dokumenti > indeks percepcije korupcije za 2004. godinu

the coalition against corruption

http://www.transparency.org

Transparency International Secretariat
Otto-Suhr-Allee 97-99,
10585 Berlin,
Germany
Tel: +49-30-3438 200
Fax: +49-30-3470 3912
ti@transparency.org

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE Kontakt osoba za medije: Jeff Lovitt/Diana Rodriguez (London) Tel: +44 207 610 1400 Sarah Tyler/Jana Kotalik (Berlin) Tel: +49-30-3438 2019/61 press@transparency.org Dodatne tehničke informacije: Prof. Dr Johann Graf Lambsdorff Univerzitet Passau, Nemačka Tel: +49 851 509 2551
	koalicija protiv korupcije http://www.transparency.org Otto-Suhr-Allee 97-99 10585 Berlin, Nemačka Tel: +49-30-3438 2061/19 Fax: +49-30-3470 3912

Korupcija se otela kontroli u 60 zemalja,a javni sektor
je zaražen praksom podmićivanja, tvrdi TI

Indeks percepcije korupcije kojeg meri Transparency International u 2004. godini obuhvatio je i rangirao rekordnih 146 zemalja sveta; većina država proizvođača nafte sklone su korupciji

London, 20. oktobar 2004. --- "Korupcija u velikim javnim projektima velikih razmera predstavlja zastrašujuću prepreku održivom razvoju i rezultira velikim gubicima javnih sredstava koja su potrebna za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i smanjenje siromaštva kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju," rekao je danas Peter Eigen, predsedavajući Transparency International-a (TI), povodom objavljivanja TI-ovog Indeksa percepcije korupcije za 2004. godinu.

"Ukoliko se nadamo da ćemo do 2015. godine postići milenijumski razvojni cilj da se dvostruko smanji broj ljudi koji žive u uslovima krajnjeg siromaštva, vlade moraju da se ozbiljno posvete rešavanju problema korupcije u ugovaranjima javnih poslova," rekao je Eigen. TI procenjuje da se zbog korupcije u vladinim nabavkama godišnje izgubi najmanje 400 milijardi američkih dolara širom sveta.

Prema najnovijem indeksu koji je danas objavio Transparency International - vodeća nevladina organizacija koja se bavi borbom protiv korupcije na globalnom planu - 106 od ukupno 146 zemalja dobilo je ocenu nižu od 5 na skali od 1 do 10. Šezdeset zemalja ima ocenu nižu od 3, što ukazuje na to da se u tim zemljama korupcija otela kontroli. Korupcija se najkritičnijom percipira u Bangladešu, Haitiju, Nigeriji, Čadu, Mijanmaru, Azerbejdžanu i Paragvaju, tj. u državama čija je ocena na Indeksu percepcije korupcije niža od 2.

"Korupcija lišava zemlje njihovog potencijala," rekao je Eigen. "Kako pokazuje Indeks percepcije korupcije za 2004. godinu, zemlje bogate naftom poput Angole, Azerbejdžana, Čada, Ekvadora, Indonezije, Irana, Iraka, Kazahstana, Libije, Nigerije, Rusije, Sudana, Venecuele i Jemena imaju izrazito niske ocene. U ovim zemljama prihodi od ugovaranja javnih poslova u naftnom sektoru završavaju u džepovima zvaničnika zapadnih naftnih kompanija, posrednika i lokalnih zvaničnika."

TI se zauzima kod zapadnih vlada da primoraju svoje naftne kompanije da javno objavljuju sredstva koja uplaćuju vladama domaćinima i državnim naftnim kompanijama na ime honorara i drugih isplata. "Dostupnost ovih vitalnih informacija će minimizirati mogućnosti za prikrivanje mita koji je uplaćen u cilju obezbeđivanja pobede na naftnim tenderima, što je praksa koja je upropastila naftnu industriju u tranzicionim i posleratnim ekonomijama," rekao je Eigen.

"Budućnost Iraka zavisi od transparentnosti u naftnom sektoru," dodao je Eigen. "Potreba za hitnim finansiranjem posleratne izgradnje Iraka dodatno povećava važnost strogih zahteva za transparentnošću u svim javnim nabavkama," nastavio je Eigen. "Bez striktnih antikorupcijskih mera, rekonstrukcija Iraka biće upropaštena rasipničkim usmeravanjem resursa u ruke korumpiranih elita."

