Povodom (neformalnog) međunarodnog dana prava javnosti da zna (Right to know day) – 28. septembra 2005 Transparentnost – Srbija, zajedno sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i partnerskim organizacijama iz još 4 grada u Srbiji (Centar društvene inicijative iz Smedereva, Regionalni centar za razvoj MSP iz Užica, Regionalni centar za razvoj MSP iz Kruševca, Evropski pokret u Srbiji – lokalno veće Kruševac i Toplički centar za demokratiju i ljudska prava iz Prokuplja) sprovodi kampanju pod sloganom :

IMAMO ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA. KADA VLASTI POŠTUJU ZAKONE A GRAĐANI KORISTE SVOJA PRAVA, BOLjE JE ZA SVE!

Prošlogodišnja kampanja koju je Transparentnost – Srbija sprovodila povodom 28. septembra nosila je poruku „Oni znaju, ali neće da kažu. Zakon o slobodnom pristupu informacijama odmah!“

Nedugo potom, Srbija je dobila ovaj važan propis, kako za suzbijanje korupcije, tako i za otvaranje vlasti prema građanima uopšte. Zakon je 13. novembra 2004 stupio na snagu, a Poverenik za informacije od javnog značaja (g. Rodoljub Šabić) izabran je na tu funkciju 22. decembra prošle godine.

Mada se i na sam tekst Zakona mogu uputiti mnoge opravdane zamerke, njegova primena u proteklih 10 ipo meseci bila je daleko veći problem. U želji da ispita pripremljenost i spremnost organa vlasti da ispune obaveze koje na osnovu ovog propisa imaju, Transparentnost – Srbija je u tri kruga upućivala zahteve organima na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou vlasti. Rezultati do kojih smo došli su poražavajući. Iako je slanje zahteva bilo medijski propraćeno, a pitanja nisu bila „osetljive prirode“ 40% institucija na nivou Republike i čak 60% organa lokalnih samouprava uopšte nije odgovorilo ni na ponovljene zahteve koje smo postavili. Osim toga, u velikom broju slučajeva, odgovori su ukazivali da su pojedine odredbe zakona pogrešno shvaćene.

Nema sumnje da je ovako slabom odzivu organa vlasti u velikoj meri doprinelo i to što je Poverenik za informacije od javnog značaja, koji je ovlašćen da odlučuje po žalbama nezadovoljnih podnosilaca zahteva, dobio prave uslove za rad tek pola godine nakon izbora.

S druge strane, građani, novinari i preduzetnici, koji koristeći prava koja im ovaj zakon pruža treba da privole organe vlasti da se pridržavaju svojih obaveza, još uvek u nedovoljnoj meri poznaju sadržaj i postupak za ostvarivanje svojih prava. To ilustruju i podaci prikupljeni u istraživanju javnog mnenja građana Srbije sprovedenog na nacionalnom uzorku u junu ove godine. Prema tim podacima, samo jedna trećina građana zna kome treba da se obrati sa zahtevom za pristup informacijama a tek 8,3 posto kome da izjavi žalbu ukoliko im pravo na pristup bude uskraćeno.

Usled toga, da bi Zakon zaživeo nužno je građane upoznati sa pravima koje imaju i sa načinom na koji ta prava mogu da ostvare. Zarad toga, grupa nevladinih organizacija je uz podršku Misije OEBS pripremila, a Fond za otvoreno društvo izdao Vodič za pristup informacijama.

Naša ovogodišnja kampanja ima za cilj i da ukaže funkcionerima koji rukovode organima vlasti da je omogućavanje slobodnog pristupa informacijama i u njihovom interesu. Čak i kada skrivanje informacija nije uzrokovano željom da se prikriju neke malverzacije, ono stvara plodno tlo za širenje netačnih i neproverenih vesti, što šteti radu državnih organa.

Transparentnost – Srbija
Informativna služba
Beograd, 28. septembar 2005

Materijali:

• Flash
• Poster
• Flayer
• MP3