dokumenti > transparency international - glbalni izveštaj o korupciji [< nazad | napred >]

Transparency International - globalni izveštaj o korupciji

Globalni izveštaj o korupciji koji je izradio Transparency International i koji je nedavno predestvaljen u Londonu predstavlja prvi pokušaj da se napravi globalna mapa borbe protiv korupcije. Izveštaj je pokazao da problem korupcije vrlo mnogo varira od zemlje do zemlje i da pogađa sve zemlje - i bogate i siromašne. Podsetimo se samo na proces koji se vodi u Indiji zbog umešanosti vrha vojske i najviših političara u malverzacije vezane za kupovinu oružja, proces bivšem predsedniku Filipina zbog pronevera i malverzacija, presuda najvišim francuskim političarima upletenim u aferu Elf Aquitaine itd.

Iako je opšta ocena da korupcija manje pogađa razvijene zemlje od nerazvijenih, ima izuzetaka (i to u Jugoslaviji susednim zemljama): Italija je više korumpirana od Bocvane, a Grčka od Namibije.

Kada je reč o vezi između procesa globalizacije i korupcije, izveštaj je utvrdio da su zemlje koje su najviše integrisane u svetsko tržište istovremeno najdalje odmakle i u izgradnji političkih, socijalnih i pravnih institucija koje predstavljaju branu korupciji u tim zemljama.

Međutim, privatizacija i liberalizacija nisu sami po sebi (dakle, bez izgrađenih institucija) dovoljni da smanje korupciju. Brojni su primeri zemalja koje su sprovodile privatizaciju i liberalizaciju, sa slabim i neefikasnim institucijama, gde su ovi procesi stvorili još veću korupciju nego što je pre bila. Otuda je najveća pažnja i javnosti i specijalizovanih nevladinih organizacija u zemljama Centralne i Istočne Evrope bila posvećena praćenju procesa privatizacije. To je neopravdano stavilo kontrolu javnih nabavki u drugi plan, iako je ova oblast "bogom dana" za velike zloupotrebe. U Poljskoj, Mađarskoj i još nekim zemalja regiona doneseni su zakoni koji, po zahtevima, prevazilaze i zakone koji regulišu ovu oblast u razvijenim zemljama. Osnovni problem, međutim, ostaje slabost u primeni, koja se ogleda, pre svega, u nedostatku ljudi koji su dovoljno kvalifikovani i imaju integritet da obavljaju ove izuzetno odgovorne poslove.

Izveštaj sadrži konkretna iskustva zemalja u tranziciji i najnovija iskustva afričkih zemalja koja pokazuju da žurba u privatizaciji i liberalizaciji može da vodi značajnom porastu korupcije. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka sada intenzivno rade na suzbijanju ove pojave, između ostalog i time što podstiču osnivanje antikorupcijskih agencija u tim zemljama. Međutim dosadašnje iskustvo je nedvosmisleno pokazalo da, ukoliko ovakva agencija nema čvrstu podršku političkog vrha i ostalih institucija, rezultati njenog rada će biti vrlo skromni. Najčešće su se ove agencije, u svom radu, sudarale sa teškoćama već na samom početku, kada je trebalo da ostvare saradnju sa policijom, tužilaštvom, sudovima, pa čak i skupštinom. Kada je izostajala i podrška građna (javnosti), nevladinih organizacija i medija, agencija se pretvarala u paravan za mahinacije na visokom nivou.

Za Jugoslaviju je veoma značajno što je nedavno pristupila Antikorupcijskoj incijativi Pakta za stabilnost (SPAI) za šta se Transparency International Srbija zalagao već duže vreme u formalnim i neformalnim kontaktima sa saveznim i repuličkim zvaničnicima i u svojim istupanjima u javnosti. Pristupanje ovoj inicijativi ima višestruki značaj. Prvo, Jugoslavija time ulazi u međunarodno priznat mehanizam borbe protiv korupcije, koristeći međunarodnu metodologiju i verifikaciju rezultata. Ocena rezultata u suzbijanju korupcije doneta od strane SPAI stručnjaka biće važan elemenat u ukupnoj (pro)ceni da li je Jugoslavija ispunila uslove za ulazak u Savet Evrope i kasnije u OECD ili nije, jer upravo ove dve organizacije – Savet Evrope i OECD – stoje iza Antikorupcijske inicijative (tj. SPAI-a).

Drugo, to će omogućiti da se za Jugoslaviju i Srbiju dobiju objektivne procene stanja, koje neće biti opterećene unutarpolitičkim potrebama. Podsetiću vas da je borba protiv korupcije u Sloveniji dobila pravi zamah tek u martu 20001. kada je objavljen izveštaj antikorupcijske grupe Saveta Evrope (GRECO) da su uočeni veliki slučajevi pronevere u sistemu subvencija privatnih preduzeća, podmićivanja javnih tužilaca od strane međunarodnih kriminalnih organizacija, zloupotreba na lokalnom nivou itd. Do tada se u Sloveniji smatralo da korupcija ne predstavlja ozbiljan problem za ovu razvijenu zemlju i da je korupcija "specijalitet" balkanskih zemalja: Bosne, Srbije, Crne Gore i dr. Po objavljivanju izvešataja, javnost je alarmirana i po hitnom postupku je formirano telo koje će da koordinira budući intenzivan rad državnih institucija na suzbijanju korupcije i odlučeno je da se što pre napravi celovita nacionalna strategija za borbu protiv korupcije.

dokumenti > transparency international - glbalni izveštaj o korupciji [< nazad | napred >]