Datum : 11.2.2005
Novina : Borba
Izdanje : Beogradsko
Strana : 4
Autor : A. N. BOROVČANIN
Tema : Aktivnosti i komentari, Pristup informacijama o finansiranju političkih
partija
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika - tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema
NIKO POŠTENIJI OD PARTIJA!
Stranački funkcioneri tvrde da nemaju šta da kriju, završni račun za prošlu
godinu, izveštaje o imovini i o prilozima iznad 6000 dinara podnece do 28.
februara
Političke stranke su ključni akteri i korupcije i borbe protiv nje, smatraju u
nevladinoj organizaciji Transparentnost Srbija.
Antikorupcijskim Zakonom o finansiranju političkih stranaka uveden je princip
javnosti finansijskog poslovanja partija koji podrazumeva da one podnose svoj
završni račun, izveštaj o prilozima iznad šest hiljada dinara sa podacima o
davaocima, kao i izveštaj o imovini. Propisano je i da se ova tri dokumenta
objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije o trošku partije.
Transparentnost Srbija je ukazala da je Ministarstvo finansija 5. jula prošle
godine dalo mišljenje prema kojem su političke stranke obavezne da izveštaje
dostave Odboru za finansije početkom godine. Na osnovu propisa o računovodstvu,
rok za podnošenje završnog računa sa stanjem od 31. decembra je 28. februar.
Logično bi bilo da, kako kažu u ovoj NVO, poslednji dan februara bude i datum
do koga če stranke podneti svoje godišnje izveštaje Odboru za finansije.
Da li če one i kada ispuniti svoju zakonsku obavezu, pokušali smo da saznamo od
predstavnika pojedinih, pre svega, parlamentarnih partija.
Srđan Srećković, član IO SPO kaže da se ova stranka, od kada je donet zakon
najozbiljnije odnosi prema njemu i sve obaveze u potpunosti ispunjava.
Knjigovodstvo apsolutno vodimo na način kako je definisano zakonom i sve
potrebne informacije dostavljamo skupštinskom odboru koji je zadužen za
kontrolu rada političkih stranaka. I završni račun za prošlu godinu biće predat
u roku koji je predviđen zakonom tvrdi Srećković.
Podsećajuči da je rok za podnošenje izveštaja 28. februar, Obren Joksimović,
direktor DSS naglašava da se on i njegove službe trude da do tada svoju obavezu
i ispune.
Odbore imamo po celoj Srbiji. Nisu svi ljudi isto ažurni. Nemaju svi dovoljno
vremena. To su sve uglavnom amateri, znači niko tamo nije profesionalizovan
tako da mi nedostaju izveštaj i iz nekih odbora.
Čim to bude gotovo, a mislim da ču do kraja nedelje možda imati sve izveštaje,
uradičemo zvanični. Mi nemamo šta da krijemo i nema razloga da ga ne
prezentujemo javnosti.
Naravno, prvo ćemo ga proslediti onome kome se on podnosi, a to je Odbor za
finansije Skupštine Srbije - ističe Joksimovič.
Miloš Jevtić, generalni sekretar DS podvlači da ta stranka vodi svoju
evidenciju i postoji služba koja se time bavi, tako da nema nikakvih prepreka
da ispune svoju zakonsku obavezu čim dobiju odgovarajući zahtev iz
ministarstva. On dodaje da će završni račun i izveštaje o prilozima i o imovini
uraditi do kraja predviđenog roka, jer su oni ozbiljna politička stranka.
Što se tiče imovine, mislim da bukvalno nemamo ništa da prijavljujemo. Kada je
reč o prilozima, sve što je u DS došlo od momenta stupanja zakona na snagu biće
uredno dostavljeno precizira Jevtić.
Dubravka Filipovski, portparol Nove Srbije, takođe kaže da će stranka kojoj
pripada ispoštovati rok za predaju završnog računa.
Prema njenim recima, NS nema nikakvu pokretnu i nepokretnu imovinu. Smešteni su
u poslovnom prostoru na Obilićevom vencu
za čije korišćenje uredno plaćaju zakupninu i gde poseduju uglavnom
kancelarijski nameštaj.
Finansiranje stranke je strogo iz budžeta na osnovu devet poslaničkih mandata
koliko je NS dobila na zadnjim parlamentarnim izborima.
Čedomir Antić, član Predsedništva G17 plus podseća da je njegova stranka uvek
uredno podnosila svoje izveštaje, kao i da je poznato da su jedina partija
kojoj je dva puta dolazila finansijska policija u "doba korumpirane vlade
Zorana Živkovića i oba puta nije nađeno ništa".
On dodaje da je G17 plus jedna od najsiromašnijih stranaka u Srbiji.
Pokušali smo odgovor na naše pitanje da dobijemo i od predstavnika SPS i SRS,
ali oni nisu bili dostupni.
Datum : 11.2.2005
Novina : Večernje Novosti
Izdanje : Beogradsko
Strana : 7
Autor : NN
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Saopštenje
Ocena : Afirmativna
Reagovanje : Nema
VLADA RAZREŠILA VLADIMIRA BOGAVCA
ZBOG SUKOBA INTERESA, NA PREDLOG DINKIĆA
BEOGRAD - Vlada Srbije je juče, na predlog ministra finansija Mlađana Dinkića, razrešila Olivera Bogavca dužnosti pomoćnika ministra finansija - rukovodioca Uprave za sprečavanje pranja novca, saopštio je kabinet minista finansija. Bogavac je razrešen zbog osnovane sumnje da je suprotno odredbama Zakona o sprečavanju sukoba interesa zaključio ugovor o delu sa preduzećem "Aerodrom Beograd" za obavljanje savetodavnih poslova.
On nije ni tražio, niti bi dobio, saglasnost ministra finansija za taj svoj angažman, a Ministarstvo finansija je za to saznalo zahvaljujući medijima, navedeno je u saopštenju.
