Kako se rezultati Indeksa percepcije korupcije za 2007 – mu tumače u Srbije regionu? Pročitajte u zanimljivom tekstu „Zaboravljeni princip“ koji preuzimamo sa portala agencije BETA.

http://www.portalargus.org/paragraf/7646.html

Borba protiv korupcije deklarativno je jedan od pet prioriteta nove Vlade Srbije, ali vlada za pet meseci postojanja ne samo da nije prešla sa reči na dela, već nije ni trošila reči na borbu protiv korupcije. Tako je i objavljivanje godišnjeg izveštaja Transparency International u kome je 180 zemalja, među kojima i Srbija, rangirano po indeksu percepcije korupcije, prošlo bez ijednog komentara državnih organa ili stranaka.

Srbija je na novom rangiranju ostvarila pomak - ocena je sa 3,0 u 2006. godini povećana na 3,4 u ovoj, pa je i plasman popravljen za 11 mesta - sa deobe 90. na deobu 79. mesta. Tako se Srbija prvi put našla na gornjoj polovini liste, ako ne po oceni, a ono barem po relativnom plasmanu.

Taj plasman može da zavara jer stručnjaci ukazuju da indeks ispod 4,0 označava "zabrinjavajući nivo korupcije" a tek 5,0 je znak da je korupcija suzbijena na prihvatljiv nivo.

Rast je ipak, primetan. Srbija je 2003. godine imala indeks 2,3, godinu dana kasnije 2,7, 2005. godine nije bila rangirana jer nije sprovedeno dovoljno istraživanja, a 2006. godine indeks je bio 3,0.

Predstavnici Transaprentnosti Srbija ukazali su na predstavljanju CPI u Beogradu da ovakav rast može, s jedne strane, biti posledica pojedinih represivnih akcija, prvenstveno hapšenja i pokretanja postupka protiv takozvane "stečajne mafije", s obzirom da je Trgovinski sud, čiji je bivši predsednik na optuženičkj klupi, u ocenama stranih privrednika često označavana kao problematična tačka u antikorupcijskom ili korupcijskom sistemu Srbije.

A upravo su strani privrednici i investitori oni čiji se glas u najvećoj meri kroz istraživanja i ankete pretače u jedinstveni indeks percepcije korupcije.

S druge strane, međutim, ponovo je promenjena metodologija, barem za Srbiju. Još od prošle godine u obzir se uzimaju istraživanja iz poslednje dve a ne tri godine, što popravlja indeks zemalja koje tek grade antikorupcijske institucije i usvajaju odgovarajuće zakone. Ocena 3,0 u 2006. godinu bila je za SCG, dok su ove godine posebno ocenjivani Crna Gora (indeks 3,3) i teritorija Kosova, za koju je sprovedeno samo jedno istraživanje pa nije ušlo u konačnu listu.

Tako je Srbija, prema oceni Nemanje Nenadića iz Transparentnosti Srbija, malo popravila svoju ocenu jer u obračun nisu ušle teritorije koje imaju veće probleme sa korupcijom od nje, a malo zbog represivnih pomaka. U oblasti percepcije i izgradnje stabilnog antirkorupcijskog sistema urađeno je malo ili nimalo.

Ćutanje u Srbiji

Niko od predstavnika vlasti u Srbiji nije iskoristio priliku da se barem pohvali zbog rasta indeksa, a kamoli da objasni šta se u borbi protiv korupcije planira dalje.

Nisu se oglasili ni premijer, ni predsednik, koji su u koalicionom dogovoru obećali brobu protiv korupcije, ni potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije kojih nema bez uspešne borbe protiv korupcije i koji je od 2001. do 2003. bio ministar finansija kada je to ministarstvo bilo zaduženo za borbu protiv korupcije, nije se oglasio ni ministar pravde u čijem je resoru sada antikorupcijska borba, kao ni ministar ekonomije čija stranka najavljuje set antikorupcijskih zakona.

Vlast bi mogla da se pohvali i saopšti kakvi su planovi jer:

Članovi Saveta državne revizorske institucije izabrani su sa 18 meseci zakašnjenja, ali su ipak konačno izabrani i sada se očekuje da se stvore uslovi za rad te institucije, isto kao i ombudsmana, koji je takođe izabran više od 12 meseci posle isteka roka propisanog odgovarajućim zakonom.

