Mediji o korupciji u Srbiji

Datum : 25.11.2006
Novina : Kurir
Strana : 11
Autor : I. C.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


STRAŽAR SAKRIO DROGU I PRIMIO MITO

Stražaru Centralnog zatvora u Beogradu S.N., dežurni istražni sudija juče je
odredio pritvor do 30 dana zbog primanja mita i nesavesnog rada, saznaje Kurir.
Ovaj radnik uhapšen je u sredu uveče u trenutku kad se spremao da jednom
pritvoreniku preda dva mobilna telefona. Stražar je mobilne telefone zalepio
selotejp trakom za butinu. Čim je uhvaćen na delu, S. N. je odmah priznao da ga
je porodica jednog pritvorenika angažovala da unese mobilni. Za tu uslugu dobio
je 700 evra, koji su pronađeni u njegovo kaseti. Osumnjičeni stražar pokazao je
čak i štekove za drogu, u kojima je pronađeno 10 grama droge.

Antrfile :

============================



Datum : 25.11.2006
Novina : Kurir
Strana : 10
Autor : D. N.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema reakcije


PRISVOJILA NOVAC UČENIKA

Pronevera

POŽAREVAC - Požarevačka policija podnela je krivičnu prijavu protiv Mirjane S.
(33) iz Požarevca zbog sumnje da je izvršila krivično delo pronevere. Mirjana
se tereti da je, radeći kao blagajnik u OŠ „Vuk Karadžić“ u Požarevcu, tokom
prošle i ove godine primala novac prikupljen od učenika ove škole, na ime
rekreativne nastave, ekskurzija i udžbenika, ali ga nije uplaćivala na račun
škole, već ga je prisvojila za sebe. Na ovaj način ona je stekla protivpravnu
korist u iznosu od 1.419.402 dinara, oštetivši za toliko ovu školu. Krivična
prijava podneta je i protiv šefa školskog računovodstva Radosne K. (40) iz
Požarevca, zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj jer nije niti
nadzirala niti kontrolisala rad blagajne, čime je omogućila Mirjani S. da
prisvoji novac i ošteti školu.

Antrfile :

============================



Datum : 25.11.2006
Novina : Dnevnik
Strana : 4
Autor : M. SUDŽUM
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


ŠTA KAD NE BUDE PARA OD PRIVATIZACIJE?

VERICA BARAĆ I BRANKO PAVLOVIĆ U PALANCI

Na poziv Udruženja malih akcionara, u Bačkoj Palanci su bili predsednica Saveta
za borbu protiv korupcije Verica Barać i bivši direktor Republičke agencije za
privatizaciju Branko Pavlović. Manjinski akcionari bivšeg Društvenog
trgovinskog preduzeća "Podunavlje", "Sintelona", Tekstilnog kombinata "Dunav" u
Čelarevu, Čelarevske pivare, trikotaže "Vunoplet" (koja je poodavno otišla u
stečaj), "Žitoprodukta", "Marine" i još nekih firmi koje su odavno
privatizovane, tvrde da su drastično oštećeni. - Malim akcionarima nismo
obećavali da će sigurno dobiti sporove rekao je Pavlović. Radi se o
slučajevima privatizacije i sporovima koji dugo traju, a poneki se vuku još iz
vremena početka privatizacije i zakona Ante Markovića. Takvi dugogodišnji
sporovi su teški, ali ima dosta argumenata da poverujemo ljudima koji tvrde da
su u pojedinim slučajevima drastično oštećeni.
Verica Barać je govorila i o trošenju novca kroz Nacionalni investicioni plan:
- Kada nema zakona, onda se vlast odluči da formira petočlanu ministarsku
komisiju i da im dozvoli da u izbornoj kampanji potroše 1,6 milijardu evra
rekla je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Da li su kapitalne
investicije trošenje novca za nacionalni interes, ako se po selima grade
igrališta i popravljaju vodovodi? Privatizacione pare se troše na sve i svašta,
a privatizacija je pri kraju i toga novca više neće biti. Penzioni fondovi, na
primer, su prazni, a kada se završi privatizacija i kada novca od prodaje onoga
što su stvarale generacije ljudi više
ne bude, mnogi će shvatiti da ih je neko prevario. Pavlović je u Palanci
prozvao i bivšeg i sadašnjeg privatizacionog ministra. - Stopirao sam pojedine
privatizacije, jer je bilo jasno da je reč o korupciji rekao je Pavlović. Kao
nestranačka ličnost očito nikome nisam odgovarao, a odgovori na mnoga moja
pitanja nikada nisu dati. Bišvi ministar Aleksandar Vlahović, na primer,
omogućio je prodaju državnog dela akcija u vršačkom "Hemofarmu" po osam evra, i
to pre četiri godine, a sadašnja cena akcija vršačke firme na tržištu debelo
prelazi 100 evra. To je najveća privatizaciona šteta koju je do sada pretrpela
država. I sadašnji ministar Predrag Bubalo "oprostio je" "Lukoilu", jednoj od
petnaestak finansijskih najjačih firmi u svetu, kaznu od 35 miliona evra,
koliko je predviđeno ugovorom ukoliko u prvoj godini po kupovini domaće firme
kupac ne uloži 70 miliona evra u razvoj rekao je Pavlović.

