jednoj strani, na ovaj način se povećava mogućnost njenog otkrivanja –
jednom, kada se odnosi u koaliciji iz nekog razloga pokvare.
Eventualno uspostavljanje međusobne partijske kontrole unutar vlade, može,
dakle, da donese korisne efekte. Vidljivost tih rezultata bi zavisila uglavnom
od spremnosti samih učesnika u vlasti da ih podele sa javnošću. Kako god bilo,
međupartijska kontrola nikada ne može da zameni kontrolu nezavisnih državnih
institucija i javnosti, zbog čega će put borbe protiv korupcije u Srbiji
zavisiti upravo od jačanja tih institucija i od interesovanja građana za proces
odlučivanja o njihovim zajedničkim parama i interesima.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Borba
Strana : 3
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



STRANKE VRAĆAJU VIŠAK

Ministarstvo finansija postiglo je dogovor sa parlamentarnim strankama, koje su
iz budžeta za 2006. dobile višak od oko 750.000 evra, da im se od 1. jula od
sredstava koja im pripadaju za ovu godinu odbije prva rata duga, rečeno je juče
Tanjugu u tom ministarstvu. Pojedine poiitičke partije saglasiie su se da im se
dug odbija u jednakim mesečnim ratama, dok su ostale zatražile da odjednom
namire dug ili da novac vraćaju u šest mesečnih rata do kraja godine.

Antrfile :

============================




Datum : 2.7.2008
Novina : Borba
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Dostupnost informacija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



STOJE NA SVOJIM NOGAMA

Poverenik za informacije od javnog značaja obeiježio je juče tri godine rada,
tokom kojih je ta služba rešila gotovo četiri hiijade predmeta, ugiavnom žalbi.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja usvojen je 2.
novembra 2004. godine, 22. decembra te godine je Rodoljub Šabić izabran za
poverenika, ali je on uslove za rad dobio tek 1. jula 2005. godine. Od tada je
registrovano .4.668 predmeta, većinom žalbi, a rešeno 3928. Oko 90 odsto onih
kojima su prethodno bile uskraćene informacije od javnog značaja, dobili su ih
posle obraćanja Povereniku za informacije, pišeu saopštenju. Oko sedam odsto
žalbi je odbijeno ili odbačeno. U nekoliko procenata, ukazuje se n saopštenju.
Kad informacije nisu dobijene ni po nalogu Poverenika, razlog je to što Vlada
Srbije, čija je to zakonska obaveza, nije aktivirala mehanizme za obezbeđenje
izvršenja odluka Poverenika. Radi obuke zaposlenih u organima vlasti, građana i
novinara, Poverenik je, uglavnom u saradnji sa civilnim sektorom, realizovao
veliki broj seminara, a objavljeno je i više izdanja vodiča kroz zakon,
uključujući izdanja na svim jezicima nacionalnih manjina. Objavljen je i
Katalog sa oko 11.000 organa javne vlasti. Šabić je, povodom tri godine rada,
ocenio da statistićki podaci govore da su njegovi saradnici i on uspeli da novi
državni organ postave na noge. Dobro je što su rezultati ostvareni uprkos
neadekvatnom prostoru, nedovoljnom broju saradnika i uz značajno manji utrošak
budžetskih sredstava u odnosu na predviđene. Međutim, nije dobro što se rad u
neadekvatnim uslovima negativno odražava na ažurnost delovanja Poverenika,
kazao je Šabić. Ocenio je kao „teško shvatljivo" trogodišnje nerešavanje veoma
opterećujućeg, a za državu ipak trivijalanog problema prostora. I to utoliko
pre što se Nacionalnim programom za integracije Srbije u EU i predlo gom Zakona
o zaštiti podataka o ličnosti predviđa veoma znaćajno proširenje delokruga, a
samim tim i dalje povećanje obaveza Poverenika za informacije. Ostvarivanje
evropskih pravnih standarda nije stvar lepih želja i priča, već realnog života
i prakse i zato zahteva i potrebne administrativne kapacitete i odgovarajuće
normativno okruženje, rekao je Šabić agenciji Beta. Administrativni kapaciteti
podrazumevaju obavezu Vlade Srbije da konaćno obezbedi adekvatne uslove za
smeštaj i rad Službe Poverenika za informacije i aktivira mehanizme za
obezbeđenje izvršenja njegovih odluka i za odgovornost prekršilaca Zakona.
Normativno okruženje podrazumeva obavezu hitnog usvajanja i stvarne primene
nekoliko zakona od kojih zavisi kvalitet ostvarivanja slobode pristupa
informacijama.

Antrfile :

============================