Mreža organizacije Kontakt-Srbija u saradnji sa beogradskom kancelarijom Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) početkom jula je uspešno organizovala seriju javnih tribina u gradovima Srbije - Zrenjaninu, Kragujevcu, Smederevu, Kraljevu i Kruševcu. Građani su imali dobru priliku da se upoznaju sa manje poznatim aspektima fenomena korupcije, sa aktivnostima Saveta za borbu protiv korupcije i aktivnostima pojedinih delova vlasti na sprečavanju korupcije (Uprava za javne nabavke i Ministarstvo urbanizma i građevina). S druge strane, predavači i organizatori su imali priliku da se upoznaju sa najakutnijim problemima korupcije u gradovima u kojima su tribine održane.

Predstavnik organizacije Transparentnost Srbija na ovim skupovima bio je Nemanja Nenadić. Pored prezentacije koja je imala za cilj da upozna prisutne sa fenomenom i raznolikošću oblika korupcije, on je u izlaganju dao pregled najznačajnijih mera koje su poslednjih godina preduzete na borbi protiv korupcije, ali i ukazao na oblasti u kojima se Srbija nalazi tek na početku. Kao posebno važne i međusobno povezane propise za sprečavanje po demokratiju opasnih oblika političke korupcije on je istakao Zakon o sprečavanju sukoba javnog i privatnog interesa, Zakon o slobodnom pristupu informacijama i Zakon o finansiranju političkih partija.

Rad javnih tribina propratili su lokalni mediji.

Tribina "Srbija kontakt", u Kragujevcu, protiv korupcije

AGILNO I POSLE ATENTATA

"Korupcija i kako se boriti protiv nje", tema je tribine, koju je "Srbija kontakt" organizovala u Kragujevcu, 3. jula. Šef kancelarije "Srbija kontakt" u Kragujevcu Milan Milošević bio je domaćin Ivanu Laliću. iz Nacionalnog saveta za antikorupciju, Zlatanu Miletiću, iz Uprave za javne nabavke, u Srbiji i Nemanji Nenadiću, predstavniku Transparency International.

Lalić je ukazao na posebni značaj sprečavanja korupcije, u tranziciji, obzirom na nasleđe iz perioda u kojem je bila pravilo, a ne izuzetak. Vlada je zbog toga formirala Antikorupcijski savet, kao vezu sa civilnim sektorom. Lalić kaže, da se Savet, u svom radu, distancira i prema Vladi, da bi sprečio loše nasleđe, iz nekadašnje prakse.
- Jednostavno, moramo biti u toj vrsti - hajdemo reći - pozitivnog klinča sa Vladom - prokomentarisao je Lalić. - Sa druge strane, na Zapadu postoje profesionalne agencije, protiv korupcije, u izvršnom smislu. Mi nemamo izvršnu ulogu, ali imamo sposobnopst, odnosno moć, da sugerišemo konkretne mere zakonodavnom, a pre svega izvršnom organu.

Lalić je potsetio, da je premijer Srbije dr Zoran Đinđić - ubijen u momentu kada je dolazio na sastanak sa Antikorupcijskim savetom:
- Javnost očekuje rezultate, a ne akademske rasprave. Za rezultate je neophodan set zakona, do čije primene građani očekuju da se iznesu neki krupni slučajevi, kao paradigma. Preporuka premijera Đinđića je bila - da se sačini analiza, sa konkretnim slučajevima. Nažalost, zbog etentata na premijera, nije došlo do tog sastanka sa našim Savetom.
- Savet je intenzivirao rad i pokrenuo niz pitanja. Jedna od tema je situacija u medijima. Razmatraće se i situacija sa urbanističkom mafijom. Premijer Živković, s kojim smo nastavili saradnju, nakon pogibije gospodina Zorana Đinđića, čini mi se, shvatio je značaj borbe protiv korupcije Vrlo je agilan i prisustvuje, na naš poziv, svakoj našoj sednici - zaključio je Lalić.

Miletić je kazao da i usvojeni Zakon o javnim nabavkama spada u antikorupcijske, koji je jedini u primeni, od 13. jula 2002, a za naručioce, od 1. januara 2003. godine. Cilj Zakona su i uštede i borba protiv korupcije.
- Ranije su direktori direktno sklapali ugovore sa ponuđačima. Dešavalo se da su nanosili štetu preduzećima tako što su osnivali paralelne privatne firme, u koje su prebacivali državni materijal i sticali proitivpravnu korist - kazao je Miletić i naveo da je Uprava za javne nabavke direktno odgovorna Vladi Srbije.

