dokumenti > indeks davalaca mita (bribe payers index - bpi) za 2002. godinu [< nazad | napred >]

Indeks Davalaca mita (Bribe Payers Index - BPI) za 2002. godinu

Transparency International, globalna antikorupcijska organizacija, objavila je rang listu zemalja glavnih davalaca mita. Na rang listi se našla 21 zemlja koje spadaju u vodeće svetske izvoznike.

Anketu je sproveo Gallup International Association u periodu izmedju decembra 2001. godine i marta 2002. godine u 15 zemalja na koje otpada 60% direktnih ulaganja u zemlje u razvoju: Argentini, Brazilu, Kolumbiji, Madjarskoj, Indiji, Indoneziji, Meksiku, Maroku, Nigeriji, Filipinima, Poljskoj, Rusiji, Južnoj Africi, Južnoj Koreji i Tajlandu. Intervjuisano je 835 osoba od kojih su 261 izvršni direktor stranih kompanija koje posluju u ovim zemljama, 261 izvršni direktor domaćih kompanija, 84 ovlašćenih računovodja, 71 predstavnika privrednih komora, 80 direktora stranih i domaćih banaka i 78 članova advokatskih firmi.

Njima je postavljano pitanje: Koliko je verovatno da kompanije iz 21 zemalje izvoznika navedenih u tabeli ponude ili daju mito kako bi dobili ili zadržali posao u nekoj od pomenutih 15 zemalja obuhvaćenih anketom? Na osnovu dobijenih odgovora iz zemalja u razvoju u koje se najviše ulaže, formiran je indeks davalaca mita (Bribe Payers Index – BPI) na osnovu koga je izvršeno rangiranje 21 zemlje koje su najveći svetski izvoznici i ulagači (tabela 1).

Tabela 1 Transparency International Bribe Payers Index 2002

Vrednost indeksa se kreće od 0 do 10. Najviša vrednost indeksa pokazuje da zemlja nije spremna da, pomoću mita, obezbedjuje poslove u inostranstvu, dok vrednost indeksa od 0 pokazuje da se zemlja maksimalno služi mitom radi obezbedjivanja poslova u inostranstvu.

Iz tabele proizlazi da su zemlje koje se najviše služe mitom u cilju podsticanja prodaje i dobijanja poslova u inostranstvu Rusija, Kina, Tajvan i Južna Koreja. To su ujedno i zemlje u kojima je korupcija vrlo razvijena i na domaćem tržištu, pa se može zaključiti da njihove firme praksu sa domaćeg terena prenose i kada se nadju van granica svoje zemlje.

Od razvijenih zemalja najveću sklonost ka obezbedjivanju poslova putem davanja mita pokazale su: italijanske, japanske, američke i francuske multinacionalke. Najmanju sklonost ka podmićivanju, od razvijenih zemalja, pokazale su: Australija, Švedska i Švajcarska.

Firme iz nekih zemalja, kao što su američke, na primer, čak su i povećale podmićivanje u odnosu na 1999. godinu kada je radjeno prethodno istraživanje. Iako je većina zemalja iz tabele ratifikovala OECD-ovu Konvenciju kojom se podmićivanje stranih službenika u medjunarodnim poslovnim transakcijama tretira kao krivično delo, njeni efekti su očigledno bili veoma skromni. Jasno je da je neophodno da najrazvijenije zemlje sveta, ujedno i vodeći izvoznici, osim deklerativne namere i želje da rade na suzbijanju korupcije u poslovima sa inostranstvom, preduzmu i vrlo konkretne mere, pre svega u domenu istrage i gonjenja sumnjivih slučajeva. To traži koordiniranu akciju razvijenih zemalja u kojima se nalaze sedišta multinacionalki kao i zemalja u razvoju u kojima ove kompanije posluju, medjunarodnih organizacija i civilnog društva.

