ts i mediji > izvodi iz štampe povodom konferencije za novinare održane 15.05.2003. u prostorijama organizacije Transparentnost Srbija
Kratak pregled najzanimljivijih izvoda iz štampe posvećenih konferenciji za novinare održanoj u prostorijama organizacije "Transparentnost Srbija" 15. maja 2003. na kojoj su prezentirani preliminarni rezultati istraživanja javnog mnenja na temu: Sukob javnog i privatnog interesa i slobodan pristup informacijama

Istraživanje pokazalo da su građani za doživotnu zabranu obavljanja državnih funkcija političarima koji lični interes stavljaju ispred javnog

Funkcionerima ne veruje 80 odsto građana

Trećina anketiranih građana Srbije smatra da bi trebalo smeniti i doživotno zabraniti obavljanje državnih funkcija onom državnom funkcioneru koji svoj lični interes stavi ispred javnog, jedan je od rezultata istraživanja koje je prezentovala organizacija "Transparentnost Srbija". Istraživanje je rađeno tokom marta i aprila ove godine na uzorku od 993 punoletna građanina u 19 opština u Srbiji. Više od 80 odsto anketiranih građana Srbije smatra da se državni funkcioneri često ili ponekad ponašaju suprotno od javnog interesa, pokazalo je ovo istraživanje.

Čak 65 odsto ispitanika smatra da državni funkcioneri daju prednost članovima svoje partije pri zapošljavanju, oko 60 odsto ih smatra da funkcioneri daju prednost svojim članovima porodice, dok u 55 odsto slučajeva tvrde da funkcioneri tumače prava i propise kako im odgovara.

Političar koji bi uskratio javnosti podatke o sebi koje bi po zakonu morao da pruži, prema rezultatima ovog istraživanja, ne bi imao šansu na izborima jer za njega ne bi glasao 91 procenat ispitanika. Funkcioner kod koga bi bilo utvrđeno postojanje sukoba javnog i privatnog interesa na izborima ne bi podržalo 89 odsto anketiranih, a isto toliko njih ne bi podržalo političara koji je sprečavao građane da saznaju informacije o radu državnih organa, dok 86 odsto ispitanika ne bi glasalo za "političkog radnika" koji nije prijavio svoju imovinu, poklone i prihode.

Vladimir Goati, predsednik "Transparentnosti Srbija", ogranka "Transperensi internešenela", ističe da u Srbiji nije prijatno biti funkcioner.
- Javnost je, sudeći prema ovom istraživanju, krajnje kritički nastrojena prema funkcionerima. To je loše za funkcionere, ali je dobro za demokratiju - ocenio je Goati.

Istraživanje pokazuje da građane najviše iritira ako su državni funkcioneri vlasnici ili suvlasnici privatnih preduzeća, što je njih 73 odsto prepoznalo kao štetno, dok 72 odsto smatra štetnim članstvo državnih funkcionera u upravnim odborima preduzeća.

Anketirani smatraju da bi svi nosioci relevantnih funkcija u državi trebalo da učine javnim podatke o svojoj imovini. Najveći broj građana smatra da bi proveru imovinske karte trebalo sprovoditi na početku i na kraju mandata funkcionera, dok 26 odsto njih smatra da bi to trebalo činiti na početku, na kraju i godinu dana po isteku mandata. Kada se radi o imovini, 90 odsto građana smatra neophodnim da funkcioneri prijave nepokretnosti, nešto manje ih smatra da bi trebalo da prijave sve lične prihode, dok 70 odsto anketiranih insistira i na poklonima dobijenim za vreme trajanja mandata, a nešto više od 61 odsto smatra da bi i visina ušteđevine trebalo da bude javni podatak.

Oko 90 odsto anketiranih smatra da je neprihvatljivo da državni funkcioneri prime i zadrže poklone u vidu novca, dragulja, opraštanja duga ili besplatnih letovanja. Nešto više od trećine ispitanika smatra da bi funkcioneri poklone trebalo da prijave nadležnom organu, kao i ime poklonodavca, a 20 odsto ih smatra da je funkcioner dužan da odbije poklon, dok 26 odsto ispitanika smatra da bi poklon trebalo da ustupe humanitarnoj organizaciji.