Izmene sistema sprečavanja sukoba interesa čekaju usvajanje Zakona o bortbi protiv korupcije – prema jednoj varijanti taj zakon bi trebalo da obuhvati i sprecavanje sukoba interesa i finansiranje partija, a prema drugoj samo formiranje antikorupcijske agencije.

I pored brojnih sastanaka i formiranja radne grupe pod rukovodstvom Radojka Obradovića (DSS), nije urađeno ništa na uređenju sistema finansiranja partija. Jedino je usvojen novi obrazac za prijavu troškova izbornih kampanja, ali uzalud jer Odbor za finansije nije iskazao volju da detaljno i unakrsno proveri podnete izvestaje .

Antikorupcijska strategija se ne sprovodi, kao ni Akcioni plan, radna grupa za kontrolu sprovođenja se ne sastaje, a o sprovođenju preporuka GRECO-a, za čije je sprovođenje rok 31. decembar, ne brine niko. Formiranje antikorupcijske agencije, iako je prethodna vlada usvojila zakon i poslala ga u skupštinu pre izbora, je neizvesno. Ne zna se da li će tada promovisani koncept biti zadržan ili će nova vlada nešto menjati, s obzirom da stranka koja je bila i deo vlade kada je usvojen prethodni zakona (G17 plus), sada najavljuje potpuno novu antikorupcijsku inicijativu i set zakona. O rezultatima te inicijative i pregovora sa drugm strankma, stručnjacima i nevladinom sektoru, ne zna se, međutim, ništa.

Ćutala je, s druge strane, i opozicija. U Srbiji, bar među političkom elitom, postoji konsenzus da je o korupciji dobro pričati samo u predizbornoj kampanji, kada niko nema vremena niti da ozbiljno preispita gomilo iznetih obećanja niti da proveri da li političari uopšte znaju o čemu pričaju.

REGION KRITIKUJE KRITIČARE

U regionu je ponovo bilo reakcija. U Hrvatskoj, gde je prethodnih godina, kada je indeks bio u padu i stagnaciji, premijer Sanader izjavljivao da nešto nije u redu sa Transparensijem i njihovom metodologijom, sada su političari oćutali, ali je lokalni ogranak Transparensija pohvalio državu.

Predsednik Transparensi internešnela Hrvatske Zorislav Antun Petrović ocenio je da je na smanjenje korupcije u Hrvatskoj (rast sa 3,4 na respektabilnih 4,1) uticalo usvajanje antikorupcijskog programa i početak njegove primene. Tome je, ocenio je, doprinelo i pooštravanje kazni za korupcijska nedela, jačanje Ureda za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK), te formiranje nove Komisije za sukob interesa.

U Crnoj Gori je, međutim, usvojen hrvatski recept – krivo je ogledalo.

Tako je direktorka crnogorske Uprave za antikorupciju Vesna Ratković ocenila da istraživanje Transparensi internešnela o korupciji, po kojem je Crna Gora na 85. mestu nije urađeno na osnovu naučne metodologije.

"Istražavanja koje se odnose samo na percepciju nisu istraživanja koja se koriste naučnim metodologijama. Percepcija građana može da ukazuje da ima ali i da nema korupcije", kazala je ona i dodala da ipak izvestaj nije pozitivan za Crnu Goru i da će ga imati u vidu. Ona je kazala da je vlada planirala da uradi pravo istražvanje po metodologiji Ujedinjenih nacija, odnosno UNDP-a, koje će na sveobuhvatan način tretirati pitanje korupcije u određenim oblastima.

Ratkovićeva je odbacila ocene MANS- a da u Crnoj Gori ne postoji politička volja za borbu protiv korupcije, ali je ukazala i da je problem u građanima. Oni, naime, kako je navela ne znaju šta je to korupcija, "o čemu svedoči i otvorena linija Uprave, na kojoj se građani javljaju i prijavljuju slučajeve potencijalne korupcije, koja to ustvari
nije".

Ona je najavila i da će Uprava nastaviti propagandnu kampanju kako bi građanima objasnila šta je korupcija, navodeći da će ove godine u taj projekat biti usklučene osim visokoškolskih ustanova i srednje škole.

O korupciji se u enigmatskom stilu izjasnio i ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Jusuf Kalamperović koji je, po objavljivanju CPI naveo da "korupcije (u Crnoj Gori) ima mnogo manje nego što se priča, ali i mnogo više nego što se zna".

http://www.portalargus.org/paragraf/7646.html