Antrfile :

============================



Datum : 25.11.2006
Novina : Glas Javnosti
Strana : 9
Autor : A. D. M.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : DA
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


„DAJNKORP“ DAO AERODROMU FALŠ DOKUMENTACIJU

Miodrag Milovanović, predsednik Upravnog odbora beogradskog Aerodroma

Zamenik direktora Aerodroma Goran Kaličanin sprečio da se zapisnikom konstatuje
da nedostaje original „bid bonda“, odnosno garancije

BEOGRAD - Tender za izgradnju kargo centra na beogradskom Aerodromu, koji je
propao pošto je američka kompanija „Dajnkorp“, naprasno odustala od posla posle
skoro dve godine pregovaranja o detaljima ugovora, izaziva sve više kontroverzi.
Naime, zamenik direktora aerodroma „Nikola Tesla“, Goran Kaličanin, nedavno je
u intervju za Glas izjavio kako takozvani „bid bond“, odnosno garancija za
učešće na tenderu u iznosu od 1,1 milion dolara, nije mogla da bude naplaćena
od „Dajnkorpa“ kada je napustio pregovore, zato što su vlada i savetnička grupa
„koja je vodila ceo proces“ propustili da na vreme zatraže njeno produženje.
Predsednik Upravnog odbora aerodroma Miodrag Milovanović prekjuče je, međutim,
u autorskom tekstu u NIN-u potvrdio informacije po kojima „Dajnkorp“ nikada
nije ni dostavio aerodromu original „bid bonda“, već neupotrebljive kopije.
Milovanović je otkrio i da je upravo Kaličanin juna 2005. godine, kada su se
otvarale originalne ponude sprečio da se napravi zapisnik kojim bi se
konstatovalo da nedostaje original „bid bonda“, zbog čega je ova kompanija
oslobođenja plaćanja dela garancije državi.
Upitan u intervjuu da li je, kako smo nezvanično saznali, „Dajnkorp“ pokušavao
da snizi svoju ponudu tokom pregovora, Kaličanin je kategorično tvrdio da je
ova kompanija naprotiv nameravala da uloži i više nego što je ponudila, ali se
po Milovanovićevim navodima i to ispostavlja kao netačno. Predsednik UO, naime,
naglašava da je Kaličanin „isključio savetničku grupu, kada su se usprotivili
tekstu ugovora koji je dao na usvajanje“. - U pitanju je ugovor, koji je
dramatično izmenjen u odnosu na onaj koji je predviđen tenderom, i to
isključivo na štetu Srbije - tvrdi Milovanović. Uprkos nameri Aerodroma da
„progura“ ovakav ugovor, njegov predlog su odbili i Ministarstvo za kapitalne
investicije i UO Aerodroma. Posle toga vlada je započela pregovore sa
„Dajnkorpom“ tokom kojih su predstavnici „Dajnkorpa“ vodili „politiku
strahovitih pritisaka“ da bi posle neuspeha da izdejstvuju planirani ugovor
jednostavno odustali od posla.
Zanimljivo je da je Aerodrom odbio da Glasu dostavi originalnu i izmenjenu
ponudu „Dajnkorpa“, uz objašnjenje da dokumentacija ima preko 1.000 strana.
„Uporednom analizom“, kako je objasnilo rukovodstvo, Aerodrom je ustanovio da
je originalna „Dajnkorpova“ ponuda bila 4,5 puta bolja od drugoplasirane.
Izmenjenu ponudu Kaličanin nije hteo da komentariše, osim u delu u kojem se
navodi da je Aerodrom trebalo da „unese više hektara zemljišta“ nego što je
planirano. Aerodrom je tada propustio da navede da je u pitanju čak 88 hektara
više (118 umesto ranije projektovanih 30 hektara) za koje ne bi dobili ništa
veći udeo u novom kargo centru nego da su uložili 30 hektara.

