Eksperti za afere

Savetnici, šefovi kabineta, pomoćnici ili zamenici najviših državnih funkcionera u našoj zemlji, ali i neki činovnici, bili su u periodu od demokratskih promena do danas u centru brojnih afera koje su potresale našu zemlju. To su, uglavnom, ljudi koji su javnosti bili nepoznati sve do trenutka kad su afere u kojima su bili glavni akteri izbijale u javnost. Oni su, iako bi po opisu radnog mesta trebalo da budu stručnjaci za određenu oblast, po tome najmanje poznati široj javnosti.

Za mesta savetnika najviših državnih zvaničnika u razvijenim demokratskim zemljama raspisuju se konkursi, dok kod nas to nije slučaj. U našoj zemlji oni se, kako kaže Nebojša Medojević, šef podgoričkog Centra za tranziciju, dovode za ručicu.

I Stjepan Gredelj, član Saveta za borbu protiv korupcije, tvrdi da se kod nas za mesta savetnika ili šefova kabineta ne raspisuju konkursi.
- Izgleda mi da ljudi na najvišim mestima, kao što su predsednik, premijer ili ministri, sebe okružuju ljudima koje poznaju ili koji pripadaju strankama iz kojih dolaze. Ima i onih koji su izabrani prema poznavanju određene oblasti. Kada su u pitanju eksperti, ali i kada je reč o "partijskim ljudima", svi ti ljudi nisu preterano eksponirani u javnosti. U politici se obrće mnogo para. Pitanje je moralnog kvaliteta svakog od njih koliko će da se "ogrebe" o vlast i novac - smatra Gredelj, istakavši da ne želi da komentariše aferu o činovnicima Vlade Srbije navodno umešanim u pranje novca, jer je to tema sednice Saveta koja će biti održana 25. jula.

Nemanja Nenadić, izvršni direktor organizacije "Transparennost Srbija", za "Blic" ocenjuje da su savetnici i šefovi kabineta više grupa za podršku državnom organu ili ministru.
- Svetozar Marović je, recimo, nameravao da oformi ekonomski savet u koji je trebalo da uđu ljudi poput Karića. S druge strane, kod nas postoji tendencija da na ovim mestima budu "provereni partijski kadrovi" koji su samo podobni, a nemaju potrebne kapacitete za ta mesta, ili su u pitanju ljudi koji nisu članovi stranke, ali su "bliski" određenoj političkoj opciji - kaže Nenadić. On naglašava i da oblast imenovanja ovih službenika nije zakonski precizno definisana.
- Pitanje je i da li ova lica spadaju u državnu upravu, jer se ni u Zakonu o državnoj upravi striktno ne pominju. Pominju se savetnici, ali više kao činovnički rang, bez preciznijeg definisanja njihovih poslova. To je oblast na koju bi trebalo obratiti pažnju prilikom reforme javne uprave - zaključio je Nenadić.

Medojević za "Blic" kaže da se kod nas savetnici dovode bez javnog konkursa i da državni funkcioneri dovode ljude od ličnog poverenja, koje imenuje Vlada.
- U zapadnim zemljama za savetnike se imenuju ljudi od ugleda, stručnjaci u određenoj oblasti koji imaju lični i moralni integritet. Kod nas, međutim, to su pripravnici kojima je to prvi posao u životu i koji nemaju nikakvog iskustva. Oni se dovode za ručicu do zgrade u kojoj treba da rade i umesto da oni nekoga savetuju, njima su savetnici potrebni. Takvi ljudi samo uživaju lično poverenje državnog funkcionera koji ih je imenovao i za njega obavljaju kontradiktorne poslove koji nisu definisani. Oni svoje neznanje kompenzuju skupim odelima, satovima "roleks", džipovima i bahatim ponašanjem - kaže Medojević. On ističe da svaka garnitura koja dođe na vlast dovodi svoje ljude, bez obzira na to koliko su stručni.
- Kad se u našoj zemlji vlast promeni, menjaju se svi do sekretarice i portira. To je odraz izostanka reformi. U svetu je sasvim drugačije. U zapadnim zemljama državni službenici ostaju na svojim mestima, bez obzira na to koja vlast dolazi. Tamo se menjaju samo ministri koji su političke ličnosti - naglašava Medojević.