Većina ispitanika, takođe, smatra da privatnost državnih funkcionera može da bude ograničena u interesu javnosti, a zbog značaja funkcije koju obavljaju.

Anketa je pokazala i da četiri petine ispitanika svoje informisanje o radu državnih organa prepušta medijima. Tek svaki pedeseti ispitanik se za informacije obraća direktno državnim institucijama, a oko 50 odsto anketiranih nije upoznato na koji način mogu da dođu do potrebnih informacija.

Blic - petak 16.05.2003.

ISTRAŽIVANJE: SUKOB JAVNOG I PRIVATNOG INTERESA

Građani opominju političare

Četiri petine građana smatra da nosioci državnih funkcija treba da učine javnim podatke o svojoj imovini

Građani veoma dobro uočavaju da političari vole da sede u dve fotelje. Iz državne oni budnim okom usmeravaju i razvijaju svoj privatni biznis, budući da su na izvoru pravih informacija. Reč je, dakako, o učestaloj pojavi preplitanja javnih i privatnih interesa kod državnih funkcionera od kojih su pojedini vlasnici ili suvlasnici privatnih firmi.

Prema rezultatima istraživanja nevladine organizacije "Transparentnost Srbija", o sukobu javnog i privatnog interesa i slobodnom pristupu informacijama, koje je obavljeno od 24. marta do 4. aprila ove godine, građani su dobro obavešteni o dupliranim funkcijama izabranih predstavnika i to kritikuju, budući da smatraju da sukob interesa predstavlja osnov za neetičko i neprihvatljivo ponašanje državnih funkcionera, ocenio je predsednik organizacije dr Vladimir Goati.

Prilikom predstavljanja rezultata istraživanja Goati je istakao da petina anketiranih građana smatra da je sukob privatnog i javnog interesa u stvari stavljanje ličnog interesa ispred opšteg. Preostali ispitanici ističu sticanje materijalne koristi, zloupotrebu koristi, zloupotrebu i nelegalno bogaćenje (45 posto), zloupotrebu vlasti i političku korist (11 odsto), korupciju (devet odsto) i obavljanje više funkcija. Kada je u pitanju razumevanje samog pojma sukoba interesa državnih funkcionera, vidi se da građani u velikoj meri prepoznaju kada je reč o sukobu interesa, konstatuje predsednik organizacije "Transparentnost Srbija".

Rezultati ovog istraživanja, smatra Goati, trebalo bi da opomenu političare da se njihov rad nalazi pod lupom javnosti i da građani dobro uočavaju situacije i postupke u kojima vide sukob interesa, pa čak i ona ponašanja koja po prirodi stvari ne predstavljaju sukob interesa.

Vladimir Goati je i član Saveta za borbu protiv korupcije pri Vladi Srbije. Ovo telo je sačinilo dva modela zakona o finansiranju političkih stranaka koji su prosleđeni republičkoj vladi. Međutim, istakao je on, "ne znamo šta se u međuvremenu dogodilo, niti nam je poznata sudbina naših predloga". Ali, treba znati da bez donošenja zakona o finansiranju političkih stranaka nema "čistih ruku", što svakako političari treba da znaju, istakao je Goati.

Obrazlažući rezultate istraživanja, izvršni direktor organizacije "Transparentnost Srbija" Nemanja Nenadić je rekao da je na listi ponašanja državnih funkcionera koja se smatraju suprotnim javnom interesu najviše rangirano davanje prednosti članovima sopstvene partije pri zapošljavanju u državnoj službi (65 odsto), zatim nepotizam, odnosno davanje prednosti i pomaganje članovima porodice i prijateljima da stiču korist od države (60 odsto), i konačno diskreciono pravo da propise tumače kako im odgovara (55 odsto).