Datum : 11.2.2005
Novina : Kurir
Izdanje : Beogradsko
Strana : 5
Autor : S. M.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Afirmativna
Reagovanje : Nema
DINKIĆ SMENIO OLIVERA BOGAVCA
BEOGRAD - Vlada Srbije je, na zahtev ministra finansija Mlađana Dinkića, koji se trenutno odmara na Kopaoniku, smenila direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Olivera Bogavca zbog sukoba interesa. Ministarstvo je zatražilo smenu Bogavca jer je u isto vreme bio i savetnik Aerodroma Beograd. Navodi se da Bogavac od Ministarstva finansija nije tražio, niti je dobio "saglasnost ministra za taj angažman", već se za to saznalo iz medija. Mediji su objavili da je Bogavac potpisao ugovor o delu sa Aerodromom za pravno-finansijske usluge, a da je zauzvrat dobijao 35.000 dinara mesečno. Ugovor je potpisan na šest meseci, a ističe 28. februara.
- Ministarstvo žali što je do ovog razrešenja došlo, budući da Oliver Bogavac zauzima izuzetno važnu ulogu u međunarodnim organizacijama za sprečavanje pranja novca i da je jedan od naših najkompetentnijih stručnjaka za ovu oblast, ali zakon mora biti jednak za sve - navodi ministarstvo finansija u obrazloženju smene Bogavca.
Kurir saznaje da je tokom jučerašnjeg dana Ministarstvo finansija ponudilo Bogavcu da ostane u upravi, ali je on to takvu ponudu odbio! Mesečna plata Olivera Bogavca iznosila je 39.200 dinara. Zarada mu je, kao i ostalim državnim činovnicima, prošlog meseca povećana, tako da direktor Uprave sada prima oko 70.000 dinara.
Bogavac je do sada radio u Državnoj bezbednosti, Kontraobaveštajnoj službi Ministarstva spoljnih poslova, a bio je i član Komisije za istraživanje tajnih računa, koja je "jurila" novac bivšeg režima Slobodana Miloševića. On je istraživao i slučaj pranja novca Nemanje Kolesara i Zorana Janjuševića, koji se nalazi na sudu, kao i provere računa Instituta G17.
Ova uprava poznata je i po tome što u njoj nijedan radnik nije član bilo koje političke stranke, a nedavno je predložila i novi zakon o sprečavanju pranja novca, koji je mnogo rigorozniji od važećeg.
Republički Odbor za sprečavanje sukoba interesa do sada se nije oglasio o slučaju "Bogavac".
Datum : 11.2.2005
Novina : Politika
Izdanje : Beogradsko
Strana : A13
Autor : PRENETO
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Agencija : TANJUG
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Afirmativna
Reagovanje : Nema
RAZREŠEN O BOGAVAC
ODLUKA VLADE SRBIJE
Vlada Srbije juče je razrešila Olivera Bogavca, dužnosti pomoćnika ministra finansija rukovodioca Uprave za sprečavanje pranja novca, zbog osnovane sumnje da je suprotno odredbama člana 5. Zakona o sprečavanju sukoba interesa, zaključio ugovor o delu sa "Aerodromom Beograd" za obavljanje savetodavnih poslova.
Vlada je imenovala predstavnike druvštvenog kapitala u Skupštini i Upravnom odboru "Politika" ad. U Skupštinu je imenovan Aleksandar Simić, savetnik predsednika vlade Srbije za pravna pitanja, a u Upravni odbor književnik Matija Bećković i reditelj Emir Kusturica.
Vlada je utvrdila Predlog zakona o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom i uputila ga Narodnoj skupštini na usvajanje. Na sednici je utvrđen novi tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata, koji je uklađen sa Zakonom o privrednim društvima. Vlada je utvrdila Predlog za davanje koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje pravca pravca od Horgoša do Požege: Beograd-Požega, Horgoš-Novi Sad i Novi Sad-Beograd.
Na sednici je usvojena Informacija Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi sa realizacijom zaključka vlade od 23. decembra 2004. godine, sa Predlogom sporazuma o ustupanju poslova obezbeđenja državne granice, potrebnih sredstava koja služe za vršenje tih poslova i preuzimanje pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore na rad u MUP Republike Srbije.
Usvojena je i informacija u vezi sa realizacijom projekta "Elektronska sednica vlade". Vlada je usvojila Predlog programa rasporeda i korišćenja sredstava namenjenih za programe i projekte u kulturi, za koje su predviđena sredstva u iznosu od 696.315.000 dinara.
Na sednici je doneta Odluka o izmeni Odluke o razvrstavanju robe na oblike izvoza i uvoza, kojom se liberalizuje postojeći režim uvoznih dozvola u oblasti crne metalurgije koji predstavlja proizvodni program "Željezare" Nikšić, čime se stvaraju uslovi za povećanje domaćih prerađivačkih kapaciteta.
Vlada je dala saglasnost na Program rada za 2005. godinu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika i na Program rada za 2005. godinu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti, kao i saglasnost na izmene i dopune statuta ta dva Fonda.
(Tanjug)
Datum : 11.2.2005
Novina : Blic
Izdanje : Beogradsko
Strana : 8
Autor : M. J.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Afirmativna
Reagovanje : Nema
DINKIĆ SMENIO BOGAVCA
Oliver Bogavac, rukovodilac Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija, smenjen je juče sa te funkcije odlukom Vlade, a na predlog ministra finansija Mlađana Dinkića. Bogavac je smenjen zbog kršenja Zakon o sprečavanju sukoba interesa, radeći istovremeno kao savetnik za finansijska pitanja na beogradskom aerodromu.
U Ministarstvu finansija potvrdili su da ih Bogavac nije obavestio niti pitao za saglasnost o svom poslu na Aerodromu i da su to saznali iz tekstova objavljenih u "Blicu".
