Novi indeks percepcije korupcije Transparency International ukazuje da devet desetina zemalja u razvoju ima potrebu za upotrebljivom pomoći u borbi protiv korupcije

Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International za 2003
predočava nivo korupcije u 133 zemlje sveta. Sedamdeset posto zemalja ima indeks koji je ispod 5 (u rasponu od 0 do 10), dok je kod polovine zemalja u razvoju taj rezultat ispod 3.

London, 7 oktobar 2003 --- “Bogate zemlje treba da na praktičan način pomognu vladama nerazvijenih zemalja koje pokazuju političku volju da se bore protiv korupcije. Zemlje u kojima je nivo korupcije visok zato ne treba kažnjavati, već im treba pružiti hitnu podršku.” - izjavio je Peter Ajgen, predsedavajući Transparency International (TI), komentarišući proglašavanje Indeksa percepcije korupcije TI (CPI) za 2003 godinu.

“Novi CPI ukazuje na visok nivo korupcije bogatih zemalja, kao i onih siromašnih, i postavlja imperativ razvijenim zemljama da primene međunarodne konvencije, kojima bi se sprečilo podmićivanje zvaničnika u siromašnim zemljama od strane međunarodnih kompanija. S druge strane, devet desetina zemalja u razvoju ima rezultat koji je ispod 5 (na skali od 0 do 10) što ukazuje na potrebu da vlasti tih zemalja pokrenu delotvorne programe za borbu protiv korupcije, kao i na to da međunarodna zajednica treba da pruži pomoć takvim zemljama kako bi se njihove antikorupcijske strategije ostvarile.”

“Kako bi obezbedila da se antikorupcijske strategije uspešno sprovode, međunarodna zajednica treba da podrži i građansko društvo u tim zemljama, koje ima nezamenjljivu ulogu u nadgledanju kako se strategije sprovode. S druge strane, zemlje - donatori i međunarodne finansijske institucije treba da na nedvosmislen način prestanu sa podržavanjem dokazano korumpiranih vlada i da stave na crne liste one međunarodne kompanije koje poslove u inostranstvu dobijaju uz pomoć podmićivanja.”

Ajgen je pojasnio da CPI odražava percepciju rasprostranjenosti korupcije među političarima i javnim službenicima neke zemlje. Kod polovine zemalja u razvoju taj indeks je ispod 3, što ukazuje na prisustvo visokog nivoa korupcije. Godišnji indeksi, koji je danas objavila Transparency International, vodeća svetska organizacija za borbu protiv korupcije, odražavaju percepciju poslovnih ljudi, stručnjaka i analitičara rizika, kako stranih tako i stanovnika zemalja o kojima je reč. Rad na ovogodišnjem indeksu je vodio prof. dr Johann Graf Lambsdorff sa Univerziteta u Pasavi (Nemačka), uz pomoć grupe savetnika iz više zemalja sveta.

Korupcija duboko prožima zemlje kao što su Bangladeš, Nigerija, Haiti, Paragvaj, Mijanmar, Tadžikistan, Gruzija, Kamerun, Azerbejdžan, Angola, Kenija i Indonezija, u kojima novi indeks ne prelazi 2. Zemlje na koje se odnosi najmanji stepen percepcije korupcije, čiji je indeks veći od 9, su Finska, Island, Danska, Novi Zeland, Singapur i Švedska.

Ajgen je istakao neke promene u odnosu na prošlogodišnji indeks. Napredak je primećen u sledećim zemljama: Austrija, Belgija, Kolumbija, Francuska, Nemačka, Irska, Malezija, Norveška i Tunis. Primeri značajnog pogoršanja su Argenitina, Belorusija, Čile, Kanada, Izrael, Luksemburg, Poljska, SAD i Zimbabve.

