Rezime serije seminara:

Dostupnost informacija u procesu javnih nabavki

Razlozi za održavanje seminara

Pravo na dostupnost informacija nije u Srbiji ostvareno na odgovarajući način. Iako postoje načelne odredbe, kako u Ustavu tako i u mnogim zakonima, kojima se ovo pravo garantuje, ne postoje odgovarajući mehanizmi zaštite prava onih koji žele da dođu do informacija koje su u posedu organa vlasti, javnih institucija i preduzeća, a koje po svojoj prirodi nisu, ili ne bi trebalo da budu, predmet službene ili poslovne tajne.

Nedostatak odgovarajuće regulative o dostupnosti informacija pospešuje stvaranje kulture tajnovitosti javnih službi, slabi mogućnost kontrole rada organa vlasti, javnih institucija i preduzeća od strane medija i građana i na taj način pogoduje rastu korupcije i neracionalnom trošenju javnih fondova.

Zakon o javnim nabavkama omogućio je da transparentnost tog postupka bude znatno veća nego što je to slučaj sa mnogim drugim oblastima rada državnih organa i preduzeća. Ipak, kako ovaj Zakon sadrži mnoge odredbe koje do sada nisu bile poznate u pravnom sistemu Srbije, ukazala se potreba za boljim upoznavanjem javnosti sa tim odredbama. U tom smislu najvažnije je upotpuniti znanje i razrešiti nedoumice pre svega onih koji Zakon treba da primenjuju u praksi i da obezbede transparentnost postupka javnih nabavki.

U tom smislu Transparentnost Srbija , ogranak organizacije Transparency International u našoj zemlji, odlučila se da u saradnji sa stručnjacima iz Uprave za javne nabavke Vlade Republike Srbije i zainteresovanim organima lokalne samouprave, organizuje seriju stručnih seminara na kojima će učesnici biti upoznati sa svojim pravima i obavezama u procesu javnih nabavki.

Ne slučajno, serija seminara je namenjena rukovodiocima i službenicima zaduženim za javne nabavke iz lokalnih javnih preduzeća. Primena Zakona je postala obavezna za ovu vrstu naručilaca od 1. januara 2003. Mnogobrojni zainteresovani naručioci teško dolaze do pravilnih tumačenja kako se Zakon primenjuje zbog preopterećenosti državnih organa.

Mesto održavanja i sadržaj predavanja

Seminari su bili održani u Skupštini Opštine Niš, (11. marta), Skupštini Grada Kragujevca (18. marta) i Skupštini Grada Novog Sada (25.marta) 2003. godine. Kao predavači učestvovali su Aleksandar Lukić, rukovodilac grupe za obuku kadrova kao i Svetlana Stojanović i Danijela Nikolić iz odeljenja analitike Uprave za javne nabavke.

Predavanja su tematski bila podeljena tako da su obuhvaćene sledeće oblasti:

1. Otvoreni postupak javnih nabavki
2. Podzakonski akti iz oblasti javnih nabavki
3. Modeli oglasa za javne nabavke
4. Restriktivni postupak
5. Postupak sa pogađanjem (sa prethodnim objavljivanjem i bez prethodnog objavljivanja)
6. Zaštita prava ponuđača

Predavači su, pored upoznavanja sa sadržinom propisa, s posebnom pažnjom ukazivali naručiocima iz lokalnih javnih preduzeća na zapažene nepravilnosti u primeni zakona i podzakonskih akata. Iako se Zakon za većinu naručilaca koji su prisustvovali na seminara primenjuje od početka godine, još uvek nije bilo kažnjavanja onih koji njegove odredbe nisu poštovali. Osnovni razlog za to je činjenica da je zakon doneo mnogo novina i da postoje određene objektivne teškoće da se primeni, pogotovo kada je reč o manjim naručiocima. Zato se cela ova godina može smatrati probnim periodom u toku koga će se naručioci prilagoditi novom načinu rada, a slabosti pojedinih zakonskih rešenja biće popravljane amandmanima.