Ministarstvo finansija u predlogu za razrešenje žali zbog ove smene "jer je Bogavac jedan od najkompetentnijih stručnjaka za ovu oblast" i ističe da "zakon mora biti jednak za sve".
Da podsetimo, Bogavac je sa rukovodstvom surčinskog aerodroma potpisao ugovor o delu, kojim se obavezao da će u periodu od prvog septembra 2004. do 28. februara 2005. raditi kao njihov finansijski savetnik. Za sve to vreme primao je honorar od 35.000 dinara.
Vlada je po saznanju za njegov dvosturuki angažman preduzela mere i razrešila ga dužnosti jer je direktno došao u sukob interesa. Ali odgovornost ne može mimoići ni drugu stranu, odgovorne u JP Aerodrom "Beograd" koji su angažovanjem Bogavca takođe kršili pomenuti zakon.
Datum : 11.2.2005
Novina : Politika
Izdanje : Beogradsko
Strana : A7
Autor : N. K.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika - tema
Ocena : Afirmativna
Reagovanje : Nema
PRIJAVA I ZA VANBRAČNOG DRUGA
KAKO ĆE SE UTVRĐIVATI IMOVINA JAVNIH FUNKCIONERA
Članovi Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa sačinili su radnu verziju obrasca izveštaja o imovnom stanju i prihodima javnih funkcionera i njihovih najbližih srodnika.
Izveštaj treba da sadrži podatke o pravu svojine na nepokretnu imovinu sa tačnim podacima o adresi, vrednosti stana ili kuće u zemlji i inostranstvu. U drugoj koloni se upisuju podaci o pokretnoj imovini koja podleže registraciji, poput motornih vozila, plovnih objekata, godina njihove proizvodnje i novčana vrednost. Funkcioneri su dužni da prijave umetnička dela, hartije od vrednosta, ušteđevinu, potraživanja u novcu, da upišu visinu zarade, prihod od poljoprivrede, samostalnih i drugah delataosti i ostale prihode (autorska, patentna i slična prava intelektualne svojine). Iste ove podatke treba da upišu najbliži srodnici javnih funkcionera, supruga i njihova deca. Zanimljivo je da podatke o imovini treba da upiše i vanbračni drug javnog funkcionera. Prema rečima člana Republičkog odbora za rešavanje sukoba ingeresa Dušana Maričića, ovi obrasci će biti prosleđeni vrlo brzo, budući da zakonski rok do kada javni funkcioneri treba da prijave svoju imovinu ističe sredinom marta. Maričić je uveren da će predlog obrasca izveštaja biti usvojen na narednoj sednici Republičkog odbora.
Iako odbor očekuje obiman posao, budući da treba prekongrolisati oko 10.000 izveštaja javnih funkcionera i njihovih najbližih srodnika, Maričić izražava uverenje da će odbor uspeti da u predviđenom roku dobije sve izveštaje. Po Zakonu za rešavanje sukoba interesa, državni funkcioner je dužan da u narednih 15 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Republičkom odboru
izveštaj o svojoj imovini i prihodima i o imovini bračnog i vanbračnog druga i srodnika po prvoj liniji. Izveštaj treba da sadrži imovno stanje na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.
Kako nam je objasnio Maričić, posle toga funkcioner je dužan da podnosi izveštaj jednom godišnje, do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu, i u narednih 15 dana od prestanka javne funkcije, prema stanju na dan podnošenja izveštaja koji se podnosi još i u naredne dve godine, na dan isteka jedne godine od kad je funkcioner bio dužan da podnese preghodni izvešgaj, prema stanju na dan podnošenja ovog dokumenta o imovnom stanju funkcionera i najbližih srodnika.
Svi podaci iz izveštaja evidentiraju se u registru imovine koji se nalazi u Republičkom odboru. Podaci o imovini koju je funkcioner prijavio mogu se koristiti samo u postupku u kojem se odlučuje o tome da li postoji povreda ovog zakona.
Datum : 11.2.2005
Novina : Danas
Izdanje : Beogradsko
Strana : 7
Autor : PRENETO
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Saopštenje
Ocena : Afirmativna
Reagovanje : Nema
NOVI EKONOMSKI ZAKONI
Sednica Vlade Republike Srbije
Beograd - Vlada Republike Srbije utvrdila je juče Predlog zakona o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom. Kako je saopšteno nakon sednice vlade, utvrđen je i novi tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata, koji je usklađen sa Zakonom o privrednim društvima. Vlada je utvrdila i Predlog za davanje koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje auto-puta od Horgoša do Požege, na deonicama Beograd-Požega, Horgoš-Novi Sad i Novi Sad-Beograd.
Vlada je usvojila program rasporeda i korišćenja sredstava za kulturu od 696.315.000 dinara. Vlada je imenovala predstavnike društvenog kapitala u Skupštini i UO "Politika" A. D. U Skupštinu je imenovan savetnik predsednika Vlade Srbije za pravna pitanja Aleksandar Simić, a u Upravni odbor književnik Matija Bećković i reditelj Emir Kusturica. Beta
Antrfile : Razrešen Oliver Bogavac
- Vlada Srbije razrešila je juče direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Olivera Bogavca, zbog toga što je istovremeno bio savetnik u Javnom preduzeću Aerodrom "Beograd". Bogavac, koji je bio i pomoćnik ministra finansija Srbije, razrešen je na predlog ministra finansija Mlađana Dinkića, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
Datum : 11.2.2005
Novina : Glas Javnosti
Izdanje : Beogradsko
Strana : 8
Autor : I. K.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Saopštenje
Ocena : Afirmativna
Reagovanje : Nema
SMENJEN ZBOG SUKOBA INTERESA
BEOGRAD - Vlada Srbije razrešila je juče dužnosti pomoćnika ministra finansija Olivera Bogavca, rukovodioca Uprave za sprečavanje pranja novca, zbog osnovane sumnje da je suprotno odredbama Zakona o sprečavanju sukoba interesa zaključio ugovor o delu sa JP Aerodrom Beograd za obavljanje savetodavnih poslova - saopštilo je Ministarstvo finansija. Oliver Bogavac nije ni tražio niti dobio saglasnost ministra finansija za svoj angažman, a Ministarstvo finansija je za to saznalo zahvaljujući medijima. Ministarstvo finansija izražava žaljenje zbog toga što je do ovog razrešenja došlo, budući da Oliver Bogavac zauzima izuzetno važnu ulogu u međunarodnim organizacijama za sprečavanje pranja novca i da je jedan od najkompetentnijih stručnjaka za ovu oblast.
