“Bolje sprečiti – nego lečiti”

Korupcija nagriza podjednako i tržišne mogućnosti i širu poslovnu klimu, guši ekonomski rast i održivi razvoj, remeti cene, podriva pravni i sudski sistem i onemogućava strane direktne investicije. Korupcija je postala glavni i najveći problem u poslovnim transakcijama, kao i uopšte u projektima ekonomskog razvoja zemlje.

Sistem javnih nabavki je naročito podložan takozvanoj „krupnoj korupciji“, pošto država i dalje predstavlja najvećeg kupca na srpskom tržištu. Prema procenama Svetske banke, vrednost javnih nabavki u Srbiji u 2002. godini je bila 1,453 milijardi dolara, što je predstavljalo 24% ukupnih javnih rashoda, ili 11% bruto domaćeg proizvoda.

U poslednjih deset godina korupcija u javnim nabavkama je naročito bila izražena i rasprostranjena na nivou lokalnih samouprava. Javni pozivi za ponude su upućivani više forme radi i nisu bili dostupni svim zainteresovanim stranama, već samo odabranim, privilegovanim preduzećima, jer su rokovi za podnošenje prijava bili prekratki, a dotična preduzeća ranije informisana. Ključni faktor koji je omogućio korupciji da buja bilo je, zapravo, nepostojanje zakonske regulative i nedovoljno poznavanje procedure u javnim nabavkama i na strani države kao kupca, i na strani ponudaća. Praksa javnih nabavki u Srbiji bila je veoma daleko od pozitivnih propisa Evropske unije.

Zakon o javnim nabavkama je usvojen u srpskom parlamentu u julu 2002. godine i za velike kupce na strani države je stupio odmah, dok je implementacija za kupce na lokalnom nivou (opštine i lokalna javna preduzeća) počela od januara 2003. Po prvi put u Srbiji Zakonom su uspostavljeni principi u javnim nabavkama u skladu sa najboljom evropskom praksom.

Efektivna implementacija Zakona o javnim nabavkama u najvećoj meri, čak kritično, zavisi od efikasne procedure zaštite prava ponuđaća. Posledično, od neverovatne je važnosti upoznati predstavnike ponuđača, posebno malih i srednjih preduzeća (MSP) sa žalbenom procedurom.

Žalbena procedura ima sledeće dve faze:
a) Prvostepena žalbena procedura, u kojoj se kupac izjašnjava o žalbi ponuđača, i
b) Drugostepena procedura, kada Komisija za zaštitu prava ponuđača donosi konačnu odluku o tome da li je tender bio regularan, ili ne.

Transparentnost Srbija će se u Programu treninga o javnim nabavkama koncentrisati na obuku malih i srednjih preduzeća, pojašnjavajući im načine kako da zaštite svoja prava, kako bi bili osposobljeni da efikasno kontrolišu tendere na kojima učestvuju kao ponuđači. Kroz program treninga će proći i predstavnici političkih partija i donosioci odluka na lokalnom/regionalnom nivou i predstavnici medija, kao reprezenti kontrole procesa javnih nabavki iz civilnog sektora.

Program će se tehnički realizovati kroz 16 trening-seminara u 4 regionalna centra (Niš, Kragujevac, Novi Sad i Beograd). Ukupno će biti pokrivena teritorija 33 opštine (Čukarica, Zemun, Novi Beograd, Zvezdara, Voždovac, Grocka, Mladenovac, Stari Grad, Vračar, Savski venac, Kikinda, Zrenjanin, Vršac, Pančevo, Kovin, Novi Kneževac, Apatin, Sombor, Kraljevo, Užice, Požega, Bajina Bašta, Kruševac, Aleksandrovac, Leskovac, Vranje, Pirot, Prokuplje, Kuršumlija i Dimitrovgrad).