Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 16.6.2008
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : LJ. MALEŠEVIĆ
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : DA
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



NOVAC IZ SENKE VODI SRBIJU

„ D N E V N I K ” I S T R A Ž U J E: SIMBIOZA TAJKUNA I POLITIČARA

U Srbiji se već nekoliko godina govori o jakoj sprezi krupnog kapitala i
politike i pritiscima tajkuna na vodeće politič ke igrače, ali se niko od
analitič ara aktuelne srpske politič ke scene, ali ni pojedini politič ari koji
s vremena na vreme prozovu tajne finansijere političkih stranaka, ne usuđuje da
javno upre prst i imenuje one koji novcem kroje sudbinu države. Javna je tajna
da današnji najmoć niji tajkuni u Srbiji rade „pametno“, odnosno u isto vreme
finansiraju nekoliko velikih političkih stranaka, držeći ih sve u šaci jer
nikada do kraja nisu sigurni koja će pobediti ili ko će moći da ostvari ono što
je u njihovom interesu. Zbog takve sprege krupnog kapitala i politike
poslednjih dana širi se priča o tome da su upravo tajkuni ti koji odlučuju
kakva će se vlast u Srbiji narednih dana iznedriti, odnosno da su oni ti koji
vagaju da li je ovoj državi bolje u Evropi ili je ona dovoljna sama sebi,
okrenuta nacionalnoj priči. Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica
Barać tvrdi za naš list da tajkuni i političari zajedno određuju našu budućnost
jer postoji zajednič ki interes koji ih veže i povezuje i od njihovog
„nalaženja“ zapravo zavisi u kojem će smeru Srbija ići. – Sistemska korupcija
je ovde dominantna i na njoj počiva vlast, što govori ili objašnjava fenomen
„zarobljene države“, i sigurno da to nije pitanje samo ovog trenutka nego je to
bilo i onog režima protiv kojeg su se aktuelni političari borili – objašnjava
Verica Barać. – Jer, kako su se današnji tajkuni obogatili? Pa tako što su bili
bliski s režimom Slobodana Miloševića i što im je on omogućio sve one
privilegije koje su dovele do toga da se mimo svih pravila zaradi veliki novac
ili da se iznese iz zemlje. Često pomislim na to da jedini koji su potpuno
spremni dočekali 5. oktobar 2000. godine – jesu tajkuni, jer oni su na vreme
videli da je onaj režim počeo da ugrožava njihov stečeni novac i privilegije i
na vreme su počeli da finansiraju te takozvane demokratske opcije. Zbog toga i
verujem da interesi tajkuna u stvari diktiraju onu političku volju koju posle
ostvaruju političke stranke i da ta simbioza potpuno jasno daje odgovor na
pitanje zašto smo osam godina posle 2000. godine na ovakvoj stramputici na
kojoj smo danas. Naša sagovornica se slaže s ocenom da je teško dokazati uticaj
tajkuna na politiku i ono što političke stranke rade kad dođu na vlast, zato
što nema tačnih podataka, ali je sasvim moguće nakon formiranja vlasti
„ukapirati“ ko je koga finansirao na osnovu zakona i pravila ponašanja koja se
primenjuju. S druge strane, dodaje Verica Barać, nije zabranjeno, čak je i
poželjno, finansirati političke stranke. – Međutim, treba da bude zabranjeno to
što je sada skriveno, treba da to ne bude tajno već transparetno. Ali kod nas
je očigledno da taj krupni kapital bitno utiče i na rezultate izbora kroz
finansiranje političkih stranaka i na to što će one zastupati kad dođu na
vlast. To je kod nas vidljivo, jasno iz posledica, i takođe je potpuno jasno
zašto su se godinama pružali otpori tome da finansiranje političkih stranaka
bude potpuno transparetno i otvoreno. Donet je Zakon o finansiranju političkih
stranaka, koji je jedan od osnovnih antikorupcijskih zakona, ali je izbegnuto
da se u njega ugrade valjana rešenja, pre svega da se sprovede kontrola
finansiranja političkih stranaka, pa je napravljena pravno nemoguće i
neodgovarajuće rešenje – da kontrolu finansiranja političkih stranaka sprovodi
Odbor za finansije Skupštine Srbije, u kojem sede predstavnici političkih
stranaka i RIK-a. Bilo bi smešno i pomisliti da tajkuni finansiraju političke
stranke iz bilo kojeg drugog razloga osim što preko njih, kada dođu na vlast,
mogu da utiču na odluke koje se donose, dodaje naša sagovornica, tvrdeći da se
tek nakon formiranja vlasti vidi ko je iza koga stajao i ko koga finansira. –
Uostalom, to se vidi po onome šta se to posle dešava. U stvari, ko finansira
političke stranke, pošto je to skriveno, možemo tačno da vidimo po posledicama,
po tome šta se dešava, ne samo kroz primenu određenih pravila i zakona nego čak
i kroz njegovo donošenje. Kada vidimo da posle mnogih donetih zakona i
institucija nisu, zapravo, napravljene one prepreke da krupni kapital uradi
mnoge stvari koje su mimo standarda i mimo pravila, a to često bude u skladu sa
zakonom, onda nam je sve mnogo jasnije. Kada se pogleda “Ce market”, Luka
“Beograd”, prodaja mlekara, mnogo toga što se desilo ovih godina, za šta se,
inače, formalnopravno može reći da je bilo po zakonu jer su zakoni prethodno i
doneti da takvo nešto omoguće i dozvole poništavanje opštih radi privatnih
interesa, sve postaje jasno.– zaključuje Verica Barać.

