Preliminarni rezultati istraživanja
Sukob javnog i privatnog interesa i slobodan pristup informacijama

Transparentnost Srbija je ogranak najstarije, specijalizovane međunarodne organizacije za borbu protiv korupcije, Transparency International. Stručnjaci Transparentnost Srbija su učestvovali u pripremi nacrta Zakona o sprečavanju sukoba javnih i privatnih interesa državnih funkcionera, a organizacija je imala i niz aktivnosti koje su imale za cilj ostvarenje bolje komunikacije između građana i državnih organa. Organizacija je, počev od septembra prošle godine, dobila priliku da u okviru regionalnog projekta Transparency International, podržanog od strane Vlade Republike Finske, proširi svoje aktivnosti u ovoj oblasti.

Transparentnost Srbija, u želji da ispita stav građana Srbije o pitanju sukoba interesa državnih funkcionera i dostupnosti informacija naručila je sveobuhvatno empirijsko istraživanje čije najznačajnije rezultate upravo predstavljamo. Ovo istraživanje predstavlja samo jednu u nizu aktivnosti koje regionalni projekat Transparency International obuhvata.

Istraživanje je obuhvatilo četiri oblasti:
- pojam javnog interesa,
- sukob javnog i privatnog interesa državnih funkcionera,
- pravo na slobodan pristup informacijama,
- i mogućnosti akcionog potencijala građana u borbi protiv sukoba interesa i za ostvarenje prava na slobodan pristup informacijama

Istraživanje je rađeno na stratifikovanom, multi etapnom uzorku koji reprezentuje kompletno punoletno stanovništvo Srbije. Uzorak čini 993 validna upitnika koje su ispunili građani u 19 opština u Srbiji. Uzorak je reprezentativan u odnosu na nacionalnost, polnu, starosnu, obrazovnu strukturu, a uzima u obzir i mesto prebivališta (selo ili grad).

Terenski rad je obavljen u periodu od 24.03 do 4.04.2003. godine.

Vanredno stanje je uticalo na povećan broj građana koji nizu želeli da učestvuju u istraživanju, ali je taj broj svega 25 posto veći od broja građana koji inače odbijaju učešće u anketama.

Anketiranje građana bilo je anonimno.

Sukob interesa

Sukob interesa predstavlja osnov za neetičko i neprihvatljivo ponašanje državnih funkcionera, smatraju ispitani građani.

Petina anketiranih građana uopšteno smatra da je sukob privatnog i javnog interesa u stvari stavljanje ličnog interesa ispred opšteg (22%).

Stavovi preostalog dela uzorka kreću se od (najviše) sticanja materijalne koristi, zloupotrebe i nelegalnog bogaćenja (45%) preko zloupotreba vlasti i političkih koristi (11%), do korupcije (9%) i obavljanja više funkcija (4%).

Kada je u pitanju razumevanje samog pojma sukoba interesa državnih funkcionera na osnovu ponuđenih situacija vidi se da građani u velikoj meri prepoznaju kada se radi o sukobu interesa.

Evo i u kojim postupcima građani vide sukob interesa:

Ponuđena situacija	%
1. Kada državni funkcioner primi poklon od osobe koja bi od njega mogla zatražiti protivuslugu	86.7
2. Kada je ministar, vlasnik privatne firme u oblasti kojom se bavi ministarstvo	77.8
3. Kada državni funkcioner izlaže stranačke stavove na pres - konferenciji na kojoj govori u svojstvu državnog funkcionera	74.6
4. Kada državni funkcioner saopšti informaciju o preduzeću koje je na tenderu za privatizaciju, licu zainteresovanom za kupovinu preduzeća	72.8

Zanimljivo je da ispitanici i ova ponašanja kategorišu kao sukob interesa iako ona to sama po sebi ipak nisu:

Ponuđena situacija	%
1. Kada državni funkcioner zastupa interes svoje partije	59.7
2. Kada državni funkcioner počne gradnju kuće za vreme mandata	48.4
3. Kada visoki državni funkcioner koristi lično obezbeđenje i službeno vozilo za potrebe obavljanja državnih poslova	23.6
4. Kada državni funkcioner podnese krivičnu prijavu protiv nekog lica	21.5
5. Kada se državni funkcioner posle radnog vremena bavi naučnim ili umetničkim radom	13.7

Ocena preplitanja javnih i privatnih interesa

Ispitani građani pokazuju veoma visok nivo uočavanja određenih oblika "ukrštanja" javnih i privatnih interesa, kod državnih funkcionera. Pomenimo samo da je situacija u kojoj je državni funkcioner ujedno i vlasnik ili suvlasnik privatnog preduzeća (73%), najčešće apostrofirana.