Datum : 11.2.2005
Novina : Politika
Izdanje : Beogradsko
Strana : NK1
Autor : M. ŠAŠIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Negativna
Reagovanje : Nema
OPTUŽEN ZA MITO OD 20 EVRA
SUĐENjE U OKRUŽNOM SUDU U PANČEVU
PANČEVO - Pred većem sudije Ksenije Ogrizović, počelo je u pančevačkom Okružnom sudu prvo suđenje jednom lekaru za primanje mita. Optužnica tereti dr Budimira Krstića (60), u to vreme načelnika Odeljenja za internu medicinu Specijalne neuropsihijatrijske bolnice u Kovinu, da je od Predraga Brdarskog iz Bavaništa primio 20 evra na ime izvršenog lekarskog pregleda. Silvija Brdarski, Predragova supruga, koja u kovinskoj bolnici radi kao medicinska sestra posvedočila je na sudu da je dr Kostić od nje tražio 20 evra da bi pregledao njenog muža. Policija je u krivičnoj prijavi navela da je kod dr Kostića, po izlasku Brdarskog iz ordinacije pronašla dve novčanice od po deset evra, koje su prethodno bile obeležene u pančevačkom SUP-u. Zahvaljujući toj činjenici dr Budimir Kostić je u pritvoru proveo 14 dana, od 20. septembra do 4. oktobra prošle godine.
Dr Budimir Kostić je uz pomoć advokata negirao priču. Tokom njegovog skoro dvočasovnog iskaza pred sudom, on je tvrdio da nije zahtevao nadoknadu, da mu je Predrag Brdarski ostavio evre na stolu rekavši da je to "čast", a onda se brzo udaljio.
Datum : 11.2.2005
Novina : Danas
Izdanje : Beogradsko
Strana : 8
Autor : STEVAN LILIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Komentar
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema
DUVAČI U PIŠTALJKU
Zašto je insajder pozitivna institucija demokratske javnosti
Stevan Lilić
lični stav
Proteklih nedelja "insajder" kao da je postao neka vrsta nacionalne opsesije. Treba, međutim, reći da "insajder" nije samo medijski i politički fenomen, već da se radi i o jednoj legitimnoj instituciji pravnog sistema.
U stručnoj literaturi se ističe da je jedna od karakteristika upravnih organizacija (npr. ministarstva, vlade, policije, vojske, velikih korporacija i sl.) tzv. birokratska etika. To je vrednosna orijenatcija koja od pripadnika takvih organizacija traži potpunu i bespogovornu lojalnost i prema kojoj se od njenih članova zahteva da iznad svega iskazuju personalnu lojalnost grupi, kao i da nemaju lični, a još manje objaktivan i kritički stav prema "osetljivim" pitanjima koja se mogu otvoriti, posebno u pogledu nepravilnog i nezakonitog rada pojedinih struktura političke, ekonomske, vojne i druge moći. Prema pristalicama ovakvog diskursa, ljudi koji "dovode stvari u pitanje" ili koji "uznemiravaju druge", zapravo i "nisu pravi ljudi".
Prema definiciji, "duvač u pištaljku" (whistle-blower) je službenik koji ima unutrašnja saznanja ("inside knowledge") o nezakonitim aktivnostima koje se odvijaju unutar njegove ili njene organizacije i o tome izveštava javnost". U našim uslovima, "duvač u pištaljku" označava se kao "insajder". Kada javni službenik otkrije da je neka upravna organizacija proneverila poverenje javnosti "kojoj treba da služi", on se suočava sa etičkom dilemom: da li izaći u javnost i "dunuti u pištaljku" (blow the whistle) i ponuditi medijima i građanima "unutrašnje informacije" o nepravilnostima i nezakonitostima u radu ili se uključiti u "zaveru ćutanja". Dok tradicionalna organizaciona etika traži od službenika da ćute kada primete da je organizacija upletena u mito i korupciju, loše upravljanje ili u druge štetne aktivnosti, prelazak na poziciju etičke odgovornosti, međutim, zahteva od službenika da progovori u javnosti o stvarnoj situaciji i ulozi vodećih kadrova te organizacije. Ako javno progovori o tome, takvo lice postaje "whistle blower" (duvač u pištaljku), odnosno "insajder". "Insajder" se najčešće obraća javnosti putem konferencije za štampu ili na osnovu posebnog iskaza štampanim i elektronskim medijima, u okviru kojih daje javnu izjavu o eventualnim razlozima svoje ostavke ili na osnovu kojih otpočinje javni napad u pogledu primećenog
nedela.
U razvijenim zemljama osnivaju se i posebni centri za zaštitu "insajdera". Tako, recimo "National Whistleblower Center", između ostalog, ima kao osnovni cilj da osigura da se "...iskazi o državnim i korporativnim aktivnostima koji su u suprotnosti sa zakom ili koji nanoste štetu životnoj sredini čuju u celosti, kao i da se zaštite "insajderi" koji otkrivaju takve zloupotrebe". Ovi centri nude i druge informacije u vezi sa zaštitom "insajdera", uključujući i modele zakonskih akata o zaštiti "insajdera".