Učesnici su imali mogućnost da u završnom delu svakog od seminara postavljaju pitanja predavačima. Predstavnici iz Uprave za javne nabavke odgovarali su na ta pitanja i trudili se da na konkretna pitanja predstavnika naručilaca daju što konkretnije odgovore. Pitanja koja su se postavljala bila su slična u sva tri grada što ukazuje da su i problemi slični. Većina problema proistekla je iz teškoća u menjanju starih navika u procesu javnih nabavki, ali nisu bili retki ni problemi koji su proistekli iz nedovoljne preciznosti zakonskog teksta, pa čak i iz neadekvatnih tumačenja koje su naručioci imali prilike da čuju na drugim skupovima organizovnim na temu javnih nabavki.

Zaključci o dostupnosti informacija u procesu javnih nabavki

Kada je reč o stepenu dostupnosti informacija koje naručioci moraju da obezbede i načinu na koji to čine ističu se sledeće bitne karakteristike Zakona:

Planovi javnih nabavki se po pravilu ne objavljuju niti postoji zakonska obaveza za to. Stručnjaci iz Uprave uočili su pojavu da mnogi naručioci uopšte ne prave posebne planove već da prepisuju one iz ranijih godina. Ovakva pojava svakako odudara od potrebne otvorenosti organa koji nabavke sprovode a i njima otežava sprovođenje javnih nabavki jer, kako je istaknuto, naručioci koji nemaju kvalitetne planove češće dolaze u situacije da im je vreme za proceduru predugo, da nemaju dovoljno sredstava za sve neophodne nabavke i slično.

Prethodni raspis javnih nabavki kao metod oglašavanja se i dalje retko koristi u praksi iako se u slučaju njegovog objavljivanja skraćuje procedura. S druge strane, kad nabavka premašuje vrednost od 50 miliona dinara, prethodni raspis je obavezan.

Objavljivanje oglasa o javnoj nabavci je obavezno i na taj način se obezbeđuje javnost. Zakon je propisao da su naručioci obavezni da oglase objave kako u Službenom glasniku Republike Srbije tako i u jednom dnevnom listu koji se distribuira u celoj zemlji. Ova odredba čiji je nesumnjivi cilj bilo obezbeđivanje veće transparentnosti procesa i obaveštavanje najšireg kruga zainteresovanih ponuđača predstavlja veliki teret za naručioce. Ne samo da je oglašavanje skupo, već Službeni glasnik ne može da garantuje vreme objavljivanja oglasa, tako da naručioci dolaze u nezavidnu situaciju da određuju rokove u oglasu ne znajući kada će on biti objavljen i da na taj način, i ne želeći, prekrše propise koji se odnose na rokove podnošenja ponuda. Zbog toga su učesnici pozdravili inicijativu Uprave da se promeni obavezan način oglašavanja tako što bi oglasi svih nabavki na teritoriji Republike bili objavljivani u specijalizovanom listu koji bi redovno izlazio.

Naručioci su dužni da obezbede svima uvid u konkursnu dokumentaciju. Posebno je istaknut problem određivanja previsokih cena koje pojedini naručioci određuju za dobijanje konkursne dokumentacije. Iako je razumljivo da naručioci žele da na ovaj način pokriju troškove izrade dokumentacije koju ponekad rade specijalizovani timovi, Zakon ne dopušta takvu mogućnost. U osnovi, samo troškovi kopiranja bi trebalo da budu naplaćivani, što je i praksa u uporednom pravu kada je reč o procedurama kojima se obezbeđuje pristup informacijama.

Bitan momenat koji obezbeđuje bolji pristup informacijama je obavezno navođenje osobe za kontakt u javnom pozivu.

Otvaranje ponuda je javno. Pravi se opravdana razlika između tzv. opšte javnosti i ovlašćenih predstavnika ponuđača. Ova druga kategorija lica ima prava da stavlja primedbe na proceduru otvaranja ponuda. Kako se pri otvaranju sastavlja javno zapisnik, svi prisutni su u mogućnosti da čuju osnovne elemente prispelih ponuda. Ova mera obezbeđuje kako kontrolu javnosti, tako i zaštitu eventualno povređenih prava ponuđača. S druge strane, javnost nema pravo da pristustvuje stručnom ocenjivanju prispelih ponuda, niti je propisana obaveza da se informacije o stručnom ocenjivanju ponuda učine dostupnim. Kod otvaranja ponuda u praksi se kao problem pokazuje i to što naručioci to ne čine neposredno po isteku roka za prijem ponuda. Predstavnici uprave su ukazali da je takva praksa nedopustiva i da ponude treba otvarati odmah po isteku roka za prijem. Takođe je više puta istaknuto rešenje iz Zakona da se rok za blagovremenost ponuda ne računa na način uobičajen u procesnom pravu, već da su blagovremene samo one ponude koje stignu do određenog časa, bez obzira kada su poslate poštom. Ova odredba ima snažno antikorupcijsko dejstvo, jer ponuđači koji pošalju ponudu kada su ostali već to učinili mogu da, uz pomoć lažnih poštanskih pečata i dogovora sa nekim od članova komisije, sastave ponudu tako da ona bude povoljnija od ostalih.