"Javnost je veoma zainteresovana za podatke o imovini funkcionera. Četiri petine ispitanika smatra da svi nosioci relevantnih državnih funkcija treba da učine javnim podatke o svojoj imovini. Više od 36 odsto je mišljenja da funkcioneri treba da prijave imovinu na početku i na kraju mandata. Zanimljivo je svakako i to da svi ispitanici smatraju da funkcioneri treba da prijavljuju svoju imovinu, a tek svaki pedeseti nema stav o tome", komentariše Nenadić.

Građani veruju da se sprečavanje sukoba interesa kod državnih funkcionera može sprovesti oštrim kaznenim merama. To znači da bi želeli da imaju mehanizme pomoću kojih mogu da pokrenu smenu državnog funkcionera koji privatni interes stavi ispred javnog.

Ovaj metod delotvornim ocenjuju tri petine (58 odsto) ispitanika. Dodatna petina smatra da državni funkcioneri treba da imaju izrazito velike zarade i zabranu obavljanja drugih poslova. Treći, "aristokratski" model podrazumeva da se politikom bave samo ljudi koji imaju dovoljno novca i vremena i da ne primaju nikakvu naknadu za svoj rad. Ovaj model je prihvatljiv za svakog desetog ispitanika (devet odsto), zaključuje Nenadić.

Istraživanje je rađeno na stratifikovanom, multietapnom uzorku koji reprezentuje kompletno punoletno stanovništvo Srbije. Uzorak čini 993 validna upitnika koje su ispunili građani u 19 opština Srbije.

Nedostupne informacije

Kada je reč o slobodnom pristupu informacijama, građani u 60 odsto slučajeva vide kao veliki problem zloupotrebu informacija koje državni organi poseduju o građanima. Veliki problem za 58 odsto ispitanika jeste nedostupnost informacija o zakonima i propisima, dok je polovini anketiranih veliki problem to što nemaju sve informacije o radu državnih organa. Nešto manje od 40 odsto ispitanika smatra da je za njih veliki problem neposedovanje informacija o državnim funkcionerima. Neprijavljivanje poklona predstavlja problem za polovinu ispitanika, kaže Nemanja Nenadić.

Prioritet - borba protiv kriminala.

Sadržaj javnog interesa ogleda se i u prioritetima na kojima treba insistirati na razvoju društva, kako bi građani mogli da ostvare prava i potrebe, ističe izvršni direktor organizacije "Transparentnost Srbija" Nemanja Nenadić.

Među prva tri prioriteta ispitanici su naveli: borbu protiv kriminala (77 odsto ispitanih), veću brigu države u domenu socijalnog sistema (zdravstvo, školstvo i zapošljavanje) a 54 posto se opredelilo za veću mogućnost ostvarivanja građanskih prava.

Drugu grupu prioriteta čine ekonomski razvoj (52 odsto), razvoj tržišne ekonomije (36 odsto) smanjivanje socijalnih razlika i pridruživanje EU.

Najmanje bitni problemi za građane bili su samostalna Srbija (16 odsto), ulazak u NATO, integracija na prostoru Balkana i decentralizacija Srbije.

Pokloni

Za većinu građana (između 80 i 90 odsto) neprihvatljivo je da državni funkcioneri prime i zadrže poklon u vidu novca, dragocenosti, opraštanja duga ili besplatnog letovanja.

Kad funkcioner u vreme trajanja mandata primi poklon ili obećanje, osim prijavljivanja nadležnom organu vrednosti poklona i imena poklonodavca (35 odsto), građani smatraju da je on dužan ili da odbije poklon (20 odsto), ili da ga po prijemu daruje humanitarnoj organizaciji.

Ispitanici su najtolerantniji prema prihvatanju počasnih titula (tri petine). Većina građana prihvata poklone koji se mogu podvesti pod "čašćavanje": ručak, suvenir, zdravstvene usluge, ali pod jednim uslovom - da vrednost poklona ne prevazilazi 100 evra.

Politika - petak 16.05.2003.

ts i mediji > izvodi iz štampe povodom konferencije za novinare održane 15.05.2003. u prostorijama organizacije Transparentnost Srbija