Praćenje i kontrola finasiranja političkih partija - aktivnosti u okviru projekta i saopštenja NVO Transparentnost - Srbija

Konferencija za štampu

U okviru praćenja finansiranja kampanje za predsedničke izbore, na konferenciji za štampu, 7.jula 2004 predstavljeni su podaci o reklamiranju kandidata u štampanim medijima i na televiziji. Pored toga, prezentovane su do sada izrečene primedbe na poštovanje propisa kojima se uređuje finansiranje kampanje, kao i aktivnosti koje bi trebalo preduzeti kako bi ciljevi zakona bili ostvareni.

Reklamiranje predsedničkih kandidata u medijima i na televiziji

Finansiranje kampanje u medijima, primedbe na kršenje propisa kojima se uređuje finansiranje kampanje i strategija za obezbeđenje primene zakona

Praćenje i kontrola finasiranja političkih partija - aktivnosti u okviru projekta i saopštenja NVO Transparentnost - Srbija

Reklamiranje predsedničkih kandidata u medijima i na televiziji

Tumačenje tabela koje se nalaze u prilogu

U pregledu su navedeni podaci koji se odnose na oglase u štampi, spotove na TV stanicama i plaćene termine na TV stanicama. Treba imati u vidu da lokalni mediji (osim onih sa sedištem u Beogradu) nisu obuhvaćeni ovim pregledom.

Osim podataka o obimu oglašavanja u tabelama su dati i podaci o ceni oglasnog prostora. Napominjemo da to nisu stvarni troškovi koje su predlagači kandidata imali za oglašavanje. Da bi se došlo do stvarno plaćenih iznosa trebalo bi na cifre iz tabela dodati iznos poreza na promet, ali i značajno ih umanjiti za popust koji su mediji dali za pojedine reklamne kampanje. Poznato je da mediji daju popust za oglašavanje koji zavisi od broja zakupljenih reklamnih termina, načina plaćanja i drugih ekonomskih faktora, kao i to da reklamne agencije uživaju posebne pogodnosti. Zbog toga je nemoguće doći do egzaktnog iznosa. Samo primera radi, navodimo da jedna od beogradskih TV stanica na veće iznose odobrava popust od 15% a ukoliko se zakup vrši preko agencije i dodatnih 15%.

Posebnu teškoću za praćenje troškova predstavljaju višeminutni zakupljeni termini. Budući da mnoge TV stanice nemaju standardan cenovnik za ovakav vid reklamiranja, dati su samo o podaci trajanju iznajmljenih termina po pojedinim predsedničkim kandidatima i TV stanicama. Za dalje pretpostavke o tome koliko su zakupljeni termini koštali, može da bude od koristi podatak da na jednoj od beogradskih TV stanica emitovanje plaćenog programa u trajanju do 45 minuta u večernjim časovima košta 80 hiljada dinara bez poreza.

OGLASI* PREDSEDNIČKIH KANDIDATA NA TV STANICAMA**

I krug izbora - 10.05.2004. - 10.06.2004.

Izvor: AGB Strategic Research Serbia

II krug izbora - 16.06.2004. - 24.06.2004.

Izvor: AGB Strategic Research Serbia

Izvor: AGB Strategic Research Serbia

Izvor: AGB Strategic Research Serbia

OGLASI PREDSEDNIČKIH KANDIDATA U ŠTAMPI

Posmatrani period 01.05.2004 - 13.06.2004

Izvor-Strategic Marketing

Posmatrani period 14.06.2004 - 27.06.2004

Izvor-Strategic Marketing

vrh

Praćenje i kontrola finasiranja političkih partija - aktivnosti u okviru projekta i saopštenja NVO Transparentnost - Srbija

Finansiranje kampanje u medijima, primedbe na kršenje
propisa kojima se uređuje finansiranje kampanje i
strategija za obezbeđenje primene zakona

U okviru projekta Unapređenje demokratije i sprečavanje korupcije koji Transparentnost - Srbija sprovodi uz podršku Vestminsterske fondacije za demokratiju, prikupljeni su podaci o delu troškova koje su imali predlagači pojedinih kandidata za predsednika Srbije na izborima iz juna 2004.

