::> Transparentnost Srbija

Zahtevam da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju objavite sledeću ispravku teksta objavljenog u listu „Pravda“ od 7. juna 2007. na stranici 4 pod naslovom „U politici na hiljade Đelića“.

Nijedna rečenica iz Vašeg teksta ne predstavlja moje autentične reči iz intervjua koji sam dao Vašoj novinarki telefonskim putem, već njenu interpretaciju onoga što sam govorio. Štaviše, uopšte nisam izjavio sledeće rečenice koje su mi u Vašem tekstu direktno pripisane, niti ništa što ima njima sličan smisao:

„ Đelić nije izuzetak, svi se ponašaju neodgovorno .“
„K rivična prijava koju je Vučić podneo protiv Đelića
je na mestu, te da bi trebalo ispitati poreklo imovine potpredsednika Vlade,
ali to nije u nadležnosti ovog zakona. “
„ Zakon je takav kakav jeste, i prema tom aktu nije bilo nikakve zloupotrebe
niti sukoba interesa. “

Uopšte ne smatram da se svi funkcioneri ponašaju neodgovorno, već da tako čini mnogo njih, što se ogleda u činjenici da veliki broj funkcionera ne podnosi svoje izveštaje o imovini i prihodima Odboru za rešavanje o sukobu interesa.
Koliko je meni poznato protiv g. Đelića nije podneta krivična prijava, već prijava da je prekršio Zakon o sprečavanju sukoba interesa, što nije isto. Uopšte ne mislim da je ta prijava na mestu – naprotiv, prema svim raspoloživim podacima čini mi se da je Odbor za rešavanje o sukobu interesa ispravno postupio odlučivši da nema mesta pokretanju postupka protiv g. Đelića. Nisam uopšte govorio o tome da li bi trebalo ispitati poreklo imovine potpredsednika Vlade, niti mi je postavljeno takvo pitanje.
Rečenica je potpuno nejasna. Ako se misli na to da je u konkretnom slučaju (po prijavi g. Vučića protiv g. Đelića) zaključeno da nije bilo zloupotrebe niti sukoba interesa, želim da napomenem da, koliko je meni poznato, „zloupotrebe“ i „sukob interesa“ nisu ni bili predmet prijave i ispitivanja već samo da li je g. Đelić ispunio svoje zakonske obaveze u pogledu prijavljivanja imovine koju poseduje i prenosa upravljačkih prava po osnovu vlasništva nad tom imovinom.

U POLITICI NA HILJADE ĐELIĆA

Direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić o odnosu političara prema
zakonu

Preko 10.000 funkcionera podnosi izveštaje o imovini, od toga polovina kasni

Zakonska regulativa omogućava prazan hod

Pitanje da li je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić prekršio Zakon o
sukobu interesa tako što je zakasnio da podnese izveštaj o imovini, podiglo je
u proteklih nekoliko dana pravu buru u medijima.
Da podsetimo, funkcioner SRS Aleksandar Vučić podneo je protiv Đelića krivičnu
prijavu i zatražio od Republičkvg odbora za sprečavanje sukoba interesa da
ispita Đelićevo poreklo imovine. Sam Đelić priznao je u javnim istupima da je
zakasnio, ali da svoje milione zarađene na menadžerskoj poziciji u jednoj od
banaka - ne krije.
Za direktora nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanju Nenadića
pravi problem leži u tome što se svi ponašaju neodgovorno i što Zakon o sukobu
interesa treba upotpuniti tako da izveštaji političara budu dostupni Javnosti.
- Đelić nije izuzetak, svi se ponašaju neodgovorno - kaže Nenadić za "Pravdu".
Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa dobro je odradio svoj posao.
Međutim, nije u nadležnosti ovog odbora da ispituje poreklo imovine.
Zabrinjavajuće je što većina političara kasni sa izveštajima o imovini i krši
zakon, a za to vreme nesmetano obavljaju svoje funkcije. Pošto su njihova
učestala kašnjenje postala praksa, Odbor za sprečavanje sukoba interesa ne
može iz praktičnih razloga da za kratko vreme sve političare obavesti o
pokretanju procedure. To je glavni problem, a pored toga ovaj zakon bi trebalo
upotpuniti jer u ovakvim okolnostima i sprovođenjem zakona čak i ako se on
poštuje, moguće je da dođe do prekršaja.
Prema Nenadićevim rečima, krivična prijava koju je Vučić podneo protiv Đelića
je na mestu, te da bi trebalo ispitati poreklo imovine potpredsednika Vlade,
ali da to nije u nadležnosti ovog zakona.

Neophodne promene
Zakon je takav kakav jeste, i prema tom aktu nije bilo nikakve zloupotrebe
niti sukoba interesa. Mislim da je rešenje u tome da se Zakon o sprečavanju
sukoba interesa udžotpuni i da jedan deo izveštaja bude javno dostupan.
Nažalost, funkcioneri obično kasne sa podnošenjem izveštaja o imovini, tako da
Đelić u ovom slučaju nije nikakav izuzetak.
Sam Zakon reguliše dve stvari: pre svega, da li zloupotreba položaja postoji u
konkretnoj situaciji. I drugo, da li je funkcioner ispunjavao svoje obaveze u
potpunosti.