Antrfile : Isplativost
- Jasno je da je finansiranje političkih stranaka ili pojedinih političara vrlo
isplativo uložen novac i da se tajkunima on najbrže vrati jer je čitavo
ustrojstvo političkog sistema kod nas napravljeno tako da je taj uticaj moguće
vršiti. Kod nas je očigledno da u najvažnijem telu države, zakonodavnom, kao
što je parlament, u stvari ne odlučuju poslanici nego šefovi njihovih
političkih stranaka koji potpuno raspolažu mandatima, a oni rade zajedno s
tajkunima koji to sve finansiraju - kaže Verica Barać za naš list.

============================




Datum : 16.6.2008
Novina : Politika
Strana : A8
Autor : MILAN KOMAR
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



ELITA IZ UBEĐENJA

Vojska na razmeđi srpskog junaštva i vazalstva

Milan Komar,
vojni komentator

Može li se aktuelnoj dilemi da li je Vojska Srbije moćna regionalna sila
dovoljna da odbrani interese zemlje ili je to karikiranje borbene moći oličeno
u paraderstvu vojnog vrha dodati i sveprisutna pitalica sa šireg društvenog
fona – postoji li vojna elita, ko je čini i dokle dopire harizma tih prvoboraca
otadžbinske armije?
Sama dilema će biti jasnija ako se prethodno odgovori na pitanje –
predstavljaju li vojnu elitu samo generali, i to aktivni, jesu li elita i sve
brojnije visoko našlihtovane stranačke kolege oko ministara, možda i strani
savetnici? Dalje, šta je to generalski kor i gde je pozicioniran, kakav je
status Kluba generala i admirala – predstavljaju li oni možda kakvu paralelnu
elitu ako ih ova prava ne priznaje?
Jedno od gledanja na elitu kaže da su to oni funkcioneri koji na svojim visokim
državnim poslovima samostalno donose odluke, pa bi po analogiji s pobrojanim
zvaničnicima (ministri, zamenici, poslanici, itd.) u sistemu odbrane to bili
ministar i njegovi pomoćnici civili, svi generali, načelnici uprava, jači
komandanti, itd. Kakav je onda status sve moćnijih partijski delegiranih
državnih sekretara, može li se s prvim radnim mestom ući u elitu?
Ili po jednom inverznom mišljenju vojnoj eliti ne pripadaju ni generali, ni
njihov načelnik, ni ministar odbrane jer, defakto, u ovom trenutku na razmeđi
srpskog junaštva i vazalstva, ni oni ne odlučuju samostalno o većini naših
problema. Obogaćuje li onda Srbija svetski terminološki arsenal novim pojmom –
recimo „elita na parče”, „elita iz ubeđenja”, „virtuelna elita” i sl. Malo
samostalno, malo uz pomoć spolja, malo mentorski, a malo kao domaći zadatak – i
eto elitizma na srpski način. Pada li onda, prosto rečeno, održivost cele priče
o postojanju vojnog elitizma u Srbiji?
Šta o tome kažu zapadni standardi, taj naš nedosanjani sanak? Deset godina
prakse u javnoj upravi pa visoka škola državne administracije su gole
pretpostavke za bilo kakvo visoko mesto. Za ministre još kojekakve
kvalifikacije pride. A kod nas partijska pripadnost, i da ostanemo na terenu
odbrane, poneki zbrzani kurs tamo kod njih. Zapad ima i recepturu za brzu
promociju visokih vrednosti, jednu proizvodnju bofl robe za zakasnele
tranzicione putnike kao sasvim dobro profilisanu izvoznu granu.
I dobro se primila ova berza kod brojnih štićenika na bivšim jugo-prostorima.
Zar nisu tako komšije Hrvati dvonedeljnim kursevima promovisali generale iz
redova mesara, građevinskih preduzimača i auto-prevoznika. Srbija na sreću nije
ali zašto nam se takvo pabirčenje osnovnih bezbednosnih znanja predstavlja kao
ključni argument za uspešno vojno ministrovanje? A to su samo školice koje na