Osnovni zadaci Uprave su i rad na propisima, saveti u javnim nabavkama, obuka i trening naručioca i ponuđača, koje se intenzivno sprovode, od januara 2003.
- Trudimo se da i direktore i šefove odeljenja i načelnike nabavki državnih preduzeća i organa obučimo i obrazujemo, kako bi što ispravnije primenjivali ovaj Zakon. Bavimo se i novim Predlogom Zakona o zaštiti ponuđača. Ako ponuđači primete nepravilnosti, na javnim tenderima, mogu da se žale Komisiji, koja je oformljena, pre dva meseca - iznosi Miletić.

Predsednik Komisije je ministar prosvete i sporta Gašo Knežević, a članovi su Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, Kori Udovički, ministar rudarstva i energetike, Radoslav Veselinović iz Privredne komore i Nebojša Atanacković, iz Unije poslodavaca.
- Zakon o zaštiti ponuđača će bliže regulisati delatnost i funkciju te Komisije i rešiti njen status. Ministri su prezaposleni, u svojim resorima, a kamo li da razmatraju zahteve, za zaštitu prava ponuđača - ocenjuje Miletić.

Po njegovim rečima, dosadašnji izveštaji, o primeni zakona su izuzetno dobri. Svetska banka je preporučila - da se u prvoj godini primene zakona postignu uštede, do pet posto, između procenjene i ugovorene vrednosti.
- Vrednost javnih nabavki, u Srbiji, iznosi 1,42 milijarde dolara, u 2002. Javne nabavke čine 10 posto bruto domaćeg proizvoda Srbije, odnosno četvrtinu ukupne javne potrošnje. Procena je, da u zemljama Evropske unije čak 15 do 20 posto odlazi u privatne džepove - dodaje Miletić, kao i da su u izradi domaćih zakona korišćene evropske direktive.

Kao direktni budžetski korisnici, najveći naručioci, u Srbiji, su Direkcija za puteve, sa 14,83 milijarde dinara, MUP sa 8,66 milijardi, Građevinska direkcija sa 2,32 milijarde, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa sa 1,62 milihjarde dinara.

Najveći naručioci, od javnih preduzeća, su NIS, sa 64 milijarde dinara, EPS, sa 37 milijardi dinara, Telekom Srbije, sa 13 milijardi dinara.
- Konkretne uštede, koje su napravljene, za sada - na osnovu preliminarnih rezultata - kreću se do 10 procenata, između procenjene i ugovorene vrednosti. Konačni izveštaji biće pripremljeni za Vladu, krajem jula, za sva preduzeća, državne organe i institucije, dužne da primenjuju ovaj Zakon - kaže Miletić.

Naveo je i primer 28 tendera JP Basen Kolubara Lazarevac - po saglasnosti imišljenu Uprave za javne nabavke - uz uštedu od 839.000 dolara, ili 17,5 posto vrednosti javne nabavke. JP Telekom Srbije, na tenderu za nabavku motornih vozila, uštedelo je 617.000 dolara, ili 19,6 procenata javne nabavke. MUP Srbije, zahvaljujući tenderu za osiguranje, uštedeo je 430.500 dolara, što je 26 procenata vrednosti javne nabavke. Od toga, u nabavci usluga, samo na kaskom osiguranju vozila ušteda je 336.000 dolara, ili 41 posto vrednosti javne nabavke.
- Ministarstvo zdravlja Srbije, na tenderu, nabavilo je kardiološku opremu, za zdravstvene ustanove, od 460 miliona dinara. Na osnovu analize, realizovana je ušteda od 30 do 35 procenata vrednosti javne nabavke. Bolnice, zdravstvreni crentri, domovi zdravlja bili su izuzetno oštećeni, od strane odgovornih, na način kako su se ugovarali poslovi - konstatuje Miletić.
Oprema, po njegovim rečima, u nekim slučajevima, nije ni stizala, ili nije bila ugovorenog kvaliteta.
- U sprečavanju korupcije, Zakonom je određen i otvoreni postupak, kako je rađen zapisnik, otvaranje ponuda, cene, uslovi, načini plaćanja, rokovi... Ponuđači imaju pravo da u toku postupka ulože zahtev za zaštitu prava, neku vrstu žalbe. Navešće nepravilnosti u postupku. O njihovom zajhtevu, u krajnjem stepenu, odlučiće Komisija - dodaje Miletić.

