Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 15.6.2008
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : SAŠA RADOJEVIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



GRAĐEVINSKA MAFIJA

Komentar nedelje

piše: Saša Radojević

urednik „Blica nedelje“

Svaki pregled kretanja na tržištu stanova
ukazuje da rastu cene stambenih objekata u svim većim gradovima Srbije. Uprkos
tome što je uvođenje reda u ovu oblast jedan od uslova za ulazak Srbije u
Evropsku uniju preovlađujuće je uverenje da je situacija nepovoljna zbog
povećanog stepena korupcije.

Od izrade regulacionih i detaljnih urbanističkih planova, preko ugovaranja i
projektovanja, do same izgradnje i održavanja potencijalni kupac nailazi na
brojne prepreke. One bi bile znatno manje da postoji uređena zakonska
regulativa, ali i bolja primena postojećih zakona. Državna vlast je pored
inertnosti kada je reč o donošenju odgovarajućih zakona odgovorna i zbog
nesigurnosti na finansijskom tržištu. Stanovi u Srbiji se otplaćuju po veoma
visokim kamatnim stopama, što banke, naravno, stavljaju na račun nestabilne
države.

Najgore u celoj priči je to što izgleda kao da je svaki pokušaj regularnog
dolaska do stambenog prostora obremenjen nesposobnošću države da se izbori sa
korupcijom u vlastitim redovima prožetim pripadnicima građevinske mafije.
Rešenja ima: prvi korak je drastično skraćivanje roka za dobijanje građevinskih
dozvola čime bi se sigurno smanjile mogućnosti za korupciju.

Antrfile :

============================




Datum : 15.6.2008
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : P. BLEČIĆ - A. NIKOLIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



MITO DIŽE CENU STANA I DO 30 ODSTO

Korupcije u Srbiji najviše u građevinarstvu

Najviše novca se uzima na donošenju regulacionih planova, kada se, recimo,
industrijsko zemljište preimenuje u građevinsko. Isplate na ruke ređe, češće su
to stanovi, automobili, skupa letovanja

Korupcija u građevinarstvu seže do samih vrhova opštinskih i gradskih vlasti, a
mito koje investitori plaćaju za razne usluge čini i do 30 odsto ukupne cene
kvadrata u novogradnji tvrde mnogobrojni sagovornici „Blica nedelje“.

Korupcija je praktično zastupljena u svim fazama: od izrade regulacionih i
detaljnih urbanističkih planova, odnosno odluke o izgradnji objekta, preko
ugovaranja i projektovanja, do same izgradnje i održavanja. Iako se u
građevinarstvu obrću stotine miliona evra, a investitori troškove mita
kompenzuju „uštedama“ na materijalu, čime ugrožavaju bezbednost stanara.
Uprkos tome što je uvođenje reda u ovu oblast jedan od uslova za ulazak Srbije
u Evropsku uniju, država je po ovom pitanju dosad uradila strašno malo, gotovo
ništa, kaže za „Blic nedelje“ vlasnik jedne prestoničke građevinske firme, koji
je insistirao na anonimnosti.
Prema rečima našeg sagovornika, cvetanju korupcije u građevinarstvu posebno
pogoduje loša zakonska regulativa, ali i slaba primena zakona. Rezultat je da
svaki dokument koji traži investitor „može, ali i ne mora da dobije“. Da bi
otklonili eventualne prepreke, preduzimljivi investitori angažuju pojedine
advokatske kancelarije ili razne opunomoćnike, koji su „dobri“ sa ljudima iz
opštine ili grada, što je praksa koja je razvijena još devedesetih godina.
- Među raznim oblicima korupcije u građevinarstvu, najviše novca se uzima na
donošenju regulacionih planova, odnosno izradi i izmenama detaljnih
urbanističkih planova. Tim planovima se, recimo, menja namena zemljišta, pa se
nekadašnja industrijska zona pretvara u građevinsko zemljište, ili se za
određeni blok zgrada povećava spratnost. Kada se industrijsko zemljište
preimenuje u građevinsko, cena mu automatski postaje višestruko veća, pa je i
mito tu najveći. Primera radi, ako je cena kvadrata u zgradi podignutoj na
takvoj lokaciji 2.000, mito se „ugrađuje“ sa 500 do 600 evra - objašnjava naš
sagovornik i dodaje da se „kolač“ deli između investitorovog opunomoćenika,
njegove veze na vlasti i članova komisije, koju obično čini po jedan
„stručnjak“ iz svake stranke koja učestvuje u vlasti.
S tim u vezi, on kaže da širom Beograda ima puno primera koji potvrđuju ovu
praksu: Relativno svež primer pet višespratnica (prostor površine od oko 20.000
kvadrata) koje su izgrađene na potezu od Cvetkove pijace prema tramvajskoj
okretnici, na mestu gde su se ranije nalazila skladišta.
Mito se, inače, ređe isplaćuje u novcu. Umesto toga, „partnerima na vlasti“
obično se daje jedan ili nekoliko stanova na toj ili nekoj drugoj lokaciji,
kupuje novi automobil, uplaćuje letovanje na nekoj egzotičnoj destinaciji i
slično.
- U slučajevima kada investitor gradi samo jednu višespratnicu na nekoj manjoj
lokaciji, učešće mita u ukupnoj ceni kvadrata relativno je manje, najčešće do
10 odsto. Tako se, po sličnom principu, pribavljaju razne dozvole i odobrenja -
kaže naš sagovornik.
Kada je reč o korupciji u građevinarstvu, situacija nije ništa bolja izvan
prestonice, osim što su cene usluga relativno niže u odnosu na beogradske. U
jednom gradu u unutrašnjosti, na primer, investitor može pribaviti kompletnu
dokumentaciju za višespratnicu u zamenu za par stotina evra (koje se dodaju na
zakonski propisanu cenu za izdavanje „papira“), odnosno nekoliko ručkova,
letnjih aranžmana ili protivusluga, zavisno već od profesije i veza investitora.
- Uslovno rečeno, manji investitori najveće sume novca plaćaju državnim
organima. Tako, recimo, potvrda da objekat ispunjava sve uslove iz EPS - a,
legalno košta 50, dok investitor „kome se žuri“ na tu sumu treba da doplati još
od 100 do 200 evra. Tu je i protivpožarna saglasnost, koju izdaje Ministarstvo
unutrašnjih poslova, po ceni od 750 do 20.000 dinara, a po „ubrzanoj“ proceduri
za dodatnih 100 evra - svedoči službenica opštinske uprave grada u
unutrašnjosti u kojem živi stotinak hiljada ljudi.