Zapadu završava svaki kandidat za šefa gradske policije.
Pomalo bi karikaturalna bila retrospektiva kvalifikacija protutnjalih ministara
odbrane u ovoj državi (čast jednom izuzetku), recimo od 2000. godine (od
ubistva Pavla Bulatovića). Javnost ove zemlje ne zanimaju mnogo detalji oko
podobnosti bivših ministara, kao ni standardi Zapada. Zašto bi joj onda to neko
prezentovao rizikujući da doživi efekat bumeranga. Ovako je lakše da se to sve
proguta, pa čak i kako na Zapadu trudnica može postati ministarka odbrane i
poroditi se između dve avganistanske misije. Zašto onda po toj mantri ne bi
srpski ministar odbrane mogao biti i onaj Šojićev kandidat.
Elita je uz menadžerstvo danas ključna atribucija vetrova iz domicilnog MO, s
tim što se o elitizmu ne govori javno ali se forsira svakodnevnim brušenjem
svesti svojih podanika. Svaki kurs u Ahenu ili Avijanu je kvalifikacija za klub
elitnih, a svaka poseta rančerima u Ohaju korak od sedam milja. Dotle je svaki
javni nastup zvaničnika MO nepristojno začinjen uspesima „menadžerskog tima”,
ulogom „vojnog menadžmenta” ili kapacitetima „vojnih menadžera”. Odakle je
grunula ova pošast neprimerena vojnom organizovanju, ima li toga u ovim
zakonima na koje se toliko slavodobitno poziva resavska vojna škola.
Gde su i čime dosad upravljali svi ti novokomponovani vojni menadžeri? Postoji
li npr. glavni menadžer kabineta, odgovorni menadžer tenderske kancelarije,
pomoćni menadžer za tumačenje zakona ili niži menadžer za vojnu modu? Na Zapadu
razuman otac neće svom nestručnom sinu dati ni traktor na upravljanje, a u
Srbiji može i resor nekog ministarstva. Hoćemo li uskoro i komandante
prekvalifikovati u menadžere pa da srpski tradicionalno zazvuči kako je
brigadni general Pera Perić menadžer oklopne brigade.
Kad već pomenuh tendere, bilo bi zanimljivo znati koji je to menadžerski nivo
vojne elite propisao uslove za nabavku vrednu 600.000 evra (barokomora za VMA,
rok 17. juni) kad se među ekspertima u Beogradu već priča kojoj je firmi ta
nabavka namenjena, pa se čak pominje i adresa firme u kojoj su skrojeni
tenderski uslovi. Pošto elita po svom univerzalnom kodu mora da ima odgovore na
sva pitanja – ima li srpska odgovor na ovo.

Antrfile :

============================




Datum : 16.6.2008
Novina : Alo!
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



IN-OUT

Lekarska komora Srbije primljena u članstvo Evropske lekarske komore

Mito koji građevinari plaćaju opštinarima čini i do 30 odsto cene kvadrata

Antrfile :

============================




Datum : 16.6.2008
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna



ČITAOCI KOMENTARIŠU

Mito diže cenu stana i do 30 odsto
Tema dana,
„Blic nedelje“

-Svaka čast na iskrenom i tačnom tekstu. Zbog ovakvih dešavanja u
građevinarstvu i opštinskim institucijama ne smem niti mogu da se upustim u
gradnju kuće. Moj komšija zida kuću bez dozvole, kaže podmazao sam opštinare i
niko me neće dirati... Strašno kakva smo mi država, ko će nas primiti u
Evropu... Mićo

-Ova tema zahteva svakodnevno pisanje i stavljanje na naslovne strane. Svi
znamo da se ovo oko nas dešava, ali ne možemo da nešto promenimo. Anarhija je
zavladala. Da je ovo unosan posao govori činjenica da su tu umešali prste svi
sa one strane zakona. O bezbednosti stanova, njihovom kvalitetu, kvadraturi i
ostalom su se autori serije „Vratiće se rode“ zabavili na simpatičan način i
opisali tragično trenutno stanje... Audrey

