Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 27.11.2006
Novina : Press
Strana : 11
Autor : PRENETO
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


OŠTETILA „ŽUPU" ZA 20 MILIONA

KRUŠEVAC - Policijska uprava u Kruševcu podnela je krivičnu prijavu protiv
Violete Josifove, bivše većinske vlasnice kxuševačke Hemijske industrije
„Župa", zbog sumnje da je izvršila zloupotrebu službenog položaja. Josifova je
od 30. marta do 15. septembra 2005. menice „Agromina" iz Rumenke, „Zrnka" iz
Subotice i „Sinafa" iz Pančeva, koje su ostavljene za preuzetu robu i pružene
usluge HI ,Župa", neovlašćeno prenela drugim preduzećima. Ovim nezakonitim
radnjama Josifova je pribavila protivpravnu imovinsku korist u vrednosti većoj
od 20 miliona dinara. Josifova je pre više od dve godine kupila „Župu", ali je,
zbog nepridržavanja obaveza iz ugovora, Agencija za privatizaciju raskinula
ugovor o kupoprodaji.

(AG.)

Antrfile :

============================



Datum : 27.11.2006
Novina : Press
Strana : 7
Autor : I. PEŠIĆ
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


KRIV JE KALIČANIN

Miodrag Milovanović, predsednik UO Aerodroma "Nikola Tesla", optužio je Gorana
Kaličanina da je glavni krivac za propali posao s kargo centrom

Posle "prepravki" koje su dogovorili Kaličanin i predstavnik "Dajnkorpa" Robert
Gelbard, u ugovoru je pisalo da Aerodrom treba da "unese" 118 umesto 30 hektara
zemlje, dok su investicije "Dajnkorpa" smanjene sa 60 na 40 miliona dolara

BEOGRAD - Miodrag Milovanović, predsednik Upravnog odbora Aerodroma "Nikola
Tesla", optužio je zamenika generalnog direktora Aerodorma Gorana Kaličanina da
je kriv za propali posao s kargo centrom. On je u razgovoru za Press rekao da
se Kaličanin sam sastajao s Robertom Gelbardom, koji je u ime "Dajnkorpa"
pregovarao s Aerodromom, i na njegov zahtev sklopio ugovor koji uopšte nije u
skladu s tenderom!
Milovanović objašnjava da je posle "prepravki" koje su dogovorili Kaličanin i
Gelbard, u ugovoru pisalo da Aerodrom treba da "unese" 118 umesto 30 hektara
zemlje, investicije "Dajnkorpa" su smanjene sa 60 na 40 miliona dolara, a
glavnu reč u celom poslu je trebalo da vodi neka holandska firma, a ne
Amerikanci, ali bi finansijsku odgovornost za projekat snosio samo Aerodrom?!
- Robert Gelbard, koji je u ime "Dajnkorpa" pregovarao o partnerstvu s
Aerodromom "Nikola Tesla", imao je za cilj da Aerodrom dovede do bankrota! U
tom poslu saveznik mu je bio Goran Kaličanin. Na sreću, Ministarstvo za
kapitalne investicije odbilo je nacrt ugovora koji je to sve trebalo da omogući
pa do saradnje nije došlo - kaže Milovanović.
On kaže da je projekat kargo centra trebalo da Aerodrom izbaci u sam vrh
uspešnih.
- Zato smo tražili pouzdanog partnera koji će ne samo izgraditi centar već i
razviti kargo biznis u pravom smislu te reči. Tender se pokazao kao najbolji
način, ali su nevolje počele na samom otvaranju ponuda. Kaličanin je bio
predsednik komisije i on je insistirao da se pregledaju kopije podnetih
dokumenata, a ne originali, što je u startu bila nepravilnost. Kada je firma
"Dajnkorp" pobedila, otvorili smo originalnu ponudu, ali je u njoj najvažniji
dokument, finansijska garancija da će ugovor biti potpisan u roku od šest
meseci, koja je glasila na 1,1 miliona dolara, bio fotokopija - naglašava
Milovanović.
Pregovori s "Dajnkorpom" su počeli, ali je ubrzo u samom "Dajnkorpu" došlo do
promene vlasničke strukture.
- Robert Gelbard, koga je ta firma angažovala da pregovara s Aerodromom,
uveravao nas je, međutim, da je "Dajnkorp" i dalje zainteresovan za posao.
Ubrzo su ipak počeli problemi. Pored našeg pregovaračkog tima, na čijem je čelu
bio Goran Kaličanin, jedna strana u pregovorima bila je i savetodavna grupa
američke vladine agencije za unapređenje trgovine (USTDA). Na Gelbardov zahtev,
izbačeni su s pregovora, a Goran Kaličanin je počeo sam da se sastaje s
Gelbardom i njegovim pomoćnikom Endruom Berkom - navodi Miodrag Milovanović.
Goran Kaličanin je, prema njegovim rečima, sam pregovarao s Robertom Gelbardom
od septembra 2005. do januara 2006, a rezultat tih pregovora bilo je
potpisivanje Nacrta ugovora o strateškom partnerstvu.
- Tada su počeli pritisci na upravu Aerodroma i Vladu Srbije. Robert Gelbard je
lobirao u skoro svakom ministarstvu u Vladi i pripremao teren za nacrt ugovora
koji je Goran Kaličanin pokušao da "proturi" na sednici Upravnog odbora. Ugovor
je, međutim, bio katastrofalan! U njemu je stajalo da Aerodrom treba da unese
118 umesto 30 hektara zemlje, investicije su smanjene sa 60 na 40 miliona
dolara. U tekstu se umesto "Dajnkorpa" pojavila neka holandska firma koja je
trebalo da ima glavnu reč, ali je samo Aerodrom trebalo da snosi finansijsku
odgovornost za projekat! To nismo mogli da prihvatimo - kaže Milovanović i
dodaje da je Kaličanin tada mimo Upravnog odbora Aerodorma Nacrt ugovora poslao
Ministarstvu za kapitalne investicije.
- Srećom, ministar Velimir Ilić uočio je da je ugovor mnogo promenjen u odnosu
na tender. Uprkos pritiscima koje su Gelbard i Kaličanin preko svojih
prijatelja vršili na Vladu, Ministarstvo za kapitalne investicije odbilo je
ovaj nacrt, uz obrazloženje da treba da ga usklade s tenderom. "Dajnkorp" je
tada odustao od posla - kaže Miodrag Milovanović.