Antrfile : PredloŽena tuŽba

Koliko su interesi umešanih strana isprepleteni najbolje ilustruje
Milovanovićeva tvrdnja da je Robert Gelbard, lobista i bivši američki izaslanik
za Balkan, koji je u pregovorima oko kargo centra zastupao „Dajnkorp“, „jednom
ministru u vladi saopštio da Srbija treba da tuži“ kompaniju za koju je on sam
radio.
Gelbard je to rekao prilikom saopštavanja odluke „Dajnkorpa“ da se povuče iz
pregovora. Kako tvrdi Milovanović, američki diplomata je prisustvovao i
sastanku u novembru 2005. na kojem je njegov saradnik Endrju Bair priznao da
„Dajnkorp“ nikada nije ni dostavio original „bid bonda“.

============================



Datum : 25.11.2006
Novina : Blic
Strana : 3
Autor : DR ANA S. TRBOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


POVEĆATI JAVNOST IZBORA NAJVIŠIH DRŽAVNIH SLUŽBENIKA

Dr Ana S. Trbović

Među oglasima za posao u novinama „Politika“ i „Oglasi“ ovog meseca izašao je
oglas za glavnog turističkog inspektora, za pomoćnika ministra zaduženog za
unutrašnju kontrolu policije, kao i za pomoćnike ministara u resorima kulture,
poljoprivrede i državne uprave. Reč je o rukovodiocima najvećih organizacionih
jedinica u Vladi Republike Srbije, to jest o najvišim državnim službenicima,
koji po zakonu imaju za godinu dana duži mandat od državnih zvaničnika -
ministara i državnih sekretara.
Dok žuta štampa ukazuje na užurbano „smeštanje u fotelje“ raznih stranačkih
kadrova pre isteka mandata sadašnje Vlade, pitanje je da li bi ispravnije
rešenje bilo da se sačeka novi saziv Vlade. Političke promene ne bi smele da
utiču na izbor pomoćnika ministara, a Srbija očigledno još nije dostigla
evropsku vrednost koja se zove depolitizacija državne službe.
Novim zakonom o državnim službenicima, pomoćnici ministara postali su
kategorija između službenika i zvaničnika, jer Vlada za sebe zadržava konačnu
odluku o njihovom izboru. Ono što je pozitivno jeste da su se uslovi pooštrili
na način da povećavaju mogućnost da ova radna mesta zauzmu stručne osobe.
Ranije je jedini uslov bio „visoka stručna sprema“, a Vladi je kandidata
predlagala kadrovska komisija sastavljena od predstavnika političkih stranaka
koje su je sačinjavale.
Danas važnu ulogu u izboru pomoćnika ministara igra Visoki službenički savet
koji bira članove konkursne komisije. Manjkavost leži u tome da većinu članova
Visokog službeničkog saveta čine državni funkcioneri, kao i da ostale članove
(trenutno dva profesora prava i dva profesora ekonomije) takođe bira Vlada.
I u sadašnjem i u pređašnjem sastavu Vlade bilo je pomoćnika ministara koji su
izabrani na to mesto isključivo zbog svoje stručnosti, ali oni su činili
manjinu u odnosu na one koji su imali stranačku podršku. Naravno, i među
poslednjima je bilo stručnjaka, ali to nije bio preovladavajući kriterijum za
njihov izbor. Ukoliko je cilj da najviši državni službenici budu i najveći
stručnjaci koji su zainteresovani za to radno mesto, onda Vlada treba da
otkloni nedoumice oko stranačkog pritiska na njihov izbor.
Za početak, treba povećati javnost izbornog postupka objavljivanjem kratkih
biografija tri najbolja kandidata i obrazloženja koje prati izbor određenog
kandidata. Vladina služba za upravljanje kadrovima već ima Internet
prezentaciju koja bi mogla da posluži u ovu svrhu.