Sa pravne tačke gledišta, važno je istaći da je po definiciji "insajder" zastupnik javnog, a ne ličnog interesa (bez obzira na moguće utiske o samoj ličnosti koji se tim povodom mogu stvoriti), i da se u tom smislu "insajder", kao jedna vrsta "zaštićenog javnog svedoka" u punom kapacitetu javlja kao legitimna institucija pravnog sistema savremene države.
Tri su osnovne karakteristike "insajdera" ukoliko se posmatra sa stanovišta koncepcije vladavine prava.
a) Osnovni razlog što se "insajder" svrstava u instrumente i institucije pravne države jeste njegova sposobnosti da putem obraćanja javnosti efikasno deluje u pravcu razbijanja tzv. začaranih birokratskih krugova. Administrativne procedure i logika krutog legalizma moraju popustiti pred javnim naletom iznetih činjenica, javno postavljenih pitanja i izrečenih osnovanih sumnji.
b) Iako u prvi mah možda i ne izgleda tako, vrednosna suština "insajdera" ogleda se u tome što se činjenice, optužbe i pitanja postavljaju u ime javnog interesa. Ova okolnost upravo "insajderu" daje pun kapacitet i pravni legitimitet da se pojavi kao "legitimna javna opozicija" pojedinim "zatvorenim centrima" državne, političke ili korporacijske moći.
c) Konačno, pun efekat "insajdera" ogleda se u tome što su pod pritiskom javnosti institucije pravne države (npr. tužilaštvo, sud, inspekcije, skupštinski odbori, anketne komsije i sl.) prinuđene da rade svoj posao, tj. da pokreću odgovarajuće istražne i druge postupke radi utvrđivanja pravog stanja stvari (istine). U tom pogledu čini se da danas nema efikasnijeg i ekonomičnijeg načina da se "dinar poreskog obveznika" upotrebi u svrhu zbog koje se prikuplja - radi zaštite opštih vrednosti i javnog interesa od strane onih čiji je to posao i koji su zbog toga plaćeni. Delotvorni učinak javnih optužbi i legitimnog pritiska na račun institucija sistema da ne rade svoj posao i da su saučesnici u zaveri ćutanja ili prikrivanju, ogleda se u tome što je jedini način da se ove institucije opravdaju (i zadrže, odnosno steknu poverenjnje građana) upravo da urade to što se od njih traži i zbog čega u jednom društvu i postoje (npr. da sprovedu istragu, da utvrde činjenično stanje, da pokrenu odgovarajući postupak i sl.). Zbog toga i predmet postupanja prozvanih institucija nije sam "insajder", već njegovi navodi.
Smatra se da je prvi pravni slučaj "insajdera" vezan za jednog civilnog službenika u američkom ministarstvu odbrane i aviacije koji je 1967. godine otkrio ozbiljne finansijske manipulacije u vezi sa vojnim transportnim avionom C-5A i programima Minuteman reketa (tzv. slučaj Fitzgerald). Koliko je "insajder" postao deo savremenog vrednosnog i pravnog sistema govori i okolnost da je poznati američki nedeljnik Time odabrao 2002. kao "ličnosti godine" tri osobe koje su upravo kao "insajderi" otkrile i doprinele da javnost sazna i da se privedu pravdi vinovnici zloupotreba službenih ovlašćenja i prevare (u slučaju FBI, ENRON i WorldCom). Tim povodom, na osnovu ankete koju je ovaj list sproveo, pokazalo se da šest od deset ispitanih smatraju da su ove osobe heroji, dok je tri četvrtine ispitanih izjavilo da bi i sami bili "insajderi" ukoliko bi se našli u situaciji koja bi to od njih zahtevala.
Po ovom osnovu, i naši bi se javni službenici, kao i zaposleni u drugim oblastima, mogli angažovati na promeni organizacionih procedura, procesa, pravila, regulativa i aktivnosti koje su štetne kako po njih same (npr. nepotizam, diskriminacija, korupcija), tako i po javni interes (npr. kriminalizacija, politizacija, konspiracija). "Insajder" je pozitivna, a ne negativna institucija demokatske javnosti, i u tom smislu zaslužuje punu moralnu i institucionalnu podršku.
Obaveza je javnosti, i to pre svega javnih medija, da pojedincima koji se odluče da postanu "insajderi" omogući da bez pritisaka i pretnji u celosti iznesu sve što imaju da kažu o zloupotrebi, korupciji i malverzaciama, a državnih institucija da na osnovu javno izrečenih navoda utvrde pravo stanje stvari i preduzme mere odgovornosti prema vinovnicima.
Autor je profesor Pravnog fakulteta i predsednik udruženja "Pravnici za demokratiju"
Datum : 11.2.2005
Novina : Danas
Izdanje : Beogradsko
Strana : 10
Autor : IVAN RADAK
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija :
Najava : DA
Žanr : Izjava
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema
BEGOVIĆ: LICENCE, UVOD U TRŽIŠNU UTAKMICU
Da li je tender za proizvođača cigareta namešten i prilagođen fabrikama u Senti i Inđiji (1)
Agencija za duvan objavila je 28. januara Javni poziv za učešće na tenderu za dodelu licenci potencijalnim proizvođačima duvanskih proizvoda. Vlada Srbije planira da dodeli dve licence što bi značilo da će Srbija, pored Filip Morisa i Britiš Ameriken Tobaka, dobiti još dva proizvođača cigareta. Uslovi za učešće na tenderu i kriterijumi za bodovanje ponuda objavljeni su u Uredbi o postupku javnog tendera (objavljena 24. decembra). Međutim, odmah nakon objavljivanja tih kriterijuma u javnosti je počelo glasno da se govori o tome da su kao pobednici na tenderu već viđene fabrike u Senti i Inđiji i da strane kompanije nemaju mnogo šansi da dobiju licencu. Prema Uredbi, polovinu od mogućih stotinu bodova ponuđači će osvojiti ukoliko imaju izgrađene objekte i kupljene mašine za proizvodnju cigareta. U duvanskoj industriji Senta ponosno ističu da ta dva kriterijuma već ispunjavaju dok je izgradnja kapaciteta u Inđiji u toku. Osim toga, obe kompanije već poseduju neophodnu opremu što donosi značajnu bodovnu prednost u odnosu na strane ponuđače koji u najboljem slučaju mogu osvojiti polovinu bodova na osnovu ova dva kriterijuma i to samo ukoliko imaju spreman projekat i odobrenje za izgradnju kapaciteta (mada je teško poverovati da bilo ko od njih u rukama ima takvo odobrenje).
