Organizacija Transparentnost – Srbija održana je konferenciji za štampu pod nazivom

Predlog Ustava Srbije i borba protiv korupcije

- Važne odredbe i nedoumice iz novog Ustava i referendumske kampanje za potvrđivanje Ustava -

je održana u prostorijama organizacije, ulica Despota Stefana (29. novembra) 36, u utorak, 10. oktobra, sa početkom u 11.00 

Okvirni dnevni red:

11.00 – 11.15 Status narodnih poslanika u predlogu ustava i posledice za borbu protiv korupcije – Vladimir Goati

11.15 – 11.25 Nova ustavna rešenja važna za borbu protiv korupcije – pravo na pristup informacijama, sprečavanje sukoba interesa, položaj nezavisnih institucija – Nemanja Nenadić

11.25 – 11.35 Pravne i druge nedoumice u vezi sa finansiranjem kampanje za potvrđivanje referenduma – Nemanja Nenadić

Od 11.35 Pitanja i odgovori

• predlog ustava srbije i borba protiv korupcije okt 06 [ppt]
• slobodan pristup informacijama - sept 2006 belo [ppt]

Transparentnost – Srbija

Informativna služba

Teme konferencije za štampu:

Transparentnost – Srbija je u više navrata isticala da od nekih ustavnih rešenja može zavisiti i kvalitet borbe protiv korupcije u Srbiji. Neki od problema su utvrđeni i u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, ali konkretna rešenja za otklanjanje tih problema još nisu razrađena.

Donošenje najvišeg pravnog akta u zemlji svakako mora imati posledice kako na snagu propisa i institucija koje se bave borbom protiv korupcije, tako i na mogućnost da građani u demokratskom procesu dobiju odgovorne zastupnike opšteg interesa i mogućnost da sami utiču na svoju bolju budućnost.

Tajnovitost procesa usaglašavanja teksta novog ustava, mada je možda predstavljala političku nužnost, ipak predstavlja loš uzor za stvaranje novih akata niže pravne snage. Usled toga, prostor za stručne komentare otvara se tek u situaciji kada se tekst ne može menjati. Međutim, to nikako ne znači da se ne treba upoznati sa rešenjima koje taj tekst donosi i razmotriti njihove moguće efekte na promene okruženja u kojem se rađa korupcija ili vodi borba protiv nje.

Položaj narodnih poslanika i borba protiv korupcije

Pitanje „slobodnog“ ili „vezanog“ mandata već godinama potresa srpski politički sistem, i predstavlja jednu od ključnih dilema demokratskog ustrojstva Srbije. Važeći ustav promoviše sistem slobodnog mandata, a u predlogu novog se otvara mogućnost da mandat narodnih poslanika postane „vlasništvo“ političkih stranaka. Na konferenciji će biti reči o prednostima i manama takvih rešenja sa naročitim osvrtom na moguće posledice iz oblasti političke korupcije.

Odredbe Ustava i odredbe bitne za borbu protiv korupcije

Ranije smo istakli da „novi ustav treba da između ostalog: 1) pruži garanciju prava na pristup informacijama u posedu organa vlasti; 2) propiše mehanizam za obrazovanje i bolji status nezavisnih organa, od kojih mnogi imaju bitnu ulogu u borbi protiv korupcije (npr. državna revizorska insitucija, poverenik za informacije, ombudsman...) 3) omogući da se imunitet od krivičnog gonjenja nosilaca javnih funkcija svede na potrebnu meru; 4) omogući efikasna primena međunarodnih konvencija i sporazuma za borbu protiv korupcije.“ Na konferenciji će biti predstavljen pregled šta se od toga čini a šta ne u tekstu koji je usvojila Narodna skupština.

Finansiranje kampanje

Finansiranje kampanje u vezi sa predstojećim referendumom za potvrdu novog Ustava Srbije spada u niz aktivnosti koje će se obavljati u sivoj zoni, budući da ova oblast gotovo da uopšte nije zakonski regulisana. Naime, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi iz 94-te godine uređuje samo pitanje finansiranja troškova samog održavanja referenduma a ne i kampanje koju državni organi, političke stranke i drugi zainteresovani vode kako bi pridobili građane da izađu na birališta, bojkotuju glasanje, ili glasaju na određeni način.

Zato što zakon o finansiranju političkih stranaka reguliše samo finansiranje kampanje za izbore a ne i referendum neće biti moguće primeniti njegove odredbe na predreferendumsku kampanju. Posledica je da će političke stranke svoje troškove u vezi sa predreferendumskom kampanjom knjižiti među troškove svog redovnog rada i da neće imati obavezu da za prikupljanje sredstava za kampanju otvaraju poseban račun ili podnose RIK posebne izveštaje. Valja međutim napomenuti da je Zakonom o radiodifuziji zabranjeno reklamiranje političkih organizacija van predizborne kampanje u elektronskim medijima. Takođe, imamo realnost da su obezbeđena sredstva za finansiranje kampanje za izlazak na referendum iz budžeta.

Usled toga, u narednim danima ćemo videti na koji način će se voditi državne i partijske kampanje za izlazak na referendum kao i najavljene kampanje za bojkot referenduma. Ukoliko žele da svoje aktivnosti drže u okvirima postojećih zakonskih zabrana, stranke na vlasti ne bi smele da budžetska sredstva za finansiranje kampanje troše na sopstvenu promociju, a sve političke stranke će se u kampanji ograničiti na reklamiranje putem štampanih medija, bilborda, letaka i skupova. Moguće je da će formalni nosilac eventualne nedržavne kampanje u vezi sa referendumom na elektronskim medijima, umesto političkih stranaka biti neko udruženje, jer se na taj način može zaobići postojeća zakonska zabrana. Kako god bilo, ostaje konstatacija da je veoma loše što pitanje finansiranja referendumske kampanje nije regulisano na adekvatan način, ne samo zbog referenduma za ustav, već i zbog mnogobrojnih referenduma za opoziv predsednika opština koje smo imali u proteklim mesecima. (iz izjave Nemanje Nenadića agenciji BETA, 1. oktobar 2006)

Nove dileme u vezi sa finansiranjem referendumske kampanje proizilaze iz odluke usvojene kroz rebalans budžeta, prema kojoj se otvara mogućnost da se 150 miliona dinara iz budžeta raspodli političkim strankama radi vođenja referendumske kampanje. O mogućim implikacijama biće više reči na konferenciji za štampu.