“Ima mnogo zemalja u kojima je nivo političke volje za borbu protiv korupcije visok” - rekla je potpredsednica TI Rosa Inés Ospina Robledo. “Takvim zemljama je potrebna međunarodna pomoć, pre svega radi postizanja veće transparentnosti u sklapanju poslova između javnog i privatnog sektora, kako bi se korupcija uklonila iz organa vlasti i javnih službi. Privatni sektor mora da bude odgovoran za svoje ponašanje, kako u zemljama porekla tako i u zemljama u kojima kompanije deluju. Kako bi dostigle taj cilj, TI i kompanije iz privatnog sektora su razvile Principe za sprečavanje podmićivanja u biznisu, kojima se predviđaju antikorupcijska obuka i stvaranje kodeksa ponašanja unutar kompanija. TI takođe sprovodi i Paktove o integritetu u tim oblastima.”

“Zemlje u razvoju imaju snažan interes da učine proces odlučivanja o javnim nabavkama transparentnijim, jer ukoliko se korupcija iz ove oblasti ne odstrani, siromaštvo tih zemalja i jaz između njih i bogatih će se dodatno povećati.”

“Ovogodišnji CPI pokazuje da siromašne zemlje nisu jedine koje pate od korupcije” rekao je Laurence Cockcroft, iz TI Velike Britanije. “Nivo korupcije je zabrinjavajuće visok u evropskim zemljama poput Grčke i Italije, kao i u onima koje bi potencijalno mogle da budu bogate zbog nalazišta nafte koje imaju, kao što su Nigerija, Angola, Azerbejdžan, Indonezija, Kazahstan, Libija, Venecuela ili Irak.”

“Kako bi se ova situacija preokrenula, i kako bi i obični građani imali dobrobiti od prirodnih bogatstava tih zemalja, TI i druge NVO traže od međunarodnih naftnih kompanija da objave koliko plaćaju vladama i državnim kompanijama zemalja sa nalazištima nafte. Kada bi to međunarodne kompanije učinile, građani i NVO u zemljama sa nalazištima nafte bi imali jasniju sliku o državnim prihodima, i mogli bi da postave pitanje javne odgovornosti vlasti u svojim zemljama ukoliko se sredstva ne slivaju u budžet ili se ne troše kako treba, već nestaju u skupim bespotrebnim projektima ili na tajnim bankovnim računima koje lokalni političari otvaraju u dalekim zemljama.”

“Političke partije, sudovi i i policija su navedene kao oblasti u kojima je reforma najpotrebnija prema istraživanju TI Global Corruption Barometer, koje je sprovedeno u 48 zemalja jula ove godine. TI rezultati su ukazali na ozbiljno pomanjkanje poverenja u ove značajne institucije širom sveta”.

CPI za 2003 predstavlja “istraživanje istraživanja”, i odražava percepciju poslovnih ljudi, teoretičara i analitičara rizika, kako domaćih tako i stranih. Prvi put je CPI objavljen 1995. godine. Ovogodišnji CPI je baziran na 17 istraživanja koje je sprovelo 13 nezavisnih institucija. Istraživanja na osnovu kojih je sastavljen ovogodišnji CPI su sprovedena između 2001 i 2003, a na listu su uključene samo one zemlje koje su bile obuhvaćene sa najmanje tri relevantna istraživanja. Ova lista zato ne obuhvata sve zemlje sveta, već samo njih 133, tako da je moguće da su mnoge zemlje sa visokim stepenom korupcije ostale van nje.

Rezultati CPI se logički dopunjavaju sa Indeksom davalaca mita (BPI), koji je dao podatke o zemljama porekla kompanija koje podmićuju na stranim tržištima. BPI za 2002 je otkrio visoku učestalost davanja mita kompanija iz Rusije, Kine, Tajvana i Južne Koreje, koje na malom odstojanju slede firme iz Italije, Hong Konga, Malezije, Japana, SAD i Francuske, iako su mnoge od tih zemalja potpisale Konvenciju OECD koja zabranjuje podmićivanje u inostranstvu.