Treba podsetiti da je prilikom privatizacije fabrika duvana u Nišu i Vranju tadašnja Vlada za savetnika u tenderskoj prodaji angažovala renomiranu kuću "Morgan Stenli" i tender objavila u Fajnenšel tajmsu kako bi sa uslovima tenderske procedure bili upoznati i potencijalni kandidati iz inostranstva a kada je reč o ovom tenderu ta praksa nije primenjena. Konačno, duvanska industrija važi za jednu od najunosnijih pa se ulazak na tržište jedne zemlje među proizvođačima smatra velikim uspehom i podrazumeva ulaganje značajnih materijalnih sredstava. Imajući to u vidu logično se nameće pitanje zašto Vlada Srbije nije raspoložena da naplati ulazak nova dva proizvođača na srpsko tržište. Procenjuje se da bi prodajom samo jedne licence budžet Srbije bio bogatiji za 50 do čak 100 miliona dolara. Skeptici su čak spremni da tvrde da je reč o korupciji pojedinca ili grupe ljudi i da je na pomolu nova afera veća od one sa prodajom "Knjaza Miloša".
Kako uslove tendera komentariše Vladan Begović, direktor Agencije za duvan?
- Dodeljivanje licence ne može se posmatrati na isti način kao i privatizacija Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje. Drugim rečima, nerealno je očekivati da će neko od učesnika na tenderu platiti visoke naknade za licence koje inače nisu propisane Zakonom o duvanu jer tek nakon dobijanja licence sledi tržišna utakmica sa kompanijama Filip Moris i BAT. Strateški partneri DIN i DIV kupili su i tržište. Na to ukazuje podatak da Filip Moris i BAT pokrivaju 85 odsto srpskog tržišta cigareta. Nelogično je dakle tražiti naknadu koja iznosi koliko celo ulaganje BAT u vlasništvo nad fabrikom u Vranju - tvrdi Begović.
On podseća na stav Upravnog odbora Agencije za duvan da ima prostora za dodelu dve licence i dodaje da se od proizvođača koji uđu na tržište očekuje da ulažu i u primarnu proizvodnju koja je značajno opala što će predstavljati dodatni trošak s obzirom na to da po Zakonu o duvanu imaju obavezu da instaliraju kapacitete za proizvodnju 2,5 milijardi komada cigareta.
Komentarišući činjenicu da kriterijumi izgrađenosti i opremljenosti kapaciteta nose polovinu bodova naš sagovornik podseća na odredbe Zakona o duvanu kojima je precizirano da pravo učešća na tenderu imaju preduzeća koja imaju izgrađene kapacitete ili preduzeća koja imaju projektnu dokumentaciju, što je prema njegovom mišljenju pogrešno.
- Ipak, smatram da stepen izgrađenosti kapaciteta nije od presudnog značaja već vreme za koje će početi proizvodnja jer nije svejedno da li će neko početi proizvodnju za tri, četiri meseca ili za nekoliko godina. Prema nekim informacijama dobijanje dozvole traje od šest do osam meseci tako da proizvođač koji ima samo projekat ne može da počne proizvodnju za dve godine - ocenjuje Begović.
Antrfile : Borba za pozicioniranost
- Svim proizvođačima duvana predstoji teška borba da zadrže poziciju na srpskom tržištu jer su trenutno jedino Filip Moris i BAT sa svojim proizvodima u konkurentnskoj prednosti s obzirom na to da plaćaju specifičnu akcizu od 1,13 dinara dok ostali plaćaju 11,31 dinara što predstavlja razliku od deset dinara po paklici. Takođe, velike probleme da podignu proizvodnju imaće i oni koji dobiju licence jer će za dobijanje konačne dozvole morati da ostvare proizvodnju od najmanje 2, 5 milijardi cigareta godišnje što znači da će nekome preoteti deo tržišta. Treba podsetiti da je učešće potencijalnih kandidata za dobijanje licence na tržištu Srbije u prošloj godini bilo veoma ujednačeno - Japan tobako internešnel plasirao je 994 tone cigareta, Monus - 882, Remsma - 788 i Rovita - 741 tonu - ističe Begović i podseća da je godišnja potrošnja cigareta u Srbiji oko 22.000 tona što znači da svako od pomenutih proizvođača pokriva manje od pet odsto tržišta.
Uslovi tendera
Prostom računicom lako je utvrditi da domaće fabrike samo na osnovu izgrađenosti objekata i kupljene opreme u startu stiču značajnu bodovnu prednost. Na ruku im idu i ostali kriterijumi kao što je, recimo, učešće robnih marki učesnika na tenderu na tržištu Srbije u godini koja je prethodila godini raspisivanja tendera. Podaci govore da osim fabrike u Senti ostali potencijalni kandidati ne pokrivaju više od pet odsto tržišta. Jedan od kriterijuma je i visina očekivanih javnih prihoda na godišnjem nivou - proizvođači koji godišnje proizvedu 2,2 milijardi komada cigareta osvojiće 20 bodova dok oni koji ostvaruju nižu proizvodnju mogu da računaju na 10 bodova. S druge strane, kada je reč o vrednosti očekivanog izvoza veliki proizvođači dobijaju samo pet bodova više u odnosu na one manje, koliko dobijaju i na osnovu procenjene knjigovodstvene vrednosti kapitala (kriterijum po kojem bi velike svetske kompanije koje vrede više od 100 miliona evra stekle pet bodova više u odnosu na domaće proizvođače).