-Korupcija je bila i ostaće deo našeg mentaliteta. Kod nas se ništa regularno
ne može završiti u bilo kom smeru, dok ne nađete nekog „moćnika“ koji će vam to
uz debelu naknadu srediti. Nažalost, to je taj balkanski sindrom… Kakva Evropa,
ništa se tu neće promeniti dok mi sami sebe ne promenimo… Cami

Oboleli od raka čekaju i do šest meseci na
terapiju - Društvo,
„Blic nedelje“

-Ovo je stvarno strašno! Trebalo bi da „Blic“ svaki dan intervjuiše po jednog
obolelog koji treba da čeka nekoliko meseci na zračenje, da prati šta se desilo
sa onima sa početka priče i da na taj način pravi pritisak u javnosti. Možda se
onda iz budžeta odvoji malo novca i za ove aparate, a ne samo za putne troškove
naših vrlih poslanika i slično... Milica

-Mogu da kažem da je ovo brilijantan članak koji za razliku od svih političkih
vesti u Srbiji pokazuje probleme običnih ljudi i pravo stanje u Srbiji. Odličan
nastavak članka Vesne Torović „Terapiju čeka 200 pacijenata“. Nažalost, ja sam
stalno u kontaktu sa takvim pacijentima i vidim koliko se muče, a najteže mi je
kad vidim da ne mogu da dobiju ni terapiju koja im treba. A pitanje je koliko
njih nepotrebno umiru zbog čekanja. Kod većine tumora je najbitnija brzina...
Stefan Lukić

-Bravo Srbijo, pusti raju da čeka, šta ima veze... Nedostaju sredstva za
aparate za lečenje ljudi od karcinoma, a važno je da se našao novac za
„Evrosong“. Nek sve blista i sija, biće raji lakše uz muziku. Bitno je da se
milion i po evra potrošilo na stranačke kontrolore u dijaspori koji su pre išli
u šoping ture... Zar nisu ta sredstva mogla da se usmere za poboljšanje lečenja
pacijenata u Srbiji ili se vlada seti raje samo kad im treba koji glas više.
Bruka i sramota! Mystik

Benzin skuplji za tri dinara - Ekonomija, „Blic nedelje“

-Živim u Nemačkoj i ovde je gorivo 1,4 evra, a plate nemačke i plate u Srbiji
se ne mogu porediti, s tim što je ovde i hrana znatno jeftinija nego u Srbiji
pa je prosto neverovatno kako ljudi izlaze na kraj... Emma

-Evo i ja da dodam... U Švedskoj (nepotrebno poređenje sa Srbijom o kvalitetu
životnog standarda) jeste benzin u zadnje vreme dosta poskupeo i sada je 1,38,
a u Srbiji, ako imam dobre informacije o odnosu evra i dinara je 1,3. Pa to,
bre, nije normalno!... Džigi

-Znači benzin je jeftniji u Sloveniji, koja ima duplo bolji standard od Srbije
i kvalitetnije gorivo nego što se prodaje u Srbiji! E dokle mi stigosmo...
Jeremaya

DSS nije mesto sa radikalima
Politika, „Blic nedelje“

-Jedan od mnogih realnih i objektivnih ljudi u DSS-u... Nažalost, taj broj se
ubrzano smanjuje. Većina njih ne želi da im naređuje „Zli duh Koštuničinog
kabineta“. Ili se proteruju zbog neslaganja sa idejama istog... Za par meseci
postati radikalniji od radikala nije baš realno, zar ne?!... Realnost i
objektivnost

-Nažalost, gospodine Parivodiću, vaše mesto zauzeo je SPS i sve mi se čini da
oni šansu koju ste vi imali neće propustiti. Moraćete da čekate novu šansu, a
lično bih voleo da je, za dobro ove zemlje, nikad više i ne dobijete... Željko

-Samo se sada izvlačite. Da vam nisu propali pregovori sa SPS, dugo biste se
„ljubili“ sa radikalima... Milorad

Antrfile :

============================




Datum : 16.6.2008
Novina : Blic
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



OUT

-GRAĐEVINSKA MAFIJA
Na mito koje investitori plaćaju za razne usluge otpada do 30 odsto cene
kvadrata u novogradnji. Krivi su, kažu, loši zakoni
-VLASTI CRNE GORE
Uvođenje nove ekološke takse za strane automobile, autobuse i kamione koji
ulaze u tu zemlju napravilo je gužvu na granici
-MINISTARSTVO ZDRAVLJA
Deset hiljada obolelih od raka čeka na radioterapiju, jer u Srbiji radi samo
sedam aparata za zračenje

Antrfile :

