STRANKE U SRBIJI JOŠ POSLUJU BEZ ZAKONA

Srbiji je hitno potreban novi zakon o finansiranju političkih partija koji će smanjiti rizike od zloupotrebe novca u politici, ocenili su učesnici nedavno održanog okruglog stola sa temom "Finansiranje političkih partija - norme i praksa u Srbiji".

Troškovi funkcionisanja političkih partija u vremenima modernih i skupih izbornih kampanja zahtevaju sve veći priliv novčanih sredstava, ali javnost u većini zemalja malo zna o tome kako političke partije stiču i troše novac. Ova tema u žižu dolazi tek po izbijanju finansijskih skandala u čijem središtu su po pravilu partijski funkcioneri.

Stari zakon mnogima odgovara

Važeći zakon o finansiranju političkih partija iz 1997. godine, obezbedjuje budžetsku pomoć partijama i zabranjuje donacije od stranih lica. Zakon ograničava donacije preduzeća, grupacija preduzeća i drugih lica strankama na najviše 50 prosečnih zarada u republici mesečno, ali ne propisuje nikakva ograničenja za fiziccka lica. Dozvoljene su i anonimne donacije, do tri odsto u odnosu na prošlogodišnji prihod partije. Uz sve to kazne za prekršaje su simbolične.

Te odredbe su u mnogim javnim raspravama ocenjene kao razlog zbog koga još nije donet novi propis o finansiranju političkih stranaka, pošto nijednoj stranci, ni na vlasti, ni u opoziciji, ne odgovara prikazivanje finansijskog poslovanja partije, a posebno se kriju imena pojedinačnih donatora. Učestvujući u raspravi, Zoran Andjeloković, generalni sekretar Socijalističke partije Srbije koja je do 2000. godine bila na vlasti, duhovito je primetio da stranka dok je na vlasti nema problema sa finansijama, jer "tada svi daju, a kada ste u opoziciji, samo šalju profakture".

Predstavnici vanparlamentarnih stranaka su zatražili da se iz budžeta obezbedi i njihovo finansiranje, kako bi imali sredstva za funkcionisanje i pripremu za neke sledeće izbore.

Pola eura po gradjaninu Nemačke

Direktor Fondacije "Konrad Adenauer" Bernard Lamers, govoreći o iskustvu Nemačke, kazao je da zakonom treba obezbediti da političke stranke opstaju jer kvalitet društva i razvoj demokratije zavisi od kvaliteta političkih stranaka. Nemačka je obezbedila finansiranje vanparlamentarnih stranaka, ali posle izbora, tako da sredstva dobijaju one partije koje dobiju 0,5 glasova ukupnog biračkog tela.

Na primer, u budžetu Nemačke u ovoj godini je izdvojeno 133 miliona evra za finansiranje političkih partija. Gradjani su obavezni da plaćaju 0,5 evra mesečno za te namene, što je jeftina cena za demokratiju, kazao je Lamers uz preporuku da se gradjanima Srbije objasni koliko košta i šta znači stabilna demokratija, kako bi i oni plaćali.

U Nemačkoj su strogo ograničene privatne donacije. One moraju biti javno objavljene, kao i iznos i ime donatora. Članovima partija obezbedjene su poreske olakšice za priloge, dok kompanije mogu da daju novac bez ograničenja ali i bez povlastica. Lamers je naveo da donacije u toj zemlji predstavljaju jednu šestinu ukupnih sredstava jedne političke partije.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Zoran Šami založio se da, na početku razvoja demokratskog društva, veći procenat finansiranja stranaka ide iz budžeta, radi lakše kontrole utroška sredstava i njihovog objavljivanja.

"Cenzus za dobijanje sredstva mora da postoji i trebalo bi da bude nešto niži od onog koji je potreban da bi odredjena stranka ušla u parlament. Pravičnije bi bilo da stranke dobijaju sredstva na osnovu glasova koje dobiju na izborima, pošto broj mandata najčešće ne mora da bude ekvivalent snazi partije", kazao je Šami, dodajući da bi trebalo omogućiti privatnim preduzećima da dotiraju partije tako što će im biti obezbedjene poreske olakšice.

Predsednica Izvršnog odbora Demokratske stranke (DS) Dušica Andjelković, smatra da je iz budžeta potrebno dotirati samo parlamentarne stranke, srazmerno broju mandata, a posebnim zakonskim odredbama regulisati finansiranje poslaničkih klubova.

"Demokratska stranka se finansira iz budžeta i od članarine koja iznosi 300 dinara godišnje. Internim pravilnikom, propisano je da svi funkcioneri DS, kojih ima oko 3.000, imaju obavezu da uplaćuju na račun stranke pet odsto od svojih zarada. U slučaju da ne poštuju pravilnik, stranka ih neće kandidovati ni na jednim narednim izborima, navela je Andjelković.

Ograničiti izvore i iznose

Iskustva savremenih demokratskih zemalja, koja su izneli direktor Fondacije "Konrad Adenauer" iz Nemačke Bernard Lamers, finansijski stručnjak Hrišćansko-demokratske stranke Holandije Jan Kes de Jager i asistent slovenačkog Univerziteta Jure Toplak, pokazuju da se zakonska rešenja finansiranja partija zasnivaju na ograničenju izvora i iznosa finansiranja.

Političke stranke se u većini demokratskih zemalja tretiraju kao preduzeća, što znači da moraju da vode finansijske knjige i daju godišnje izveštaje. Uobičajeno je da se partije ne mogu finansirati novcem iz inostranstva, ne mogu ih dotirati preduzeća sa udelom javnog kapitala i u njihovom budžetu ne može biti novca iz kazina, kladionica i igara na sreću. Precizira se takodje odnos sredstava dobijenog iz državnog i privatnih izvora.