Građanima smetaju sledeće situacije:

Pojava da su državni funkcioneri istovremeno i:	uočeno %	ocenjeno kao štetno %
1. Funkcioneri stranke	85.3	37.2
2. Vlasnici ili suvlasnici privatnih preduzeća	73.3	73
3. Direktori / članovi upravnih odbora državnih preduzeća	68.4	67.8
4. Direktori / članovi upravnih odbora privatnih preduzeća	64.9	72.2
5. Poslanici u više skupština	49.8	63.3
6. Rukovodioci nevladinih ogranizacija	37.2	57.4

Štetni postupci državnih funkcionera

Na rang listi ponašanja državnih funkcionera koja se smatraju inkompatibilnim sa javnim interesom, najviše je rangirano davanje prednosti članovima svoje partije pri zapošljavanju u državnom organu - 65%, zatim nepotizam (davanje prednosti i pomaganje članovima porodice i prijateljima da stiču korist od države - 60%) i konačno diskrecija (tumače prava i propise kako im odgovara 55%).

Šta rade državni funkcioneri	često %	ponekad %	ukupno %
1. Daju prednost članovima svoje partije pri zapošljavanju u državnom organu iako ima stručnijih kandidata	65	28.9	93.9
2. Daju prednost članovima svoje porodice i prijateljima pri zapošljavanju u državnom organu iako ima stručnijih kandidata	60.4	30.5	90.9
3. Pomažu članovima svoje partije da sklope poslove sa državom	55.8	34.5	90.3
4.Tumače prava i propise kako im odgovara	55	39.9	94.9
5. Pomažu članovima svoje porodice i prijateljima da sklope poslove sa državom	54	34.4	88.4
6. Primaju poklone od ljudi i organizacija koji od njih mogu očekivati protivuslugu u budućnosti	47.8	35.3	83.1
7. Omogućavaju članovima svoje partije pristup informacijama koje im mogu doneti materijalnu i nematerijalnu korist	46.1	39.7	85.8
8. Koriste državnu funkciju za ostvarivanje protivpravne koristi	43.8	44.8	88.6
9. Omogućavaju članovima svoje porodice pristup informacijama koje im mogu doneti materijalnu ili nematerijalnu korist	42.2	38.6	80.8

Imovinska karta državnih funkcionera

Javnost je veoma zainteresovana za podatke o imovini državnih funkcionera. Ispitanici smatraju (četiri petine) da SVI nosioci relevantnih državnih funkcija treba da učine javnim podatke o svojoj imovini. Veoma je zanimljivo i to da NIJEDAN ispitanik ne smatra da funkcioneri ne treba da prijavljuju svoju imovinu, a tek svaki pedeseti nema stav o tome.

Na pitanje o vremenu kada treba vršiti prijavljivanje imovine građani smatraju sledeće:

Šta bi funkcioneri trebalo da prijave	%
1. Nekretnine	90.7
2. Lične prihode po bilo kom osnovu	85.3
3. Dobijene poklone za vreme trajanja mandata	70.5
4. Ušteđevinu	61.3
5. Dugove koje ima prema bilo kome	58.9
6. Prihode i imovinu članova porodice	58.6
7. Imovinu osoba sa kojima imaju neki poslovni interes	43.6
8. Ne treba ništa da priljavljuju	2.5

Ovde je važno spomenuti da građani ne poznaju propise iz ove oblasti. Naime, tek četvrtina ispitanika zna da po sadašnjim propisima ne postoji zakonska obaveza prijavljivanja imovine državnih funkcionera.