Za detalje videti http://www.transparency.org/cpi/index.html#cpi

Objašnjenja

Detaljniji opis metodologije je dostupan na veb-sajtovima http://www.transparency.org/cpi/
index.html#cpi i http://www.gwdg.de/~uwv

Rezultat CPI za 2003
odnosi se na percepciju nivoa korupcije u očima poslovnih ljudi, teoretičara i analitičara rizika, u rasponu koji se kreće od 10 (društvo čisto od korupcije) do 0 (veoma korumpirano društvo).

Korišćena istraživanja
odnosi se na broj istraživanja koja su uzeta u obzir pri oceni indeksa pojedinih zemalja. Ukupno je uzeto u obzir 17 istraživanja koje su delo 13 nezavisnih institucija, a bilo je potrebno da se na jednu zemlju odnosi najmanje tri ovakva istraživanja da bi ona bila uključena u rangiranje.

Standardno odstupanje
ukazuje na razlike dobijenih vrednosti između pojedinih izvora. Što je veće standardno odstupanje, to je veća razlika u dobijenim podacima prema raznim istraživanjima za pojedinu zemlju.

Raspon rezultata
ukazuje na najniži i najviši indeks percepcije korupcije dobijen za određenu zemlju u pojedinačnim istraživanjima..

Rang zemalja	Zemlje	Index CPI 2003	Broj istraživanja	Standardno odstupanje	Raspon rezultata
1	Finland	9.7	8	0.3	9.2 - 10.0
2	Iceland	9.6	7	0.3	9.2 - 10.0
3	Denmark	9.5	9	0.4	8.8 - 9.9
New Zealand	9.5	8	0.2	9.2 - 9.6
5	Singapore	9.4	12	0.1	9.2 - 9.5
6	Sweden	9.3	11	0.2	8.8 - 9.6
7	Netherlands	8.9	9	0.3	8.5 - 9.3
8	Australia	8.8	12	0.9	6.7 - 9.5
Norway	8.8	8	0.5	8.0 - 9.3
Switzerland	8.8	9	0.8	6.9 - 9.4
11	Canada	8.7	12	0.9	6.5 - 9.4
Luxembourg	8.7	6	0.4	8.0 - 9.2
United Kingdom	8.7	13	0.5	7.8 - 9.2
14	Austria	8.0	9	0.7	7.3 - 9.3
Hong Kong	8.0	11	1.1	5.6 - 9.3
16	Germany	7.7	11	1.2	4.9 - 9.2
17	Belgium	7.6	9	0.9	6.6 - 9.2
18	Ireland	7.5	9	0.7	6.5 - 8.8
USA	7.5	13	1.2	4.9 - 9.2
20	Chile	7.4	12	0.9	5.6 - 8.8
21	Israel	7.0	10	1.2	4.7 - 8.1
Japan	7.0	13	1.1	5.5 - 8.8
23	France	6.9	12	1.1	4.8 - 9.0
Spain	6.9	11	0.8	5.2 - 7.8
25	Portugal	6.6	9	1.2	4.9 - 8.1
26	Oman	6.3	4	0.9	5.5 - 7.3
27	Bahrain	6.1	3	1.1	5.5 - 7.4
Cyprus	6.1	3	1.6	4.7 - 7.8
29	Slovenia	5.9	12	1.2	4.7 - 8.8
30	Botswana	5.7	6	0.9	4.7 - 7.3
Taiwan	5.7	13	1.0	3.6 - 7.8
32	Qatar	5.6	3	0.1	5.5 - 5.7
33	Estonia	5.5	12	0.6	4.7 - 6.6
Uruguay	5.5	7	1.1	4.1 - 7.4
35	Italy	5.3	11	1.1	3.3 - 7.3
Kuwait	5.3	4	1.7	3.3 - 7.4
37	Malaysia	5.2	13	1.1	3.6 - 8.0
United Arab Emirates	5.2	3	0.5	4.6 - 5.6
39	Tunisia	4.9	6	0.7	3.6 - 5.6
40	Hungary	4.8	13	0.6	4.0 - 5.6
41	Lithuania	4.7	10	1.6	3.0 - 7.7
Namibia	4.7	6	1.3	3.6 - 6.6
43	Cuba	4.6	3	1.0	3.6 - 5.5
Jordan	4.6	7	1.1	3.6 - 6.5
Trinidad and Tobago	4.6	6	1.3	3.4 - 6.9
46	Belize	4.5	3	0.9	3.6 - 5.5
Saudi Arabia	4.5	4	2.0	2.8 - 7.4