Gredelj za naš list ističe i da je neophodno usvojiti zakon o sukobu interesa koji je izuzetno važan u borbi protiv korupcije.
- Tako bi bilo sprečeno da ministar bude istovremeno i vlasnik privatne firme ili da omogući rođacima da ostvare neku korist. Od premijera Srbije Zorana Živkovića dobili smo uveravanja da će uskoro i taj predlog zakona proći Vladu - zaključio je Gredelj.

Blic - sreda 23.07.2003.

SUKOB INTERESA

Da imamo zakon, ne bismo imali afere

Kako naterati političke moćnike da sami sebi nešto zabrane

Posle afere Janjušević-Kolesar i otkrića da je ministarka saobraćaja Marija Rašeta-Vukosavljević sa službenicima svog ministarstva osnovala privatnu firmu, mediji su puni priča o "sukobu interesa". Zanimljivo je i da se u svim zemljama bivše Jugoslavije trenutno radi na rešavanju tog pitanja.

Reč je zapravo o sukobu unutar jedne osobe, njenog privatnog interesa, s jedne, i javnog interesa koji bi trebalo da zastupa preko državne funkcije koju obavlja, s druge strane. Istovremeno obavljanje državne funkcije i korišćenje informacija i poznanstava koje sobom nosi ta funkcija za lično bogaćenje preko neke privatne firme u Srbiji danas nije ni zabranjeno, a kamoli kažnjivo. Ljudi koji se u Srbiji bave borbom protiv korupcije kažu da su građani sve svesniji problema "sukoba interesa" i da su spremni da na izborima kazne političare koji mešaju privatne (i partijske) sa državnim poslovima. Ipak, stručnjaci se slažu da se problem može rešiti samo donošenjem posebnog zakona koji će vlastodršcima nametnuti neka ograničenja. Dok takav zakon ne bude donet, kažu, jedini mehanizam kontrole su mediji, koji bi trebalo da građanima cinkare političare.

Ivan Lalić, potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, kaže za Blic News da ne veruje da je pre godinu dana široj javnosti termin "sukob interesa" uopšte bio poznat.
- Moja lična pobuna zbog odsustva reformi u našem pozorištu, koja je pre godinu i po dana rezultirala štrajkom glađu u Srpskom narodnom pozorištu, bila je delom inspirisana upravo sukobom interesa. Naime, prvi od mojih zahteva bio je da ministar kulture Branislav Lečić prestane da se bavi glumom dok je na javnoj funkciji, jer mu uporedo obavljanje ta dva posla otvara prostor za sukob interesa. Ta priča je bila potpuno nerazumljiva i Lečiću, ali i velikom delu javnosti. Sada je situacija potpuno drugačija.

Anketa Transparency internationala (TI), međunarodne nevladine organizacije za borbu protiv korupcije, rađena u Srbiji u martu i aprilu ove godine, dala je zanimljivu sliku odnosa javnog mnjenja prema sukobu interesa.

Ispostavilo se da su građani veoma kritični ukoliko državni funkcioneri daju prednost članovima svoje stranke prilikom zapošljavanja, kao i kada pomažu porodici i prijateljima da stiču korist od države.

Kako je za Blic News rekao izvršni direktor TI za Srbiju Nemanja Nenadić, najvažnije što je anketa pokazala jeste da građani ne bi glasali za političara kod kojeg postoji mogućnost sukoba interesa.