S druge strane, čak 45% anketiranih smatra da takva obaveza već postoji! Odgovori građana ukazuju s jedne strane na potrebu postojanja propisa koji regulišu sukob interesa a sa druge strane, naviknuti na to da se zakoni ne primenjuju, smatraju da je to i ovde slučaj.

Odnos prema poklonima

Za veliku većinu građana (između 80 i 90 %) neprihvatljivo je da državni funkcioneri prime i zadrže poklone u vidu novca, dragulja, opraštanja duga ili besplatnih letovanja.

Kada funkcioner u vreme trajanja mandata primi poklon ili obećanje, osim prijavljivanja nadležnom organu vrednosti poklona i imena poklonodavca (35%), građani smatraju da je on dužan ili da odbije poklon (20%), ili da ga po prijemu pokloni humanitarnoj organizaciji (26%).

Ispitanici su najtolerantniji prema prihvatanju počasnih titula (tri petine). Većina građana prihvata poklone koji se mogu podvesti pod "čašćavanje": ručak, suvenir, zdravstvene usluge, ali pod jednim uslovom - da vrednosti poklona ne prevazilaze vrednost od 100 €.

Načini borbe protiv sukoba interesa

Građani smatraju da se sprečavanje sukoba interesa kod državnih funkcionera može najefikasnije sprovesti prohibicionističkim modelom. To znači da bi građani želeli da imaju mehanizme pomoću kojih mogu pokrenuti smenu državnog funkcionera koji privatni interes stavi ispred javnog.

Ovaj metod delotvornim ocenjuje tri petine (58%) ispitanika. Dodatna petina smatra da državni funkcioneri treba da imaju izrazito velike zarade i zabranu obavljanja drugih poslova. Treći, "aristokratski" model podrazumeva da se politikom bave samo ljudi koji imaju dovoljno para i vremena i da ne primaju nikakvu naknadu za svoj rad. Ovaj model je prihvatljiv za svakog desetog ispitanika (9%).

Sankcionisanje u slučaju sukoba interesa

Građani smatraju da kazneni mehanizmi prema funkcionerima u slučaju postojanja sukoba interesa treba da budu veoma oštri. Oni idu od od "totalne" do "omeđene", odnosno ograničene lustracije:

• za smenjivanje i doživotnu zabranu obavljanja državnih funkcija je 28% ispitanika,
• za smenjivanje i zatvorsku kaznu - 17%,
• za smenjivanje sa funkcije koju obavlja - 16%,
• za smenjivanje i zabranu obavljanja državnih funkcija na neko vreme - 12%,
• za smenjivanje i novčanu kaznu - 15%,
• i na kraju su peagoške mere: usmena opomena i novčana kazna (3%), odnosno izlaganje "sudu javnosti" (4%).

Slobodan pristup informacijama

Period tranzicije u kome se naše društvo nalazi, podrazumeva i demokratizaciju rada državne administracije i nosilaca vlasti. Javnost rada je jedan od najbitnih segmenata tog procesa. Informacije o radu ne mogu biti prepuštene samo medijima kao posrednicima. Gradjanin mora imati pravo da, traži i dobije informaciju koja ga interesuje, nezavisno od trenutnog interesovanja medija za tu temu.

Istraživanje je, međutim pokazalo da četiri petine građana svoje informisanje o radu državnih organa prepušta medijima. Priče dobro obaveštenih prijatelja i poznanika su drugi korišćeni izvor koji navodi 15% ispitanika. Tek svaki pedeseti ispitanik navodi da se za informacije obraća direktno državnim institucijama. Preko polovine ispitanika nije upoznato sa pravom da dobije informacije direktno od državnih ustanova, a više od dve trećine ne zna kakva su im prava u situaciji kada ne dobiju traženu informaciju. Neupućenost u sopstvena prava evidentna je i kada je reč o vrstama informacija koje građani imaju pravo da zahtevaju direktno od državnih organa. Sa vrstama prava nije upoznato 56,4% odsto građana, potpuno je neupućeno 2,2, a delimično je upoznato samo 34,8 odsto građana. Tek 6,5 odsto ispitanih zna koje vrste informacija ima pravo da ih dobije od državnih organa.