Antrfile :

============================



Datum : 25.11.2006
Novina : Blic
Strana : 11
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


ISPRAVKA

U „Blica“ pod naslovom „Sukob zbog posla od milijardu evra“ objavili smo da je
drugi najbolji ponuđač za autoput Horgoš - Požega koncern „Srpski konzorcijum“
iz Nemačke. U pitanju „Srpski koncern austrijski koncern „PORR“ koji je sa
svojim partnerima nastupio pod imenom „Srpski konzorcijum“.

Antrfile :

============================



Datum : 25.11.2006
Novina : Blic
Strana : 12
Autor : NN
Ličnost : Vladimir Goati
Tema : Aktivnosti i komentari, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : DA
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


DO IZLEČENJA JOŠ 10 GODINA

Vladimir Goati „Transparentnost Srbija“

Da bi Srbija postala zemlja u kojoj je korupcija svedena na marginalnu pojavu
koja je pod kontrolom države, trebaće nam najmanje deset godina. Razlog za to
je što se ne sprovode zakoni koji predviđaju borbu protiv korupcije, ali i
činjenica da se na samom izvoru korupcije nalaze političke stranke - kaže
Vladimir Goati, predsednik „Transparentnosti Srbija“, i dodaje da, s druge
strane, indeks korupcije pokazuje da su najmanje korumpirane one znemlje koje
su najbogatije.
- Ako građane pitate, oni korupciju vide u neposrednim situacijama kada moraju
da daju 50 evra da ubrzaju neku stvar na sudu, u zdravstvu ili u školovanju
dece. Borba protiv korpucije postoji, ali se presporo odvija. Smatra se da
korupcija nije sistemska ako je indeks korupcije neke zemlje iznad pet, što
znači da će Srbija najranije za deset godina dostići taj nivo - uveren je Goati.

Antrfile :

============================



Datum : 25.11.2006
Novina : Blic
Strana : 14
Autor : BRANKO JANAČKOVIĆ
Tema : Dostupnost informacija
Agencija :
Najava : DA
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


PROTEST ZATVORENIKA UĆUTKAN PENDRECIMA

Intervencijom Žandarmerije i policije ugušena pobuna u zatvorima

Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, povređeno 55 zatvorenika,
dok nezvanični izvori tvrde da ih ima više od stotinu

Koordinisanom akcijom pripadnika Žandarmerije i policije juče ujutru je
okončana pobuna osuđenika u srpskim zatvorima koja je trajala deset dana zbog
neusvajanja zakona o amnestiji. Prema saopštenju MUP-a, u Nišu je povređeno 40,
a u požarevačkoj Zabeli 15 zatvorenika. Međutim, kako nezvanično saznajemo,
lekari su zbrinuli više od sto povređenih.

Niški zatvor je juče ujutru ličio na opsednutu tvrđavu. Čete policije promicale
su sa svih strana, a ispred ulaza bila su parkirana četiri autobusa kojima su
se dovezli žandarmi. Oko 500 pripadnika odreda Žandarmerije i Interventne
brigade niške policije s kacigama, štitovima i oklopima ušlo je u paviljone.
Akcija žandarma, kako saznajemo, trajala je od 7.18 do 8.40 časova. MUP Srbije
je saopštio da je povređeno 40 zatvorenika „koji su pružali otpor“. Međutim,
anonimni izvor iz niškog Kliničkog centra tvrdi da je više od sto zatvorenika
dovedeno u Hitnu hiruršku službu. Prema rečima jednog lekara, najveći broj
osuđenika je zadobio povrede glave, a u pružanju pomoći učestvovalo je više od
20 sanitetskih vozila.

