"Sablja" nije zašla u finansijsku sferu

BEOGRAD - Srbiji je potreban poseban propis leks specijalis za ispitivanje imovine ratnih profitera. Razračunavanje sa ratnim profiterima je neophodno i dok to ne uradimo nećemo izaći iz ove kaljuge - rekao je na prof. dr Dragan Radulović, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, na jučerašnjem okruglom stolu u Medija centru pod nazivom " Poroci Sejšela", organizovanom povodom aktuelnih optužbi guvernera Dinkića da su dva člana premijerovog kabineta umešana u pranje novca.

Radulović je podsetio da je odmah nakon akcije "Sablja" bilo jasno da ona nije zašla u finansijsku sferu, gde je organizovani kriminal najosetljiviji, "zbog čega ćemo se i dalje često sretati sa tim problemom".
- Legalizovanje ilegalno stečenog novca postavlja se kao problem samo kod prvog ulaska tog novca u bankarske tokove. Zato je većina uređenih zemalja uvela propise koji obavezuju na proveru uloga većih od 10.000 dolara, što odgovara našem propisu od 600.000 dinara. Ovakvi propisi ne postoje samo još u ostrvskim zemljama poput Bahama, Sejšela, Antarktika i sličnih - rekao je Radulović. On je istakao da je, osim ubacivanja novca u bankarske tokove, kod nas češći model pranja novca ulaganjem u legalne poslove, pa smo "imali situaciju da je jedna kriminalna grupa pretendovala da zadominira građevinskom industrijom (naročito gradnjom puteva). On je dodao da "ratni profiteri sada zlatnim padobranom pokušavaju da se spuste u redove nove vlasti".

Osvrćući se na aktuelnu aferu u kojoj je guverner Dinkić optužio za pranje novca Zorana Janjuševića i Nemanju Kolesara, članove premijerovog kabineta, Radulović je istakao da se u aferi pojavljuju "dva lika: jedan bivši policajac koji je zaradio veliki novac u privatnim firmama i jedan mlad čovek iz kabineta koji je bio umešan u privatizacije šećerana i 'Sartida'". Radulović je istakao da je neophodno raskrstiti sa nasleđem iz Miloševićevog vremena, navodeći da i u sadašnjem režimu ima ljudi koji su se obogatili u tom periodu, pa bi se i na njih odnosio taj zakon.

Nemanja Nenadić, iz nevladine organizacije" Transparensi Srbija", istakao je da Srbija gotovo da nema propise koji regulišu sukob interesa, zbog čega nema odgovarajućih mehanizama kontrole.
- Zato nam je neophodan zakon o sprečavanju sukoba privatnog i javnog interesa, kao i etički kodeks javnih službenika - rekao je Nenadić.
On je napomenuo da postoji bojazan da novac u privatizaciji koji stiže sa ostrvskih zemalja predstavlja novac domaćeg porekla prethodno iznet iz zemlje, pa su stvarni vlasnici nekih tako privatizovanih firmi zapravo naši ljudi.

Blic - 22.07.2003.

Radulović: Srbija živi u jednoj velikoj aferi

Beograd -- Na Pres klubu u Medija centru u ponedeljak, bilo je reči o aferi pranja novca i tome kako se te finansijske transakcije obavljaju. Profesor Filozofskog fakulteta Dragan Radulović rekao je da je naša zemlja u specifičnom položaju zbog toga što je najveći deo kapitala stečen tokom ratova na ovim prostorima. On je istakao da ljudi, koji su se tada obogatili zahvaljujući specijalnim privilegijama i bliskosti s vlašću, sada pokušavaju da operu nezakonito stečen novac ulaganjem u legalne poslove. Govoreći o poslednjoj aferi pranja novca, Dragan Radulović je rekao. "Mi vidimo i u ovoj aferi, u papiru koji je Dinkić pokazao, pojavljuju se dva lika, od kojij je jedan bivši policajac, koji je vlasnik silnih firmi. Za njega ne znam kako je te firme zaradio - kao policajac kod Karadžićaili policajac ovde u Srbiji? S druge strane, pojavljuje se mlad čovek, koji je bio šef kabineta i koji je, igrom slučaja, baš io uključen u prodaju šećerana i baš je bio uključen u privatizaciju Sartida. Sve to govori o tome da mi teško da smo se pomerili iz kruga zemalja koje su i dalje veoma, veoma korumpiranje", rekao je Radulović.