Na pitanje da li znaju da dođu do potrebnih informacija građani su odgovorili na sledeći način:
- ne zna 2,5 odsto,
- nije upoznato 49,3 odsto,
- delimično upoznato 38,5%,
- potpuno upoznato je 9,7 odsto građana

Ipak, četiri petine ispitanih građana smatra da informacije od opšteg značaja treba da budu dostupne svima.

Stav ispitanika	Slaže se %	Ne slaže se %
1. Sve informacije od opšteg značaja treba da su svima dostupne	81.4	18.6
2. Bez pravih informacija građani ne mogu da ostvare svoja prava i interese	75.3	24.7
3. Svako ko uskraćuje informacije na koje građanin ima pravo treba da bude kažnjen	75.2	24.8
4. Postupak proglašavanja informacija za državnu tajnu mora biti posebno kontrolisan	71.8	28.2
5. Tajnost informacija o radu državnih organa stvara mogućnost za zloupotrebe	66.5	33.5
6. Državni organi treba da obezbede dostupnost svih informacija o svom radu	65.9	34.1
7. Obaveza građanina je da se što više informiše o radu državnih organa	49.8	50.2

Kako do adekvatne dostupnosti informacija

Trećina ispitanika smatra da je rešenje u uvođenju zakonske obaveze državnih organa da informacije učine dostupnim i sankcije ukoliko se zakonski propisi ne poštuju.

Četvrtina smatra da se pitanje dostupnosti može rešiti štampanjem publikacija u kojima bi građani bili upoznati sa načinom ostvarivanja prava na dobijanje informacija o radu državnih organa.

Najpogodniji način da državni organi obezbede pristup potrebnim dokumentima i informacijama:	%
1. Da zakonom budu obavezni da omoguće pristup informacijama dokumentima po zahtevu građanina koji im se obrati i kažnjeni ako to ne učine	31.0
2. Da štampaju publikacije u kojima bi upoznali građane sa načinom ostvarivanja njihovih prava	25.1
3. Da odrede posebnog službenika koji bi bio obavezan da obezbedi zainteresovanima sve informacije i kopije traženih dokumenata	17.8
4. Da na oglasnoj tabli istaknu detaljna uputstva kako građani da dođu do potrebnih dokumenata i informacija	13.9
5. Da sve informacije o svom radu objavljuju na Internetu	9.5
6. Ne znam	2.7
Total	100

Pitanje privatnosti državnih fukionera

Privatnost svakog lica, pa i državnih funkcionera, mora biti zaštićena. S obzirom na društveni značaj funkcije koju državni službenici obavljaju, podrazumeva se da zaštita privatnosti može biti ograničena u interesu javnosti.

U kojim bi situacijama, trebalo da budu obelodanjene informacije koje zalaze u privatnost državnih funkcionera	%
1. Ako je državni funkcioner svojim ponašanjem narušio ugled funkcije koju obavlja	37.7
2. Ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju obavlja	29.1
3. Ako je državni funkcioner na to pristao	15.5
4. Privatnost mora uvek biti zaštićena	15.5
5. Ne znam	2.2

Jasno je međutim da je demokratizacija rada državne administracije i nosilaca vlasti neophodna. Da bi to bilo ispunjeno potrebno je obezbediti javnost rada.

Transparentnost rada mora postati pravilo. Monopol na informacije stvara moć, koja teži da se samoreprodukuje. Odsustvo informacija sprečava nas da procenjujemo i valorizujemo rad onih koje smo izabrali, njihovo odgovorno ponašanje bez toga ostaće stvar njihovog karaktera.

Šta su građani spremni da učine

Da je sukob javnog i privatnog interesa državnih funkcionera na republičkom ili opštinskom nivou veliki problem, smatra dve trećine anketiranih građana Srbije. Kada je reč o slobodnom pristupu informacijama, građani u 60 odsto slučajeva vide kao veliki problem zloupotrebu informacija koje državni organi poseduju o građanima. Velik problem za 58% ispitanika je nedostupnost informacija o zakonima i propisima, dok je polovini anketiranih veliki problem to što nemaju sve informacije o radu državnih organa. Nešto manje od 40% ispitanika smatra da je za njih veliki problem neposedovanje informacija o državnim funkcionerima. Neprijavljivanje poklona predstavlja problem za polovinu ispitanika.