Ruke na leđa,
lice ka zidu
- Nakon ulaska, iza zidina video sam oko 200 postrojenih osuđenika. Ruke su im
bile vezane na leđima, a licem su bili okrenuti ka zidu. Neki od povređenih su
čučali sa strane - kazao je „Blicu“ jedan od lekara.
Jedan od osuđenika javio je novinarima da su žandarmi upali dok su još spavali
i počeli redom da ih tuku.
- Nisu birali. Oko 95 odsto je pretučeno u krevetima. Niko nije pružao otpor -
rekao je zatvorenik.
Ubrzo posle intervencije Klinički centar u Nišu je bio blokiran mnogobrojnim
vozilima koja su dovozili povređene zatvorenike na Kliniku za hirurgiju. Ispred
ulaza u bolnicu dežurali su policajci, a preko puta su stajali pacijenti koji
nisu mogli da uđu na Hiruršku kliniku.
vezani lancima
- Dovedeno je 38 pacijenata iz KPZ u Nišu, a samo dvojica su zbog povreda
stomaka zadržana na bolničkom lečenju. Svi su imali kontuzije. Ne znam kako su
ih dobili, to pitajte njih i policiju - izjavio je direktor niškog Kliničkog
centra dr Srbobran Trenkić.
Neki od osuđenika dovezeni su na nosilima, a neki su, primetili su prisutni,
bili vezani i lancima.
- Na sve strane po hodnicima su bili zatvorenici. Imali su povrede od palica,
šipki, pendreka... Uglavnom se radilo o lakim povredama po rukama, nogama,
stomaku... - ispričao je jedan od lekara koji je bio na prijemu povređenih
osuđenika.
Desetak povređenih zatvorenika prebačeno je i u Vojnu bolnicu u Nišu jer nije
bilo mesta u KC. Vojni lekari su pregledali zatvorenike i sanirali im lakše
povrede.
I protest oko 140 osuđenika koji su se zabarikadirali u trećem paviljonu u
„Zabeli“ kod Požarevca i popeli na krov juče je okončan akcijom Žandarmerije.
Prema nezvaničnim informacijama, policija je isekla rešetke, ubacila u
prostoriju šok-bombu i naterala osuđenike da siđu s krova. „Blic“ saznaje da je
25 osuđenika lakše povređeno jer su se isekli noževima i žiletima. Jedan broj
zatvorenika, koji su označeni kao vođe protesta, prebačen je u sedmi paviljon
zatvora u kome vladaju oštriji disciplinski uslovi. Svi povređeni osuđenici
zbrinuti su u zatvorskoj bolnici.

Pretučeni
Međutim, članovi porodica osuđenika koji su se okupili ispred ulaza u zatvor
tvrde da su osuđenici pretučeni.
Jedna mlađa žena čiji muž izdržava kaznu u Zabeli, plačući priča:
- Nije trebalo da obećavaju ljudima amnestiju ako nisu bili u stanju da to
obećanje ispune. Kada je trebalo glasati za novi ustav, onda smo im mi i naši
muževi bili dobri.
Pripadnici Žandarmerije upali su juče oko devet sati i u zatvor u Sremskoj
Mitrovici.
- Četvoricu momaka su pretukli i odveli u tešku izolaciju. Nismo pružali
nikakav otpor. Jedan deo zatvorenika i dalje ne uzima hranu. Sada zatvorsko
obezbeđenje održava red. Očekujemo da će biti prebacivanja iz zatvora u zatvor
- kaže osuđenik iz sremskomitrovačkog zatvora.
Nakon policijske intervencije u KPZ Niš, u paviljonima su kako je saopšteno,
pronađeni bodeži, noževi, metalne štangle, 16 mobilnih telefona, pet kartica za
mobilni, kao i druga oruđa koja su zatvorenici koristili tokom protesta, a
pronađeno je i 25 grama bele praškaste materije. I u požarevačkom zatvoru je
tokom pregleda prostorija pronađeno 11 noževa, 13 bodeža, šest štangli, jedan
sklapel, četiri mobilna telefona, šest punjača za mobilni i dvoja klešta. MUP
Srbije je saopštio i da među policajcima nije bilo povređenih, a da su akcijom
policije rukovodili generali Kuribak i Tešić.