Prema rečima Rose Inés Ospina Robledo, zamenice predsedavajućeg Transparency International-a, "međunarodni donatori i nacionalne vlade širom sveta moraju uložiti veći napor da obezbede transparentnost javnih nabavki ugrađivanjem antikorupcijskih klauzula u sve značajne projekte." Ona je danas u svom govoru u glavnom gradu Kolumbije, Bogoti, rekla: "Potrebne su rigorozne sankcije protiv kompanija koje su uhvaćene u aktivnostima podmićivanja, a te sankcije bi između ostalog podrazumevale poništavanje ugovora i uskraćivanje prava na učestvovanje u budućim tenderima."

Tenderi treba da sadrže objektivne kriterijume za dodelu, a celokupan proces treba da bude javan i transparentan, naglašava TI. Posebni oblici javnog nadmetanja kao što su ograničeno nadmetanje i neposredna pogodba treba da budu svedeni na minimum, a ako do njih i dođe, potrebno ih je adekvatno objasniti i dokumentovati pošto su naročito podložni manipulacijama i korupciji. Ugovaranja javnih poslova moraju biti praćena od strane nezavisnih nadzornih agencija i civilnog društva.

"Kompanije iz zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) moraju ispunjavati svoje obaveze koje proističu iz OECD-ove Antikorupcijske konvencije i prestati da plaćaju mito kako u svojoj zemlji tako i u inostranstvu," rekla je Rosa Inés Ospina Robledo. "Kada se usvoje antikorupcijske zakonske regulative, unaprede uprave u korporacijama i uvedu antikorupcijski kodeksi, menadžeri firmi više neće imati izgovor za plaćanje mita."

Indeks percepcije korupcije je anketa nad anketama pošto odražava percepciju rezidentnih i nerezidentnih poslovnih ljudi i analitičara. Ove godine za izradu Indeksa percepcije korupcije poslužilo je 18 istraživanja, a njih je za potrebe Transparency International-a uradilo 12 nezavisnih institucija u periodu između 2002. i 2004. godine.

Zemlje čija je ocena iznad 9, što znači da u njima postoji veoma nizak stepen percipirane korupcije, su uglavnom bogate zemlje poput Finske, Novog Zelanda, Danske, Islanda, Singapura, Švedske i Švajcarske. "Ali upravo je najsiromašnijim zemljama, od kojih se većina nalazi u donjem delu lestvice, najpotrebnija podrška u borbi protiv korupcije," rekao je Eigen.

Na osnovu podataka koji su korišćeni za Indeks percepcije korupcije u 2003. i 2004. godini, od prošle godine povećani stepen percipirane korupcije vidljiv je u Bahreinu, Belizeu, Kipru, Dominikanskoj Republici, Jamajci, Kuvajtu, Luksemburgu, Mauricijusu, Omanu, Poljskoj, Saudijskoj Arabiji, Senegalu te Trinidadu i Tobagu.

Isti podaci ukazuju i na to da se stepen percipirane korupcije smanjio u Austriji, Bocvani, Češkoj Republici, Salvadoru, Francuskoj, Gambiji, Njemačkoj, Jordanu, Švajcarskoj, Tanzaniji, Tajlandu, Ugandi, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Urugvaju.

Indeks percepcije korupcije uključuje samo one zemlje koje se pojavljuju u najmanje tri istraživanja. Mnoge zemlje, uključujući i neke koje bi mogle biti najkorumpiranije, ne pojavljuju se u ovogodišnjem Indeksu zbog nedovoljnog broja podataka o njima u sprovedenim istraživanjima.

Za koordinaciju statističke obrade podataka prilikom izrade Indeksa percepcije korupcije bio je zadužen profesor Johann Graf Lambsdorff sa Univerziteta u Passau-u u Nemačkoj, a u tome mu je savetima pomagala grupa međunarodnih stručnjaka.

Detaljne informacije o TI-ovom Indeksu percepcije korupcije za 2004. godinu nalaze se na internet stranici: www.transparency.org/surveys/#cpi

Objašnjenja:

Detaljniji opis metodologije je dostupan na veb-sajtu:
http://www.transparency.org/cpi/index.html#cpi

Rezultat CPI za 2004.
odnosi se na percepciju nivoa korupcije u očima poslovnih ljudi, teoretičara i analitičara rizika, u rasponu koji se kreće od 10 (društvo čisto od korupcije) do 0 (veoma korumpirano društvo).

Korišćena istraživanja
odnosi se na broj istraživanja koja su uzeta u obzir pri oceni indeksa pojedinih zemalja. Ukupno je uzeto u obzir 18 istraživanja, a bilo je potrebno da se na jednu zemlju odnosi najmanje tri ovakva istraživanja da bi ona bila uključena u rangiranje.

Raspon rezultata
ukazuje na najniži i najviši indeks percepcije korupcije dobijen za određenu zemlju u pojedinačnim istraživanjima.

dokumenti > indeks percepcije korupcije za 2004. godinu