Izneti stavovi uticali su indirektno i na ocene o političkim sankcijama. To se vidi iz sledeće tabele:

Da li biste glasali za političara	ne %	da %
1. Koji je uskratio javnosti podatke o sebi koje je po zakonu morao da pruži	91.0	9.0
2. Za koga je utvrđeno postojanje sukoba javnog i privatnog interesa	89.6	10.4
3. Koji je sprečavao građane da saznaju informacije o radu državnih organa	89.0	11.0
4. Koji nije prijavio svoju imovinu, poklone i prihode	86.1	13.9

Javni interes i politička zajednica

Među građanima Srbije postoji visok nivo saglasnosti kada je reč o onome šta predstavlja javni interes.

Naime, nešto više od polovine ispitanih građana Srbije smatra da javni interes predstavlja interes svih građana nezavisno od njihovog etničkog, verskog, socijalnog ili bilo kod drugog porekla.

Demokratsko definisanje javnog interesa, gde se on izjednačava sa interesom većine pripadnika Srbije kao političke zajednice podržava 15% anketiranih. I na kraju, 12% ispitanika javni interes poistovećuje sa interesom države, a isti procenat smatra da je javni interes Srbije jednak interesu srpskog naroda kao većinskog.

Sadržaj javnog interesa ogleda se i u prioritetima na kojima treba insistirati u razvoju društva, kako bi građani u takvom društvu mogli da ostvare prava i potrebe.

Među prva tri prioriteta ispitanici su naveli:

• borba protiv kriminala, za 77% ispitanih,
• veća briga države u domenu socijalnog sistema (zdravstvo, školstvo i zapošljavanje) - 56%,
• dok se 54% ispitanika opredelilo za veću mogućnost ostvarivanja građanskih prava.

Drugu grupu prioriteta čine:

• ekonomski razvoj (52%),
• razvoj tržišne ekonomije (36%),
• smanjenje razlika između siromašnih i bogatih (35%),
• i pridruživanje EU (32%).

Najmanje bitni prioriteti za građane među ponuđenim odgovorima bili su; samostalna država Srbija (16%), ulazak u NATO, integracija na prostoru Balkana i decentralizacija Srbije, po 5%.

Među građanima postoji saglasnost o tome da javni interes treba da predstavlja interes građana, bilo u celini, bilo kao većine. Takođe konsenzus je evidentan i kad je u pitanju sadržaj javnog interesa, a to su borba protiv kriminala i veća ostvarivost prava, uključujući i socijalna.

Rezime

Istraživanje nam govori da je upoznavanje građana sa njihovim pravima neophodno.

Sa druge strane javnost rada državnih organa i nosilaca vlasti ne može se postići prostim donošenjem zakona o slobodnom pristupu informacijama, jer sa sadržajem zakona mora biti upoznata većina građana. To pretpostavlja ne samo puko informisanje o novim pravima i obavezama državnih organa, već i o praktičnim posledicama do kojih će taj zakon dovesti u našem društvu. Ovde se pre svega misli na: povećanje rizika korupcije, povećanje odgovornosti nosilaca vlasti, pretvaranje javnih službi u istinske servise građana i povećano interesovanje građana za javna pitanja.

Jasno je na kraju da istraživanje može predstavljati pokazatelj stanja, ali može i da ponudi preporuke od koristi kako za građane, tako i za državne insitucije i političare.

Građani sa jedne strane moraju biti upućeni u sopstvena prava, ali i spremni na aktivitet, odnosno angažovanost da ta prava saznaju i ostvare.

Njihovi stavovi o preplitanju i konfliktu interesa, ali i primanju poklona i mita, jasno ukazuju na činjenicu da i ovi elementi utiču na stavove o političarima. Sa druge strane vidljivo je da ocena trenutnog stanja nije pozitivna. Građani su veoma strogi pri predlaganju preventivnih i restriktivnih mera prema političarima.

Rezultati mogu da pomognu politačarima da na vreme koriguju svoje ponašanje, ali i celom društvu, kako bi se pronašli mehanizmi da građani i državne institucije budu više upućeni jedni na druge.