ts i mediji > osvrt na prezentaciju istraživanja javnog mnenja, održanu 15.05.2003.
Još jedan osvrt na prezentaciju istraživanja javnog mnenja održanu u posrotijama organizacije "Transparentnost Srbija" 15. maja 2003:

GRADJANI OSETLJIVI NA ZLOUPOTREBU JAVNIH FUNKCIJA

Nevladina organizacije za borbu protiv korupcije "Transparentnost Srbija" obavila je opsežnu anketu koja pokazuje da ogroman procenat gradjana smatra da državni funkcioneri, često ili povremeno, koriste javni položaj za ostvarenje ličnih interesa. Više od 90 odsto ispitanika je negativno ocenilo takve pojave i najavilo da na narednim izborima neće glasati za političara za koga se utvrdi da je zloupotrebio državnu funkciju. Veliki broj anketiranih predlaže i smenjivanje političara sa funkcija kao kaznu za zloupotrebu položaja.

Dve trećine anketiranih gradjana Srbije smatra da je sukob javnog i privatnog interesa državnih funkcionera na republičkom ili opštinskom nivou veliki problem. Isto toliko ispitanika najavljuje i da na sledećim izborima neće glasati za kandidata koji je, obavljajući javnu delatnost, zadovoljio lični interes na štetu opšteg.

Predsednik organizacije "Transparentnost Srbija" Vladimir Goati ocenio je da bi ti podaci trebalo da upozore političare i funkcionere kako treba da se ponašaju ako žele da ostanu, ili dodju, na odredjene pozicije.

Političari će na sledećim izborima ostati bez glasova gradjana ukoliko su uskraćivali podatke koje su o sebi dužni da pruže, ako je utvrdjen sukob javnog i privatnog interesa, ili ako su gradjani bili sprečavani da saznaju informacije o radu državnih organa. Oni kandidati za poslaničku funkciju koji ranije nisu prijavljivali svoju privatnu imovinu, dobijene poklone i prihode imaće najmanje šanse da zadobiju poverenje gradjana, proizlazi iz ankete.

Na rang listi ponašanja državnih funkcionera, nespojivih sa javnim interesom, anketirani gradjani su najčešće prepoznali davanje prednosti članovima svoje stranke prilikom zapošljavanja u državnom organu (65 odsto anketiranih ocenilo je takve postupke kao česte, a 29 kao povremene), kao i davanje prednosti i pomaganje članovima svoje porodice i prijateljima da stiču korist od države.

Čak 55 odsto anketiranih gradjana ocenjuje da funkcioneri često tumače prava i propise kako im odgovara. Da su gradjani izuzetno strogi prema sukobu interesa državnih funkcionera, pokazuje i to što je znatan broj anketiranih pod tu pojavu podvelo i situacije koje to, zapravo, nisu.

Tako skoro 60 odsto gradjana smatra da je sukob interesa kad funkcioner zastupa težnje svoje stranke, a skoro 50 odsto anketiranih ocenjuje da je sukob interesa i kada državni funkcioner počne izgradnju kuće za vreme mandata.

Bez poklona, molim

Većina gradjana, takodje, pravilno prepoznaje situacije u kojima se sukobljavaju javni i privatni interesi. Na vrhu liste su situacije kada državni funkcioner primi poklon od osobe koja bi od njega mogla da zatraži protivuslugu, kada je ministar vlasnik privatne firme u oblasti kojom se bavi ministarstvo, kada državni funkcioner koristi tu delatnost za stranačku promociju i kada saopssti informaciju o preduzeću, koje je u postupku privatizacije, licu koje je zainteresovano da ga kupi. Gradjani, osim što najavljuju da će zloupotrebu položaja državnih funkcionera kazniti uskraćivanjem podrške na izborima, predlažu i veoma stroge kazne za takva dela.

Tako 28 odsto ispitanika smatra da bi funkcioneri koji su, obavljajući državnu delatnost, stavili privatni interes ispred javnog, trebalo da budu kažnjeni smenjivanjem i doživotnom zabranom obavljanja državnih funkcija. Za smenjivanje i zatvorsku kaznu je 17 odsto anketiranih, dok se 16 procenata izjasnilo za smenjivanje sa funkcije koju obavlja.

Političari, pre svega državni funkcioneri, trebalo bi, prema tome, da obrate pažnju na ponašanje ako žele da se zadrže na javnim pozicijama, upozorava Goati.

On ističe da su gradjani Srbije veoma osetljivi na zloupotrebu javnih funkcija, što je, izmedju ostalog, posledica dugogodišnje prakse bivšeg režima u kojoj su se masovno preplitale stranačke, javne i privatne funkcije.

Gradjani su navikli da su državni funkcioneri istovremeno i rukovodioci preduzeća, ili vlasnici firmi i da javne pozicije često koriste za lično bogaćenje, navodi Goati.