Datum : 11.2.2005
Novina : Glas Javnosti
Izdanje : Beogradsko
Strana : 8
Autor : B. K.
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema
MINISTARSTVO NEĆE "ZASTAVU"
KRAGUJEVAC - Uprava za zajedničke poslove republičkih organa odbila je prigovor "Zastava kamiona" za izbor ponuđača u postupku javne nabavke 15 specijalnih vozila "marica" za potrebe Ministarstva pravde. "Zastava" osporava izbor "Delta - M" jer je ova firma, iako domaći ponuđač, ponudila "marice" iz uvoza, odnosno vozila koja proizvodi italijanski "Fijat". Primedba da je sporno učešće italijanskog "Iveka" u kapitalu "Zastavine" fabrike takođe ne stoji, jer su "Zastava kamioni" registrovani kao proizvođač vozila još od 1953. godine. Zbog izbora "Delta-M" kao najpovoljnijeg ponuđača za isporuku "marica", "Zastava" će se žaliti Komisiji za zaštitu ponuđača. Kragujevačka fabrika je nedavno osporila i javni tender Telekoma za nabavku 150 dostavnih vozila uz tvrdnju da je Telekom datim uslovima unapred diskvalifikovao kragujevačku fabriku.
Datum : 11.2.2005
Novina : Glas Javnosti
Izdanje : Beogradsko
Strana : 25
Autor : M. J.
Tema : Sukob javnog i privatnog interesa
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema
"ZAVRNUO" STUDENTE ZA 13 MILIONA
Priveden savetnik direktora Studentskog centra "Beograd"
Pripadnici Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala priveli su istražnom sudiji Aleksandra Papa, savetnika generalnog direktora Studentskog centra"Beograd", i vlasnika privatnog preduzeća MBS Dušana Jerinića. MUP Srbije je saopštio da se njih dvojica terete za zloupotrebu službenog položaja čime su oštetili Studentski centar Beograd za više od 13 miliona dinara.
Pap je tokom 2004. godine, dok je bio predsednik komisije SC "Beograd", omogućio preduzeću MBS da dobije posao bežičnog umrežavanja između objekata SC"Beograd", bez prethodno sprovedenog postupka javnog oglašavanja, što je bila obaveza predviđena Zakonom o javnim nabavkama. Preduzeće MBS je višestruko uvećalo cene isporučene opreme, a deo dogovorene opreme nije ni isporučilo i na taj način je oštetilo SC "Beograd" za 6,6 miliona dinara.
Pap je, takođe, tokom 2003. godine, zloupotrebio svoj položaj tako što je diskvalifikovao preduzeće koje je ponudilo znatno povoljniju cenu za isporuku softvera za telefonske centrale i na taj način oštetio Centar za 5,3 miliona dinara. Osumnjičen je i za prodaju vozila SC "Beograd" po cenama koje su 3,5 puta manje od stvarnih tržišnih cena, oštetivši tako svoju firmu za 1,1 milion dinara.
Zbog sumnje da su izvršili isto krivično delo, prijavom su obuhvaćeni direktor Sektora studentskih domova Nikola Vukanić, rukovodilac PTT centrale Bratislav Rangelov i rukovodilac voznog parka Radmilo Đinović. Zbog sumnje na nesavesni rad u službi, krivično su gonjeni bivši direktor SC "Beograd" Branko Krivokapić, stručni saradnik Ljuban Ognjenović i vozač Boško Vidojević.
Branko Krivikapić, bivši direkor SC "Beograd", međutim, demantuje da je krivično gonjen.
- Aleksandar Pap je priveden policiji pre dva dana, ali je juče pušten. Sve što se dešava oko Studentskog centra "Beograd" je politička igra i nije mi jasno zašto neko hoće da uništi ovako stabilnu instituciju. Ja nemam veze sa kriminalnim radnjama i spreman sam da odgovaram za svaki utrošen dinar - rekao je juče Krivokapić.
Datum : 11.2.2005
Novina : Politika
Izdanje : Beogradsko
Strana : A25
Autor : J. GAJIĆ
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema
OBNOVA PARKA MANJEŽ
SKUPŠTINA GRADA
Za realizaciju ovog posla odobreno 38 miliona dinara. Pokrenut postupak javne nabavke 4.100 kandelabarskih svetiljki
Obnova parka Manjež u strogom centru grada počeće uskoro, a ukupna vrednost tog posla biće oko 38 miliona dinara, rečeno je juče na redovnoj konferenciji za novinare u Skupštini grada. Kada obnova bude završena, park će imati novo stepenište, dečja igrališta, rasvetu, a planira se i postavljanje novih ivičnjaka, klupa, korpi za otpatke, zastora, zamena posečenog drveća i šiblja, kompletno uređenje travnjaka... Ugovor o realizaciji ovog posla biće potpisan sa preduzećem "Biodekor". Osim ove, Skupština grada je započela i druge poslove na uređenju komunalne infrastrukture.
Na predlog Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, dao sam saglasnost da se pokrene postupak javne nabavke 4.100 kandelabarskih svetiljki čija je ukupna vrednost 45 miliona dinara. Posao će biti realizovan od aprila do jula ove godine. Time će biti završen program osvetljavanja javnih površina u blokovskim naseljima koji je počeo 2003. godine. Trebalo bi dobro razmisliti i o načinu na koji će u budućnosti biti osvetljeni turistički atraktivni delovi grada rekao je Nenad Bogdanović, gradonačelnik.