- To pojačano interesovanje i razmevanje javnosti vidim kao jedinu pozitivnu posledicu svih ovih mučnih afera koje su potresale našu javnu scenu proteklih nedelja. U ozbiljnim zemljama, javnost i mediji mogu žestoko uticati na artikulaciju političke volje da se obračuna s korupcijom. Mislim da nam se to upravo dešava, i to je jako dobro. Ozbiljni, kvalifikovani mediji koji se ne bave samo petparačkim aferama, već nastoje da zrelo sagledaju probleme i ukažu na njih, praktično su na istom zadatku kao i Savet za borbu protiv korupcije - zaključuje Lalić .

I Nenadić misli da se do usvajanja zakona ne može mnogo učiniti, osim da mediji prate šta funkcioneri rade i da ih drže pod nekom vrstom prismotre. Naravno, ne donoseći nikakav sud bez dokaza, upozorava on.
Sukob interesa nastaje, prema rečima Nemanje Nenadića, kada postoje okolnosti koje ukazuju na to da onaj ko donosi odluku neće biti nepristrasan. To podrazumeva situaciju gde nečiji privatni interes utiče ili može da utiče na njegovu javnu delatnost. Pri tom, privatni interes ne mora da bude uvek lični, već može biti i porodični ili partijski.

Anketa TI je pokazala da građani pravilno prepoznaju situacije u kojima se sukobljavaju javni i privatni interes. Ispitanici su navodili da sukob interesa nastaje kada državni funkcioner primi poklon od osobe koja bi od njega mogla da traži protivuslugu, ili kada saopšti informaciju o preduzeću koje je u postupku privatizacije licu koje namerava da ga kupi. Takođe, osuđena je i situacija kada je ministar vlasnik firme u oblasti kojom se bavi njegovo ministarstvo, kao i kada koristi svoju poziciju za stranačku promociju.
- Građanima najviše skreće pažnju istovremeno vršenje javne funkcije u državnoj službi i rad na mestu direktora ili predsednika upravnog odbora javnog preduzeća. Postoje i preklapanja funkcija u neprivrednim delatnostima, kao što su sportska udruženja, razne organizacije, asocijacije, kao i istovremeno obavljanje funkcija na različitim nivoima vlasti. Najopasnija po javni interes jeste situacija kada je javni službenik kod koga postoji sukob interesa u mogućnosti da donosi odluke na osnovu diskrecionih ovlašćenja, kada, na primer, daje dozvole za rad i slično - navodi Nenadić.

Lalić je ukazao da, u ovom vakuumu do donošenja zakona, imamo i flagrantne slučajeve sukoba interesa:
- Takav je slučaj gospodina Janjuševića, na primer, koji je kao vlasnik firme za servisiranje brodova postao stečajni upravnik beogradskog brodogradilišta, sa ogromnim ovlašćenjima.
Lalić kaže da možemo pozdraviti odluku nekih ministara i drugih visokih državnih činovnika koji su članovi upravnih odbora javnih preduzeća da se odreknu finansijske naknade za učešće u radu ovih organa, ali ne smemo prenebregnuti perfidniju i mnogo krupniju mogućnost korupcije - a to je trgovina uticajem.
- Dirigovano sklapanje ugovora ovih preduzeća sa drugim firmama svakako jeste mnogo veća mogućnost za korupciju od multipliciranja honorara državnih službenika - upozorava Lalić.

I advokat Slobodan Beljanski, bivši predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, odricanje funkcionera od naknade za obavljanje duplih funkcija naziva "naivnim izgovorom". Komentarišući za dnevni Blic inicijativu predsednika Demokratskog centra Dragoljuba Mićunovića da lideri DOS i ministri koji su članovi upravnih odbora javnih preduzeća podnesu ostavke na članstvo u tim odborima, Beljanski je podsetio je da je Savet za borbu protiv korupcije takav predlog izneo još u januaru prošle godine, ali da je tada "naišao na tihi bojkot i opstrukciju Vlade Srbije, a posebno na veliki otpor ministra Božidara Đelića". Lalić kaže da je jedan od razloga pretnje kolektivnom ostavkom članova antikorupcijskog saveta dvogodišnje izbegavanje vlade da im dostavi imena državnih funkcionera koji su u upravnim odborima javnih preduzeća.
- Nikada nije kasno da se predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti povuku sa funkcija u UO, ali je za više od dve godine koliko je prošlo od udvajanja funkcija učinjeno dosta stvari od kojih su se stvorile trenutne afere, tako da je šteta nepopravljiva - ocenio je Beljanski.
On je naglasio da članstvo političara ili predstavnika vlasti u UO dovodi i do interesne kontrole priliva novca, nabavki i dodeljivanja poslova na tenderima:
- Tada se ne javlja samo pitanje da li se stvari odvijaju na zakonit način, već da li će određena sredstva biti plasirana kao interes neke partije ili lobija. U Srbiji nije kažnjivo, međutim, ništa od onoga što se po opšteprihvaćenim standardima smatra sukobom interesa.