Antrfile : Policija demantuje ministra pravde

Ministar pravde Zoran Stojković ponovo je juče optužio pojedine medije da su
izmanipulisali zatvorenike, ali je svojim javnim istupima pokazao i da nema
pravi uvid o stanju u zatvorskim ustanovama koje su u njegovoj nadležnosti. To
se uočava ako se samo uporede izjave ministra sa saopštenjem MUP-a.
-STOJKOVIĆ: Žandarmerija nije učestvovala u smirivanju nereda u KPZ Niš, već
obučeno osoblje.
-MUP: Pripadnici MUP Srbije intervenisali su jutros u zatvorima u Nišu i
Požarevcu da bi uspostavili red u tim institucijama.
-STOJKOVIĆ: Za pola sata mir je zaveden u KPZ Niš.
-MUP: Intervencija MUP-a u niškom zatvoru trajala od 7.18. do 8.40, a u
požarevačkom od 7.00 do 10.20. Od 10.20 situacija u svim zatvorima „u skladu sa
zakonom“.
-STOJKOVIĆ: Urađeno je sve na miran način i protest je završen. Stanje u niškom
KPZ domu je mirno, mislim da ima 19 lica sa lakim povredama.
-MUP: U intervenciji u Nišu lakše povređeno 40 zatvorenika, a u Požarevcu 15
zatvorenika koji su pružali otpor.

Stojković vrši pritisak na medije

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) protestovala je juče zbog
napada ministra pravde Zorana Stojkovića na članicu asocijacije Radio „Boom 93“
iz Požarevca. U izjavi za RTS ministar Stojković optužio je tu stanicu da
namerno plasira neistine o dešavanjima u srpskim zatvorima kako bi izazvala
uznemirenje zatvorenika. ANEM je ukazao na to da teške, neargumentovane i
paušalne optužbe ministra na račun izveštavanja Radija „Boom 93“ predstavljaju
očigledan primer neprihvatljivog i nezakonitog pritiska na javno glasilo i
ograničavanja slobode javnog informisanja.

============================



Datum : 25.11.2006
Novina : Politika
Strana : A10
Autor : NEMANJA NENADIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


POBUDE NA MALA VRATA

USTAVNI ZAKON I „PRAVO NA OBAVEŠTENOST”