U cilju sprečavanja maloletničke delinkvencije, a na predlog Sekretarijata za socijalnu i dečiju zaštitu, gradonačelnik je dao saglasnost i za nastavak akcije "Umem bolje" i odobrio budžetska sredstva za njenu realizaciju. Program "Umem bolje" kojim je do sada, kroz rad u dečjim radionicama, bilo obuhvaćeno 90 osnovaca, u naredna četiri meseca realizovaće se u osnovnim školama "Jovan Dučić", "Mihajlo Petrović Alas" i "Karađorđe". Novinari su upoznati i sa završetkom akcije "Izbor najlepšeg novogodišnjeg izloga". Na raspisani konkurs su prijavljene 42 radnje, a komisija je nedavno izabrala pet najlepših izloga. Njima će nagrade od po 10 hiljada dinara biti dodeljene na svečanosti u Skupštini grada.
Datum : 11.2.2005
Novina : Pregled
Izdanje : Beogradsko
Strana : 14
Autor : SLOBODAN N. JOVANOVIĆ
Tema : Javne nabavke
Agencija :
Najava : NE
Žanr : Rubrika - tema
Ocena : Neutralna
Reagovanje : Nema
ZAKON NIJE "VIDEO" STRANU FIRMU
Odbijen zahtev "Zastave kamioni" za zaštitu domaćeg proizvođača kao ponuđača na tenderu
"Marica" proizvedena u Kragujevcu, sa uvoznim komponentama, "izgubila" svojstvo domaćeg proizvoda
Beograd
"Da li je moguće da fabrika u kojoj još uvek rade, više ne postoji za Upravu za zajedničke poslove republičkih organa, kao i gde je u svemu ovome Ministarstvo pravde Republike Srbije za koga se nabavlja 15 specijalnih vozila "marica" - pita se 1.500 zaposlenih u "Zastava kamionima".
Inače, za kontingent koji je predmet nabavke i spora koji sve više narasta, nabavna vrednost sa PDV-om iznosi približno 25 miliona dinara, odnosno više od 300.000 evra. Tako je "Zastavi kamioni", u svojstvu ponuđača na tenderu, po pravnoj pouci naručilaca, ostalo da nastavi postupak pred Komisijom za zaštitu prava, da čeka i da se nada, po njihovim tvrdnjama, pravičnom rešenju koje bi išlo njima u korist.
Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, odbila je u prvom stepenu kao neosnovan zahtev za zaštitu "Zastave kamioni", u postupku javne nabavke 15 specijalnih vozila "marica" za potrebe Ministarstva pravde Republike Srbije. U zahtevu za zaštitu prava ponuđača, istaknuto je, "da naručilac, pri vrednovanju ponuda nije primenio član 55. stav 5. Zakona o javnim nabavkama, kojim su utvrđene prednosti za ponuđača koji nudi dobra proizvedena u zemlji". Prema ovom članu u slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji kada postoje ponude stranog i domaćeg ponuđača koji "nudi dobra koja su proizvedena u zemlji, naručilac će izabrati najpovoljnjeg domaćeg ponuđača, pod uslovom da razlika u konačnom zbiru pondera između najpovoljnijeg domaćeg ponuđača i najpovoljnijeg stranog nije veća od 20 u korist stranog". Sve ovo je toliko komplikovano napisano da sam član može višestruko da se tumači, u suštini kako to onome ko krajnji odlučuje, odgovara.
Naručilac osporava navode ističući da "u konkretnom slučaju oba ponuđača, kako "Delta M", čija je ponuda izabrana kao najbolja, tako i "Zastava kamioni", domaći su ponuđači i da nije bilo mesta primeni navedene odredbe zakona i favorizovanju jednog domaćeg ponuđača." Naručilac je prevideo da je podnosilac zahteva istovremeno domaći ponuđač i domaći proizvođač koji nudi dobra proizvedena u zemlji za čiju proizvodnju bi bili angažovani nedovoljno uposleni proizvodni i radni kapaciteti u zemlji, a da izabrani domaći ponuđač "Delta M" nudi dobra koja, kao finalni proizvod, uvozi. A niko ne može da ospori da je "Delta M" domaća firma, čiji deo "Delta automobili" uvozi vozila, a s druge strane i da je "Zastava kamioni", uz veliki udeo IVECO-og kapitala. takođe domaća, isto tako uvozi, ali ne gotove proizvode, već komponente i sklopove.
Naručilac osporava da se vozila "marica" proizvedena u Kragujevcu, mogu smatrati dobrom proizvedenim u zemlji, postavljajući pitanje da li su brojne uvozne komponente, a konkretno motor "Iveco, Fiat 81.40.23" pretrpeo bitnu promenu prvobitnih svojstava. Ako u procesu proizvodnje "marica" ne nastaju bitne promene uvoznih agregata naručilac je mogao da nabavi agregate umesto
vozila. Na primedbu koja se odnosi na ulog inopartnera IVECO-a u kapitalu Zastava kamioni, postavlja se pitanje zar nam ne bi bilo svima bolje da imamo na stotine preduzeća koja sa stranim ulagačima (100 odsto) angažuju naše radnike i slobodne kapacitete. Ta preduzeća bila bi domaća, To treba da nam je cilj, a ne da po svaku cenu obezbedimo prodaju robe iz uvoza. Takav stav jeste u redu, ali sve više će biti problema kod nas ko je čiji ili obratno čiji je ko. Kao prastara nedoumica ko je stariji; kokoška ili jaje, ovo pitanje kod nas se pojavljuje u brojnim slučajevima, pogotovo tamo gde postoji dvojno plaćanje, jedno za domaće a drugo za inostrane firme.
Naslovna
Naslovna 
arhiva 
e-mail