Značaj podataka o reklamama u štampi i na TV

U Srbiji ne postoji izričito ograničenje troškova izborne kampanje. Ipak, budući da je Zakonom o finansiranju političkih stranaka limitiran iznos sredstava koje predlagač kandidata sme da prikupi za finansiranje troškova kampanje, to ograničenje predstavlja ujedno i visinu dozvoljenih rashoda. Predlagači kandidata nisu u obavezi da podnesu izveštaj o strukturi svojih rashoda u toku kampanje. Međutim, prilikom provere izveštaja predlagača kandidata o "prikupljenim i utrošenim sredstvima", koju sprovodi Republička izborna komisija, može se desiti da i ovo pitanje dođe na dnevni red.

U zemljama u kojima postoji striktno ograničenje iznosa koji se može potrošiti na reklame, prekršioci koriste razna "opravdanja". Tako su, u jednoj latinoameričkoj zemlji posmatrači iz NVO sektora utvrdili da je, sudeći prema ukupnom broju emitovanih reklama ograničenje prekoračeno. Izborni štabovi tih kandidata su na to uzvratili da su za svoju reklamnu kampanju od medija dobili popust od 90%!

Pitanje popusta koji su mediji dali za kampanju predsedničkih kandidata u Srbiji je pak značajno iz najmanje dva razloga: prvi je ravnopravnost kandidata na izborima, odnosno, da li je svim zainteresovanim predlagačima kandidata ponuđen reklamni prostor pod istim uslovima. Drugi razlog je činjenica da se prema odredbama Zakona o finansiranju političkih stranaka, svaka usluga koja je pružena po ceni ispod tržišne smatra prilogom onoga ko je takvu uslugu pružio, sa svim daljim posledicama (npr. obaveza prijavljivanja tog priloga u izveštaju, ograničenje visine priloga koje može dati jedno pravno lice itd).

Dosadašnje primedbe na kršenje propisa o finansiranju izborne kampanje

Primedbe koje su stizale od kandidata i stručnih krugova

Najviše primedaba je bilo u vezi sa isplatom dela sredstava iz budžeta koje se u jednakom iznosu raspodeljuju svim kandidatima. Dok su kandidati, na osnovu odredaba Zakona računali da će dobiti po nešto više od 3 miliona dinara i to pre održavanja izbora, Ministarstvo finansija je donelo odluku o raspodeli petostruko manjeg iznosa. Spor je još uvek u toku, a najavljeno je da će neki od kandidata pokušati da u sudskom postupku ostvare svoj zahtev.

Međunarodna misija za posmatranje izbora ODIHR iznela je sledeće primedbe : sredstva za finansiranje kampanje nisu podeljena u zakonskom roku; razlike u interpretaciji zakona su mogle da budu izbegnute uz bolju komunikaciju između Ministarstva, političkih stranaka i RIK; neizvesnost u pogledu iznosa koji se obezbeđuje iz budžeta stvara teškoće kandidatima da planiraju svoje troškove.

U mnogim ocenama praćenja kampanje u medijima iznošeni su podaci o tome da su neki od medija bili naklonjeniji određenim kandidatima. Teško je razlučiti da li i kada ovakvo postupanje predstavlja kršenje propisa o finansiranju partija a kada je razlog za neravnopravan tretman dodvoravanje čitaocima ili gledaocima koji simpatišu određenog kandidata. Ovakva pitanja je teško ili nemoguće razrešiti odredbama o finansiranju kampanje, ali se može dosta toga učiniti ako se o pravilima predstavljanja dogovore svi kandidati na izborima, i ukoliko se formira telo zaduženo za nadzor praćenja kampanje u medijima u kojem bi učestvovali predstavnici svih koji učestvuju na izborima.

Kampanje za izlazak na izbore

Značajno mesto u tvrđenjima da su prekršeni izborni propisi zauzima i pitanje neutralnih (ili "neutralnih") kampanja. U ovim spotovima i oglasima, kao i na plakatima, naročito učestalim pre održavanja drugog izbornog kruga su birači pozivani da izađu na izbore. Kampanje ove vrste sprovodile su nevladine organizacije a u nekim slučajevima i organi lokalne samouprave. Međutim, neki od tih poziva sadržali su i poruke koje su, tumačene i kao podrška jednom od kandidata na izborima, usled toga što su sadržale asocijaciju na njegovo ime, predizborne poruke, ili slogan kampanje.

Ukoliko su ovakve tvrdnje, koje je najčešće iznosio izborni štab kandidata Tomislava Nikolića, osnovane, ne može se sa sigurnošću reći da li je u pitanju kršenje propisa o finansiranju kampanje. Zakonom o finansiranju političkih stranaka jeste propisano da se svi troškovi izborne kampanje kandidata moraju plaćati sa posebnog računa i postoji prekršajna odgovornost ukoliko se čini drugačije, ali nije propisan mehanizam za sankcionisanje organizacija koje bi eventualno paralelno vodile kampanju za ili protiv određenog kandidata.