============================




Datum : 16.6.2008
Novina : Blic
Strana : 14
Autor : TAMARA MARKOVIĆ-SUBOTA
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



NOVAC OD MITA ADVOKATI I POLICAJCI DELILI U KAFANAMA

Kako je osumnjičena grupa oslobađala prestupnike

Kao dokazni materijal protiv grupe postoji 12 video snimaka i 42 diskete
prisluškivanih razgovora

BEOGRAD - Protiv grupe advokata, policajaca i doktora koji su za mito
oslobađali klijente krivične odgovornosti policija je kao dokazni materijal
sakupila 12 video snimaka i 42 diskete prisluškivanih razgovora.
Prvi video snimak zabeležen je 8. novembra prošle godine, nakon što je Milivoje
Zarubica isplatio 3.000 evra advokatu Slavoljubu Mitroviću, kako bi kod bivših
kolega u Odeljenju za maloletničku delinkvenciju beogradske policije urgirao da
se njegovom sinu ne piše krivična prijava za razbojništvo. Isplata mita
izvedena je na brodu „Lahor“, nakon čega je novac podeljen u restoranu „Stara
Hercegovina“.
„Uzeo sam ‘cevi’ (novac). Neka ‘majstori’ (inspektori) rade svoj deo posla, da
malog puste“, citira se u transkriptima prisluškivan razgovor advokata
Mitrovića koji je tog dana u 9.44 sati pozvao osumnjičenog Jugoslava
Kovačevića, inspektora maloletničke delinkvencije, preko koga je sredio
puštanje Zarubičinog sina.
Narednih nekoliko minuta, advokat Mitrović je na telefonskoj vezi sa kolegom
Nebojšom Pavlovićem, inače osumnjičenim organizatorom grupe, i Kovačevićem sa
kojima dogovara sastanak u restoranu „Stara Hercegovina“. Pre sastanka,
Mitrović u telefonskom razgovoru sa Pavlovićem priča kako je Zarubica pokušao
da ga isfolira i isplati mu samo 500 evra, a ostatak posle realizacije.
„Ali, insistirao sam da mi isplati celu sumu“, obaveštava Mitrović kolegu
Pavlovića u 9.55 sati.
U „Staroj Hercegovini“ u 10.28 sastaju se Pavlović i Mitrović, koji poziva
Kovačevića i kaže mu da ga čekaju.
„Spremio sam ti 900 evra“, kaže Mitrović Kovačeviću.
Radeći na „oslobađanju“ Zarubičinog sina, koji je zbog razbojništva uhapšen sa
još dvojicom prijatelja, osumnjičeni Mitrović i Kovačević skovali su plan još
jedne iznude.
„Momak J. S., koji je uhapšen sa Zarubicom nije do sada krivično gonjen. Mogli
bi barem soma evra da uzmemo i od njegovih roditelja“, predlaže Mitrović
inspektoru Kovačeviću.
Upravo ovaj mladić imao je ključnu ulogu u „oslobađanju“ mladog Zarubice. U
svojoj prvoj izjavi policiji J. S. je priznao da su on i Zarubica izvršili
razbojništvo.
„Ja sam držao upaljač u obliku pištolja, a Zarubica nož“, rekao je J. S.
Dva dana kasnije, J. S. oslobađa Zarubicu optužujuću trećeg saučesnika da je
nosio nož.
„Zarubica nas je samo dovezao svojim automobilom do mesta razbojništva“, menja
izjavu osumnjičeni J. S.
Dan ranije Mitrović u razgovaru sa inspektorom Kovačevićem kaže: „Probaj kod
tužioca da središ da Zarubica nije znao da ostali planiraju razbojništvo. Ako
uspeš, pošalji mi poruku: ‘Prijava ili šleper ide’, a ako ne: „Cigle ne idu na
Divčibare’.“
Na sličan način, krivične prijave oslobođen je i sin Ljiljane Purić,
osumnjičene za davanje 6.000 evra mita. U ovom slučaju Mitroviću je glavni
saradnik bila supruga inspektora Kovačevića, takođe radnica Odeljenja za
maloletničku delinkvenciju u PS Stari grad. Sin osumnjičene Purićke trebalo je
da odgovara za nasilničko ponašenje, ali mu je delo ublaženo u „oštećenje tuđih
stvari“ koje se goni samo po privatnoj tužbi.
„Prijava može da se ne piše ako ovaj drugi uzme sve na sebe, a ove kolege će
sve probati da P. (Purića) izvuku“, piše u SMS-u koji je Kovačevićeva 12.
decembra u 16.08 poslala na Mitrovićev mobilni telefon. U 17.20 sledi nova
poruka Nataše Kovačević na isti broj: „Završeno“.
Mitrović i Nataša Kovačević tog dana sastaju se u kafiću „Parlament“ i dele
novac uzet od Ljiljane Purić. Prema ranijem dogovoru, u prisluškivanom
telefonskom razgovoru Mitrovića i Kovačevićke podela je: „Meni, tebi i Neši po
2.000“.
Isplata novca za treći slučaj u kojem su za 3.000 evra osumnjičeni Pavlović i
Mitrović obećali Drašku Kojoviću iz Kragujevca odlaganje saslušanja kao
osumnjičenog za falsifikovanje, što je policijskom kamerom
dokumentovano/snimljeno 16. aprila u 17.10 sati u kafiću na benzinskoj stanici
„Sunce“ u Beogradu. Polovinu dogovorene sume, Mitroviću je to tada doneo
Kojovićev otac. Nekoliko minuta ranije, Mitrović je zvao kolegu Pavlovića i
rekao: „Ovaj čovek stiže. Posle ćemo doći kod tebe, da me naučiš kako da uzmem
još.“
Mitrović potom poziva i Pavlovićevu blisku saradnicu i kaže: „Sve sam završio.
Tatko je došao sa ‘jugom’ kragujevačke registracije.“ Za posrednika koji je
trebalo da stupi u kontakt sa policajcima u Šapcu, u kome se vodio postupak
protiv Kojovića, Mitrović je angažovao inspektora Žiku Živkovića. Preko njega,
Mitrović je u decembru sredio i slučaj osumnjičenog Milutina Kneževića, kome je
za 3.000 evra mita obećan izveštaj kojim bi mu bilo omogućeno viđanje unuka.
Živković je u tom slučaju profitirao 300 evra, koje su mu Mitrović i Pavlović
dali 11. februara u 21 sat u kafani „Lipov lad“ u Beogradu.