48	Mauritius	4.4	5	0.7	3.6 - 5.5
South Africa	4.4	12	0.6	3.6 - 5.5
50	Costa Rica	4.3	8	0.7	3.5 - 5.5
Greece	4.3	9	0.8	3.7 - 5.6
South Korea	4.3	12	1.0	2.0 - 5.6
53	Belarus	4.2	5	1.8	2.0 - 5.8
54	Brazil	3.9	12	0.5	3.3 - 4.7
Bulgaria	3.9	10	0.9	2.8 - 5.7
Czech Republic	3.9	12	0.9	2.6 - 5.6
57	Jamaica	3.8	5	0.4	3.3 - 4.3
Latvia	3.8	7	0.4	3.4 - 4.7
59	Colombia	3.7	11	0.5	2.7 - 4.4
Croatia	3.7	8	0.6	2.6 - 4.7
El Salvador	3.7	7	1.5	2.0 - 6.3
Peru	3.7	9	0.6	2.7 - 4.9
Slovakia	3.7	11	0.7	2.9 - 4.7
64	Mexico	3.6	12	0.6	2.4 - 4.9
Poland	3.6	14	1.1	2.4 - 5.6
66	China	3.4	13	1.0	2.0 - 5.5
Panama	3.4	7	0.8	2.7 - 5.0
Sri Lanka	3.4	7	0.7	2.4 - 4.4
Syria	3.4	4	1.3	2.0 - 5.0
70	Bosnia & Herzegovina	3.3	6	0.7	2.2 - 3.9
Dominican Republic	3.3	6	0.4	2.7 - 3.8
Egypt	3.3	9	1.3	1.8 - 5.3
Ghana	3.3	6	0.9	2.7 - 5.0
Morocco	3.3	5	1.3	2.4 - 5.5
Thailand	3.3	13	0.9	1.4 - 4.4
76	Senegal	3.2	6	1.2	2.2 - 5.5
77	Turkey	3.1	14	0.9	1.8 - 5.4
78	Armenia	3.0	5	0.8	2.2 - 4.1
Iran	3.0	4	1.0	1.5 - 3.6
Lebanon	3.0	4	0.8	2.1 - 3.6
Mali	3.0	3	1.8	1.4 - 5.0
Palestine	3.0	3	1.2	2.0 - 4.3
83	India	2.8	14	0.4	2.1 - 3.6
Malawi	2.8	4	1.2	2.0 - 4.4
Romania	2.8	12	1.0	1.6 - 5.0
86	Mozambique	2.7	5	0.7	2.0 - 3.6
Russia	2.7	16	0.8	1.4 - 4.9
88	Algeria	2.6	4	0.5	2.0 - 3.0
Madagascar	2.6	3	1.8	1.2 - 4.7
Nicaragua	2.6	7	0.5	2.0 - 3.3
Yemen	2.6	4	0.7	2.0 - 3.4
92	Albania	2.5	5	0.6	1.9 - 3.2
Argentina	2.5	12	0.5	1.6 - 3.2
Ethiopia	2.5	5	0.8	1.5 - 3.6
Gambia	2.5	4	0.9	1.5 - 3.6
Pakistan	2.5	7	0.9	1.5 - 3.9
Philippines	2.5	12	0.5	1.6 - 3.6
Tanzania	2.5	6	0.6	2.0 - 3.3
Zambia	2.5	5	0.6	2.0 - 3.3
100	Guatemala	2.4	8	0.6	1.5 - 3.4
Kazakhstan	2.4	7	0.9	1.6 - 3.8
Moldova	2.4	5	0.8	1.6 - 3.6
Uzbekistan	2.4	6	0.5	2.0 - 3.3
Venezuela	2.4	12	0.5	1.4 - 3.1
Vietnam	2.4	8	0.8	1.4 - 3.6
106	Bolivia	2.3	6	0.4	1.9 - 2.9
Honduras	2.3	7	0.6	1.4 - 3.3
Macedonia	2.3	5	0.3	2.0 - 2.7
Serbia & Montenegro	2.3	5	0.5	2.0 - 3.2
Sudan	2.3	4	0.3	2.0 - 2.7
Ukraine	2.3	10	0.6	1.6 - 3.8
Zimbabwe	2.3	7	0.3	2.0 - 2.7
113	Congo, Republic of the	2.2	3	0.5	2.0 - 2.8
Ecuador	2.2	8	0.3	1.8 - 2.6
Iraq	2.2	3	1.1	1.2 - 3.4
Sierra Leone	2.2	3	0.5	2.0 - 2.8
Uganda	2.2	6	0.7	1.8 - 3.5
118	Cote d´Ivoire	2.1	5	0.5	1.5 - 2.7
Kyrgyzstan	2.1	5	0.4	1.6 - 2.7
Libya	2.1	3	0.5	1.7 - 2.7
Papua New Guinea	2.1	3	0.6	1.5 - 2.7
122	Indonesia	1.9	13	0.5	0.7 - 2.9
Kenya	1.9	7	0.3	1.5 - 2.4
124	Angola	1.8	3	0.3	1.4 - 2.0
Azerbaijan	1.8	7	0.3	1.4 - 2.3
Cameroon	1.8	5	0.2	1.4 - 2.0
Georgia	1.8	6	0.7	0.9 - 2.8
Tajikistan	1.8	3	0.3	1.5 - 2.0
129	Myanmar	1.6	3	0.3	1.4 - 2.0
Paraguay	1.6	6	0.3	1.2 - 2.0
131	Haiti	1.5	5	0.6	0.7 - 2.3
132	Nigeria	1.4	9	0.4	0.9 - 2.0
133	Bangladesh	1.3	8	0.7	0.3 - 2.2