- Jedan funkcioner, mislim iz Republičkog zavoda za tržište rada, učestvovao je na tenderu za privatizaciju, što mu je po važećim propisima bilo dozvoljeno, ali je javnost postavila pitanje da li je to moralno. Isti je slučaj i sa tvrdnjom da ministarka saobraćaja ima firmu za transport, što daje podlogu za postojanje sukoba interesa, ali nije prekršaj - kaže Nemanja Nenadić.

Lalić i Nenadić se slažu da je osnovni problem u nepostojanju propisa koji bi političarima nametnuli neke zabrane i ograničenja i da takva situacija nanosi veliku štetu i samim političarima, jer se kod građana stvara nepoverenje prema čitavoj političkoj klasi.
- Mnogo će se lutati i sumnjati dok ne budemo imali zakonsku regulativu i telo koje će na osnovu nje ispitivati da li je došlo do sukoba interesa. Kada bismo imali taj zakon, javnost bi imala veću kontrolu nad političarima, a političari bi mogli da sa svoje struke skinu hipoteku da su svi korumpirani. Sa ovakvim zakonom, oni će u svakom konkretnom slučaju imati mehanizam koji će će im pomagati da na nedvosmislen način razreše da li sukob interesa postoji ili ne - kaže Nenadić.

Ivan Lalić kaže da je, čak i ako se krene od aksioma da niko u državnoj administraciji nije zloupotrebio svoju poziciju, neophodno da se zakon o sukobu interesa donese i zbog nasleđenog opšteuvreženog stava naših građana da svaka vlast po svaku cenu mora biti lopovska.
- Tokom pedeset godina komunizma, naš narod, koji inače teško menja navike, živeo je u čvrstom uverenju da je vlast mesto bogaćenja, a ne servis građana. U Miloševićevom režimu stvorena je kasta ljudi koji su dobijali privilegije finansirajući političke partije na vlasti. Doskoro nije zakonski utvrđen diskontinuitet sa tajnim finansiranjem političkih stranaka, pa i sad, kad je donet zakon, odložena mu je primena do 2004 - podseća on.
Na zakonu o sukobu interesa, kaže Lalić, radi se praktično od 5. oktobra 2000, odnosno od osnivanja Saveta za borbu protiv korupcije, i on je izrađen u različitim verzijama. U radu na nacrtu zakona učestvovao je i TI. Nacrtom zakona o sprečavanju sukoba interesa, koji prema najavama iz Vlade Srbije, treba da bude usvojen u septembru, javni funkcioneri neće moći da osnivaju preduzeća u oblasti koja je u nekoj vezi sa njihovim nadležnostima. Ovakav jedan nacrt već je bio na vladi krajem prošle godine, ali je vraćen da doradu, dok je u međuvremenu stručna javnost opominjala na neophodnost njegovog hitnog donošenja.
- Pravo je pitanje zašto zakon nije do sada usvojen. Vlada Srbije se pravda da se taj zakon ne donosi iz tehničkih razloga, zbog njegove kompleksnosti i problema u skupštini sa kvorumom i ogromnim brojem zakona koji čekaju na red. Međutim, zakon o sprečavanju sukoba javnog i privatnog interesa je krucijalni zakon i, da je usvojen, sad ne bismo imali sve ove afere - kaže Lalić. On dodaje da očekuje dosta poteškoća i površnosti u tumačenju i primeni zakonskog okvira, i kada on bude bio donet.
Zakon bi nalagao, objašnjava Lalić, između ostalog, prijavu vlasništva pre i posle stupanja na javnu funkciju, čime bi se pouzdano utvrdilo da li su korišćene beneficije za sticanje vlastite dobiti. Nenadić dodaje da bi zakon trebalo da reguliše primanje poklona i obavljanje drugih poslova državnih funkcionera.
Lalić je upozorio i da zakon o sukobu interesa neće rešavati probleme samo na najvišim nivoima vlasti, već i po vertikali, od ministara pa sve do predsednika opština:
- Posebnu pažnju treba obratiti na "imenovana i postavljena lica", kao što su Kolesar i Janjušević, čiji delokrug rada, kao što smo videli, dobrano prevazilazi ono što im piše u sistematizaciji radnih mesta.