Antrfile : „Žena je puna kao brod“

Osumnjičeni Draško Kojović, 18. aprila obaveštava advokata Slavoljuba Mitrovića
da mu je odbijena molba za odlaganje izvršenja zatvorske kazne. Mitrović u tom
momentu sedi sa Nebojšom Pavlovićem.
„Mora da se napravi varijanta da se hitno smestiš na VMA, ali će to da košta.
Mitrović ima neku doktorku, koja je glavna tamo“, rekao je Pavlović u
telefonskom razgovoru Kojoviću.
Četiri minuta kasnije, Mitrović poziva osumnjičenu doktorku Miru Tomović i kaže
joj da mu treba u toku dana. U 12.11 sati Mitrović obaveštava Kojovića: „Pričao
sam sa čovekom koji je na VMA i 90 odsto može da završi da te prime sa
dijagnozom tuberkuloze. Javiću ti kolika je cena.“
Doktorka Tomović se, prema krivičnoj prijavi, tereti za nezakonito posredovanje
kod kolega kako bi se na lečenje primio sin Ljiljane Purić. Doktorku je u
slučaj „uveo“ Mitrović rečima: „Žena je puna kao brod. Samo je saslušaj i
naplati.“

============================




Datum : 16.6.2008
Novina : Biznis
Strana : 5
Autor : TANJA JANKOVIĆ - MENSUR ŠAČIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : DA
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



OPŠTINA BEZ ŠALTERA

Kad se u državi ili opštini radi sa računarima, a ne sa ljudima, manje su
mogućnosti za podmićivanje, a sve se završava bez čekanja, redova, papira i
pečata

Goran Ješić, u trećem mandatu i dalje najmlađi i najuspešniji predsednik
opštine u Srbiji, govori u intervjuu za Biznis zbog čega je „Embasi grupa“,
najveća indijska kompanija koja se bavi izgradnjom tehnoloških parkova,
odlučila da prvu i jedinu ovakvu građevinu u Evropi smesti baš u Inđiju.
- IT park je dosad najveća grinfild investicija u Srbiji, a moj zadatak je da
izvučem iz ovog projekta što veću korist za opštinu Inđija i njene stanovnike -
kaže Ješić i dodaje da je budućnost u IT tehnologiji i Vlada Srbije treba
ozbiljno da radi na njenom razvijanju.