Iako smatraju da su propisi koji bi regulisali tu materiju neophodni, gradjani, takodje, izražavaju sumnju da bi oni, i kad bi postojali, bili adekvatno primenjivani.

Goati, medjutim, ocenjuje da sukob interesa državnih funkcionera može da se spreči, ili bar svede na "razumnu meru" pre svega dobrim zakonskim okvirima. Ti zakoni bi, kao što je regulisano u drugim državama, zabranjivali istovremeno obavljanje državne i privatne delatnosti, naveo je Goati, ističući da bi primena takvih odredbi, pre svega, suzbila sukob javnog i ličnog interesa državnih funkcionera.

To potkrepljuju i tvrdnje anketiranih, od kojih je 73 odsto, ocenjujući preplitanje javnih i privatnih interesa, navelo da je štetno kada su državni funkcioneri istovremeno i vlasnici ili suvlasnici privatnih preduzeća, kao i kada su članovi upravnih odbora privatnih ili državnih firmi. Oko 57 odsto anketiranih negativno je ocenilo istovremenost državne funkcije i rukovodstva u nevladinoj organizaciji, dok 37 odsto ispitanika smatra da je štetna istovremenost državne i stranačke funkcije.

Predlažući mere za suzbijanje sukoba interesa državnih funkcionera, većina anketiranih, odnosno 58 odsto, smatra da bi se to najefikasnije postiglo mehanizmima za pokretanje smenjivanja državnog funkcionera koji privatni interes stavi ispred javnog. Oko 20 odsto ispitanika, medjutim, ocenjuje da državni funkcioneri, kako bi se sprečili sukobi interesa, treba da imaju izuzetno velike zarade i zabranu obavljanja drugih poslova.

Desetak odsto anketiranih, pristalica takozvanog aristokratskog modela, smatra da bi politikom trebalo da se bave samo ljudi koji imaju dovoljno para i vremena i koji ne bi primali nikakvu naknadu za svoj rad.

Gradjani za obaveznu prijavu imovine

U okviru sprečavanja zloupotreba položaja, gradjani su, takodje, izrazili i veliko interesovanje za podatke o imovini državnih funkcionera. Oko 80 odsto anketiranih smatra da svi nosioci relevantnih državnih funkcija treba da učine javnim podatke o svojoj imovini.

Više od 90 odsto ispitanika smatra da bi funkcioneri trebalo da prijave nekretnine, zatim slede lični prihodi po bilo kom osnovu i pokloni dobijeni tokom trajanja mandata.

Štaviše, nijedan ispitanik ne smatra da funkcioneri ne treba da prijavljuju svoju imovinu, a više od jedne trećine ocenjuje da bi to trebalo da se izvrši na početku i na kraju mandata.

Nije zanemarljiv ni broj ispitanika koji su ocenili da bi, u prijavu imovine državnih funkcionera, trebalo da budu uključeni i prihodi članova njihovih porodica, kao i osoba s kojima imaju neki poslovni interes (više od 58, odnosno 43 odsto).

Svesti korupciju u razumne granice

Navodeći da zakon koji bi regulisao obaveze i ponašanje javnih funkcionera još nije donet iz njemu "nerazumljivih razloga", Goati, medjutim, ocenjuje da je stanje na tom polju počelo da se popravlja nakon demokratskih promena, kao i da je policijska akcija nakon ubistva premijera Srbije, u kojoj je uhapšeno mnogo osoba zbor različitih, pa i privrednih krivičnih dela, označila "početak uvodjenja reda".

Pravim zakonskim okvirom, zloupotreba položaja i korupcija u javnim službama ne bi mogle potpuno da se iskorene, ali bi, prema oceni Goatija, mogle da se drže u "razumnim granicama". Osim zakonskih odredbi koje bi zabranile istovremeno obavljanje odredjenih funkcija, na prevenciju sukoba interesa će pozitivno delovati i zakoni koje priprema Ministarstvo finansija i ekonomije Srbije, dodao je Goati i izrazio nadu da će ti zakoni uskoro biti i doneti.

Prema dosadašnjim najavama, ministarstva pravde i finansija u Srbiji rade i na modelu centralnog tela za borbu protiv korupcije, kroz koje bi se sprovodile represivne mere, ali bi istovremeno radilo i na prevenciji i edukaciji.

Deo tog projekta je i formiranje specijalizovanog tužilaštva za borbu protiv korupcije. Osim tog modela, borbu protiv sukoba interesa i korupcije trebalo bi da regulišu i zakon o finansiranju političkih organizacija, koji bi uskoro trebalo da se nadje pred vladom Srbije, i zakon o dostupnosti informacija.

Beograd, 22.6.2003. (Beta) - Autor: Marija Prijić Sladić

ts i mediji > osvrt na prezentaciju istraživanja javnog mnenja, održanu 15.05.2003.