Antrfile : Izgubljeno vreme, ali ne i dobra pozicija

Miodrag Milovanivić kaže da je Aerodrom zbog "Dajnkorpa" izgubio samo vreme,
ali da nije izgubio dobru poziciju u pregovorima s nekim novim strateškim
partnerom.
- Analize tržišta su pokazale da postoji velika potreba za kargo centrom i da
bi Beograd s geografskom pozicijom u središtu Jugoistočne Evrope mogao
fantastično da iskoristi taj potencijal. Mislim da će Upravni odbor i ova vlada
uspeti da od mogućih ponuđača izaberu dva ili tri potencijalna partnera za
Aerodrom, ali da će konačnu odluku doneti nova vlada - naglašava Milovanović.

============================



Datum : 27.11.2006
Novina : Kurir
Strana : 5
Autor : D. M.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije, Sukob javnog i privatnog
interesa
Agencija :
Najava : DA
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


U APS!

Policija priprema hapšenje Zorana Janjuševića i Nemanje Kolesara zbog njihove
umešanosti u sumnjivu privatizaciju cementare „Novi Popovac“

BEOGRAD - Policijska istraga steže obruč oko Zorana Janjuševića i Nemanje
Kolesara, bivšeg savetnika za bezbednost i bivšeg šefa kabineta ubijenog
premijera Zorana Đinđića, saznaje Kurir. Nekadašnji uticajni Vladini činovnici,
kako se nezvanično čuje u policiji, uskoro bi mogli čak da se u Centralnom
zatvoru pridruže optuženim pripadnicima „stečajne mafije“!
Prema saznanjima Kurira, policija je u okviru opsežne istrage konačno
„pritegla“ Janjuševića i Kolesara za tri sumnjive privatizacije i mutljavine u
vezi sa „Brodotehnikom“, fabrikom cementa „Novi Popovac“ i „Ju-Es stilom“, a
veliko finale trebalo bi da se dogodi narednih dana. Naime, MUP Srbije podneo
je krivičnu prijavu protiv bivših Vladinih službenika još proletos, kada su
Kolesar i Janjušević osumnjičeni da su počinili zloupotrebu službenog položaja
i pranje novca.
Kolesar, koji je bio predsednik Upravnog odbora fabrike cementa „Novi Popovac“,
i direktor te kompanije Darko Križan, sumnjiče se da su sa neimenovanim
predstavnicima firme „Holcim“ iz Švajcarske postigli dogovor da će, koristeći
službeni položaj i politički uticaj, omogućiti da ponuda preduzeća
„Brajtenburger“, koja je ćerka firma „Holcima“, bude proglašena za
najpovoljnijeg kupca „Novog Popovca“ na javnom tenderu raspisanom 2001. godine.
Posle tendera, januara 2002. godine, ta firma kupila je ovo preduzeće za 52
miliona dolara.
Firma „Brajtenburger“ je zatim uplatila više od dva miliona dolara na račun
firme „Majron Sejls ltd.“ sa Sejšela, čiji je vlasnik Janjušević. Deo od
355.000 dolara prebačen je posle toga na Kolesarov račun u Cepter banci, dok je
250.000 dolara završilo na Križanovom računu. Na nerezidentni račun firme
Janjuševića leglo je 634.000, a 860.459 na račun direktora preduzeća „MCS grup“
Miroljuba Jakovljevića.
Janjuševića bi, kako objašnjavaju policijski izvori, slobode mogle da koštaju i
mahinacije u vreme dok je bio stečajni upravnik „Brodotehnike“, dok se Kolesar
spominje kao jedan od glavnih aktera sumnjive prodaje smederevskog „Sartida“
firmi „Ju-Es stil“.
Inače, obojica su novac od provizija i sumnjivih poslova koristili za kupovinu
nekretnina. Tako je Janjušević u jednoj banci otvorio čak pet računa! Preko
jednog od njih, na koji je uplaćivan novac iz firme „Majron Sejls“ sa Sejšela,
kupljena su dva stana, ali iz stambenih kredita u ukupnom iznosu od 900.000
evra sa rokom vraćanja od 25 godina, grejs periodom od 12 meseci i godišnjom
kamatom od šest odsto. Ugovor o kupovini stana u Tolstojevoj 7 glasi na
Janjuševićeve maloletne kćerke i suprugu. Sa drugog računa prebačeno je 88.559
evra na devizni račun čiji je vlasnik Kolesar.
U jeku raskrinkavanja ove afere Kolesar se, inače, branio da je 289.000 evra
koji su sa Sejšela stigli na njegov račun zapravo novac koji su mu dali
roditelji za kupovinu stana. Međutim, ubrzo je demantovao samog sebe i izjavio
da mu je taj novac Janjušević samo pozajmio.