Nakon što naručilac donese odluku o tome koju će ponudu prihvatiti dužan je da pošalje obaveštenje svim ponuđačima. Takođe, dužnost je naručilaca i da objave sa kim su sklopili ugovor. Ova poslednja obaveza se često u praksi ne poštuje, što umanjuje šanse da javnost kontroliše sklopljenih ugovora. Sama obaveštenja su štura i u njoj se ne navode detalji prihvaćene ponude niti razlozi zbog kojih je baš ona odabrana. Na zahtev zainteresovanog ponuđača, naručilac je dužan da da obrazloženo obaveštenje. Radi veće transparentnosti, svakako bi trebalo dopustiti mogućnost da i opšta javnost uz minimalne troškove dobije obrazloženo obaveštenje, pogotovo kada je reč o utrošku budžetskih sredstava.

Kada je reč o restriktivnom postupku, odnosno postupku sa pogađanjem, stepen dostupnosti informacija je dodatno ograničen na taj način što ne postoji obaveza da se pri tom postupku obezbedi prisustvo javnosti. Naravno i ovde postoji dužnost da se oglasi s kim je ugovor sklopljen. Odluka da se dopusti učešće javnosti u prvoj fazi restriktivnog postupka ostavljena je na volju naručiocu.

Za verovati je da će manjkavosti sadašnjih rešenja u Zakonu o javnim nabavkama biti otklonjene putem amandmana, kao i da će sadašnje odredbe biti znatno više poštovane kada bude ustanovljena Komisija za zaštitu prava ponuđača i kada prođe period u kome se prekršiocima «gleda kroz prste». S druge strane, nesumnjivo je da će usvajanje sveobuhvatnog Zakona o slobodnom pristupu informacijama doneti nove obaveze naručiocima u domenu koji se odnosi na pravo opšte javnosti da sazna informacije o procesu odlučivanja pri javnim nabavkama.

Posle serije seminara

Ocene učesnika dobijene analizom evaluacionih upitnika bile su u velikoj većini povoljne kada je reč o organizaciji događaja i o kvalitetu samih predavanja i prezentacija. Na mnogim upitnicima, u prostoru za komentare učesnici su izrazili želju za što više seminara iz oblasti javnih nabavki na kojima bi još više vremena bilo odvojeno za analizu konkretnih problema u sprovođenju javnih nabavki. Transparency Serbia će učiniti sve što je u njenoj moći da odgovori ovoj potrebi i da organizuje specijalizovane seminare za naručioce i druge učesnike u postupku javnih nabavki širom Srbije.

Ova serija seminara imala je za cilj da što veći broj reprezentativnih učesnika snabde sa svim potrebnim informacijama kako bi se problemi prevazišli u korist javnog interesa. Nadamo se da smo to i postigli. Lokalni mediji su imali priliku da proprate rad ovih skupova i na taj način su pomogli da se podigne pažnja javnosti, kako na pitanje dostupnosti javnih informacija uopšte, tako i na pitanja vezana za sprovođenje javnih nabavki. Ta javnost, uključujući tu u jednakoj meri novinare, predstavnike civilnog društva i građane ima nezamenljivu ulogu u borbi za dobijanje efikasnih sredstava koja bi omogućila bolju kontolu trošenja budžeta koji svi mi finansiramo.

Transparency Serbia koristi još jednom priliku da se zahvali službenicima iz Uprave za javne nabavke i gradskim upravama Niša, Kragujevca i Novog Sada, bez čijeg učešća organizacija ovih seminara ne bi bila moguća. Sigurni smo da delimo iste ciljeve i da ćemo i u buduće imati mnogo prilika za saradnju.