Radulović je rekao da je neophodno da se ovakvi problemi reše donošenjem odgovarajućih zakona i propisa, i posebno naglasio neophodnost razračunavanja s finansijskim kriminalom. On je, međutim, izrazio sumnju da je tako nešto moguće pre sledećih izbora jer, kako je rekao, sadašnja vlast Srbiju želi da uspostavi jednopartijski sistem u kome institucije ne znače mnogo.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija smatra da je Srbiji, pre svega, potreban osnovni zakon o sprečavanju sukoba javnog i privatnog interesa, kako i prateći etički kodeksi. Ipak, kao najvažnije, on ističe potrebu sazrevanja javnosti u političkom smislu. "Na taj način, javnost će shvatiti da oni koji su spremi da stave svoj privatini interes ispred javnog i oni za koje se vezuju ovakve afere, na kraju moraju da pretrpe neku vrstu političke posledice. To se dešava u zemljama u kojima su mehanizmi demokratske kontrole javnosti razvijeniji, gde su, čak, ponekad surovi prema nosiocima javnih funkcija. Zbog toga ljudi koji imaju privatan biznis izbegavajmu da se bave privatnim poslovima", rekao je Nenadić. On je kazao da u tekućoj aferi nije odgovoreno na ključno pitanje da bi se razrešilo da li se radi o pranju novca, a to je - koje je poreklo novca koji je uplaćivan na račune službenika Vlade Srbije.

B92 - 22.07.2003.

Poroci Sejšela

Neohodni mehanizmi kontrole i poseban zakon na osnovu koga će se ispitati poreklo imovine ratnih profitera

Da bi se stalo na put kriminalu, koji je za vreme bivšeg režima i sankcija bio uzdignut na nivo državnih poslova, neophodno je da se uspostavi mehanizam kontrole i da se donese poseban propis- ledž specialis na osnovu koga bi se ispitalo kako su ratni profiteri stekli imovinu.

Pokazalo se, naime, da traganje za ilegalno stečenim novcem nije jednostavno čak i kada se promeni vlast i da ,među ostalim bolestima tranzicije, ponovo otvara pitanje konflikta interesa, istaknuto je na jučerašnjem Pres klubu "Poroci Sejšela" u Medija centru. Povod rasprave su papiri mađarske policije koju je obelodanio još aktuelni guverner NBS Mlađan Dinkić, a kojim je ukazano na "sporno ponašanje dvojice službenika vlade".

Profesor dr Dragan Radulović, je ukazao najpre da policija od trenutka okončanja operacije "Sablja" nije posegla za finansijskim kriminalom. On je pojasnio da je pranje novca operacija kojom se ilegalno stečeni kapital pretvara u legalni. Reč je o novcu u kešu koji je najčešće zarađen od trgovine drogom, klađenjem ili drugim kriminalnim poslovima i problem je samo da se ubaci u bankarski sistem. A kada se pronađe prva banka koja će ga preuzeti, prljav novac je opran. Investiranje ilegalno stečenog kapitala je drugi način pranja novca. Navodeći primer organizovanog kriminala koji je ulagao u građevinsku industriju, kupovinom mašina za gradnju puteva, profesor Radulović je istako da je kod nas najveći deo kapitala stečen tokom rata i sankcija i da se zato nameće veliki problem kako otkriti takav kapital koji je stečen na temelju bliskosti sa vlašću. Takođe je upozorio da nećemo izaći iz "kaljuge i žabokrečine" dok se ne obračunamo sa ratnim profiterima.

Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije "Transparentnost Srbija "je ukazao da sukob interesa do sada , našim propisima nije temeljno obuhvaćen, već uvek parcijalno i da bi zato bio neophodan zakon o njihovom sprečavanju. Neophodna je i spoznaja da oni koji su spremni da privatne interese stave iznad javnih moraju da trpe posledice. U zemljama gde su mehanizmi kontrole jaki, kako je dodao, ljudi iz političke sfere izbegavaju da se bave privatnim biznisom.

On je napomenuo da treba obratiti pažnju čije su firme koje se pojavljuju u privatizaciji, a ne da li su sa Devičanskih ostrva ili , recimo iz Velike Britanije, jer postoji bojazan da je njihov kapital iznet iz naše zemlje. Posledica toga mogla bi da bude da se inostrani investitori obeshrabre.