Antrfile : Spremaju se nova hapšenja

Osim Janjuševića i Kolesara, na crnom spisku srpske policije nalazi se još
nekoliko zvučnih imena iz sveta biznisa, ali i politike. Izvor Kurira iz
policije ne može da otkrije o kojim se ljudima radi, osim da su neki od njih
bili na najvišim državnim funkcijama. Takođe, ovaj izvor kaže da protiv ovih
ljudi postoje čvrsti dokazi i da se čeka samo zeleno svetlo iz vrha da bi oni
bili privedeni. Nezvanično se pominje da bi najspektakularnija hapšenja mogla
da uslede tokom zahuktavanja predizborne kampanje za parlamentarne izbore.

============================



Datum : 27.11.2006
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NEMANJA NENADIĆ
PROGRAMSKI DIREKTOR „TRANSPARENTNOSTI SRBIJA“
Tema : Aktivnosti i komentari
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


ISKUSTVA SA KORUPCIJOM

komentari

Nemanja Nenadić programski direktor „Transparentnosti Srbija“

Serija tekstova u „Blicu“ u kojoj građani anonimno opisuju svoja neposredna
iskustva sa korupcijom jeste štivo koje uspešno skreće pažnju javnosti na razne
modalitete korupcije. Za svaki takav slučaj bi se mogao napravio prikaz iz
kojeg bi se videlo ko je trebalo korupciju da spreči ili zašto ona nije
otkrivena i kažnjena.
Samo su retki spremni da o ličnom iskustvu u korupciji govore javno jer bi tako
često i sebe optužili, ili ugrozili svoj položaj u javnoj službi ili na
tržištu. Međutim, ima puno ljudi koji su, bez obzira na to što su podmićivanjem
rešili neki problem, zbog toga ozlojeđeni i koji žele da žive u zemlji u kojoj
korupcija neće biti normalna stvar.
Vlast koja želi da reši problem korupcije podsticaće građane, preduzetnike i
službenike da detaljno opišu svoja iskustva, i brižljivo će ih analizirati. Da
bi takve akcije dale rezultata, potrebno je, s jedne strane, garantovati
zaštitu izvoru informacija, a s druge, pokazati spremnost da se na osnovu
takvih iskustava kad god je potrebno popune rupe u propisima i pojačaju
kontrole na slabim tačkama u sistemu. Garanciju zaštite za sada nemamo, a
suviše retko smo mogli da vidimo na delu spremnost da se isprave čak i oni
nedostaci o kojima svedoci i znalci javno govore, pa se ne možemo nadati
dobrome dok se to stanje ne izmeni.

Antrfile :

============================



Datum : 27.11.2006
Novina : Blic
Strana : 4
Autor : IVANA CVETKOVIĆ
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


NAJJEFTINIJA KAMPANJA POLA MILIONA EVRA

Koliko će para potrošiti stranke pred izbore zakazane za januar

Velike partije, poput Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, u
kampanji za predstojeće parlamentarne izbore potrošiće najmanje po pola miliona
evra. U borbi za svaki glas pare će se trošiti nemilice pa uloženi novac možda
dostigne i dva puta veću sumu.