Tehnološki park u Inđiji najavljen je kao „projekat decenije“ i najveća
grinfild investicija u Srbiji. Čini se da šira javnost i ne zna šta je to tačno
IT park i šta to donosi opštini Inđija i Srbiji?
- „Embasi grupa“ je najveća kompanija na svetu koja se bavi izgradnjom
tehnoloških parkova, a izgradnja IT parka u Inđiji je zajednički projekat ove
kompanije, države i opštine. To je javno-privatno partnerstvo. Opština je dala
zemljište od 50 hektara, koje vredi 7,5 miliona evra, država ulaže oko pet
miliona evra u infrastrukturu, a kompanija investira 30 miliona. U prvoj godini
planirana je izgradnja 25 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora i
zapošljavanje 2.500 radnika, u periodu od pet godina planiramo da
udesetostručimo broj kvadrata i poslovnog prostora i da stopu nezaposlenosti,
koja je danas 14 odsto, svedemo na oko sedam odsto. To je samo jedna od
prednosti, koje dobijamo izgradnjom ovog parka.
Moj zadatak je da ljude koji dođu da rade ovde, zadržim u Inđiji. Već smo
započeli sa pripremama za izgradnju rezidencijalnih naselja gde će živeti, jer
jedini prihod koji imamo od toga je porez na zaradu stanovnika. Zbog ovog
projekta menjali smo prostorni plan opštine, koji će biti usvojen na prvoj
sednici nakon konstitutivne, a „Embasi grupa“ postaje korisnik zemljišta na 99
godina. Odmah nakon toga, već od 1.jula počinje izgradnja.

Mnogi ne znaju koja je funkcija IT parka?
- IT park je zapravo tehnologija znanja, a sastoji se iz „open spejs“
kancelarija i razvojnih centara. Na primer, „Majkrosoftov“ razvojni centar u
Srbiji je treći po veličini na svetu i on će iz Beograda biti preseljen u
Inđiju. Biće još kompanija iz finansijskog sektora, kompletna računovodstva,
„kol centri“, takozvane „bek ap“ kancelarije... I ne samo to. Tu je i lanac
restorana, hotel „Hilton“...
Kako to da su oni došli baš u Inđiju?
- Njihov cilj je bio da dođu u Evropu, pa su obišli slične lokacije u Češkoj,
Poljskoj i Rumuniji. Logično je da su se odlučili za Inđiju, jer ovakvo
zemljište u Beogradu košta 50 milijardi evra, a i ovakvi parkovi se ne grade u
velikim gradovima.
Interes koji oni imaju ovde je banalan. Daleko su od Amerike i Evrope. Imaju
pet ovakvih parkova u Indiji i na Dalekom istoku. Kod nas prave tzv. „near
sources“. To obično povuče jedna kompanija, po pravilu najveća, a ostali dolaze
za njom. Zato smo ih bukvalno „zgrabili“. Smatram da je ovo odličan potez i da
sa Indijom treba raditi. Oni su velika zemlja, a i imaju pozitivni odnos prema
nama. Takva je situacija i sa Bliskim istokom. To je tržište koje smo mi
gradili i treba ga iskoristiti.

Kad se računa da bi IT park dostigao pun kapacitet?
- Za rukovođenje projektom već je angažovana uspešna američka kompanija, koja
je radila na izgradnji „Delta sitija“. To su objekti od oko 300 kvadrata i to
neće oduzeti mnogo vremena. Kada će to tačno biti ne znam, ali i njima je važno
da sve krene što pre. Oni su najveći partner „Majkrosofta“, IBM-a i „Meril
Linča“.

Kako ocenjujete razvoj IT industrije kod nas?
- Treba vratiti naše ljude koji rade u IT kompanijama u inostranstvu, a
završili su fakultete u Beogradu, Novom Sadu, Sarajevu, Zagrebu. Oni neće da se
vrate ovde da rade za 300, 500, 1.000 evra i zato im treba ponuditi plate koje
imaju u kompanijama tamo.
Drugi problem je što država ništa ne radi na razvijanju IT industrije. Jedini
nemamo tzv. „e-gaverment“. Uvođenjem elektronskog poslovanja u javnoj
administraciji značajno bi smanjili troškove i korupciju.

Vi to u Inđiji već radite?
- Pioniri smo što se tiče elektronskog poslovanja u opštinskoj javnoj
administraciji, ali da bi se to uspostavilo na nivou cele države, Ministarstvo
za informatičko društvo mora bolje da radi. Sada investitor ne može da vidi
prostorni plan na sajtu, nego mora da ide kod službenika. Sa „e-gavermentom“
nema šaltera, redova, čekanja, papira, pečata... Umesto toga, odštampate
formular na bilo kom štampaču sa bar kodom i e-potpisom i on je relevantan.
Kada se to uradi, znatno se smanjuje administracija i troškovi, a i korupcija.
Kad se radi sa računarom, a ne sa osobom, manje su mogućnosti podmićivanja.
Tako bismo izašli iz „sive zone“, jer se kod nas 150.000 ljudi u IT industriji
vodi kao nezaposleno. Od onih koje prave veb stranice pa do većih firmi koje
imaju desetak zaposlenih, a „od kuće“ za njih radi i po stotinak ljudi. Klinci
imaju firme koje su registrovane negde preko granice i onda poslodavci iz
inostranstva naruče posao, oni odrade putem interneta, pare im se uplate na
privatni račun i država ne naplaćuje porez.

