Najava za okrugli sto organizacije Transparentonst Srbija 26. februara 2004.

Privatizacija - dokle se stiglo i kuda dalje

“Transparentnost Srbija”, nevladina organizacija koja se bavi borbom protiv korupcije u Srbiji, u četvrtak, 26. februara 2004. godine u hotelu Palas organizuje okrugli sto na temu : Privatizacija - dokle se stiglo i kuda dalje

Pogledajte i... Program rada Lista učesnika

Cilj okrugliog stola je da upozna javnost sa dosadašnjim rezultatima privatizacije i predstojecim koracima, zatim da se da ocena rezultata privatizacije u Srbiji uz poređenje sa iskustvima drugih zemalja u tranziciji, kao i o ulozi privatizacije u procesu srpske tranzicije.

Izveštaj sa okruglog stola održanog u organizaciji Transparentnost Srbija 26. 02. 2004. na temu:

Privatizacija - dokle se stiglo i kuda dalje

U želji da doprinese stvaranju što objektivnije ocene dosadašnjih rezultata privatizacije, sa posebnim osvrtom na transparentnost čitavog procesa, Transparentnost Srbija je, 26. februara 2004, u beogradskom hotelu «Palas», organizovala okrugli sto pod nazivom: «Privatizacija - dokle se stiglo i kuda dalje».

Okrugli sto je okupio naše eminentne stručnjake iz oblasti privatizacije, kao što su: dr Mirko Cvetkovic, direktor, Agencija za privatizaciju; prof. dr Danijel Cvijeticanin, Ekonomski fakultet Beograd; prof. dr Ljubomir Madzar, BK univerzitet; dr Danilo Sukovic, Institut drustvenih nauka, Beograd; prof. dr Milena Jovicic, Ekonomski fakultet Beograd; prof. dr Mihail Arandarenko, Ekonomski fakultet Beograd; Itzhak Goldberg, vodeći stručnjak za privatni i finansijski razvoj Svetska banka; Sojan Stamenkovic, istraživač, Institut ekonomskih nauka; Radojka Nikolic, novinar Politika; Misa Brkic, novinar, Vreme; Mijat Lakicevic, glavni i odgovorni urednik, Ekonomist; Nemanja Nenadic, Transparentnost Srbija.

Kako je u uvodnom izlaganju istakao Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnost Srbija, privatizacija je jedan od najvažnijih tranzitornih procesa u kojima je, stoga, posebno važno obezbediti transparentnost kako tranzicija ne bi dovela do porasta korupcije u društvu i jačanja socijalnih tenzija. Ključni preduslov za ostvarivanje transparentnosti u procesu privatizacije je pravo na pristup informacijama koje se na taj proces odnose. Iako je pristup informacijama o privatizaciji obezbeđen u većem stepenu nego što je to bio slučaj u mnogim segmentima rada državne uprave, postojala su česta osporavanja i sumnjičenja tog procesa u javnosti.

Direktor Agencije za privatizaciju, dr Mirko Cvetković, prezentovao je egzaktne podatke o dosadašnjim rezultatima privatizacije. Prema tim podacima, u protekle tri godine u Srbiji je privatizovano 1.117 preduzeća na javnim tenderima i aukcijama. Prosečna prodata cena veća je za 17 odsto od procenjene knjigovodstvene vrednosti preduzeća. U privatizovanim firmama radi oko 360.000 ljudi. Ako se tom broju doda 400.000 ljudi koji su već zaposleni u privatnim firmama, proizlazi da danas u privatnom sektoru u Srbiji radi 760.000 ljudi. Time je privatni sektor postao dominantan u odnosu na državni i društveni.

Itzhak Goldberg, vodeći stručnjak Svetske banke za privatni i finansijski razvoj, ocenio je pozitivno dosadašnju privatizaciju, napominjući da nova vlada Srbije ne bi trebalo da menja ni model ni već stvorene institucije za njenu implementaciju, kao što je Agencija za privatizaciju, na primer. On je istakao tri preporuke za nastavak privatizacije: očuvati dosadašnji tempo privatizacije i započeti restrukturiranje javnih preduzeća, otpočeti privatizaciju infrastrukturnih preduzeća i transparentno trgovati akcijama iz dosadašnje privatizacije.

Jedan od istaknutih kritičara dosadašnjeg toka privatizacije, prof. dr Danijel Cvijetičanin istakao je da je model iscrpeo svoje mogućnosti, da nije bio dovoljno transparentan i da je ostavljao prostor za korupciju i manipulacije. Pored toga, nedostajao je i neophodan zakonski okvir za njegovu uspešnu implementaciju, poput zakona o stečaju i restituciji.

Večina učesnika se založila za nastavak sprovođenja privatizacije i za njeno ubrzanje, kako se ne bi istopio preostali društveni i državni kapital. Takodje je konstatovano da ne bi bila poželjna fundamentalna promena modela privatizacije, kao ni njena revizija, već pre svega dopuna kroz uvođenje mogućnosti dokapitalizacije.

Ključni izvodi iz diskusija objavljeni su u posebnoj publikaciji koja će biti široko distribuirana.