Nenadić je rekao da je korupcija u našoj zemlji, zbog nedovoljno pokazatelja, poslednji put istraživana 2000. godine, kada smo bili prvi u Evropi. Uz očekivanja da će "Transparensi Internešnel" to učiniti do kraja ove godine, on je rekao da smo se prema balkanskim merilima korupcije našli trenutno na sredini liste zemalja regiona.

Mučan duel

Bez obzira ko je u pravu, sukob između G17 i vlade , ali i guvernera i ministra finansija, degradira pojam ekspertnosti. Nakon TV duela dobijen je mučan utisak jer se nisu ponašali kao eksperti već kao piljari, odgovorio je prof. Radulović na pitanje koliko je opasno što se afera oko pranja novca iznikla u sukobu između političkih stranaka. On je ocenio da DS, u sukobu sa G17: želi da stvori jednopartijski , a ne demokratski sistem.

Vreme afera

Tamo gde nema rezultata reformi ne može se ništa drugo očekivati osim afera. Najnovija afera u kojoj su bivši policajac koji je stekao privatne firme i mladi stručnjak koji je uključen u privatizacije šećerana i Sartida, mogla bi da nas uvede u krug najkorumpiranijih zemalja, rekao je profesor Radulović. Uz napomenu da je Uporava protiv organizovanog kriminala imala dobre rezultate na početku "sablje",ali da joj je kao novoformiranoj službi potrebno kadrovsko pojačanje,on je dodao da mu je zasmetalo što je ishitreno dato saoštenje u vezi optužbe dvojice službenika vlade i da bi to moglo da baci senku na ugled visokoprofesionalne policije koja bi mogla da postane poput američkog FBI-a.

Politika - 22.07.2003.

Medija Centar - Srbija je afera

Beograd (B92) - Na Pres klubu u Medija centru juče bilo je reči o aferi pranja novca. Profesor Filozofskog fakulteta Dragan Radulović rekao je da je naša zemlja u specifičnom položaju zbog toga što je najveći deo kapitala stečen tokom ratova. On je istakao da ljudi, koji su se tada obogatili zahvaljujući specijalnim privilegijama i bliskosti s vlašću, sada pokušavaju da operu pare legalnim poslovima. O poslednjoj aferi pranja novca, Radulović je rekao. "Pojavljuju se dva lika, jedan bivši policajac, vlasnik silnih firmi. Ne znam kako je te firme zaradio - kao policajac kod Karadžića ili u Srbiji? S druge strane, pojavljuje se mlad čovek, šef kabineta, koji je, igrom slučaja, baš uključen u prodaju šećerana i u privatizaciju Sartida. Teško da smo se pomerili iz kruga zemalja koje su i dalje veoma, veoma korumpirane."

Nemanja Nenadić smatra da je Srbiji potreban zakon o sprečavanju sukoba javnog i privatnog interesa, kako i prateći etički kodeksi. Ipak, kao najvažnije, on ističe potrebu sazrevanja javnosti u političkom smislu. "Na taj način, javnost će shvatiti da oni koji su spremi da stave svoj privatini interes ispred javnog i oni za koje se vezuju ovakve afere, na kraju moraju da pretrpe neku vrstu političke posledice. To se dešava u zemljama u kojima su mehanizmi demokratske kontrole javnosti razvijeniji, gde su, čak, ponekad surovi prema nosiocima javnih funkcija. Zbog toga ljudi koji imaju privatan biznis izbegavaju da se bave privatnim poslovima", rekao je Nenadić.

Glas Javnosti - 22.07.2003.

NOVAC NEPOZNATOG POREKLA: DVA LIKA NA DINKIĆEVOM PAPIRU

NEMANJA KOLESAR I ZORAN JANJUŠEVIĆ, VISOKI ČINOVNICI U VLADI SRBIJE, DEMANTOVALI SU DANAS NAVODE MLAĐANA DINKIĆA DA SU UČESTVOVALI U PRANJU NOVCA I KORUPCIJI. TVRDILI SU DA JE REČ O LEGALNIM UPLATAMA I DA JE POZADINA NAPADA DINKIĆA I G 17 PLUS ISKLJUČIVO POLITIČKA, A ZATIM NAJAVILI KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV DOSADAŠNJEG GUVERNERA. DINKIĆ JE I PRE NAJNOVIJE AFERE UPOZORAVAO NA IZNOŠENJE NOVCA IZ ZEMLJE, UPLAĆIVANJE NA STRANE RAČUNE I POZIVAO VLADU SRBIJE I NADLEŽNE ORGANE DA TO ISPITAJU

