Povući predlog dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama i odustati od smene Poverenika za informacije

Pravne akrobacije usmerene na to da se po svaku cenu vrši izbor Poverenika za informacije od javnog značaja, iako za to ne postoji zakonski osnov, juče su dostigle vrhunac podnošenjem predloga dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Narodni poslanici koji su ovaj predlog podneli su na samo njima znan način zaključili da ih Ustavni zakon obavezuje da izmene upravo Zakon o slobodnom pristupu informacijama. To ovlašćenje su izveli iz odredbe Ustavnog zakona koja nalaže da se usklade sa Ustavom zakoni kojima se uređuje „pravo na obaveštenost“. Ovo ustavno pravo ne postoji pod tim imenom u domaćem zakonodavstvu. Sadržinski ono obuhvata najmanje dve različite vrste prava, od kojih je pravo na pristup informacijama samo jedna.

Međutim, u nedostatku bilo koje odredbe ovog zakona koju bi stvarno trebalo usklađivati sa Ustavom narodni poslanici – predlagači dopuna zakona - su posegli za bespotrebnim ponavljanjem pojedinih ustavnih odredbi.

U Zakonu sada stoji da Poverenika bira i razrešava Narodna skupština. Ne pominje se koja je većina potrebna jer je to već regulisano drugim propisima. Od kada je na snazi novi Ustav ta većina je i za izbor poverenika i za izbor bilo kog drugog funkcionera koga bira skupština 126 narodnih poslanika. Znači, i sa izmenama i bez izmena Zakona, izbor i razrešenje bi se vršili na isti način.

Druga predložena dopuna se odnosi na to da se povereniku daje pravo pokretanja ocene ustavnosti. To pravo imaju po novom Ustavu svi državni organi. Pošto je poverenik osnovan kao državni organ, ovo pravo on već ima od stupanja na snagu Ustava, bilo ono u zakonu pomenuto ili ne.

Dakle, Narodna skupština danas, i to na vanrednoj sednici, raspravlja o jednom predlogu zakona koji je potpuno suvišan, samo da bi stekla navodni pravni osnov za izvršenje još jedne nepotrebne radnje – izbora poverenika.

Na taj način se dovodi u neizvesnost dalji rad aktuelnog poverenika za informacije od javnog značaja koga je odlikovalo predano i politički nepristrasno vršenje te funkcije. Takođe, ovim postupkom Narodna skupština stvara sebi mnoštvo suvišnog posla iako i onoga što zaista mora da uradi ima na pretek. Naime, ako se iz navedenih razloga menja ovaj zakon, iz istih razloga bi trebalo dopuniti sve zakone kojima su osnovani drugi državni organi.

Zbog toga je jedino razumno rešenje da narodni poslanici vladajuće koalicije svoj predlog dopuna zakona što pre povuku i da odustanu od nameravane smene ili reizbora poverenika. Na taj način bi možda priznali da su počinili grešku, ali bi istovremeno dali snažan doprinos vladavini prava.

Beograd 7. jun 2007.

Koalicija za slobodu pristupa informacijama:

Beogradski centar za ljudska prava, Beograd

Centar za mir i razvoj demokratije (CAA), Beograd

Centar za civilnu edukaciju, Vršac

Centar za unapređivanje pravnih studija, Beograd

Civilno udruženje Mađara u Srbiji – "Argus"

Fond za otvoreno društvo, Beograd

Forum Iuris, Novi Sad

Građanske inicijative, Beograd

Građanski savet opštine Kraljevo

Komitet pravnika za ljudska prava (Yucom), Beograd

Narodni parlament, Leskovac

Resurs centar, Negotin

Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, Prokuplje

Transparentnost Srbija, Beograd

Udruženje građana "Sretenje", Požega