Interesantno je, međutim, da stranke sada novac troše iz svog džepa, pošto će
prvi deo para za izbore, predviđen budžetom, na račun stranaka koje učestvuju
na izborima leći tek u januaru, dok će preostalih 80 odsto kolača podeliti samo
partije koje uđu u parlament - i to prema broju poslaničkih mandata. Iako suma
iz budžeta još nije određena, nadležni pominju da će za izbore najverovatnije
biti izdvojeno između milijardu i milijardu i po dinara. A kako stranački
funkcioneri uvek kukaju da su partijske kase prazne, do prve uplate iz budžeta
moraće da računaju na sponzore i finansijere, javne i tajne.
Suma od oko 300.000 evra čini minimalni zbir samo osnovnih troškova koje
stranka ima tokom predizborne promocije, ne računajući dnevnice stranačkih
aktivista, troškove za benzin, ručkove i hotele. Marija Barać-Stojanović iz
konsultantske kuće „Bovan konsalting“ objašnjava da stranka koja želi da stekne
parlamentarni status treba da uloži nešto više novca, dok je za pobedu na
izborima, osvajanje apsolutne ili relativne većine u skupštini potreban dobro
isplaniran i visok budžet.
Ona kaže da za zakup prostora i vremena u medijima stranka ulaže nekoliko
stotina hiljada evra, dok pravljenje seta oglasa iznosi do 10.000 evra. Za
predizborni spot potrebno je izdvojiti najmanje petnaestak hiljada evra, dok
štampanje reklamnog materijala - letaka, postera i plakata - košta oko 3.000
evra. Marija Barać-Stojanović kaže da bilbord kampanja košta oko 20.000 ili
30.000 evra, dok PR agencija za svoj angažman naplati oko 20.000 evra ili više.
Kako ističe, upravo su kreacija reklamnih rešenja i zakup medija najveća
finansijska stavka.
- Za završni skup koji krasi kraj kampanje treba izdvojiti takođe između 10.000
i 12.000 evra - ocenjuje Marija Batrać-Stojanović. Kako je ona istakla, manje
finansijski zahtevni deo kampanje je organizovanje javnih skupova, zakup sala,
obilaženje glasača, slanje pisama na kućne adrese, telefonski marketing i
putovanja.
- Jedan deo budžeta namenjen je specijalnim savetnicima i konsultantima. Svaka
stranka ima i neke, ne tako transparentne troškove koji se teško pravdaju, kao
što je ostvarivanje posebnog uticaja na medije, lobiranje kreatora javnog
mnjenja, dakle plaćanje za nečiju podršku, kao i plaćanje za nečije ćutanje.
Ponekada se specijalne veze, spajanja ili pridobijanje članova drugih ekipa
posebno tarifira - ističe ona.
Cvjetin Milivojević iz agencije za odnose sa javnošću „Pragma“ smatra da svaka
stranka u kampanji potroši najmanje dva puta više od sume koju za izbore dobije
iz budžeta. Poređenja radi, DSS je za kampanju od države prošli put dobio 31,2
miliona dinara ili 390.000 evra, a DS 19,2 miliona dinara ili 240.000 evra.
- Budžet koji stranka planira za kampanju zavisi i od toga da li je sada na
vlasti ili je opoziciona stranka, a tu postoje mnoge finese - kaže Milivojević
i ističe da su stranke koje su na vlasti u prilici da se promovišu više od
drugih, dok stranke poput LDP i G17 plus crpe kredit iz vremena kada su
participirale u vlasti.
- Velimir Ilić kao ministar za kapitalne investicije zloupotrebljava položaj i
u predizbornoj kampanji otvara puteve, mostove, dok Dinkić, iako je samo
partijski lider, ide u Brisel. Obojica se tako besplatno reklamiraju - kaže
Milivojević. On ističe da je posle izbora na kontrolorima da dobro obave posao
i utvrde odakle strankama novac za finansiranje kampanje.

Antrfile : Reklama može da košta milion dinara dnevno

Stranke bi samo za reklamiranje u udarnom terminu pre Drugog dnevnika na RTS
trebalo da plate 105.000 dinara za petosekundni spot, a čak oko milion dinara
dnevno da bi se spot na TV prikazao desetak puta. Međutim, sve stranke angažuju
marketinške agencije koje imaju popuste od TV kuća koji se kreću čak i do 90
odsto, tako da je nemoguće utvrditi koliko stranke zaista plaćaju reklamiranje
u medijima.

============================



Datum : 27.11.2006
Novina : Politika
Strana : A6
Autor : N. KOVAČEVIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Pristup informacijama o finansiranju političkih
partija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


KRAJ ANONIMNIH DONATORA

NOVI OBRASCI ZA FINANSIRANjE IZBORNE KAMPANjE

Stranke će morati da dostave i izveštaj o troškovima za plakate, oglase u
medijima, spotove i da navedu kome je novac uplaćen

Posle parlamentarnih izbora 21. januara političke stranke će na novom obrascu,
preciznije nego do sada, sačiniti izveštaj o tome koliko su novca dobile i
potrošile iz budžeta i privatnih izvora. Kad je reč o privatnim izvorima, biće
odvojeno prikazani prihodi od članarine, novčani prilozi pojedinaca, kao i
prilozi pravnih lica u novcu, poklonima i uslugama. Ovaj novi obrazac zajedno
su sačinili nevladina organizacija za borbu protiv korupcije „Transparentnost
Srbija” i Ministarstvo finansija.
Kako je kazao programski direktor ove nevladine organizacije Nemanja Nenadić,
svi pojedinačni prilozi veći od 6.000 dinara ili više pojedinačnih čiji je zbir
iznad ove sume biće pobrojani, uz navođenje imena i prezimena, odnosno naziva i
adrese donatora. Stranke će u izveštaju morati da prikažu i prihode od legata,
imovine, kao i od promotivnih aktivnosti, koji su preneti sa stalnog računa
stranke na poseban račun, otvoren za finansiranje predizborne kampanje.
Partije će morati da dostave i izveštaj o troškovima za plakate, oglase u
medijima, spotove i publikacije, uz navođenje kome je novac uplaćen. Javnost,
tako, više neće nagađati cene reklama u elektronskim i štampanim medijima ili
koliko košta posredovanje između stranaka i medija, pošto će sve stavke biti
pojedinačno prikazane.
Prateći finansiranje prethodnih izbornih kampanja od 2000. godine,
„Transparentnost Srbija” je pronašla niz nepravilnosti i „rupa” u zakonu koje
su stranke vešto koristile, izbegavajući da u izveštajima prikažu stvarne
troškove. Tako je novi obrazac nastao na lošim iskustvima prethodnih kampanja,
ističu u ovoj nevladinoj organizaciji.
„U prethodnom pravilniku termini prikupljanje i utrošak novca usko su tumačeni,
pa stranke nisu podnosile izveštaje o strukturi i visini pojedinačnih rashoda,
već samo o izvorima prikupljenih sredstava za kampanju”, kaže Nenadić. Na
primer, posle kontrole izveštaja sa predsedničkih izbora 2004. godine otkrivena
je nelogičnost da je čak 11 od 15 kandidata potrošilo više novca nego što su
prikupili na posebnom računu na izbore. Neki od kandidata 2004. godine su sami
menjali propisane obrasce da bi prikazivali dugove, a neki su u prihode
upisivali novac iz budžeta koji im još nije bio uplaćen. Tako se desilo da je
kampanja jednog od kandidata, prema izveštaju, najvećim delom finansirana
prihodima od imovine stranke. Problem je bio, kako upozoravaju u
„Transparentnosti Srbija”, što je prihod od te imovine iznosio gotovo 50 odsto
imovine prijavljene u redovnom godišnjem izveštaju o finansiranju stranke.
Kako upozorava Nenadić, novi obrazac ipak neće sprečiti sve manipulacije
novcem. Prava kontrola može se očekivati tek kada se izmeni Zakon o
finansiranju stranaka ili usvoji zakon o agenciji za borbu protiv korupcije i
kada se formira državna revizorska institucija.
Propisivanjem novog obrasca, koji je objavljen u najnovijem „Službenom
glasniku”, načinjen je, međutim, korak ka jasnijem uvidu javnosti u tokove
novca koje stranke u „ogromnim količinama” troše u predizbornim kampanjama.
Javnost će, valjda, konačno saznati ko su glavni donatori stranaka, o kojima se
do sada samo spekulisalo.

