Stranke treba da podnesu svoje godišnje finansijske izveštaje Skupštini i da ih objave

U susret 15. aprilu 2007, datumu do koga su protekle dve godine registrovane političke stranke dostavljale svoje finansijske izveštaje Odboru za finansije Narodne skupštine predstavnici organizacije Transparentnost - Srbije objašnjavaju kako bi trebalo primeniti zakonsku odredbu u situaciji kada taj Odbor još uvek nije konstituisan. Pročitajte izjavu predsednika TS V. Goatija datu listu Blic i izjavu programskog direktora TS, N. Nenadića za agenciju BETA.

PARTIJSKI LIDERI UZURPIRALI DRŽAVU

Još bez izveštaja o imovini stranaka

Političke stranke koje nisu predale izveštaje o imovini stranke Skupštini Srbije, iako je rok za podnošenje istekao 1. aprila, dužne su po Zakonu o finansiranju političkih partija da te izveštaje objave u „Službenom glasniku“, kaže za „Blic“ Vladimir Goati, predsednik organizacije „Transparentnost Srbija“.

Partije su se proteklih dana pravdale da izveštaje o imovini nisu podnele jer ne postoji skupštinski Odbor za finansije. - Izlaz iz ove pravne zavrzlame je da svoje izveštaje objave u „Službenom glasniku“ i time zadovolje potrebu da javnost bude upoznata sa tim izveštajima. Mada oni to ni do sada nisu činili ili su činili veoma retko - kaže Goati.

Naš sagovornik navodi da se država ne može boriti protiv korupcije ako se prvo ne iskoreni sistemska korupcija. Upravo u srži te korupcije su stranke koje su sada iznad države, ocenjuje Goati. - U situaciji smo da partije, a ne parlament donose zakone. Zakoni koji se odnose na njih one ne poštuju. činjenica je da je članom 102. Ustava Srbije, koji predviđa da poslanici mogu da svoj mandat stave na raspolaganje stranci, država je postala zarobljenik uskih partijskih rukovodstava koja su sada, praktično, postala nedodirljiva.

Da bi stranke postale odgovorne potrebno je menjati Ustav, ali i Zakon o finansiranju političkih stranaka - zaključuje on.

Godišnji izveštaji političkih stranaka

Zašto su godišnji izveštaji političkih stranaka važni?

Nije zgoreg podsetiti na to koliko važnu ulogu imaju političke stranke u Srbiji. Izborni zakon, pa čak i novi Ustav garantuju im ogromnu moć u procesu donošenju odluka na svim nivoima vlasti, koja se u praksi i demonstrira. S obzirom na takav uticaj koji imaju na državne institucije, primereno je da i podaci o finansiranju ovih organizacija budu, makar delimično poznati javnosti. Pravu meru nije lako odrediti, ali bi za pravnu državu morao da bude imperativ da se obezbedi ako ništa drugo, a ono stepen javnosti koji je zakonom propisan.

U čemu se sastoji zakonska obaveza političkih stranaka?

Zakon iz 2003 propisao je da svaka registrovana politička stranka u Srbiji mora da podnese jednom godišnje Odboru za finansije Narodne skupštine 4 dokumenta: završni račun (kakav podnose sva pravna lica), izveštaj o imovini, izveštaj o prilozima vrednijim od šest hiljada dinara i nešto što je u zakonu nazvano „sertifikat ovlašćenog revizora“. Ti izveštaji treba da se objavljuju u Službenom glasniku, i da budu dostupni građanima. Zakonska odredba nije potpuna – nedostaje joj rok za izvršenje ove obaveze, rok za objavljivanje, kao i preciziranje nadležnosti Odbora u smislu provera koje mora ili treba da izvrši po prijemu izveštaja.

Šta se ranijih godina dešavalo u vezi sa ovim izveštajima?

U ranijim prilikama Odbor za finansije je činio određene mere kako ove obaveze, usled pomenutih nepotpunosti odredaba ne bi u potpunosti ostale mrtvo slovo na papiru. I 2004-te i dve godine potom, Odbor je formirao radne grupe koje su pregledale izveštaje, pozivale stranke da ispune svoju obavezu, utvrđivale probleme i objavile deo podataka iz izveštaja na internet sajtu Narodne skupštine. Naročito je važno bilo to što je prošli saziv Odbora za finansije vodio računa o ovoj svojoj obavezi i trudio se da se prevaziđu neke zakonske prepreke – na primer tako što su stranke pozivane da svoje izveštaje podnesu do 15. aprila tekuće za prethodnu godinu. Međutim, bez obzira na sve te napore rezultati su „mršavi“. Tako smo imali situacije da jedne godine samo četiri političke stranke dostave svu traženu dokumentaciju; nakon prve provere podataka iz izveštaja o imovini stranaka (jedini za čije podnošenje je postojao izričit rok) prekršajne prijave su podnete prekasno, tako da nije došlo do kažnjavanja nesavesnih; uočene potrebe za preciziranjem zakonskog teksta ni dve godine docnije nisu pretočene u amandmane; interesovanje javnosti za izveštaje je brzo presahlo kada se videlo da u njima nema materijala za pravljenje priča o skandalima – sve se uglavnom svelo na isticanje „najbogatijih“ iako i razgranate partijske organizacije poseduju manje imovine od firme srednje veličine.

Šta se može očekivati od izveštaja ove godine?

Jedna od usputnih žrtava jalovih pregovora o formiranju Vlade i Skupštine Srbije jeste i kontrola izveštaja o finansiranju političkih stranaka. Na prvom koraku, sada nema nikoga ko bi pozvao političke stranke da izveštaje dostave do određenog datuma, na primer 15. aprila, datuma koji samo što nije nastupio, kao što je to bilo ranijih godina. Međutim, to nije nikakva opravdana prepreka zbog koje stranke svoje izveštaje za prošlu godinu ne bi mogle da dostave. Zna se koja je adresa Narodne skupštine, zna se da će i novi saziv skupštine imati Odbor za finansije, bez obzira na to što nije konstituisan još uvek. Osim toga, strankama ništa ne stoji na putu ni da svoje izveštaje objave u Službenom glasniku. Dakle, ako hoće, one mogu da ispune svoje zakonske obaveze, a bilo da Odbora za finansije ima ili nema, svejedno neće biti nikoga ko bi mogao da ih natera da to učine ako ne žele, kao što smo videli prethodnih godina.

Zbog čega bi ovogodišnji izveštaji mogli da budu posebno zanimljivi?

Mislim da će se u ovogodišnjim izveštajima, ukoliko ih bude, biti primetan trend povećanja imovine nekih parlamentarnih stranaka. Na primer, pre nekoliko meseci zamenik predsednika SRS je javno tvrdio da ta stranka uopšte ne troši novac koji dobija iz državnog budžeta za finansiranje svog redovnog rada, a reč je o više od milion evra. Ovi izveštaji bi mogli biti veoma zanimljivi i upotrebljivi i u postupku provere podataka koje su stranke navele u svojim izveštajima o finansiranju januarske izborne kampanje, na primer u vezi sa eventualnim netačnim prijavljivanjem izvora finansiranja kampanje ili nenamenskim korišćenjem sredstava dobijenih za finansiranje redovnog rada. Verujem da bi poređenje podataka o imovini stranaka, i o većim prilozima koje su dobili za finansiranje svog redovnog rada na primer moglo da bude značajno – ali koliko, to će znati jedino oni koji te izveštaje budu videli.

Nemanja Nenadić, 12. april 2007.