Radio Slobodna Evropa
Osim što su odbacili optužbe G 17 plus da su preko privatnih računa prali novac i bavili se korupocijom, i najavili krivične prijave protiv Mlađana Dinkića, visoki funkcioneri Vlade Srbije Zoran Janjušević i Nemanja Kolesar optužili su G 17 plus za nezakonito finansiranje, a Dinkića i Moroljuba Labusa za saradnju sa sumnjivim kompanijama i pojedincima. Janjušević je rekao da dokaze neće dostavljati javnosti, ali da ih je dao nadležnim organima. Oni su samo pročitali izjave i izašli, bez mogućnosti da im novinari postave pitanja:

Janjušević
Imamo podatke o aferi kompanije "Anteks Old Trejd" sa Kipra posredstvom koje je omogućeno pojedincima da, pod povoljnim uslovima, otkupe jugoslovenski dug Londonskog kluba poverilaca, upravo podsredstvom predsednika G 17 plus Miroljuba Labusa. Zatim, informacije o zajedničkim poslovima gospodina Dinkića sa izvesnim Volfom Minićem, čovekom poznatim po kriminalnim aktivnostima, beguncem pred pravosudnim organima, za kojim je raspisana poternica kako bi se našao novac bivšeg režima. Napadi na Nemanju Kolesara i mene usledili su jer posedujemo podatke o načinu finansiranja G 17 i G 17 plus koji su zasnovani na zloupotrebama službenog položaja.

Radio Slobodna Evropa
Što se tiče novca uplaćenog na njegov račun, Janjušević je rekao da je to redovna bankarska transakcija u kojoj nije bilo namere da se prikriju tokovi novca. Nemanja Kolesar je izmenio svoju prošlonedeljnu izjavu, po kojoj je novac na njegovom računu namenjen "uobičajenim investiranjima u privredu":

Kolesar
Finansijska transakcija, za koju su me neistinito optužili Miroljub Labus i Mlađan Dinkić zapravo je potpuno zakonita uplata deviznih sredstava na moju štednu knjižicu. To je novac mojih roditelja koji je uplaćen na moje ime i prezime. Priznaćete da se na takav način ne postupa sa nelegalnim sredstvima? Istina je da se novac nalazi u jednoj beogradskoj banci na moje ime jer su ga moj otac i majka namenili meni, a ne nekome drugom. Zaradili su ga tokom dvadeset godina rada u inostranstvu, zato što su želeli da svojoj deci, mojoj sestri i meni, obezbede sigurnost. Novac o kojem su toliko govorili Miroljub Labus i Mlađan Dinkić uložen je u kupovinu stana koji su mi roditelji namenili nakon venčanja.

Radio Slobodna Evropa
Mlađan Dinkić je tokom guvernerskog mandata više puta upozoravao na nelegalno iznošenje novca iz zemlje, između ostalog i putem fiktivnog uvoza. Tokom svog poslednjeg istupa izneo je podatke da je tokom prošle godine razlika između plaćenog i stvarno realizovanog uvoza bila 964 miliona dolara. Za prvih pet meseci ove godine, na strane račune uplaćeno je 520 miliona dolara više nego što je robe uvezeno. Na ove podatke niko od nadležnih nije reagovao. Prvi konkretni dokumenti o novcu nepoznatog porekla tiču se Janjuševića i Kolesara.

Dragan Radulović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Na papiru koji je Dinkić pokazao pojavljuju se dva lika. Jedan je bivši policajac i vlasnik silnih firmi. Ne znam kako ih je zaradio, kao policajac kod Karadžića ili kao policajac u Srbiji. S druge strane, pojavljuje se mlad čovek koji je bio šef kabineta i koji je, igrom slučaja, bio uključen u prodaju šećerana i privatizaciju "Sartida.

Radio Slobodna Evropa
Velike su šanse da i ovu aferu prekrije zaborav ako je sustigne sledeća, kaže Nemanja Nenadić, izvršni direktor "Transparensi internešnela" za Srbiju:

Nemanja Nenadić, izvršni direktor organizacije Transparentnost Srbija
Kontekst u kojem su ta pitanja pokrenuta nije najsrećniji za javnost. Kada se tako važne teme pokrenu u sklopu političkih borbi, u trenutku kada su stranke zavađene, onda postoji realna opasnost da te teme odu jednog dana pod tepih i da se o njima više ne priča ako se stranke pomire i ponovo počnu da sarađuju.

Radio Slobodna Evropa - 21.07.2003.
Biljana Stepanović