Antrfile :

============================



Datum : 27.11.2006
Novina : Glas Javnosti
Strana : 6
Autor : MILAN LAĐEVIĆ
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


SVAKI DRUGI TENDER NAMEŠTEN

INTERVJU: Saša Varinac, predsednik Komisije za zaštitu prava o javnim nabavkama

Ukoliko se velika obrtna sredstva traže za malu nabavku, to je diskriminacija.
A estetske i funkcionalne karakteristike jesu veliki problem i, prema mom
mišljenju, to treba izbaciti iz zakona

Tokom samo jedne godine oko milijardu i po evra - para poreskih obveznika -
potroši se kroz sistem javnih nabavka. Od toga, prema nezvaničnim procenama,
najmanje 20 odsto ili oko 300 miliona evra završi u nečijim privatnim
džepovima. Saša Varinac, predsednik Komisije za zaštitu prava pri Upravi za
javne nabavke, objašnjava u intervjuu za Glas da zaštita prava ne podrazumeva
samo zaštitu ponuđača već se kroz nju štiti država.
- U smislu da se stekne poverenje u državu kako bi ponuđača bilo što više. To
podrazumeva niže cene i kvalitetniju realizaciju poslova.
Koliko mesečno ima zahteva za zaštitu prava ponuđača?
Mesečno imamo oko 50 zahteva, a poslednjih nekoliko meseci taj broj se
povećava. Od 1. jula 2004. godine, odnosno od kada je Vlada Republike Srbije
imenovala članove Komisije, pa do 15. novembra ove godine Komisija je odlučila
o 1.120 podnetih zahteva, a procenat usvojenih je veći od 50 odsto. Od toga
jednu trećinu su poništeni tenderi u celini, a dve trećine delimično.
Da li se povećava broj zahteva?
Od početka rada bilo je stalno povećanje broja zahteva, što govori da raste
poverenje u ovu instituciju. Međutim, Komisija ima problem, jer sa pet članova
i sa kratkim rokom od 15 dana mora da donese odluku. Primera radi, u Austriji
je rok šest nedelja, a komisija ima 15 članova.
Gde se tenderi najviše šteluju?
Konkursna dokumentacija je najvažniji deo i ona ima tri osnovna elementa, a to
su uslovi za učestvovanje, tehničke specifikacije i kriterijumi za izbor
najpovoljnije ponude. Sva tri elementa mogu da budu tako određeni da se kroz
njih favorizuje neka firma.
Na koji način?
Na primer, kod uslova se traže reference koje nemaju veze s predmetom nabavke,
kao i sertifikati određenih institucija iako se oni mogu pribaviti i kod nekih
drugih nadležnih ustanova. Kad je reč o tehničkim specifikacijama, tu ima više
mogućnosti nameštanja. Počev od toga da se traže proizvodi određenog
proizvođača (navodi se njihov naziv), pa do nešto suptilnijih metoda -
podešavanja tehničkih karakteristika kako bi se došlo do favorita. Recimo, kod
vozila, strogo insistiranje na određenim dimenzijama, zapremini motora,
posebnoj opremi koja je, inače, nepotrebna... Preciznije, i samo kroz jednu
tehničku karakteristiku može da se dođe do određenog ponuđača. Dalje, za treći
element - kriterijumi (koji služe za ocenjivanje ponuda i njihovo rangiranje) u
startu postoji osnovana sumnja da je tender namešten ako oni nisu opisani tako
da se zna koju metodologiju naručilac primenjuje. Isto tako moguće je da
naručilac u konkursnoj dokumentaciji stavi diskriminatorske kriterijume i da da
prednost određenoj firmi. Na primer, da ocenjuje s velikim brojem bodova
sertifikat koji je nebitan ili da boduje „dosadašnju saradnju“ i „posebne
pogodnosti“, i na taj način favorizuje isključivo one firme koje su ranije
dobijale poslove, ili one koji mu nude neke ustupke koji nemaju nikakve veze s
konkretnom nabavkom (studijska putovanja, besplatno korišćenje nekih aparata...)
Kako ponuđači mogu da se izbore za svoja prava?
- Ponuđač ima pravo uvida u dokumentaciju kroz koju može da vidi sve
nepravilnosti. I to pre nego što podnese zahtev za zaštitu prava. A ako mu
naručilac to ne omogući, taj tender će sigurno biti poništen. Sa druge strane,
oni moraju precizno, na osnovu onoga što su saznali, da sastavljaju zahteve.
Nekad samo napišu da je tender podešen da dobije neka firma, a činjenica i
dokaza o tome nema. Mi za takva istraživanja jednostavno nemamo mogućnosti, jer
to zahteva veštačenje koje može da traje mesecima.
Često se mogu videti kriterijumi - obrtna sredstva, estetske i funkcionalne
karakteristike... Koji su glavne stavke za nameštanja?
Ukoliko se velika obrtna sredstva traže za malu nabavku, to je diskriminacija.
A estetske i funkcionalne karakteristike jesu veliki problem i, prema mom
mišljenju, to treba izbaciti iz zakona. Posebno jer se svode na subjektivnost
članova komisije naručioca.