Značajna je i uloga medija, kojima mogu da se obrate nezadovoljni i time doprinesu sprečavanju zloupotreba i zaključivanja štetnih ugovora. Po rečima Miletića, direktori nekih preduzeća su poništavali javne pozive, čim se pojavilo njihovo ime u novinama, iako se - recimo - i nije radilo o nepravilnostima, već o strahu da će biti smenjeni.

U poslednjem tromesečju 2003, očejkuju se izmene i dopune zakona, koje treba da olakšaju primenu ovakvih odredbi i smanje još obavezne formalnosti. U kontroli nad trošenjem budžeta, Uprava za javne nabavke, po izveštajima do 30. aprila, za prethodnu godinu, prosleđuje podatke Vladi. Kazne za nepravilnosti u preduzećima su - od 100 do 200 hiljada dinara!

Nenadić je naveo, da je jedini cilj Transparency Srbia - jednog od stotinak ogranaka Transparency International, kao međunarodne, neprofitne, nepartijske organizacije - borba protiv korupcije, putem edukacije, promovisanje uspešne prakse, širom sveta i predlaganje reformi sistema.
- Kod nas, trenutno, najaktuelnije su tri teme. Ranije smo se bavili najviše budžetom i javnim nabavkama. Kako su u toj oblasti načinjeni pomaci, usmerili smo se na druge goruće i krizne tačke, u Srbiji - dodaje Nenadić.
- Pre svega, mislimo da nam nedostaju tri važna zakona, u oblasti borbe protiv korupcije: o sprečavanju konflikta javnih i privatnih interesa državnih funkcionera, zatim o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i o finansiranju političkih partija - nabraja Nenadić, koji je pripremio i prezentaciju o fenomenu korupcije.

ŠTA JE KORUPCIJA

- Ankete javnog mnjenja pokazuju da građani nedovoljno poznaju šta je korupcija. Obično se misli da je to samo primanje i davanje mita. Međutim, postoje i mnogi drugi oblici - kaže Nenadić.

Naveo je i definiciju, po kojoj korupcija postoji kad god je narušen princip nepristrasnosti u odlučivanju, u cilju prisvajanja određene pogodnosti (Vito Tanci). Po užoj definiciji, koju je prihvatio Transparency International, korupcija je - sticanje privatne koristi, zloupotrebom javnih ovlašćenja.

- Korupcija u javnom sektoru je najobimnija i nanosi štete najširem mogućem krugu ljudi - ocenjuje Nenadić.

Kako je kazao, može da bude korumpiran svako, u poziciji da odlučuje, o nečemu, na šta su drugi spremni da, na neki način, utiču. Korupciji je izložen širok krug ljudi, ne samo javni službenici, već nekada i u privatnom sektoru i preduzećima.
- Tu su od najviših državnih funkcionera, do lokalnih vlasti i službenika na šalteru. Dalje, tu mogu da budu i drugi ljudi, koji raspolažu javnim dobrima, zaposleni u zdravstrvu, školstvu, koji mogu da pruže ili ne pruže određene usluge, ili ih pružaju uz određene pogodnosti drugima. Na kraju, tu mogu da budu i svi koji raspolažu nekim resursima, oskudnim sredstvima, u datom trenutku, traženim više od mogućnosti zadovoljenja, bilo kao robe, recimo benzina na pumpi, ili informacionih resursa - kaže Nenadić.
- To mogu da budu i bitne informacije, u procesu privatizacije neke firme. Svi znamo da su bilansi stanja i uspeha, koje firme predaju Službi kontrole, u principu bezvredni. Ono što je stvarno važno, zna samo mali krug ljudi, iz firme, tzv. insajderi. Informacije koje ti ljudi poseduju, u trenutku kada se neka firma privatizuje, vrede mnogo. Ti ljudi, naravno, mogu biti korumpirani - ilustruje Nenadić.

Korupcijom mogu da budu oštećen budžet, državni, opštinski, međunarodne organizacije, društvo u celini, kao i pojedinci i firme. Pogodnost može da uživa korumpirani pojedinac, službenik, osobe koje su mu bliske, porodica, prijatelji, ili grupe kojima pripada, kao što su - političke partije.

Elektronske novine: Glas Kragujevca