Antrfile : Manje dozvola

Prema procenama u Beogradu je potrebno 100.000 novih stanova da bi se smirila
tražnja i zadovoljile potrebe tržišta. Prošle godine kaže statistika, sagrađeno
je tek 5.000 stanova prosečne površine od 60 kvadrata. U martu je izdato 4,5
odsto manje građevinskih dozvola u poređenju sa martom 2007. godine premda je
broj dozvola za gradnju stanova povećan za 13,2 procenata.
Zajedno sa građom stanova, rasle su i cene. Pa je cena 2003. godine bila u
proseku 956 evra dok je krajem prošle godine bila 1500 evra. Danas je blizu
2000.

============================




Datum : 15.6.2008
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : GORAN BABIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna



NEVIN KRIVAC U PRITVORU

Iz mog ugla

piše: Goran Babić

Sva neobičnost sadašnje ovdašnje situacije možda se ponajbolje (nekom
neupućenom strancu) može prikazati ako se ukaže na pojavu tzv. zastarjelih
suđenja. Učestalo u posljednje vrijeme, odnosno da kažemo zadnjih godina, na
stranice crnih hronika i pred sudske organe izvode se kojekakve „mafije“,
školske, putne, smetljarske, pravosudne, građevinske, sportske itd, ali (iako
je pravda poslovično spora) mnogi od najavljenih i započetih procesa na
volšeban način upravo tu, na sudu, i zastanu. Kao da tapkaju u mjestu, nazad ne
mogu, a napred ne žele, pa se mjesecima i godinama kisele kao kupus u sudskome
loncu sve dok ne nastupi spasonosna zastara.

Naravno, radi se o teškim i često tragičnim ljudskim sudbinama jer mnogi od
optuženih provedu silno vrijeme u pritvoru (koji je po mišljenju advokata od
svega najgori), a da i ne govorimo o sramoti i blamaži do kojih dovodi već samo
hapšenje i podizanje optužnice. Sve, naime, ono što stigne kasnije, nakon što
se u novinama i na televiziji vijest objavi, nije drugo do skupljanje perja
rasutog na vjetru. Mogu holi i oholi o poslovicama misliti sve najgore, ali se
„dobar glas daleko čuo, a gori još i dalje“ i u ono davno doba kad nije bilo ne
samo interneta nego ni struje. Danas je sve to samo uvećano, danas su glasine
umnogostručene te ih je praktično nemoguće demantovati.

Međutim, ako do glasina odmah i dolazi, do presude često ne dođe nikad tako da
se na kraju stvori paradoks. Pravilo, naime, kaže da je svako nevin dok mu se
ne dokaže krivnja, a praksa (glasina) pokazuje da je optuženi kriv iako mu
ništa pravomoćno nije presuđeno. Kako je to moguće i zašto do tog dolazi? Ako
kažemo da je naprosto riječ o dodatnoj korupciji, o korupciji na sudu (koji
navodno sudi korupciji), jesmo li izašli iz čarobnog kruga (jesmo li pronašli
rješenje) ili smo sa rezignacijom utvrdili da istinskog rješenja zapravo nema i
da je zaista (Mešin ajet) „svaki čovjek uvijek na gubitku“.

Antrfile :

============================