Šta je indeks percepcije korupcije?
CPI za ovu godinu rangira 133 zemlje sveta prema tome koliko je korupcija raširena među njenim političarima i javnim službenicima, na osnovu percepcije (viđenja) ispitanika. Ovaj indeks je rezultanta 17 različitih istraživanja, koja su sprovedena među biznismenima i analitičarima iz zemlje i inostranstva. Prošle godine CPI je obuhvatio samo 102 zemlje. Ove godine smo imali veći broj validnih i uglednih istraživanja, pa je veći broj zemalja mogao da bude uključen na listu.

Koja je definicija korupcije za svrhe ovog istraživanja?
CPI stavlja naglasak na korupciju u javnom sektoru, pa se tako i korupcija definiše kao zloupotreba javnih ovlašćenja radi privatne koristi. Istraživanja koja se koriste za sačinjavanje ovog indeksa tragaju za odgovorom na pitanja da li javni službenici zloupotrebljavaju ovlašćenja radi privatne koristi. Pri tom se ne pravi razlika između administrativne i političke korupcije.

U čemu je vrednost CPI?
Zbog toga što se rezultati izvode iz 17 različitih istraživanja koja ukazuju na viđenje korupcije domaćih građana i stranaca, biznismena i teoretičara, indeks pruža praktičan presek viđenja onih koji donose odluke ili mogu da utiču na donošenje odluka o investiranju i trgovini. CPI podiže pažnju javnosti o pitanjima korupcije, i daje dodatan razlog vlastima u zemljama o kojima postoji negativna slika da se protiv korupcije bore.

Koja je razlika između CPI i GCB?
Global Corruption Barometer ( http://www.transparency.org/surveys ), za razliku od CPI, ima za cilj da istraži stav opšte javnosti (građana) u odnosu na nivo korupcije u njihovim zemljama. Na primer, jedno od pitanja u GCB se odnosi na to koliko korupcija utiče na život građana. Odgovori ne moraju da budu u vezi sa nivoom korupcije, jer su u nekim zemljama građani naviknuti da sa korupcijom žive, dok u drugima i znatno manji nivo korupcije dovodi do zabrinutosti građana.