Nemanja Nenadić*

Antikorupcijske propise nije lako ni napisati ni doneti, a još teže je
obezbediti njihovu primenu. Zbog toga prvo što pada na pamet kad neka
antikorupcijska institucija ili zakon profunkcioniše, a pojave se pretnje da će
se izmenom propisa podriti taj proces – jeste da se iza predložene izmene krije
loša namera. Druga stvar koja često pada u oči jeste odsustvo smislenih
obrazloženja potrebe za novim rešenjima. Nešto slično kao u aforizmu besmrtnog
Viba: „koliko me rastuži poskupljenje, toliko me zasmeje objašnjenje”. Ustav i
Ustavni zakon su pak ozbiljne stvari i ne bi trebalo da bude nedoumica ni o
tome šta se njima htelo, a još manje šta u njima piše. Ipak, takve dileme
postoje.
Aktuelni saziv Narodne skupštine je, naime, Ustavnim zakonom naložio sledećem
novoizabranom parlamentu da u toku prvog zasedanja, između ostalog, „uskladi sa
Ustavom zakone kojima se uređuju ostvarivanje prava građana na obaveštenost”, i
„izabere organ nadležan za praćenje ostvarivanja prava građana na
obaveštenost”. U Ustavnom zakonu se tako, pored organa koji su ustavne
kategorije, našao i jedan koji je opisno određen. Da bi budući zakonodavac
postupio po ovoj normi moraće prethodno da odgovori na nekoliko pitanja.
Najpre, šta je „pravo na obaveštenost”? Ustav je u istom članu (51) regulisao
dve potpuno različite stvari. S jedne strane, svako ima pravo da istinito,
potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja, a
sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju. S druge strane,
svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i
organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom. Naspram
prvog prava stoji obaveza medija, naspram drugog, obaveza državnih organa.
Ovako postavljena obaveza medija nije, međutim, regulisana važećim propisima.
Naprotiv, Zakon o javnom informisanju govori o slobodi, a ne obavezi medija da
objavljuju ideje, informacije i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o
kojima javnost ima opravdani interes da zna. Naspram drugog prava („pristup
podacima”) stoji obaveza državnih organa koja je već solidno uređena Zakonom o
slobodnom pristupu informacijama.
Drugo pitanje koje se nameće je da li „organ nadležan za praćenje ostvarivanja
prava građana na obaveštenost” već postoji? Budući da nova ustavna obaveza
medija nije važećim zakonima kao takva određena – ne postoji ni organ koji
prati njeno poštovanje, mada u izvesnoj meri to čini RRA kada vrši nadzor nad
radom emitera. S druge strane, poverenik za informacije od javnog značaja,
između ostalog, prati ostvarivanje prava na pristup informacijama.
Treće, da li Ustavni zakon nalaže usaglašavanje jednog ili više zakona? S
obzirom na to da ima više zakona koji regulišu ustavno pravo na obaveštenost,
proizlazi da više postojećih zakona treba dopuniti novim odredbama. Dok bi u
Zakonu o javnom informisanju došlo do bitnih dopuna (unošenje obaveza medija),
u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama opravdane izmene radi usaglašavanja
sa Ustavom mogle bi biti isključivo jezičke prirode (npr. korišćenje izraza
podaci umesto informacije).
Četvrto, da li Ustavni zakon nalaže izbor jednog ili više organa i kojih?
Ustavni zakon nedvosmisleno koristi jedninu kada govori o „organu koji prati
ostvarivanje prava građana na obaveštenost”. Međutim, koji je to organ?
Kao što smo videli, trenutno ne postoji organ koji prati ostvarivanje jednog
dela tog prava (čl. 51. st. 1 Ustava), pa je najlogičnije tumačiti da je
zakonodavac imao volju da se takav organ ustanovi (zakonom). Dakle, to bi bio
organ nadležan da prati da li mediji istinito, potpuno i blagovremeno
obaveštavaju građane o pitanjima od opšteg interesa. Taj organ bi birala
Narodna skupština, a ko bi ga činio, kako bi se zvao i kakva bi ovlašćenja imao
regulisalo bi se zakonom. Najlogičnije bi bilo da to bude, na zakonski nivo
podignuto telo za praćenje poštovanja standarda novinarske profesije i da,
shodno tome, članove predlažu novinarska udruženja, medijske asocijacije i sl.
Na taj način, novi saziv skupštine bi ispunio svoju obavezu i ne bi bilo
razloga da vrši ponovni izbor poverenika za informacije od javnog značaja.
Postoji, međutim, bojazan da bi budući saziv Narodne skupštine mogao da svoju
obavezu razume tako da izmenama zakona treba stvoriti potpuno novi organ koji
bi pratio ostvarivanje oba pomenuta ustavna prava, pri čemu je gotovo jedina
zajednička nit ta dva prava činjenica da su se usled nemara ustavotvoraca našla
u jednom članu najvišeg pravnog akta. Takav zamišljeni organ trebalo bi da bude
kompetentan za praćenje ostvarivanja standarda jedne profesije (novinarske) i
praćenje poštovanja procedura u državnim organima. Ovo je moguće učiniti, ali
to bi bilo jednako logično i opravdano kao kada bi zajedno u jednom organu
bili, na primer, Uprava za javne nabavke i sud časti Inženjerske komore.
Treća varijanta je da se narodni poslanici opredele da Ustavni zakon tumače kao
da njegova odredba postavlja obavezu novom skupštinskom sazivu da izabere
poverenika za informacije od javnog značaja. Ova opcija, za koju mnogi sumnjaju
da je bila skriveni politički cilj norme Ustavnog zakona, predstavljala bi
nasilje nad pravom iz sledećih razloga: a) pretpostavka za izbor novog
poverenika je razrešenje postojećeg, a za tako nešto nisu utvrđeni na zakonu
zasnovani razlozi; b) bio bi načinjen ničim opravdan presedan u smislu
razrešenja i ponovnog izbora nosioca samo jedne od funkcija koje nisu izričito
pomenute u Ustavu (takav izbor nije predviđen npr. za Savet RRA, Komisiju za
hartije od vrednosti i dr.); v) tako bi bila izneverena ranije iskazana volja
zakonodavca da se funkciji poverenika obezbedi stalnost u odnosu na promenu
skupštinskog saziva (sedmogodišnji mandat); g) zakonodavac je imao mogućnost da
poimenice navede u Ustavnom zakonu da treba izabrati poverenika, ali to nije
učinio, pa treba tumačiti da mu to nije ni bila namera.
Dakle, ma koliko da su moguće skrivene i politički motivisane pobude tvoraca
Ustavnog zakona, one na sreću nisu dovoljno vešto pretočene u taj propis. Tako
je ostavljen prostor budućim narodnim poslanicima da činjenicu da je pravo na
pristup informacijama ušlo u Ustav, ne iskoriste za narušavanje dostignutog
nivoa ostvarivanja tog prava.
*Programski direktor „Transparentnost Srbija”