Nenadić naglašava da bi kaznene mere svakako podrazumevale javnu osudu, odnosno objavljivanje konstatacije o postojanju sukoba interesa u Službenom listu, dok bi propisivanje drugih kaznenih mera zahtevalo veću reformu zakonodavstva.

Lalić najavljuje da će, dobijanjem čvrstog okvira propisa, biti neophodno i jedno kontrolno telo koje će ga tumačiti. Kao primer navodi Kanadu, gde postoji komisija koju javni službenici pitaju o tome šta im je dozvoljeno, a šta nije. Nenadić kaže da bi u našem slučaju to kontrolno telo birao parlament.

Male plate podstiču korupciju

Ivan Lalić upozorava da je za rešavanje problema sukoba interesa potrebna reforma celokupne državne uprave. On veruje da će zakon o sukobu interesa takvu reformu neminovno pokrenuti.

Lalić napominje da je za reformu uprave veoma važan problem plata državnih funkcionera i činovnika. Oni svoja mala primanja, s obzirom na težinu posla koji obavljaju i odgovornost koju imaju, rešavaju osnivanjem firmi, članstvom u upravnim odborima ili profesurom.
- Kao što borba protiv korupcije u sudstvu nije mogla započeti dok sudijama nisu povećane plate, tako ni činovnicima državne uprave ne možete prosto oduzeti honorare za dodatne delatnosti i svesti ih samo na njihove skromne plate - smatra Lalić.

Lepota službenog položaja

Marija Rašeta-Vukosavljević, ministarka saobraćaja, i Dejan Sotirov, do aprila ove godine sekretar istog ministarstva, osnovali su prošle godine preduzeće Millenium group, koje je registrovano za spoljnotrgovinske poslove, međunarodni transport, špediciju i skladištenje robe. Rašeta tvrdi da od oktobra prošle godine više nema vlasnički udeo u spornoj firmi, jer ga je prepustila trećem službeniku Ministarstva.

Zoran Janjušević, premijerov savetnik za bezbednost, vlasnik je firmi Majron Sajls i Tangent, koje se bave remontom brodova, ali je bio i stečajni upravnik Brodogradilišta Beograd i član Upravnog odbora Jugoslovenskog rečnog brodarstva.

Stojan Jeftić, novi ministar poljoprivrede, prethodno je bio direktor beogradske filijale AIK banke iz Niša. Predsednik upravnog odbora ove banke i predstavnik brokerske kuće M&V investments, koja je u vlasništvu MK Komerca, jednog od najvećih trgovaca, a odskora i proizvođača prehrambenih proizvoda.

Članstvo Nenada Cekića u Savetu za radiodifuziju osporavano je i argumentom da kod njega postoji sukob interesa jer je bio suvlasnik i direktor Radio Indexa. Suprotstavljena strana u sporu oko saveta odgovorila je protivoptužbom da ćerka Vladimira Vodinelića radi na RTS-u.