Pitanje vođenja kampanje u vezi sa izborima od strane organizacija koje na njima ne učestvuju, treba posebno regulisati. Mnoge zemlje su uspostavile čvrsta pravila u tom pogledu. Vođenje kampanje da se na izbore izađe (ili ne izađe) je legitimna aktivnost u demokratskom društvu, ali bi bilo neophodno, u cilju izbegavanja situacija da se takve kampanje osporavaju od jednog ili grupe kandidata, da svaka organizacija koja ovakvu kampanju namerava da sprovede proveri kod učesnika na izborima da li imaju zamerki na njenu neutralnost.

Korišćenje državnih resursa

U celom svetu su najčešće sumnje na regularnost finansiranja kampanje upravo u vezi sa nedozvoljenim korišćenjem državnih resursa. Zloupotrebe mogu biti veoma raznolike (od korišćenja službenih vozila, telefona i zaposlenih za potrebe partijske kampanje do korišćenja mehanizma prisile za progon političkih protivnika i njihovih finansijera).

Zapaženo je da su u toku izborne kampanje emitovani su spotovi u kojima su pojedina ministarstva prikazivala uspehe u svom dosadašnjem radu. Budući da je na izborima učestvovao kandidat koga je podržavala vladajuća koalicija, ovakav vid reklame bi se mogao shvatiti i kao podrška tom kandidatu.

Takođe, izborni štab kandidata Tomislava Nikolića iznosio je i tvrdnje da su za izbornu kampanju korišćeni resursi organa lokalne samouprave, ali javnosti nisu prezentovani podaci o kojim opštinama i kakvim vrstama zloupotreba se radi.

Strategija za obezbeđenje primene Zakona o finansiranju političkih stranaka

Više puta je isticano da je ovo zakon čiji su ciljevi i koncept za prevenciju korupcije dobri, ali koji pored toga proizvodi mnogo nedoumica. Jedna od najvećih nedoumica je bila osposobljenost Republičke izborne komisije da kao organ formiran radi obavljanja sasvim drugačiji h poslova , izvrši kontrolu ispravnosti finansiranja izborne kampanje.

Sada, kada su izbori okončani i kada predlagači kandidata podnose izveštaje o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava, predstoji veliki posao provere podataka na osnovu kojih su izveštaji sačinjeni. Bilo bi neophodno da RIK iskoristi zakonsku mogućnost i da za te potrebe angažuje ovlašćene revizore.

Na žalost, preovlađuje interpretacija po kojoj predlagači nisu obavezni da podatke o dobijenim prilozima prikažu i po imenima pojedinih donatora i visini donacija. Na taj način, javnost će, kada izveštaji budu objavljeni u Službenom glasniku, biti uskraćena za uvid u ove činjenice, što je suprotno duhu zakona pa i nekim rešenjima koja isti zakon sadrži (npr. u godišnjem izveštaju Odboru za finansije političke stranke su dužne da navedu izvor svakog priloga većeg od 6000 dinara).

Pored toga i samo publikovanje izveštaja u Službenom glasniku je neizvesno. Zakonom je određeno da se izveštaji koje predlagači kandidata dostave RIK objavljuju o trošku predlagača kandidata. Nije međutim izričito regulisana procedura objavljivanja, tako da se može dogoditi da i pored zakonske odredbe izveštaji ne budu objavljeni.

Nakon što budu dostupni podaci iz izveštaja i podaci o njihovoj kontroli biće moguće sagledati u kom pravcu bi postojeće propise trebalo dopuniti. S druge strane, već sada je jasno da su neke odredbe problematične i da bi ih trebalo popraviti.

Sva je prilika da će izbori za organe lokalne samouprave biti raspisani pre nego što proces izmene zakona bude i započet. U takvoj situaciji, u najmanju ruku je nužno pre početka kampanje za te izbore postići saglasnost relevantnih političkih stranaka i nadležnih državnih organa o načinu na koji će odredbe Zakona biti tumačene. U suprotnom, preti nam ulazak u zonu pravne nesigurnosti koja može kao efekat da ima i urušavanje jednog od najvažnijih antikorupcijskih propisa.

Beograd , 6. jul 2004.

Nemanja Nenadić,

izvršni direktor Transparentnost - Srbija

vrh