Posmatrano po sektorima, korupcija je, po mišljenju ispitanika, najzastupljenija u: javnim radovima/izgradnji, odbrani i naoružanju, nafti i gasu, nekretninama, telekomunikacijama i elektroprivredi.

Većina ispitanika (60%) smatra da u pogledu suzbijanja korupcije, tokom proteklih pet godina, nije učinjen pomak. Naime, 23% njih smatra da je korupcija porasla (10% smatra da je značajno porasla, a 13% da je malo porasla), dok 37% ocenjuje da je nivo korumpiranosti u zemlji ostao isti. Samo 27% smatra da je korupcija smanjena (od čega 21% smatra da je malo smanjena, dok je simboličnih 6% ocenilo da su učinjeni značajni pomaci napred).

Kao glavni "krivci" za otsustvo napretka u borbi protiv korupcije označavaju se: tolerantan odnos javnosti prema korupciji, imunitet visokih političkih funkcionera, niske plate u javnoj upravi, slabost u sistemu javnih nabavki i privatizacija.

Kao glavne faktore koji su doprineli smanjenju korupcije, optimistična grupa ispitanika je označila: veću slobodu štampe, državne antikorupcijske aktivnosti, veću transparentnost vlade, unapredjenje korporativnog upravljanja, strožiju kontrolu pranja novca, unapredjenje sistema javnih nabavki, bolju kontrolu procesa privatizacije, povećanje odgovornosti javnih službenika i promene u finansiranju političkih partija.

Institucije koje su, po mišljenju, ispitanika najznačajnije da se u njima najpre eliminiše korupcija su: sudstvo, političke partije, policija, carina, školstvo i poreske službe.

Upitani da li firmama izvoznicima pomaću i vlade njihovih zemalja da, korišćenjem drugih sredstava "pomaganja" dodju do poslova (izuzimajući mito), 68% je odgovorilo potvrdno, a 26% odrečno. Najčešći oblici pomoći kojima vlade zemalja izvoznica posežu kako bi pomogle svojim firmama napolju su: korišćenje finansijskog pritiska (66%), uslovljavanje strane pomoći (54%), pretnja smanjivanjem strane pomoći (46%), uslovljavanje kod sporazuma o odbrani i naoružanju (41%), pokloni i usluge visokim državnim službenicima (22%) i programi stipendiranja, školovanja (22%).

Zemlje koje prednjače u korišćenju ovih oblika promovisanja svojih firmi kojima se narušava princip jednakih i fer uslova za sve ponudjače, tj. principa slobodne konkurencije, su: SAD, Francuska, Velika Britanija i Japan (tabela 2).

Tabela 2 Countries using other unfair means to gain or retain business

Which three governments do you principally associate with practices such as those mentioned above [other means – besides bribery - used to gain unfair advantage in international trade and investment]?

Istraživanje nedvosmisleno pokazuje da multinacionalne kompanije iz najrazvijenijih zemalja sveta obilato koriste podmićivanje i druge oblike "podsticaja" kako bi obezbedile poslove u zemljama u razvoju. Vlade najrazvijenijih zemalja sveta neprestano ističu visoku korumpiranost u zemljama u razvoju, dok istovremeno potpuno prenebregavaju ponašanje sopstvenih firmi na medjunarodnom tržištu. Posledice po zemlje u razvoju su katastrofalne – sredstva namenjena školstvu, zdravstvu i infrastrukturnim projektima odlaze u velelepne objekte koji omogućavaju najlakše dobijanje mita (takozvani "projekti belih slonova") i koji nemaju ni izdaleka značaj za društvo na listi lokalnih prioriteta koji bi odgovarao njihovom trošku. Rezultat je da, u zemljama u razvoju, nabavka najmodernijeg naoružanja, izgradnja velelepnih objekta itd. idu ruku pod ruku sa deponijama koje ugrožavaju zdravlje stanovništva, ruiniranim vodovodom, školama i dr.

dokumenti > indeks davalaca mita (bribe payers index - bpi) za 2002. godinu [< nazad | napred >]