Antrfile :

============================



Datum : 25.11.2006
Novina : Politika
Strana : A13
Autor : M. L.
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


„ENGEL” ČEKA ODGOVOR

PERIPETIJE OKO KARGO-CENTRA

Izraelci se ponudili da urade posao, ali u srpskoj vladi naišli na – hladan
prijem

„Engel grupa”, drugoplasirani ponuđač na javnom pozivu za izbor investitora
gradnje kargo-logističkog centra na Aerodromu „Nikola Tesla”, pre dve nedelje
je na adresu srpske vlade uputila pismo sa predlogom nadležnim ministarstvima
da sa pomenutom izraelskom kompanijom, posle povlačenja prvoplasiranog
„Dajnkorpa”, započnu pregovore o realizaciji kapitalnog projekta vrednog više
desetina miliona dolara. Međutim, kako kaže Dejvid Erikson, predstavnik
„Engel grupe” u našoj zemlji, kompanija do danas ne samo da nije dobila odgovor
već je naišla na izuzetno hladan i odbojan prijem.
– Pismo smo uputili ministarstvima za za kapitalne investicije i ekonomske
odnose sa inostranstvom, jer su ona nadležna za izgradnju kargo-logističkog
centra. S obzirom na to da nismo dobili odgovor, u međuvremenu smo pokušali
da, telefonom a kasnije i posredstvom ambasade Izraela, stupimo u kontakt sa
ministrima i njihovim nadležnim zamenicima, ali u tome nismo uspeli. Dobijali
smo smo različite odgovore. Na osnovu izuzetno hladnog i odbojnog tona mogli
smo samo da zaključimo da Vlada Srbije ili ne želi da eventualno sarađuje sa
„Engel grupom” ili da više nije zainteresovana ni za izgradnju
kargo-logističkog centra – kaže Erikson.
On smatra da bi odbojnost i hladan prijem nadležnih u Vladi Srbije možda mogli
de se objasne činjenicom da „Engel grupa” već dve godine, od kada je kao
najbolji ponuđač bio izabran američki „Dajnkorp”, tvrdi da je postupak izbora
investitora – bio nelegitiman. Te da je zbog toga pokrenula i sudski spor u
kome za odštetu traži dva miliona dolara.

Antrfile :

============================



Datum : 25.11.2006
Novina : Politika
Strana : A13
Autor : PRENETO
Tema : Javne nabavke
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema reakcije


NOVI TENDER ZA KARGO CENTAR

Aerodrom „Nikola Tesla” raspisaće novi konkurs za izbor najpovoljnijeg ponuđača
za izgradnju i upravljanje Kargo
i logističkog centra, s obzirom na to da je pobednik prvog tendera kompanija
„Dinakorp” odustala od potpisivanja ugovora, rečeno je juče Tanjugu u tom
preduzeću. Kako su naveli predstavnici beogradskog aerodroma, novi uslovi za
raspisivanje tendera biće definisani u saradnji sa Savetodavnom grupom
Ministarstva za kapitalne investicije, a pozicija aerodroma „Nikola Tesla” će
ovog
puta biti mnogo bolja, zbog podignute produktivnosti,
kvaliteta i efikasnijeg načina rada. (Tanjug)

Antrfile :

============================