Pregled najznačajnijih nalaza projekta: Analiza kvaliteta informacija u medijima

Analiza kvaliteta informacija u medijima

Projekat "Analiza kvaliteta informacija u medijima" razmatra kvalitet informacija u domaćim medijima. Cilj ovog projekta je da primenjujući jedinstven set parametara na različite medije utvrdi kakav je generalno kvalitet informacija do kojih građani mogu doći putem sredstava masovne komunikacije. U formalnoj analizi izveštaja primenjeni su sledeći parametri: (1) kvantitet, (2) kvalitet, (3) relacija i (4) jezik i stil.

Analiza je dodatno uokvirena odabirom mediija i tema - od medija uključeni su: Politika, Blic, Večernje novosti, Radio B92 (Vesti u 17.00), Radio Beograd (Novosti dana), RTS (Dnevnik 2), Studio B (Vesti u 19.00). Pored dnevnih izdanja, odnosno informativnih emisija, analizirana su i dva nedeljnika, NIN i Vreme, kao i specijalizovane emisije: Utisak nedelje (Studio B i Mreža), Direktno (Studio B), Crno na belo u boji (BK TV), Rezervisano (RTS), Sudar (TV Politika), VIN (B92). Od tema su uključene unutrašnja politika, ekonomija, izveštaji o radu Tribunala i gradske vesti.

Prikupljanje podataka vršeno je tokom četiri nedelje (od 20. januara do 16. februara 2003. godine), a istraživači su vodili dnevnike izveštavanja po grupama medija.

U tabeli su prikazani neki od najznačajnijih nalaza za analizirani period (nedeljni izveštaj i detaljnija analiza po medijima može se naći u osnovnom izveštaju).

Medij	Kvantitet	Kvalitet	Relacija ( neutralnost i analitičnost )	Jezik i stil ( fotografija ili slika )
Politika	U potpunosti prikazane samo političke teme (zbirno posmatrano). Ekonomske i gradske nedovoljno.	Preovlađuje oslanjanje na jedan izvor; odnosno neizbalansiranost ukoliko ima više izvora. Retko su predstavljeni svi segmenti dešavanja.	Neutralno izveštavanje o većini tema. Doza "pristrasnosti" u izveštajima sa juga Srbije (od 3. do 16.2.). Retki kritički osvrti na temu.	Terminološki problemi samo kod izveštavanja o ekonomiji. Fotografija veoma siromašna (tipa "lična karta" ili arhivski snimci).
Večernje novosti	U potpunosti prikazane samo političke teme (zbirno posmatrano). Erkonomske i gradske nedovoljno.	Preovlađuje oslanjanje na jedan izvor; odnosno neizbalansiranost ukoliko ima više izvora. Retko su predstavljeni svi segmenti dešavanja	Izražen stav redakcije u izveštajima o radu Tribunala u Hagu i temama koje su vezane za situaciju na jugu Srbije / Kosovu. Nema analitičkog osvrta na događaje.	Jezik izveštavanja prilično jasan. Sporadična upotreba fraza ili nedovoljno objašnjenih ekonomskih termina. Fotografija dosta siromašna, retki su originalni snimci.
Blic	Ni jedna od analiziranih tema nije adekvatno pokrivena.	Preovlađuje oslanjanje na jedan izvor; odnosno neizbalansiranost ukoliko ima više izvora. Pozivanje na anonimne izvore.	Stav redakcije / novinara prema svim analiziranim temama neutralan. Nekoliko "pokušaja" analitičkog prikaza / kritičkog osvrta na temu.	Jezik i stil dosta jednostavni - lako razumljivo. Fotografija dosta siromašna, retki su originalni snimci.
Radio B92, Vesti u 17.00	Sve teme dobro pokrivene. Moguće bolje pokrivanje ekonomskih dešavanja.	Korišćenje većeg broja dobro izbalansiranih izvora. Predstavljeni svi segmenti i akteri dešavanja.	Neutralan stav redakcije prema svim temama. Primetan analitičko-kritički pristup temama izveštavanja.	Jezik i stil izveštavanja u skladu sa prirodom medija.
Radio Beogradi, Novosti dana	Teme nisu adekvatno pokrivene - ili prekratki ili predugi prilozi.	Preovlađuje oslanjanje na jedan izvor; odnosno neizbalansiranost ukoliko ima više izvora. Retko su predstavljeni svi segmenti dešavanja.	Izražen stav redakcije u izveštajima o radu Tribunala u Hagu i temama koje su vezane za situaciju na jugu Srbije / Kosovu. Nema analitičkog osvrta na događaje.	Jezik izveštavanja prilično jasan. Sporadična upotreba fraza ili nedovoljno objašnjenih ekonomskih termina.
RTS Dnevnik 2	Teme nisu adekvatno pokrivene - preovlađuju kratki izveštaji.	Preovlađuje oslanjanje na jedan izvor; odnosno neizbalansiranost ukoliko ima više izvora. Retko su predstavljeni svi segmenti dešavanja.	Dominira neutralan pristup prema temama izveštavanja. Sa pojavom sukoba na jugu Srbije (od 3.2.), primetan stav redakcije.	Jezik i stil izražavanja su dosta jednostavni, odnosno lako razumljivi. Vizuelni aspekt je dosta siromašan (statični snimci kzš ili arhiva).
NTV Studio B, Vesti u 19.00	Teme (najčešće) nisu adekvatno pokrivene - preovlađuju kratki izveštaji.	Preovlađuje oslanjanje na jedan izvor; odnosno neizbalansiranost ukoliko ima više izvora. Retko su predstavljeni svi segmenti dešavanja.	Dominira neutralan pristup temama. Analitičko-kritički pristup izostao.	Jezik i stil izražavanja su dosta jednostavni, odnosno lako razumljivi. Vizuelni aspekt je dosta siromašan (statični snimci kzš ili arhiva).