Antrfile : UBPOK i tuŽilaŠtvo

Slučajevi koji mesečno dolaze u vaše ruke „teški“ su nekoliko miliona evra. Da
li su vam zbog toga pretili?
Ne. Mislim da se svi plaše javnosti i medija kako ne bi izbila neka afera. I to
je, prema mom mišljenju, glavni razlog što ništa ne pokušavaju. Ali, za nas je
sam po sebi pritisak što su nam rokovi kratki, što ima malo zaposlenih i što
donosimo konačnu odluku. Naručioci i ponuđači nas zato svakodnevno pozivaju i
zahtevaju da ubrzamo postupak.
S obzirom na to da se u javnim nabavkama obrće ogroman novac i da ima dosta
nameštenih tendera, da li su državni organi dolazili kod vas da se interesuju
za neke slučajeve?
Dolazili su ljudi iz UBOPK-a, dok je za nekoliko slučajeva bilo zainteresovano
i tužilaštvo.
Da li se vi iznenadite kad vidite koliko su očigledno neki tenderi namešteni?
Da, ponekad se iznenadim.

============================



Datum : 27.11.2006
Novina : Danas
Strana : 29
Autor : NN
Tema : Aktivnosti i komentari
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


ŠTA RADITE

Miodrag Popović direktor Turističke organizacije Srbije

Ujutru imam kratak dogovor sa saradnicima, a oko podneva krećem za Barselonu,
na Sajam kongresnog turizma, gde ćemo, kroz devet sajamskih prezentacija i 52
sastanka, predstaviti mogućnosti Srbije. Taj naporan program krenuće već od
večeras i nadam se da ću u povratku doneti lepe vesti.

Jasna Matić direktor SIEPE

Danas sam čitavog dana u Vranju, gde pratimo realizaciju investicije britanske
firme u fabriku Sloboda. Prve količine gotovih proizvoda već su otišle u izvoz,
povećana je produktivnost u biće angažovani novi radnici. Obići ćemo i
Tekstilnu školu za koju su obezbeđene nove mašine i pripremljen program
saradnje sa britanskim konfekcionarima.

Verica Barać predsednik Saveta za borbu protiv korupcije

Danas i narednih dana pripremam izveštaj o radu Saveta i borbi protiv korupcije
u prethodnih pet godina, a kako je to obiman materijal i studiozni izveštaj,
bojim se da ni za šta drugo neću imati vremena do kraja ove nedelje.

Antrfile :

============================



Datum : 27.11.2006
Novina : Blic
Strana : 12
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : DA
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


BOLJE MESTO ZA TEZGU - 200 EVRA

Velika serija „Blica“: Mito i korupcija kao način života u
Srbiji

Zašto ova serija

Koliko puta ste pre odlaska kod lekara bili u dilemi koji viski, koliko kafe
ili koju bombonjeru poneti? Da li ste saobraćajcu ponudili koju hiljadarku kako
bi vam ostala vozačka dozvola? Šta ste sve uradili kako biste popravili prosek
detetu u školi? Da li ste spremali plave koverte pre dolaska inspektora?
Poražavajuće je saznanje da je ogroman broj ispitanika potvrdio da su
podmićivanjem rešavali nevolje ili pribavljali privilegije. Ukoliko postoji
gore, onda je to činjenica da mnogi mito smatraju pravilom lepog ponašanja.

M.I. (15), učenik, Subotica
Podmićujem svaki dan drugarice iz razreda da mi sačuvaju mesto u autobusu. To
plaćam 10 dinara kad god im uspe. Podmitim i druga da mi sačuva bolji mobilni
telefon dok ne sakupim novac da ga kupim. Mi u školi podmićujemo jedni druge, i
to nam je stil života.

M.K. (41), prodavac
na buvljaku, Kragujevac
Za bolje mesto tezge na buvljaku platila sam 200 evra. Samo tada, ali nisam
zažalila, mnogo je bolji promet na novom mestu.