Koja je uloga izvoznika u nelegalnim međunarodnim transakcijama?
14 maja 2002, TI je objavio drugi po redu Indeks davalaca mita (BPI), koji rangira zemlje prema tome koliko njihove kompanije podmićuju u inostranstvu. Ovi rezultati su dostupni na http://www.transparency.org/surveys/index.html#bpi . Rezultati BPI i CPI se dopunjuju, jer korupcija uključuje uvek dve strane. Pošto se bavi samo onima koji primaju mito, CPI ne pruža potpunu sliku.

Da li su zemlje sa najnižim indeksom najkorumpiranije na svetu?
Ne. CPI je zasnovan na istraživanjima koja daju sliku mišljenja i neposrednog iskustva, pa stoga predstavlja samo percepciju korupcije. Najzad, na svetu ima gotovo 200 nezavisnih država, a samo 133 je uključeno na listu.

Zašto se CPI zasniva samo na percepciji korupcije?
Veoma bi teško bilo zasnovati komparativno istraživanje samo na empirijskim podacima, na primer na poređenju broja istraženih slučajeva. Takvo istraživanje bi pre moglo da bude istraživanje efikasnosti tužilaštava i sudova a ne same korupcije. Zbog toga je kao metod uzeto prikupljanje uporednih podataka zasnovanih na iskustvu i percepciji onih koji se najčešće susreću sa korupcijom.

Da li je bilo promena u metodologiji istraživanja ove godine?
Nalazi CPI su dobili na snazi time što je utvrđeno da se viđenja domaćih ispitanika u priličnoj meri zasnivaju na viđenjima stranaca. U prošlosti se više pažnje poklanjalo viđenjima zapadnih biznismena. Sada je Gallup International za potrebe TI izvršio i ispitivanje ispitanika iz zemalja u razvoju o korumpiranosti javnih službenika razvijenih zemalja. Slično istraživanje je sprovela i Information International. Rezultati ovih istraživanja su u korelaciji sa drugim izvorima, što ukazuje na to da CPI prikuplja podatke koji ne zavise od predubeđenja i kulturnih razlika.

Da li je rangiranje zemlje pouzdano merilo percepcije korupcije?
Pouzdanost varira od zemlje do zemlje. Kod onih zemalja koje imaju manji broj istraživanja i veću standardnu devijaciju pouzdanost je manja.

Da li su stara istraživanja korišćena za ovogodišnji CPI?
Ovogodišnji CPI je zasnovan na istraživanjima iz perioda 2001-2003. Pošto se bitne promene u nivou korupcije jedne zemlje dešavaju relativno sporo, dok se očekivanja javnosti menjaju češće i na njih mogu uticati u velikoj meri trenutna zbivanja, TI je odlučio da rezultate CPI zasnuje na istraživanjima koje se odnose na trogodišnji period.

Koja su istraživanja uzeta u obzir za pojedine zemlje?
Lista izvora koji su korišćeni za pojedine zemlje može se naći na internet stranici http://www.transparency.org/cpi/index.html#cpi i http://www.gwdg.de/~uwvw ).

Da li se podaci mogu porediti sa onima iz ranijih godina?
Poređenja u odnosu na rezultate iz ranijih godina mogu se vršiti na osnovu indeksa koji zemlja ima, a nikako na osnovu mesta koje zauzima na listi. Ipak, ni takav vid poređenja nije u potpunosti pouzdan, jer nisu uvek uzeta u obzir ista istraživanja, isti uzorak i slično. Jednostavno, dok se neka istraživanja vrše svake godine, druga se ne sprovode tako često u pojedinim zemljama, njihovi rezultati zastarevaju, a novija istraživanja se uzimaju u obzir. S obzirom na primenjenu metodologiju, može se reći da se Indeks ne zasniva na trendovima koji su stvar trenutka.

1 The survey was carried out in 81 countries, but data for two countries was insufficient.