Na prvi pogled se može zaključiti da većina analiziranih medija nije uspela da pokrije sve zahteve profesionalno kvalitetnog izveštavanja.

Ukoliko bi se za glavna politčka dešavanja moglo reći da su dovoljno pokrivena, to nikako nije slučaj sa ekonomskim temama. Najslabija karika u ekonomskim izveštajima je privatizacija državnih preduzeća (za koju su ujedno vezana i mnogo sporna pitanja) - veoma aktuelna i značajna tema, uz to prilično nova i slabo poznata širem auditorijumu. Kod otvorenosti za pojedine teme, u slučaju bivših državnih mdija, često su sporni - nedovoljno infomativni ili se uopšte i ne pominju - izveštaji o kriminalu.

Nivo profesionalnih standarda je generalno nizak. Izveštaji su često zasnovani na jednom izvoru - nasleđe koje vuče korene još iz perioda državne kontrole medija. I kada postoji više izvora oni nisu izbalansirani: jedan u potpunosti dominira, dok je uloga drugog minimalizovana (relatizivirana). Urednici često i sami priznaju da njihovi novinari ne znaju koliko uporni i provokativni smeju da budu prilikom postavljanja pitanja. Slično je i sa istraživačkim radom: iako se u poslednje vreme dosta govori o tome, organizovan je i veći broj treninga, pravi rezultati još nisu pokazani. Radi ilustracije, urednici nekih od najnaprednijih domaćih medija ostali su iznenađeni količinom uloženog rada i upornosti kod američkih novinara koji su kao treneri dolazili u Srbiju.

Human - interest pristup, odnosno postavljanje priče iz ugla prosečnog građanina još nije zaživelo u domaćim medijima. Izveštaji uglavnom ostaju na zvaničnim izvorima informacija, pa je konačna slika u mnogome pojednostavljena i na određeni način otuđena od onih kojima su informacije namenjene. Takođe veliki nedostatak je i nepostojanje šireg konteksta dešavanja, odnosno uzroka i posledica (izuzetak su analizirana nedljna štapana izdanja). Na ovaj način su programi na televiziji svedeni na jendostavne intervjue u studiju, dok dnevne novine i emisije vesti na radiju i televiziji unekoliko podsećaju na plaćene oglase političkih stranaka u kojima u skladu sa položajem u strukturi vlasti svaka partija dobija adekvatan prostor za svoje ideje i stavove.

Novinari se veoma retko usuđuju da kritički analiziraju određene pojave: uglavnom su u potpunosti "pokriveni" izjavama, a na čitaocima je da sami procene i donesu zaključke u skladu sa svojim mogućnostima i intersovanjima. Stoga su veoma retki članci koji relativiziraju određene teme i pojave - ovakva slobodnija kritika može se naći u uglavnom u kolumnama ili u delovima koji su rezervisani za pisma čitalaca u kojima ne retko ličnosti iz javnog života ili sami novinari daju kritičke refleksije događaja.

U pogledu jezika izveštavanja često su prisutni problemi sa ekonomskim terminima koji su nedovolnjo poznati široj javnosti. Obzirom da su najčešće u pitanju pojmovi i porcesi vezani za ekonomsku tranziciju, moguće rešenje (u štampi) je da se ovi termini pojasne u posebnim "mini rečnicima" u odnjem uglu stranice ili u anterfileima u okviru samog teksta (slična praksa i dalje postoji u specijalizovanim ekonomskim magazinima u SAD).

Iz tabele jasno proizilazi da ni jedan od analiziranih medija nije uspeo da u potpunosti predstavi aktuelnu ekonomsko - političku situaciju u Srbiji (što bi trebalo da bude zadatak svakog dobrog izveštaja, odnosno medija koji želi da realizuje osnovnu, informativnu funkciju). Najbliže ostvarenju ovog zadatka je prišla informativna emisija Radija B92, Vesti u 17.00, čiji novinari znatno odskaču od standarda za Srbiju (videti tabelu). Ovako nizak nivo profesionalizma može se tumačiti različitim faktorima: pre svega ekonomskim, ali i nedostatakom treninga / edukacije u okviru same profesije. U poslednjih desetak godina edukacija u novinarstvu svedena je na same redakcije (koje su već znatno osiromašene odlaskom dosta dobrih novinara) i bavljenje jednostavnim formama (teško je pronaći i dubinski intervju, istraživačke forme još ređe). Pitanje podizanja profesionalnog nivoa izveštavanja bi sami mediji trebalo da stave u prvi plan u narednom periodu, obzirom da je profesionalnost, pored ekonomskih faktora, osnovni preduslov modernizacije medija u periodu tranzicije, odnosno uspostavljanja nezavisnosti i finansijske samostalnosti samih medija.