R.I. (54), profesorka, Niš
Dajem kad moram. Lekarima najviše, mada sam častile i službenike u Gradskoj
upravi. Kad je potrebno, nosim piće, kafu, slatkiše...

M.D. (38), sudija, Leskovac
Na neki način sam privilegovan jer sam bez teškoća zaposlio suprugu i sestru.
Odužio sam se tako što sam urgirao da se u sud primi supruga onoga koji je
zaposlio moju sestru.

S.B. (44), tekstilni tehničar, Kragujevac
Htela sam da učinim uslugu, ali nisam mogla. Moj psihijatar je tražio da mu
donesem neke delove iz firme gde radim. Da sam to uradila, dobila bih otkaz.
Rekla sam mu da ne mogu, i na kraju sam ponudila da mu kupim te delove.

N.N. (63), penzioner, Novi Sad
Devedesetih je moje dete, nakon bezazlene operacije, zbog nemara lekara dobilo
sepsu, a potom i žuticu. Bila sam na prinudnom odmoru, pa novca nismo imali. Da
bi ga lekari spasli, odnela sam im sva umetnička dela koja sam imala u kući.

K.D. (21), trgovac, Niš
Moji roditelji daju lekarima da bi ih bolje lečili. Nikad nisu dali pare, ali
jesu poklone. Oni ne traže, ali očekuju. Majka je hronični bolesnik, pa je
stalno u prilici da nosi poklone. Nedavno je odnela viski jednom poznatom
doktoru.

P.R. (27), ekonomista, Beograd
Podmićivao sam profesore na Višoj poslovnoj školi. Tamo se zna koliko koji
ispit košta.

N.I. (22), student, Leskovac
U školi sam bio vukovac, a na fakultetu imam prosek devet. Mito daju loši đaci
i studenti. Nisu profesori krivi, nego moje kolege. Ja bih im zabranio da
studiraju.

D.R. (55), penzionerka, Subotica
Živela sam kao podstanar 20 godina i nisam dala mito, mada bih verovatno pre
dobila stan. Imala sam pravo na stan pa nisam htela da podmićujem stambenu
komisiju.

Đ.P. (45), prosvetni radnik, Kragujevac
Znam da su moji dali mito za moj posao.

M.V. (50), lekar, Leskovac
Kafu i piće koje dobijem od pacijenata podelim sestrama i spremačicama. Nisam
primetio da bilo ko od mojih kolega prima mito, inače bih ga odmah prijavio.
A.Ć. (45) službenica, Beograd
Moja majka je za brzu intervenciju morala da izdvoji 300 evra. Da nije bilo u
pitanju zdravlje to ne bih učinila.

P.Ć. (35), službenica, Novi Sad
Pre nekoliko meseci jedan čovek nudio mi je novac da ga zaposlim. Rekao je da
će mi platiti. Rekla sam mu da napusti kancelariju.
M.P. (48), privatnik, Niš
Ne podmićujem nikoga, iz principa. Ako hoću da platim lečenje, onda idem kod
privatnika. Znam da moj brat skupo plaća pedijatrima jer mu ćerkica ima
problema sa zdravljem.

Z.V. (42), nezaposlena, Kragujevac
Pre dve godine, kada sam bila poslovođa u butiku, odnela sam inspektoru u neki
kafić farmerke i košulju da mi ne bi pisao kaznu.

D.R. (36), učiteljica, Niš
Dajem samo lekarima, zdravlje je ipak najvažnije. Nikad nisam morala nešto
mnogo da dajem, to su samo sitni znaci pažnje. Skoro sam častila ginekologa
kutijom bajadera.
P.T. (38), građevinski radnik, Beograd
Pre dve nedelje sam dao saobraćajcu 500 dinara da mi ne piše kaznu za
prekoračenje brzine.

M.M. (36), carinski referent, Subotica
Lekari, sudije i carinici su najkorumpiraniji. Mogao bih da navedem bezbroj
primera i situacija, firmi i pojedinaca koji su podmitili carinike.

L.N. (41), inženjer, Novi Sad
Zubaru sam kupio kafu i piće da bi me primio, jer u tom trenutku nisam imao
regulisano zdravstveno osiguranje, a nisam bio ni pri parama da platim
participaciju.

S.M. (26), nezaposleni ekonomista, Leskovac
Moj otac je profesoru na Višoj ekonomskoj školi pre dve godine dao 30.000
dinara. Iako je moj indeks pun osmica i devetki, kod njega 10 puta nisam mogla
da položim. Imala sam noćne more, užasno smršala, pa se otac dosetio i platio
mu. Upisao mi je sedmicu iako se nisam pojavila na ispitu.

M.R. (33), pedagog, Kragujevac
U trećem razredu srednje škole odbila sam da dam novac za kupovinu zlatne
ogrlice razrednoj. To je meni bilo mnogo novca.

N.N. (52), zapisničarka,
Novi Sad
U sporu koji se nije vodio u mojoj sudnici, učestvovali su moji poznanici.
Zvali su me na kafu, a tamo me je čekala kutija sa skupim mobilnim telefonom.
Užasno smo se posvađali. Pitam se i danas da li su svesni da nisam mogla da im
pomognem.