Goran Pitić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, i Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i turizma, među osnivačima su novog privatnog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju. Na Internet sajtu fakulteta među predavačima su ranije stajala i imena Gordane Matković, ministarke za socijalna pitanja, i Božidara Đelića, ministra finansija.

Kada je u martu ove godine otkriveno da je Svetozar Krstić, direktor Republičkog zavoda za tržište rada, istovremeno i "volonterski" direktor Si marketa i privatni učesnik u privatizaciji nekoliko društvenih preduzeća, on je podneo ostavku, a ministar rada Dragan Milovanović najavio je njeno usvajanje.

Gašo Knežević, ministar prosvete, nalazi se na spisku predavača privatnog Fakulteta za poslovno pravo. On je prošle godine demantovao da je među osnivačima ovog fakulteta, ali se njegovo ime još nalazi među predavačima, na letku kojim se fakultet reklamira. Knežević je istovremeno predsednik Saveta za visoko obrazovanje, tela koje privatnim fakultetima daje dozvole za rad.

Dragor Hiber, poslanik GSS u Skupštini Srbije, predsednik je UO Telekoma, a bio je i u komisiji koja se bavila izradom zakona o telekomunikacijama. Ovo su kao nedopustivo početkom ove godine ocenili koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek i zamenik šefa delegacije Evropske komisije u Beogradu Jan Viljem Blankert.

BlicNews - autori: Emilija Radibratović i Zoran Nikolić

Važi samo za stalno zaposlene

Nemanja Nenadić, izvršni direktor nevladine organizacije "Transparentnost Srbija", objašnjava da kod nas nema sistemskog zakona koji se bavi sukobom interesa, zbog čega je teško davati takve kvalifikacije. On ističe da se trenutno Zakonom o državnoj upravi propisuju neka ograničenja u obavljanju poslova, ali se odnose samo na ministre, njihove zamenike, sekretare ministarstava i direktore vladinih agencija.
- Za savetnike trenutno nema zakonskih odredaba, ali za sve ostale javne službenike važi zabrana da istovremeno imaju drugi radni odnos. Zato treba proveriti u Vladi Srbije u kakvoj vrsti radnog odnosa je Janjušević, jer u slučaju da tamo ima stalni radni odnos, a istovremeno je direktor privatne firme, postoji sukob interesa, i to je u suprotnosti i sa trenutno važećim odredbama - kaže Nenadić, odgovarajući na pitanje da li se u slučaju Janjuševića radi o konfliktu interesa.

Blic - četvrtak 24.07.2003.

DINKIĆ: SPORNI NOVAC JE PROVIZIJA OD PRIVATIZACIJE CEMENTARE NOVI POPOVAC

Beograd -- Osam dana po otvaranju afere o pranju novca i iznošenja optužbi na račun službenika Vlade Srbije Nemanje Kolesara i Zorana Janjuševića, potpredsednik G17 plus Mlađan Dinkić u petak je javnosti predstavio nove podatke, prema kojim, sporni novac sa računa sejšelske firme predstavlja nezakonito prisvojenu proviziju dobijenu u privatizaciji cementare Novi Popovac. Dinkić je na konferenciji za novinare podsetio da je cementara na tenderu prodata švajcarskoj kompaniji "Holcim" za 52, 5 miliona dolara. "Ta cementara prodata je 31. januara 2002, a odmah posle toga, prema izveštaju mađarske policije, 28. februara iste godine kreću uplate na račun Janjuševićeve sejšelske firme 'Majron sejls'. Tridesetog januara 2003. godine, prema izveštaju mađarske policije, uplaćeno je ukupno 1,02 miliona evra u više rata na račun te firme. Sve uplate imale su svrhu uplate 'savetovanje, Miroljub Jakovljević' Mi smo saznali da se radi o jednom od najvećih trgovaca cementom u poslednje dve godine u Srbiji. Tada je predsednik Upravnog odbora te cementre u ime Vlade Srbije bio Nemanja Kolesar. Od tada Jakovljević postaje najveći kupac iz te cementare i naprasno u tom poslu nasleđuje firmu 'Lutra' koja je praktično privatna firma ministra policije Srbije Dušana Mihajlovića. To govori zašto Mihajlović, kada je dobio dokument mađarske policije, tri nedelje o tome nije obaveštavao ni Tužilaštvo, ni Vladu, ni Komisiju za sprečavanje 'pranja novca'", rekao je Dinkić.