Prvo borba protiv pranja novca

Zalažući se za hitno donošenje zakona, potpredsednik G 17 plus Predrag Marković primetio je, medjutim, da ni sam zakon neće imati efekta sve dok se društvo ne izbori sa sivom ekonomijom. Prema njegovim rečima, posebno se u predizbornim kampanjama "pere prljav novac" i troši se više sredstava nego što je to potrebno.

Predsednik "Transparentnost Srbija" Vladimir Goati ocenio je da je pitanje transparentnosti finansiranja partija izuzetno važno pitanje a da se o tome u javnosti govori samo u slučajevima afera.

Goati je kazao da sve afere imaju istu metodologiju: čelni partijski funkcioneri koristili su svoju političku moć i uticaj da bi izdejstvovali odredjene državne odluke ili onemogućili njihovo donošenje, a zauzvrat su dobijali privatne ili grupne ekonomske koristi - što je suština korupcije.

"Težnja za eliminisanjem korupcije je najčešći cilj zakonskog regulisanja finansiranja političkih partija. Definicija korupcije smatra se neovlašćeno korišćenje javne funkcije za ostvarivanje privatnih koristi. Ona obuhvata i izborne takmace koji mogu da prime novac kao naknadu za usluge koje će učiniti ako pobede, ali i novac koji se koristi u partijske svrhe", kazao je Goati, dodajući da se za tu korupciji koristi pojam "trgovine uticajem".

Korupcija u sferi finansiranja partija najčešće se sastoji od dva nezakonita čina kada partije u "crni fond" slivaju odredjena sredstva kao protivuslugu za odredjenu obećanu ili već izvršenu uslugu, a zatim partijski funkcioner uzima deo tog novca za sebe lično.

Nezakoniti pokloni, korišćenje novca stečenog korupcijom, upotreba državnih resursa za partijske svrhe, prihvatanje sredstava iz nečašnih, kriminalnih krugova i trošenje novca u zabranjene svrhe, kao što je kupovina glasova, tipični su nelegalni izvori finansiranja političkih partija, naveo je Goati.

Transparentnost u sferi finansiranja partija znači ne samo obavezu ažurnog vodjenja evidencije o finansijskom poslovanju, nego i obavezu publikovanja izveštaja o tom poslovanju, kao i stroge sankcije za davanje netačnih podataka, rekao je on.

Goati je dodao da je potrebno finansirati političke partije iz budžeta ali ne u meri koja bi dovela do toga da partijska rukovodstva zbog obilja finansijskih sredstava iz budžeta izgube interes za finansijskim prilozima članova, a time i za članstvom.

Uskoro i predlog Vlade

U Srbiji je poslednjih nekoliko godina javnosti bilo predstavljeno više predloga zakona o finansiranju političkih stranaka, a u modelu Centra za monitoring izbora navedena je i odredba o sukobu interesa prema kojoj donator partije ili poslanik ne može da bude neko ko ima poslovni aranžman sa državom. Tek nakon četiri godine od isteka takvog aranžmana može postati donator neke partije.

Svoj model zakona više puta je predstavio i Centar za slobodne izbore i demokratiju koji takodje predvidja finansiranje stranaka iz budžeta i iz privatnih izvora.

Vlada će, prema rečima sekretara Ministarstva za finansije Srbije Aleksandra Drecun, uskoro utvrditi sopstveni predlog uradjenog zakona koji će biti rezultat konsultovanja ta dva modela.

Ona očekuje usvajanje ovog predloga tokom sledećeg meseca u Skupštini Srbije, uz ocenu da će na taj način biti skinuta anatema sa tog pitanja i da će partije moći javno da saopšte kako se finansiraju.

Očekuje se da će taj predlog zakona biti usvajan u paketu, zajedno sa Predlogom zakona o političkih strankama koji je stigao u skupštinsku proceduru. Ovim predlogom predvidjeno je da je za osnivanje stranke potrebno sakupiti 3.000 potpisa. To istovremeno znači preregistraciju svih stranaka na političkoj sceni Srbije. U obrazloženju predloga stoji da je u Srbiji registrovano 249 političkih stranaka, što ne doprinosi političkoj stabilnosti.

Govoreći o finansiranju stranaka, Aleksandra Drecun je objasnila da na finansiranje iz budžeta mogu da računaju samo parlamentarne stranke i to na osnovu broja poslaničkih mesta koja osvoje.

Novinu predstavlja i finansiranje iz lokalnih - opštinskih i pokrajinskih budžeta na osnovu broja odbornika i pokrajinskih poslanika. Sa druge strane anonimne donacije nće biti moguće, kao ni dotacije stranih lica.

"Procenti i iznosi privatnih donacija, kao ni njihov odnos prema sredstvima iz budžeta još uvek nisu utvrdjeni. Zna se za sada da će biti naveden gornji limit sredstava koje jedna stranka može da potroši. Limit je predvidjen i za troškove tokom predizbornih kampanja, čime se omogućava veća ravnopravnost stranaka", navela je ona.

Radi efikasnije kontrole, sve stranke biće obavezne da podnose godišnje izveštaje i to ne Poreskoj upravi, već Republičkoj izbornoj komisiji, sastavljenoj od predstavnika svih parlamentarnih stranaka.

Učesnici okruglog stola održanog u Beogradu u organizaciji Fondacije "Konrad Adenauer", nevladine organizacije za borbu protiv korupcije "Transparentnost Srbija" i Fondacije "Eduardo Frei" iz Holandije, zaključili su da je neophodno donošenje novog zakona o finansiranju stranaka i, razume se, njegovu efikasnu primenu.

Beograd, 27.06.2003. (Beta) - Autor: Zlata Đorđević