P.M. (40), ekonomista, Niš
Dajem lekarima, profesorima, šalterskim radnicima... Bilo me je stid da to
radim, ali kad sam videla da se za 100 grama kafe sve brže sredi svima dajem.
Ali nikada novac, samo viski, konjak, nes kafu...
N.N. (37), novinar, Kragujevac
Dajem mito, mada je to u mom poslu rizično. Informacija je nešto od čega živim
i zato dajem mito. I važni ljudi mi nude usluge da ne bih loše pisao o njima.
Nekada pristanem.

V.P. (44), računovođa, Leskovac
U Fondu PIO radi lenja, nevaspitana i narogušena službenica. Mesecima drži
predmet ako joj ne tutneš kafu, piće, čokoladu, pa i kesu banana. Grdne sam
probleme imala dok nisam pribegla poklonima. Sada mi odmah završi posao.

Od 100 anketiranih Novosađana, njih pedeset troje je izjavilo da nisu bili u
situaciji, ili nisu pristali na davanje mita. Neki od njih su rekli da su
poklonili sitnice u znak pažnje za pruženu uslugu, što ne smatraju mitom.
Ostali građani su mito najčešće davali bolničkom osoblju, saobraćajcima,
carinicima i inspektorima...

Antrfile :

============================


Ebart Consulting - Medijska dokumentacija
http://www.arhiv.co.yu
Svetozara Markovića 79, 11000 Beograd.
tel.: +381 11 361 96 67
fax.: +381 11 361 96 68

Kontakt osoba: Mirko Stanojević, šef Press clipping-a
============================

Datum : 23.11.2006
Novina : NIN
Strana : 6
Autor : MIODRAG MILOVANOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Pisma – reagovanja
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


KALIČANINOVI GRESI

(“Odleteli i kargo i Gelbard”, NIN br. 2916)

Želeo bih da pojasnim neke pojedinosti u vezi s vašim člankom.

Tender je vid prikupljanja ponuda kada postoji više od jednog ponuđača, a javna
nabavka samo jedan vid zakonom regulisanog tenderskog postupka. Baš radi
transparentnosti postupka odlučeno je da se strateški partner za izgradnju
kargo centra bira pomoću tendera. Uostalom, da li bi iko podržao Aerodrom da je
rešio da ovakav sveobuhvatni projekat poveri nekoj firmi bez mogućnosti izbora
između više ponuđača?

Na pitanje ekonomiste Milana Kovačevića šta se nudilo, odgovor je više nego
jasan: nudio se državni monopol na razvoj i upravljanje kargo centrom, 30
hektara državne zemlje, 95 zaposlenih, oprema, postojeće operacije, itd. Šta se
nabavljalo? Strateški partner od koga se očekivalo da uloži preko 60 miliona
dolara, dovede nove klijente, nove tehnologije, itd.

Istakao bih još nekoliko detalja:

Goran Kaličanin, zamenik generalnog direktora Aerodroma, kao predsednik
tenderske komisije insistirao je da se originali ponuda deponuju u banku, što
je uneseno u zapisnik sa otvaranja. Kaličanin je potom sprečio da se napravi
zapisnik sa otvaranja originalnih ponuda u junu 2005. kada je konstatovano da
je u paketu DdžnCorpa kopija. Zbog toga, što u paketu nije bio original “bid
bonda” (garancije da će potpisati ugovor, vredne 1,1 milion evra) američka
kompanija je oslobođena plaćanja ove sume državi Srbiji.

Da u paket nije stavljen ni original bid bonda, ministru Milanu Parivodiću i
meni je u Vašingtonu u novembru 2005. u prisustvu svog pretpostavljenog Roberta
Gelbarda, rekao Endru Bair koji je ponudu doneo u Beograd. O svemu ovome
obaveštene su nadležne službe.

Zatim, Savetnička grupa Ministarstva za kapitalne investicije se nije povukla
iz pregovora u novembru 2005. već ih je isključio Goran Kaličanin, kada su se
usprotivili tekstu ugovora koji je dao na usvajanje. Da podsetim, u pitanju je
ugovor koji je dramatično izmenjen u odnosu na onaj koji je predviđen tenderom
i to isključivo na štetu države Srbije.

Pošto je u januaru 2006. stigao tekst ugovora bez ikakvih cifara, imena i
aneksa, Upravni odbor ga je odbacio. Uprkos tome, Goran Kaličanin je takav
tekst ugovora uputio Ministarstvu za kapitalne investicije. Nakon intervencije
Savetničke grupe o štetnosti ovakvog ugovora po vladu i državu Srbiju, i
Ministarstvo je odbilo ugovor i zatražilo od Amerikanaca da se usaglasi sa
ponudom iz tendera.

Iako je postojala jaka volja da se izađe u susret bitnim zahtevima DdžnCorp-a,
politika strahovitih pritisaka koju su koristili predstavnici firme u Beogradu
pokazala je da ne postoji nikakva volja da se napravi ugovor povoljan za obe
strane. Predsednik DdžnCorp-a je, svega nekoliko nedelja pre svoje smene,
uputio pismo predsedniku vlade sa zahtevom za poseban tretman. Ovo je, naravno,
odbijeno.

Sve ostalo piše u vašem članku. O karakteru onih koji su zastupali DdžnCorp
govori činjenica da je Robert Gelbard, na dan kada je saopštio da se DdžnCorp
povlači, predložio jednom ministru u vladi da Srbija treba da tuži DdžnCorp.

Miodrag Milovanović,
predsednik Upravnog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”

Antrfile :

============================