Sam Mihajlović, izjavio je za B92 da će MUP Srbije profesionalno odgovoriti na zahteve republičkog javnog tužioca kada je reč o Dinkićevim optužbama, kao i o onim koje su na njegov račun izneli Nemanja Kolesar i Zoran Janjušević. Na pitanje da li poznaje Miroljuba Jakovljevića, za koga Dinkić tvrdi da je bio najveći kupac cementa iz Novog Popovca, a da je na tom mestu naprasno nasledio Mihajlovićevu Lutru, ministar policije odgovara: "Nikad nisam ni čuo za tog gospodina niti razumem o čemu se tu radi i šta je tu gospodin Dinkić hteo da kaže. Ako pokušava da uvuče firmu 'Lutra' u celu priču da bi čorba bila gušća, onda će morati te optužbe da dokaže na sudu, tako da bi bolje bilo da umesto tih insinuacija pripremi odgovore na pitanja koja ga čekaju", rekao je Mihajlović.

Direktor cementare Novi Popovac Darko Križan izjavio je za B92 da je dotični Miroljub Jakovljević posle prodaje te cementare "samo jedan od 700 mušterija ove firme". "Gospodin Miroljub Jakovljević je bio jedan od najvećih kupaca fabrike cementa Novi Popovac u 2001. godini. On je počeo sa kupovinom cementa juna 2001. godine i bio je jedan od najvećih kupaca, a po privatizaciji fabrike cementa Novi Popovac naša poslovna politika je bila da dođemo do krajnjih kupaca, tako da se samim tim i prisustvo gospodina Jakovljevića smanjivala u smislu količina kupljenog cementa", rekao je Križan. On je dodao da je Nemanju Kolesara upoznao tek kada ga je vlada postavila za predsednika Upravnog odbora Cementare.Mlađan Dinkić je između ostalog rekao da je procedura za privatizaciju cementare Novi Popovac bila formalno regularna i da ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović nije umešan u ovu aferu. Nemanja Kolesar je reagujući, pisanim saopštenjem, saopštio da će tužiti Mlađana Dinkića.

Potpredsednik G 17 plus Mlađan Dinkić u petak je, osam dana po otvaranju afere o pranju novca i iznošenja optužbi na račun službenika Vlade Srbije Nemanje Kolesara i Zorana Janjuševića, javnosti predstavio nove podatke, prema kojim, sporni novac sa računa sejšelske firme predstavlja nezakonito prisvojenu proviziju dobijenu u procesu privatizacije cementare Novi Popovac. Nemanja Nenadić iz Transparensi Srbija kaže za B92 da Dinkićevi podaci unose u aferu novu tezu koja se tiče procesa privatizacije u Srbiji: "Nemamo dovoljno podataka da bismo mogli jasno da sudimo o čemu je reč. Znači, sve je još u domenu neke hipoteze. I baš zbog toga što se istraga vodi, mi nismo zauzimali nikakve zvanične stavove, ali opet, znači, svaki put kada neko izda saopštenje, bilo da je jedna ili druga strana, otvore se neka važna pitanja, pa tako i sada. Sada je na tapetu pitanje da li je naš proces privatizacije dovoljno transparentan, da li on na dovoljan način sprečava mogućnost zloupotreba i tako dalje", kaže Nenadić.

B92 - subota 26.07.2003.

Zoran Stanojević
Za BBC iz Beograda

Koliko se kvari imidž Srbije?