Znači da u Inđiji nema korupcije?
- Ima, naravno. Korupcije ima svuda, ali nigde nije bahata i transparentna kao
u Srbiji. Najviše je korupcije kod javnih nabavki i izdavanja građevinskih
dozvola.
Velimir Ilić je napravio katastrofu sa ugovorom o koncesiji. Ta koncesija nam
nije potrebna. Novi put sa mostom kod Beške košta oko 220 miliona evra, a to
može da se isfinansira parama iz evropskih fondova. Znam to, jer su taj put
gradili poreski obveznici Vojvodine bez dinara zaduživanja.
Hoćete da kažete da se iza koncesije krije afera?
- To što je Velja uradio je katastrofa. Taj čovek je ostavio 30 milijardi
dinara obaveza prema putarskim firmama, pa vi procenite da li je to afera.
Svuda ima afera, ali mi ipak moramo da završimo Koridor 10 i put Horgoš-Požega
da bismo privukli investicije. Železnica je takođe u užasnom stanju. To je rak
rana Srbije.
Kad smo kod afera, i vas su prozivali da dozvoljavate da srpski tajkuni ulažu
svoj sumnjiv kapital u opštini Inđija?
- To je zbog Peconijeve fabrike cigareta „Fast“, koja je bila jedna od prvih
investicija u Inđiji. Ta fabrika odlično radi. Ispoštovali su sve što su
dogovorili, zaposlili su ljude, isplaćuju plate na vreme, izmiruju obaveze
prema državi i opštini, a to je ono što mene zanima.
Oni su kupili još neko zemljište, ali ne znam šta nameravaju da grade. Takođe
je Miodrag Kostić kupio „Agrouniju“. Oni su tri godine zaredom najbolji u
Srbiji, a sada su ih kandidovali i za evropsku nagradu. Naravno da je smanjen
broj radnika, ali to je cena tehnološkog razvoja.
Posle 5. oktobra 2000. godine, među prvim sam se zalagao za lustraciju. To nije
urađeno i mislim da sad to nije u mojoj ingerenciji. Za to postoje institucije
kao što su sudovi, policija, UBPOK... Oni se time bave, a opština izdaje
građevinsku dozvolu.
U građevinskoj dozvoli ne stoji da li si ti krivično gonjen. Biram male
investitore na osnovu tehnologije, a ne na osnovu toga ko je vlasnik firme.
Često dolaze firme iz inostranstva koje imaju svoje zastupnike ovde. Vlasnici
se i ne pojave.

Da li ste na svojoj koži osetili ono što ekonomisti i privrednici tvrde, da su
2008. godinu pojeli političari?
- Radim posao samo sa investitorima već osam godina i mogu da kažem da se
političke turbulencije i te kako odražavaju na priliv investicija. Nama niko
nije došao od kad su raspisani predsednički izbori. Kada je pobedio Boris,
zvali su nas u Beč. Međutim, kad je proglašena nezavisnost Kosova, opet je sve
stalo i još stoji, jer svi čekaju ishode formiranja vlade. Mada, kad malo bolje
razmislim, evo već se polako javljaju...

Antrfile : Koja je tajna formula za uspeh i privlačenje
stranih investitora?

- Srbija je dobro mesto za investiranje. Objektivno, možemo da privučemo između
pet i sedam milijardi evra direktnih stranih investicija godišnje. Treba nam
samo stabilna vlada. Evropska perspektiva je zajednički interes i svi
investitori, uključujući i ruske, dolaze ovde zbog Evrope i žele da budemo deo
EU.
Nema posebne formule niti bilo kakve filozofije koju ne mogu i drugi da
primene. Prvi način da rešite probleme investitora je da rešite problem
građana. Zatim, država mora da vrati imovinu lokalnim samoupravama. Treba da se
donese zakon o gradskom građevinskom zemljištu, kako bi ono moglo da se
privatizuje, da se uzme u zakup na 99 godina. Svako će radije da ulaže i gradi
na zemljištu za koje je platio i koje je faktički narednih 100 godina njegovo.

============================