U Srbiji se ovih dana nekako razmena optužbi izmedju republičke vlade i stranke G17 plus poklopila sa odlukom Evropske unije da za još 6 meseci produži suspenziju preferencijala za izvoz šećera iz Srbije i Crne Gore u Uniju.

I jedan i drugi događaj bacaju loše svetlo na zemlju, koja želi svetu da se predstavi kao demokratska i pogodna za strane investicije.

Kakav bi mogao biti ishod ove najnovije afere i koliku cenu će društvo platiti?

Ako je neko mislio da je prethodna, tromesečna suspenzija izvoza šećera, samo packa, sada će morati da shvati da je usledila ozbiljna opomena, koja bi se mogla proširiti i na druge izvozne proizvode, poput tekstila, kaže ekonomista Miroslav Prokopijević.

Prema njegovim rečima, poruka je da Evropa neće tolerisati da je srpski biznismeni vuku za nos i da očekuje da se država ozbiljno pozabavi kontrolom.

Opasan pravac

Afera o navodnoj korupciji u vladi i stranci G17plus, koja ovih dana trese Srbiju ne ostavlja mnogo mesta za optimizam, kao ni nespremnost vlade da se sa takvim problemima suoči, kaže Prokopijević:
"Ovo je jedna još opasnija stvar, jer sad ovde neko unutar vlasti može da se dohvati ovog mračnog sindroma i da kaže, šta nas briga za svet, mi političari možemo da se naplatimo kod biznismena koji rade prljave poslove i koješta, narod neka vidi šta će, a međunarodne oragnizacije ko pita, nas biraju ovdašnji birači, a ne Evropska unija ili UN", kaže Prokopijević.

Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije "Transparentnost Srbija" kaže da je teško oceniti da li će aktuelna afera dobiti odgovarajući epilog:
"Kad dođe neka druga tema koja zaokupi pažnju javnosti, onda se one stare i ponekad veoma mučne veoma brzo zaborave. Ne znam kako će biti ovaj put, nadam se da neće biti tako, ali opravdani strah postoji" smatra Nenadić.

Ekonomska šteta

Političari, kako oni na vlasti, tako i opozicija, sada se bave merenjem političke koristi i štete.

U drugom planu je ekonomska šteta koja neće biti mala, kaže Miroslav Prokopijević, koji kaže da se to najpre vidi u smanjenoj zainteresovanosti investitora, što proizvodi štetu na duži rok:
"Svejedno da li on odluči da investira iloi ne investira, rezultati tih investicija će se videti najranije početkom sledeće godine. Dok se neki novac investira, dok se nešto uradi, dok se neki pogon oformi, to sve iziskuje vreme. Tako da se bojim da šteta od ovoga što se trenutno događa na političkoj sceni i na ekonomskoj sceni u Srbiji će postati mnogo vidljivija tek sredinom sledeće godine. Ako se sve ovo nastavi mi već sada možemo da kažemo da će sledeća godina ekonomski biti još lošija od ove", naglašava Prokopijević.

Moguća rešenja

Prokopijević kaže da je neophodno povući poteze koji vode ka stabilizaciji ustanova, ma koliko to u ovom trenutku izgledalo nerealno, jer podrazumeva održavanje prevremenih izbora i odgovorniji rad vlasti koja bi se potom uspostavila.

Na primedbu koja se često čuje da su neke stvari, poput korupcije, naprosto endemska pojava i tradicija u Srbiji, Nemanja Nenadić odgovara da se slično pričalo i o nekim drugim zemljama u tranziciji, pa je do promena ipak došlo:
"Treba početi, treba pokušati, možemo da primenimo mehanizme koje su drugi već isprobali i imaćemo rezultate. Ne treba da se bojimo da će neka naša prošlost, stare navike, uticati na borbu protiv korupcije na način koji ne može biti prevaziđen" kaže predstavnik nevladine organizacije "Transparentnost. Srbija".

Razloga da se u tu borbu ozbiljno krene u Srbiji ovih dana ima dovoljno, možda i previše.

BBC - subota 26.07.2003.